Ova e-knjiga je besplatna.

Ako elite, moete nam dostaviti

dobrotvorni prilog i tako nam pomoi da nastavimo da
nudimo nae usluge. elimo vam da budete sreni!
Ako elite da napravite dobrotvorni prilog, budite ljubazni
i posetite: www.pariyatti.org
PARIYATTI
867 Larmon Road Onalaska,
Washington 98570 USA
360.978.4998
www.pariyatti.org
Pariyatti obogauje svet tako to:
iri Budina uenja
Podrava tragae na njihovom putovanju
Osvetljava put za meditatore
KARMA I HAOS
!
NOVI I IZABRANI ESEJI O VIPASSANA MEDITACIJI
od
Paula R. Fleischmana, doktora medicinskih nauka
Za esej Karma i Haos ko-autor je Forrest D. Fleischman
Sa engleskog jezika preveo:
Bo!ko Milisavljevi"
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Vipassana Research Publications Onalaska, WA

The two essays, The Therapeutic Action of Vipassana, and Why I Sit were
rst printed by the Buddhist Publication Society, Sri Lanka, 1986; reprinted
1990, 1995.
ISBN 955-24-0070-8
1986 by Paul R. Fleischman
The two essays, Vipassana Meditation: Healing the Healer, and The Experi-
ence of Impermanence were rst printed by the Vipassana Research Institute,
India, 1991; second edition 1995.
ISBN 81-7414-009-3
1994 by Paul R. Fleischman
Cover photo by Forrest D. Fleischman.
Paul R. Fleischman, 1986, 1994, 1999
All rights reserved. No part of this book may be used or reproduced in any
manner whatsoever without the written permission of the author except in
the case of brief quotations embodied in critical articles and reviews.
VIPASSANA RESEARCH PUBLICATIONS
(AN IMPRINT OF)
PARIYATTI PUBLISHING
867 LARMON ROAD
ONALASKA, WASHINGTON 98570
www.pariyatti.org

Za Rick-a i Gair
u se"anje na
mnoge duge !etnje
mnoge duge razgovore
Jake-ovu #iniju
kola#e gospo$e Minnie
i ljubav prema istini u jeziku.
SADR"AJ
Predgovor ........vi
Predgovor prevodioca ......... x
Prolog: Sveto Partnerstvo......... 1
Za!to meditiram ....2
Terapeutsko dejstvo Vipassane ..... 24
Isceljivanje iscelitelja ......... 40
Jedinstven doprinos mentalnom zdravlju .......... 53
Do%ivljaj prolaznosti ......80
Prizemljenje u Anicci: Podse"anje na meditaciju
u svakodnevnom %ivotu .... 91
Karma i haos .... 106
O autorima ... 136
Kontakt informacija o centrima Vipassane ..... 137
Recenzija ..... 138
PREDGOVOR
vi

PREDGOVOR
Osmi novembar 1998. godine. Vodim kurs meditacije, u tradiciji mog
u#itelja, u Severozapadnom centru za Vipassana meditaciju u
Sjedinjenim Ameri#kim Dr%avama. Mada je #etrdeset ljudi u sali za
meditaciju, veoma je tiho tako da mogu da #ujem promenljivi ritam
ki!nih kapi koje padaju iz pacifi#kih oblaka. Ovi studenti Vipassane
izgledaju mi plemenito. Svaki od njih je istrajan u svom spokojstvu i
svojoj iskrenosti. Oni se veoma razlikuju, dobrovoljno su se prijavili na
kurs farmeri, doktori, studenti, majke i vratari. Sede"i ispred njih
otvorenih o#iju, posmatram njihovu savr!enu mirno"u i prepoznajem ih
ne samo kao individue, ve" kao vrhove talasa u reci tela koja te#e kroz
vreme, iz ere u eru. Svaki pojedinac se pojavljuje, postoji neko vreme i
onda prolazi, a iza njega dolaze drugineprekidna poplava tihih
meditanata koji se talasaju i teku kroz svet, vek za vekom, utkanih u
masu ljudi, bujica harmonije, saose"anja, ljubavi i ravnodu!ja. Ne
pomeraju"i se, oni plove napred, izranjaju"i iz nevidljivog i bez po#etka,
bez pokreta te%e"i prema meni. Ja, tako$e, %elim da im se pridru%im.
II
Namena ove knjige je da inspiri!e ljude na putu Vipassana meditacije.
Ona je sama proizvod energije koja izvire iz Vipassane i entuzijazma
gospodina Richarda Crutcher-a, koji je bio odlu#an da u#ini ove eseje
pristupa#nijim #itaocima Zapada.


PREDGOVOR
vii

&etiri od ovih eseja u knjizi kru%ila su me$u meditantima mnogo
godina u izdanjima objavljenim u Indiji i Sri Lanki. Ovi #lanci su
pokrenuli trajan topao odziv #italaca raznog porekla !irom sveta, koji
opisuju razja!njenja, preporuke ili inspiraciju, koje su na!li u njima.
Potreba za ovim esejima nije se nikad umanjila. Na%alost, ostali su
poznati samo jednoj zatvorenoj grupi. Zapa%aju"i njihov kataliti#ki
efekat, Vipassana Istra%iva#ke Publikacije opredelile su se za
objavljivanje #etiri originalna #lanka i drugih sli#nih njima za !iru
#itala#ku publiku na Zapadu. Savetovali su me da prevazi$em sumnju,
da pi!em vi!e sa posebnim osvrtom na pitanja mno!tva novih studenata
Vipassanesvetovnih ljudi koji upra%njavaju meditaciju usred doma"eg
i profesionalnog konteksta i pozdravljaju nau#ne, netradicionalne
poglede na svet.
Za!to meditiram opisuje moje vlastite sumnje i pogre!na
zapa%anja o meditaciji i obezbe$uje otvorena vrata dobrodo!lice za ljude
koji su ohrabreni saznanjem da put ne po#inje u mudrosti, ve" u
me!avini ljudskih slabosti i sklonosti. Jedan student Vipassane mi je
rekao: Drago mi je da sam na!ao nekoga ko je spreman da stavi tako
nelagodne stvari na papir, bez cenzure. Put me je promenio od vremena
kada sam pisao ovaj esej 1982. godine, ali on ostaje vredan podsetnik da
su mnogi ljudi pomogli da se to#ak Vipassane i dalje okre"e.
Slede"a tri eseja u ovoj knjizi, koji se odnose na period od oko
petnaest godina, su o vezi izmedu psihijatrije, psihoterapije i Vipassane.
Profesionalci psiholo!kog isceljivanjapsihijatri, psiholozi, socijalni
radnici, bolni#ari, savetniciverovatno su naj#e!"a zanimanja
Vipassana meditanata u SAD i Kanadi. Ovi #lanci se bave pitanjima
kako Vipassana isceljuje, njenom ulogom u li#nom %ivotu
profesionalaca, njenim zajedni#kim osnovama, ograni#enjima i
razlikama u odnosu na psihoterapijske napore. Nadam se da "e eseji
inspirisati vi!e terapeuta da praktikuju Vipassanu odr%avaju%i
komunikaciju izme$u svoga profesionalizma i meditacije, dr%e"i ih
razdvojene i #iste. Dok ima stvari gde se oni plodno preklapaju, oni tako$e
PREDGOVOR
viii

zauzimaju veoma razli#ite svetove.
Slede"a dva eseja (Do%ivljaj prolaznosti i Prizemljenje u
anicci) bave se glavnim ostvarenjem koje Vipassana omogu"uje. Oni
opisuju iskustvo do koga se mo%e do"i kroz meditaciju, njegovu
relevantnost i primenu u modernom %ivotu. Meditacija nije praksa samo
za izolovane mudrace. Svet van sopstva mo%e biti neposredno spoznat i
obuhvata sve situacije, od kancelarije u Seattlu do kuhinje u
Massachusettsu, od ven#anja do smrti.
Poslednji esej, Karma i Haos, napisan zajedno sa Forrestom D.
Fleischmanom, je najdu%i, verovatno najja#i i najbli%i autorovom srcu.
Iako ne treba svakom toliko znanja da bi rastao u Vipassani, esej se ipak
odnosi na stvari koje su bile najzna#ajnije u mom razvoju na ovom putu i
pretpostavljam da mogu biti isto tako va%ne za druge nau#no obrazovane
praktikante Vipassane dvadesetog i dvadeset prvog veka. Ja sam, tako$e,
proizvod nau#nog intelektualnog skepticizma i ne mogu da poverujem
niu!ta !to ne mogu da razumem. Eti#ka ekstaza koja le%i u srcu
Vipassana uvida i njene primene na dosledan pogled na svet, ubrzale su i
pospe!ile moj li#ni napredak. Vipassana ne samo da nas su!tinski menja,
ona tako$e menja i na#in na koji mi shvatamo stvarnost i na! odnos
prema njoj, #ine"i nas istovremeno racionalnijim i prijem#ivijim za
dublje, zna#ajnije vizije dimenzija uzro#nosti i povezanosti. Ova posebna
vizija ne bi do!la do izra%aja bez ideja i jasno"e mog koautora.
III
Eseji u ovoj knjizi pomeraju se sa vremenom. Kad sam pisao Za!to
meditiram, bio sam roditelj de#a#i"a. Oko petnaest godina kasnije, nas
dvojica, obojica meditanti, napisali smo zajedno Karma i Haos.
Napisao sam ove eseje kao donaciju, sa posebnom zahvalno!"u
mojim prijateljima koji su kovali, popravljali krovove, radili vodovodne
instalacije i kuvali u Vipassana centrima gde sam ja meditirao, ali nikada
nisam radio. Za ovo delo ne dobijam nikakav honorar i to je moj
PREDGOVOR
ix

doprinos obrazovanju javnosti o Vipassani.
Mnogo ljudi mi je pomoglo na mom putu i ja sam im zahvalan.
Siguran sam da oni tako$e mogu osetiti bri%nost, humor ili prijateljstvo,
kako se vra"a sa ovih stranica.
'eleo bih posebno da zahvalim na pomo"i mog Vipassana
!cariye, S.N. Goenke, #ija je uloga u mom %ivotu za vi!e od svake hvale;
Rick Crutcher, izdava#, ure$iva#, dokazani prijatelj; Bhikkhu Bodhi za
prvo objavljivanje dva od ovih eseja u Buddhist Publication Society,
Edicija To#kovi; Susan K. Fleischman, cenjenom i uva%enom partneru u
Dhammi; i Forrestu D. Fleischmanu, mom saradniku u konceptualnim
modelima, skepticizmu i lutanju. Zajedno smo putovali niz mnoge reke.
Dom kome se Odisej vratio bio je promenjen zauvek. Da bismo se u
besku"ni!tvu ose"ali kao kod ku"e, potrebna nam je mapa i kompas,
poverenje u svoje sposobnosti, vera u na!e %ivotne saputnike i ljubav za
obale divljih reka i vedro nebo. Svaki kamp se napu!ta u zoru.


Dhamma Kuja, (umarak Dhamme, novembar 1998. godine

x
PREDGOVOR PREVODIOCA
Ne smatram se pozvanim da komentari!em delo, samo preporu#ujem
svakom da ga pro#ita.
'elim da izrazim zahvalnost ljudima koji su mi tehnicki pomogli da ovo
delo dobije, pored italijanskog, i svoj srpski prevod. To su moji prijatelji
Mom#ilo Markovi" i Vidoje Veseli" i moj otac Budimir.
Pomo" oko prevo$enja pru%ila mi je prof. Biserka Vladi". Lektorski
pregled izvr!ila je prof. Dajana Jovanovi"-)edovi". Veliko hvala svima.
Najve"u zahvalnost izra%avam #lanovima svoje porodice koji su imali
puno razumevanje za moj rad i dali mi potrebnu podr!ku.

1

PROLOG
SVETO PARTNERSTVO
Postoji sveto partnerstvo izme$u razuma i vere. Student na putu
napreduje udru%uju"i inteligenciju, logiku i traganje za nadom,
istrajavanjem i po!tovanjem. I nauka i meditacija daju svetlo, kao Mesec
i Sunce.
Postoji sveto partnerstvo izme$u svetovnog i transcendentnog.
Samo uva%avanjem i anga%ovanjem sveta koji pati njegove granice mogu
biti uo#ene.
Postoji sveto partnerstvo izme$u individue i puta. Samo pri-
dru%ivanjem istorije, ljudi i procesa #ovek mo%e zaroniti u do%ivljaj
kome put vodi. Put se nastavlja kroz raznovrsne odnose.
Postoji sveto partnerstvo me$u onima koji grade dom posve"en
istini i harmoniji. Oni izranjaju u krug dnevnog svetla, posle putovanja
kroz vreme, na krilima razvoja u kome u#estvuju. Sada oni meditiraju
zajedno. Njihov dom je sigurna luka za druge; pramac broda koji ve!to
savla$uje okean; lampa u mraku.


2

ZA#TO MEDITIRAM
Prva stvar koju sam jutros uradio bila je da sam odsedeo (meditirao
prim. prev.) jedan sat. Redovno to #inim ve" mnogo godina i mnoge sam
ve#eri, dane i nedelje proveo rade"i isto to. Re# meditirati, sve
donedavno, imala je neodre$eno zna#enje, koje obuhvata niz aktivnosti
kao !to su dugotrajno produbljeno razmi!ljanje, molitva ili religiozna
kontemplacija. U novije vreme meditacija je dobila privid odre$enosti:
TM, duboka relaksacija ili alfa stanje, a prate je pojave koje koren
vuku iz hinduizma, kao !to su mantre, gurui i promenjena stanja svesti.
Sedeti je osnovna re#, sa konotacijom u rasponu od dosade do
mudrosti, tako da pru%a neutralnu polaznu osnovu za obja!njavanje za!to
sam proveo hiljade sati sede"i i za!to je to postalo su!tina moga %ivota.
I
'eleo bih da upoznam sebe. Neobi#no je da najve"i deo %ivota
provodimo prou#avaju"i, kontempliraju"i, posmatraju"i i manipuli!u"i
svetom oko nas, a veoma retko se ta pa%nja usmerava ka unutra. Ovo
izbegavanje mora da odslikava nekakvu napetost, odbojnost ili strah. To
me, me$utim, #ini jo! znati%eljnijim. Najve"i deo %ivota provodimo
svesti usmerene ka spolja, !to nam odvla#i pa%nju od samoposmatranja.
Ova konstantna, opsesivna te%nja istrajava nezavisno od na!ih osnovnih
potreba kao !to su hrana i toplota, #ak i zadovoljstvo. Svakog trenutka
dolazimo u kontakt sa slikama, ukusima, re#ima, pokretima ili
elektri#nim stimulansima, sve dok na kraju ne padnemo mrtvi. Tu%no je
koliko mnogo svakodnevnih aktivnosti, od pu!enja lule do gledanja
zalaska sunca, iziskuje, ali i remeti neprekidnu pa%nju usmerenu ka
stvarnosti na!eg %ivota.

ZA(TO MEDITIRAM
3

Dakle, to !to me navodi da meditiram nije nekakva intelektualna
znati%elja vo$ena idejama, ve" jedan realan do%ivljaj sebe i meni bliskih
kao bi"a izlo%enih najrazli#itijim podra%ajima, van na!e kontrole, %ivih
samo kroz reakciju. 'elim da upoznam, da jednostavno posmatram ovu
%ivu osobu onakvu kakva jeste, a ne onakvu kakva izgleda dok klizi od
jednog doga$aja do drugog. Naravno, to "e mi nesumnjivo pomo"i kao
psihijatru, ali moji motivi su fundamentalniji, li#niji i egzistencijalniji.
Zainteresovan sam za svoj um i svoje telo. Pre nego !to sam
odnegovao naviku sedenja, mislio sam o sebi i koristio svoje telo kao alat
u ovom svetu, da uzmem olovku ili da nacepam drva, ali nikada nisam
sistemati#no, nepristrasno posmatrao svoje telokako se ose"ane
samo jednim letimi#nim, kratkim pogledom, ve" iz trenutka u trenutak,
satima i danima, bez prekida; niti sam se ikada posvetio posmatranju
uzajamnog uticaja uma i tela u stanjima iscrpljenosti i odmora, gladi,
bola, opu!tenosti i uzbu$enosti, letargije i koncentracije. Moje traganje
za spoznajom nije samo objektivno i nau#no. Ovo telo-i-um je la$a moga
%ivota. 'elim da pijem njegov nektar i ako je neophodno njegovu %u#, ali
%elim da ga upoznam sa istim onim organskim uranjanjem koje
omoguduje divljim guskama da svake zime i prole"a prelete deset hiljada
kilometara.
&ini mi se da sile stvaranja, zakoni prirode, iz kojih su nastali
ovaj um i telo, moraju funkcionisati u meni sada, neprekidno i kad god
u#inim napor da ih posmatram. Ta aktivnost stvaranja mora biti prvobitni
i stalni pokreta# moga %ivota. 'eleo bih da upoznam te zakone, te sile,
mog stvoritelja i da ih posmatram, #ak u#estvujem u tom stalnom
stvaranju.
Newton je utemeljio modernu nauku svojom pretpostavkom da
postoji jedan kontinualni svet, strogi poredak, skup zakona koji
upravljaju nebom i zemljom; slede"i tu veliku tradiciju, kao i drevne
religije Indije, i ja pretpostavljam da je fizika zvezda ujedno i fizika moga
tela. Zakoni hemije i biologije, zasnovani na zakonima fizike, tako$e su
jedinstveni u celoj prirodi. Po!to ti zakoni funkcioni!u neprekidno, bez
ZA(TO MEDITIRAM
4

izuzetka i ograde, uniformno i sveobuhvatnozaklju#ujem da ti ve#ni,
neizbe%ni zakoni funkcioni!u i u meni, stvorili su me i stvaraju me, tako
da je moj %ivotnjihov produkt, povezan nizom uzroka i posledica sa
svim !to je prethodilo, svim !to sledi i svim !to sada postoji; ujedno, u
meri u kojoj sam svestan i sposoban da u#im, omogu"eno mi je
sistematsko prou#avanje i osve!"ivanje puteva stvaranja, pod uslovom da
%ivim sa pa%njom usmerenom na tu oblast.
&ak i ako #esto nisam u mogu"nosti da stvarno posmatram
najosnovnije nivoe stvarnosti, mentalne i fizi#ke pojave koje me
bombarduju zasnovane su na zakonima prirode i one su moja laboratorija
za prou#avanje tih zakona. 'elim da pevam kao ptica, kao #ovek. 'elim
da rastem i trunem kao drvo, kao #ovek. 'elim da meditiram, dok um i
telo bacaju preda me i kovitlaju u meni taj ljudski materijal !to je
sa#injen materijom i odre$en zakonima koji upravljaju i galaksijama i
pti#icama.
Zbog toga !to je ta harmonija u meni u isto vreme toliko
zastra!uju"a i toliko slatka i neodoljiva da volim njen ukuste!ko
nateram sebe da bacim pogled na nju. 'elim da meditiram sa #vrstim
opredeljenjem potrebnim da potisnem u stranu sva ometanja, koprenu
malih briga. Sedeti zna#i upoznati sebe kao jednu neprestano menjaju"u
manifestaciju univerzalnog %ivota. A to je jedan zama!an projekat, bez
kraja. Projekat koji, nadam se, mogu slediti #ak i onda kada ugledam
dveri smrti. Za mene, to upoznavanje jeste jedna velika pokreta#ka sila i
veliko zadovoljstvo.
II
Meditiram iz po!tovanja prema svakodnevnom %ivotu. Veliki pesnici
pevaju o sveprisutnoj obi#nosti bremenitoj otkri"imaali ja znam kako
lako i #esto moj %ivot donosi poreme"aje, uznemirenost, su%enje svesti.
Ne %elim da propustim svoj %ivot onako kako sam jednom propustio avion

ZA(TO MEDITIRAM
5

na aerodomu La Guardia. Mo%e izgledati ironi#no da su mi potrebni
tehnika, praksa, disciplina, samo zato da bih se izmigoljio iz ma!tanja i
briga, ali tako je; i ja se klanjam toj ironiji rade"i ono !to moram da bih
oslobodio svoj um izli!nih briga, da bih se probudio za nove zore, da bih
video kako se moje dete razvija kroz stalne promene.
Mo%e se #initi kao kontradikcija da moram tako napomo raditi
da bih stekao mir, ali tako je; sve sam se vi!e uveravao, u#e"i kroz
meditiranje i %ivljenje, da ste"i mir nije stanje uma, ve" stanje uma i
tela. U sredi!tu moga %ivota je jedno prijem#ivo upijanje. Jednostavna
lepota stvari preplavljuje me uvek iznova. 'ivim za tu %e$ i oko nje
izgra$ujem svoj %ivot. Pa ipakona mi izmi#e. Mogu poku!ati da
zaboravim na nju odlaze"i na egzoti#na putovanjau Indiju ili do jezera
u Stenovitim planinamaali ta vrsta lepote od koje zastaje dah samo je
jedna me$uigra, jedan, rekao bihinterpunkcijski znak. Ona me podse"a
na ono !to sam %eleo da istaknem u svome %ivotu, ali, kao i znak
uzvikaima ograni#enu upotrebu.
Jasna izjavna re#enicare#enica smrti, re#enica ljubavi
zavr!ava se obi#nom ta#kom. Ta razja!njuju"a lepota vi!e je nalik
gledanju iznad vreve Montreala da bismo videli Mesec pra"en Venerom
u 4 sata izjutra. Nije to ne!to !to se tra%i ili izgra$uje, ve" ne!to !to
otkrivam kada se zidovi sru!e. (etam sam !umom u jesen, gore-dole po
brdima !kriljaca i visovima Vermonta i zbunjen sam da li je to sna%no
pulsiraju"e bubnjanje ustvari topot tetrebovih krila ili moga srca
ubrzanog poslednjim usponom. To je jedno iskustvo koje je tako$e
metafora. Ponekad ose"amo svoja tela, svoj %ivot, kako kuca
prepoznavanjem. Apsorbujemo onu dimenziju realnosti koja je ista i
unutra i spolja, unutra!nje, zakonite impulse stvari. To je zvu#na vilju!ka
moga %ivota koja treperi kao odgovor na %ivi svet.
Ova situacijapoput roditelja koji uzima natrag gnjecav, napola pojeden
krekerzahteva, po meni, nekakav okvir, obrazac u mome telu, koji ja
jednostavno nemam. To saznavanje zahteva telesne pripreme. Zato
meditiram da bih otvorio svoje pore i um, prema tom %ivotu koji je
ZA(TO MEDITIRAM
6

svuda, u meni i oko mene!to #e!"e, ako ne sve vremekada do$e na
moj prag. Meditiram da bih ve%bao razumljiv, prijem#iv, miran na#in
bitisanja ispunjen obi#nim i neizbe%nim. Kao !to je, na primer, ulegnu"e
u patosu moje spava"e sobe. Ili onaj sne%ni dan u januaru, kada mi moj
dvogodi!nji sin, dodaju"i drvo po drvo sa gomile, poma%e da upalimo
vatru.
III
Ose"am potrebu za kormilom, krmom, tehnikom, metodom, na#inom da
ostanem na kursu. Potrebna mi je sve ve"a koli#ina samokontrole (ali ne
ograni#avanja, umrtvljavanja ili potiskivanja). &ini mi se da se ono
najbolje u #ovekovom %ivotu pro%ivi na uskoj gredi, nalik mosti"u iznad
nekog potoka u Nepalu ili puteljku iznad provalije u Velikom Kanjonu.
Na jednoj strani je %elja, na drugoj je strah. Mogu"e je da sam zbog svoje
psihijatrijske profesije, bave"i se, u su!tini, normalnim ljudima koji su
bacani tamo-amo svojim unutra!njim silama, postao izrazito osetljiv na
te pretnje koje mogu iz osnova uzdrmati naizgled stabilne %ivote. U
%ivotu sam imao dovoljno prilike za takva posmatranja.
Sedenje je, pored ostalih stvari, ve%ba samokontrole. Dok
meditiramone ustajemo, niti se pomeramo, ne zara$ujemo, ne
pola%emo ispit, niti nas neko umiruje preko telefona. No, vojna obuka,
#asovi violine ili studije medicine su, tako$e, na#ini samokontrole, u
smislu disciplinovanja i ograni#avanja. Sedenje jeste samokontrola
zasnovana na specifi#nim vrednostima. Posmatranje zamenjuje svaku
akciju. Kakav je smisao posve"ivanja #itavog %ivota ovom ve%banju, da
bi se onda vreme provelo u eroti#kom sanjarenju ili nestrpljivoj %udnji za
promocijom i priznanjem? Naravno, toga "e biti na ovaj ili onaj na#in.
Jer ti porivi su deo ljudskog bi"a. Razli#ite kulture ne bi stvarale
neizbe%na moralna pravila, deset zapovesti, da nismo ispunjeni
milionima poriva.

ZA(TO MEDITIRAM
7

Ali moralne zabrane, propovedi, uvek su mi se #inile
nedovoljnimamo%da je u pitanju moja priroda. Potrebna su mi stalno
upotrebljiva, stalno obnavljaju"a so#iva da kroz svoje %udnje proniknem
u svoje ljubavi, da kroz svoje strahove vidim svoju veru. Koje je
osnovno ose"anje, sr% moga identiteta, a !ta je golicanje koje "e na kraju
biti odba#eno? Koji likovi hodaju ispred ogledala moje du!e dan za
danom, godinu za godinom, a ko su klovnovi koji preotmu pozornicu?
Jedan sat sedenja, jedna je stvar; du%i periodidruga. Jednom
godi!nje, pod nadzorom u#itelja, meditiram tokom deset dana, skoro
#itav dan. Takva vrsta ve%banja prouzrokuje bol. Suo#avanje sa bolom
postalo je redovan, neizbe%an deo moga %ivota. Tako je sa ve"inom
ljudiradnicima, siroma!nima, nemo"nima, prozeblima, bolesnima,
gladnima!irom sveta. Ali ja se nisam odlu#io za sentimentalni,
identifikuju"i mazohizam. Ja gledam na drugu stranu sebe. I dok
spontano poku!avam da izbegnem bol, jedna vi!a mudrost od tog gr#a u
kolenima mi sokratovskim re#ima govori da: bol i zadovoljstvo nikada
nisu prisutni u #oveku u istom trenutku, pa ipak je svako ko te%i jednom
od njihprinuden da uzme i ono drugo; njihova tela su posebna, ali
spojena zajedni#kim glavama (Fedon).
A koliko sam ozbiljan oko toga da budem ono !to sam rekao da
jesam? Koliko povezan %elim da budem sa tim vri!te"im telom kome je
potrebna hrana, san, udoban polozaj ili "e neizdr%ivo da urlikne?
Meditiram zato !to znam da mi je potrebna samokontrola koja ne"e
pridikovati ili potiskivati moje sklonosti, ve" "e %elju preurediti u ljubav,
a bol i strah u veru.
IV
Koliko ja razumem, ljubav nije emocija, ve" sklop emocija. Ona nije
jedna soba, ve" #itav dom; ne jedna ptica, ve" #itavo jato. Ona je jedna
emocionalna struktura, meta-emocija. Ovo je u suprotnosti sa razumevanjem
ljubavi kao jedne sentimentalne erupcije vezanosti ili kao romanti#ne
ZA(TO MEDITIRAM
8

seksualnosti. Sedenje mi je pomoglo da prona$em ljubav, da %ivim sa
ljubavlju ili bar da %ivim vi!e u skladu sa ljubavlju. Pomoglo mi je da
o%ivim kao mu%, otac, psihijatar i gra$anin, u granicama svoga karaktera
i sposobnosti. Ono me je otvorilo izvan moje dotada!nje sentimentalne
pozicije ili mog racionalnog moralnog znanja i dalo mi alat, praksu,
aktivnost koja se mo%e izraziti kroz ljubav. Za mene je to istovremeno
klju# slobode i veza.
Kao !to je pisao Erik Erikson: jedino ambivaletnost #ini ljubav
smislenomili mogu"om. Drugim re#ima, jedino zato !to smo
odvojeni i ujedinjeni, ljubav je mogu"a. Da nismo imali individualne
egzistencije, li#ne porive, ovaj svet bi bio samo jedna kompaktna kugla,
li!ena emocija, nesvesna, poput prsta ili ruke. Da smo nepomirljivo
razdvojeni, postojale bi samo pojedina#ne ohla$ene zvezde koje
koegzistiraju u mrtvom prostoru. Za mene ljubav zna#i organizovanje
ljudskih emocija u kompleksna stanja u kojima razdvajanje i spajanje,
individualnosti i jedinstvo, li#nost i bezli#nost, paradoksalno, postoje
jedno kraj drugog. Samo li#nost mo%e voleti; i samo onaj ko je to prestao
da bude mo%e voleti. Sedenje mi je pomoglo da razvijem oba ova pola.
Ono mi je prokr#ilo put tamo gde sam se zaustavio zaglavljen; tamo gde
sam otpao poput krhotine, ono mi je pomoglo da se ponov zalepim za
sredi!nji komad.
Sedenje me gura do krajnjih granica u naporu koji sam sm
odabrao; ono mobili!e smer kome sam se posvetio, a ipak, ono i
razobli#ava sve one manevre koji treba da me za!tite, da me defini!u.
Ono u isto vreme gradi i razgra$uje to ja. Svako se"anje, svaka nada,
svaka %udnja, svaki strah mo%e upasti unutra. Ne mogu se pretvarati da
sam jedan odabrani skup svojih se"anja ili osobina.
I ako ih posmatram, ali na njih ne reagujem, svaki od tih
psihi#kih sadr%aja postaje prihvatljiv, o#igledan deo mene (jer oni su u
mom umu, upravo tu predamnom); ali u isto vreme i bezli#ni, kauzalni
povezani, objektivni fenomeni ovoga sveta, !to promi#u beskrajno,
nezaustavljivo, preko ekrana moga iskustva, bez mog napora, bez moje
ZA(TO MEDITIRAM
9

kontrole, bez mene. I !to me manje pokre"u te sile, to mogu vi!e da
vidim, vi!e da toleri!em u svom unutra!njem %ivotu. Poput oluja i
golubova, to su prirodni fenomeni koji prele"u jedno unutra!nje nebo.
Tako iz jedne kozmeti#ke definicije li#nosti izranja psihi#ka
kompleksnost. Istovremeno, moram da steknem odlu#nost i izdr%ljivost
da bih ih samo posmatrao kako rastu sli#no kao !to i mi!i"i rastu od
ve%banja. Prirodno, ponavljanje ove me!avine tolerancije i #vrstine
pro!iruje se sa svog izvora u sedenju i na odnose.
Malo je toga !to sam #uo od drugiha moj svakodnevni posao
je da slu!am druge!to nisam video u sebi tokom sedenja. Ali ja znam i
za neophodnost rada, ve%banja i obuzdavanja. Zavisnost, usamljenost,
senzualnost, iscrpljenost, glad, neobuzdanost, izopa#enost, poti!tenost,
%udnja, nadmenost su sve moji stari prijatelji. Mogu otvoreno i sa
razumevanjem da ih prepoznam u ljudima meni bliskim, zato !to ih
vidim i u sebi, te ne mogu da ih osu$ujem, a da ne osu$ujem samoga
sebe; a i zato !to sam u#io da upregnem i zaja!em njihovu energiju. Da
bih voleo, poku!avam da zadr%im svoju kompleksnu realnost, u isto
vreme pokusavajuci da dosegnem kompleksnu realnost drugog.
Svoju suprugu poznajem ve" decenijama. Sastajali smo se, i!li
na kupanje, uzeli, sva$ali, putovali, kupovali ku"e, ra$ali i prepovijali
zajedno; re#ju, dostigli smo uobi#ajeno i svakida!nje. U svetu sa tri
milijarde ljudi to se postignu"e meri pismeno!"u i ne bi trebalo da ima
ikakve veze sa tim !to meditiram, ali ima. &ak i neizbe%no je krhko.
Izo!trava nas %ivot na ivici.
Meditiram i %ivot proti#e kroz mene, moj porodi#ni %ivot tako$e.
Ta oblast dolazi na red pre mog samrtni#kog, osude vrednog svedo#enja
o sopstvenoj egzistenciji i njenim ve#nim zapletima. Kao o%enjen #ovek,
meditiram kao da sam u luci, sklonjen od svoje sitni#avosti, gde vetrovi
mog nespokojstva i ljutnje imaju vremena da se
izduvaju; meditiram kao primalac velikodu!nog izliva topline koju mogu
da okusim; meditiram kao bundeva sa svojim pomalo %ili#astim i mo%da
nedovoljno slatkim, ali ipak izda!nim %ivotom koji "e biti polo%en na
ZA(TO MEDITIRAM
10

ne#iji sto; meditiram poput vola u zaprezi koji vu#e kola puna drvenih
konji"a, kolica i verandi koje treba ofarbati; meditiram gledaju"i sebe u
budu"nosti kao bolesnog starca !to i!#ekuje osobu koja "e se o njemu
starati ili #iji glas mo%e ne#iju smrt iza bolni#ke zavese odlo%iti bar za
jedan sat; meditiram kao obi#an #ovek sa obi#nom %eljom i kao sanjar
koji ciglama zajedni#ke sudbine gradi zajedni#ki san; na kraju
meditiram sam u sopstvenom %ivotu.
Kakva sre"a da imam tu pe"inu, to svetili!te, taj tiganj, tu stenu i
to ogledalo sedenja, u kojem kujem, klonem, urlam, dodirujem,
osloba$am svoju ljubav i ne bivam izgubljen. Sedenje je kompas uz
pomo" kojeg plovim morima bra#nog %ivota. Ono je i konopac kojim
lovim lisicu na njenom putu ka koko!injcu. 'iveti predstavlja duboku
#e%nju i naporan rad. Za to je potrebno dvoje! Mnogo je na#ina da se
primi pomo" i mnogo na#ina da se ona da. Martin Buber ka%e da
mu!karci i %ene ne mogu voleti bez tre"e ta#ke kojom se formira stabilan
trougao: Bog, rad, poziv ili neko znacenje izvan njihove dvojne
individualnosti. I !ta da onda rade dvoje koji znaju samo za zvezdu
Severnja#u?
Ima jedna !ala u stripu Peanuts: Volim #ove#anstvo. Jedino
!to mrzim su ljudi. Smatram da je ljubav konkretna i apstraktna.
Ukoliko je ona samo amorfno generalizovano ose"anje, onda ona ostaje
suvoparna %elja, odbrana od stvarne veze. To je ono !to zvu#i !uplje,
licemerno u re#i Ljubav kod nekih crkava i mu#enika. Ali ako je
ljubav samo konkretna, neposredna, li#na, onda ona ostaje u domenu
posedovanja, privatizma, materijalizma, narcizma. To je pokroviteljska
ljubav koju neko ima prema svojoj ku"i, automobilu, porodici. Moje
shvatanje je da se stvarna ljubav !iri na oba ova plana. Ja!u"i na krilima
idealnog, ona kupi i nosi sa sobom one na koje nai$e.
Meditiram da bih vi!e voleo svoju suprugu, kao i one prijatelje i
poznanike sa kojima delim makar jedan dan na mome putovanju od
nepoznatog ka nepoznatom. Te!ko je voleti onoga sa kime je moja
sudbina najte!nje povezana tokom onih trenutaka kada bih voleo da
ZA(TO MEDITIRAM
11

razru!im zidove te sudbine. Ali je lako voleti dok jedno drugom
zasla$ujemo #aj. Lako je ose"ati naklonost prema prijateljima koje
sre"em vikendom, kad se porodi#no sastajemo u prirodi; te!ko je
dopustiti da se na!i %ivoti, na!e zdravlje i finansije isprepletu. Takav
zagrljaj ugro%ava sigurnost na!e privatnosti. A jo! mi je te%e poku!ati da
tako %ivim, prvi od svih drugih, i sebe izla%em riziku uvek iznova.
Treba li da zadr%im sav svoj novac ili da rizikujem ula%u"i ga
prema principima milosr$a? Ho"u li prou#avati tekst koji je odobrio neki
autoritet ili "u zapevati iz sopstvenog srca? Dok meditiram, novac mi ne
donosi mnogo dobrog; samopouzdanje #ili iz mene; ali ona muzika moga
srcanekad prijatna, nekad nene mo%e se izbe"i. Meditiram da bih
sebe vezao za taj stub, da bih jo! vi!e slu!ao tu pesmu neuhvatljive i
neizbe%ne ljubavi.
V
Beba izgleda krhko, ali ako je ne nahranite na vreme ili je nezgodno
dr%ite, va!e bubne opne "e zapljusnuti zaglu!uju"i gnev! Bes !iklja i deo
je instinkta za samoodr%anjem organizma. Pa ipak, koliko nam on muke
donosi u svakodnevnom %ivotu, da i ne spominjem !ire, dru!tvene
odnose! Verovatno bi vrhunac besmisla bilo meditiratibesan. Kakav je
smisao takvog jalovog kr#kanja? Ja meditiram da bih odrastao, da bih
bio bolja osoba; da bih posmatrao kako besmislene ljutnje izviru i
nestaju, kako argumenti koje sam u utorak smatrao krajnje ozbiljnim
izblede do #etvrtka u podne; i da bih bio prinu$en da preuredim, ponovo
promislim svoj %ivot, tako da moja malena ljutnja biva orkestrirana pre
vremena u fleksibilnost, kooperaciju ili sposobnost da sagledam stvari
iz drugih uglova posmatranja. Sedenje mi poma%e da prevazi$em onaj
lako zapaljivi, obestan, nezreli deo sebe.
Ali to re!ava samo periferiju problema. Vi!e nisam besan zbog
svojih kariranih zavesa. Besan sam zato !to su moj glas i moj poreski
novac iskori!"eni za ugnjetavanje drugih naroda; besan sam !to "u do
ZA(TO MEDITIRAM
12

kraja %ivota biti prosu$ivan prema raznim psiholo!kim testovima; besan
sam !to se istra%ivanje ignori!e i dogma koristi da bi se nametnulo neko
religiozno stanovi!te; besan sam !to su #itave planine preorane da bi se
proizvele soda limenke koje onda bacamo. Meditiram, otuda, i da bih
izrazio svoj bes, a oblik tog izra%avanja je odlu#nost. Meditiram sa
snagom, voljom i, kad bol postane veoma jak, ne#im !to se ose"a kao
strast. Sedenje mi poma%e da autenti#ni bes iskoristim kao pokreta#ku
snagu.
Tokom poslednjih devet godina sedeo sam bar petnaest sati
nedeljno. &esto me pitaju otkuda mi toliko vremena, a ja znam da deo
izvesnosti moga cilja #ini i taj bes koji ne"e dozvoliti da !umoviti
bre%uljci i pa!njaci moje psihe prekopaju televizija, brza hrana,
fabrikovane vesti, kli!eirana socijalizacija, znanje pedantno upakovano u
fascikle ili mitinzi podr!ke liderima, drzavama, bogovima i cenzorima.
Ti glasovi stada me ne"e tako lako pomeriti iz mog !umskog skrovi!ta
duboko usa$ene autonomije i iskrenog razgovora, jer sam se ve%bao u toj
vrsti #vrstine. Ljutnja deteta je klica #vrstine odraslog. Mogu ostati
iskren prema sebi i u isto vreme zreo, biti voljan ali ne i povodljiv, sede"i
u skladu sa pesmom Woody Guthrie-ja: Ne, ne sili me, ne sili me na
to!
VI
Kako ja to razumem, do%ivotna disciplinovana praksa sedenja nije
zapravo neka religija, ali nije i da nije religija. (to se mene ti#e, ne
vezujem se za svete tekstove, dogmu, hijerarhiju; nisam stavio veto na
sopstveni razum ili na svoju politi#ku autonomiju; niti sam se sakrio od
neprijatne stvarnosti poku!avaju"i da ostvarim mit. Ali jesam postao
veoma svestan bitne uloge vere u svojoj praksi.
Vera koju sam otkrivao u sebi nisu neke slepe, iracionalne,
neosnovane ili po%eljne ideje. Slede"i razja!njenje ovih termina koje je
na#inio Paul Tillich, nazvao bih ih stavovima. Nadam se da me je
ZA(TO MEDITIRAM
13

sedenje oslobodilo tih stavova #ak vi!e od mog nau#nog obrazovanja. A
vera ne zna#i ni ono !to ja %ivimciljeve, li#ne sklonosti, posve"enosti i
ljubavi. Ti su ideali, vizije, ukusi veoma va%ni, ali nisu vera. Vera je ono
od #ega %ivim, pogonska snaga moga %ivota. Baterija, srce moga bi"a.
Ona nije druga obala, ve" #amac. Ona nije ono !to znam, ve" kako znam.
Ona je sada!njost, pre nego pro!lost ili budu"nost, moja najautenti#nija,
potpuna reakcija, reakcija iz stomaka, iz najve"e dubine. Tillich je veru
definisao kao ne!to !to se #oveka najvi!e ti#etemelj onoga !to u su!tini
uzimamo za ozbiljno. Ja bih voleo da veru opi!em onako kako sam je
prona!ao, kao glad svoje egzistencije.
Glad izvire iz tela. Ona prethodi mom mentalnom i psiholo!kom
zivotu i #ak ih moze potpuno opusto!iti. Ne jedem zbog onoga u !ta
verujem ili se nadam ili pri%eljkujem, ne zbog onoga !to je neki autoritet
propisao ili onoga !to sam pro#itao. Jedem jednostavno zato !to sam
gladan. Moje telo je dinami#an, metaboli#ki sistem, razmenjiva#
energije, koji neprekidno ne!to izgra$uje, preure$uje, preoblikujeto je
vitalnost svojstvena %ivotu bilo kojeg hrasta, jelena ili #oveka. To bi"e
koje sam ja tro!i, prera$uje, a onda stvara jedan vi!e emocionalan,
duhovan %ivot. I ne to !to varim, ve" ure$eni proces u meni koji daje
koherentnost i smer tom neprekidnom organizmu, sa#injava veru.
Vera nije ne!to !to imam (na primer ja verujem!), to je ne!to
za !ta shvatam da mi je ve" bilo dato, ne!to na !ta se potom ose"aj ja
naslanja. Nalazim ga ili ga primam, ne odjednom, ve" sa intenzitetom
koji varira, ali ipak neprekidno. Vera nije skup misli i ona ne obezbe$uje
konkretne, jednostavne odgovore. Ko sam ja? (ta je ovaj %ivot? Odakle
dolazi? Kuda ide? Ja to ne znam. Ja nemam stavove u vezi sa tim va%nim
pitanjima. Pa ipak, to ni!ta ne menja.
Meditiram ispunjen strasnom neutralno!"u. Za!to? Ta aktivnost
nema za cilj da se dobiju odgovori na osnovu kojih "u %iveti svoj %ivot.
Ona jeste moj %ivot. Kosti ne postoje zato da bi na njima visila ko%a i
mi!i"i. (U nau#noj misli, tako$e, teleologijarazmi!ljanje usmeravano
nekim ciljemne vodi nikuda. Ko zna !ta je cilj ovoga univerzuma? I
ZA(TO MEDITIRAM
14

onda, !ta je cilj bilo kojeg njegovog dela?) Jedem, #itam, radim, igram
se, meditiram. Iako nemam neki bitan intelektualni stav kojim mogu da
opravdam svoj dan, svoje sopstvo, svoj %ivot, svoj obed, ja ipak jedem!
Obi#no sa zadovoljstvom.
Nisam ni egzistencijalist, ni marksist, ni anoreksi#ar. Glad je
spontani #in %ivota u meni. Glad moje egzistencije tako$e tra%i
svakodnevno hranjenje. Hrana koju uzimam postaje moje telo; impulsi
koje primam postaju moje bi"e. Biti %iv, biti budan, posmatrati, biti u
miru sa samim sobom i svima drugimavibrirati u ritmu neprestane
promenene pokre"u"i se: za mene je to moje neprekidno prola%enje
kroz ovaj u%areni svet #ine"i uvek isto.
Kao nau#nu #injenicu, znam da sam %iv jedino unutar celine
%ivota. Fizi#ki, svestan sam sebe kao produkta drugih %ivotaroditelja,
predaka. Udi!em i izdi!em kiseonik koji su stvorile biljke, tako da sam
deli" povezan sa celinom biosfere, malecka, zavisna brojka. Putem
varenja i metabolizma biotransformi!em organske molekule stvorene od
biljaka i %ivotinja, a koje nazivam hranom, i to u druge materije uz
pomo" kojih izgra$ujem ovaj oblik koji nazivam svojim telom, a ono se
stalno, bez i najmanjeg prekida, preoblikuje, transformi!e, kao !to se to
doga$a sa oblakom. I taj oblik "e na kraju prestati da se regeneri!e i
nestati isto tako kao !to je i nastao, no!en silama prirode.
Lako mi je da shvatim ovaj opis fizi#ke realnosti, koja je tako
o#evidna i nau#na. Ali moja li#nost, moja psiholo!ka realnost tako$e je
produkt nekih uzroka poput onoga #emu sam bio u#en, poput iskustava,
kulturnih stavova, socijalnih sila. Ta neprekinuta mre%a uzro#nosti
fizi#ka, biolo!ka, psiholo!ka, kulturna, koja povezuje pro!lost i
budu"nost, a prolazi kroz sada!njost, jeste okean %ivota kojim mehur
moga %ivota zaplovi za trenutak. Smrt mora biti neizbe%na za jedan tako
neva%an mehur. Ipak, dok je ovde, mogu da osetim koliko vitalno jeste
ovo disaju"e, pulsiraju"e bi"e, %ivo, osetljivo na razmenu sa pro!lo!"u i
budu"no!"u, ljudima i stvarimatvorac, prenosilac, znalac, zategnuti
#vor u toj mre%i.
ZA(TO MEDITIRAM
15

Vera na kojoj po#iva moja praksa nije u mome umu, ve" je
psiholo!ki korelat o%ivljavanja. Veru do%ivljavam ne kao misao, ve" kao
preplavljuju"e ose"anje koje to poverenje potiskuje nagore. Sede"i mogu
da uo#im, pretpostavim, postanem to neposredno brujanje energije.
Osvr"u"i se na pro!lost, verbalno to nazivam verom. Kada me mu#i
dosada, bol, lenjost, uznemirenost, brige, ja ipak meditiram, ne zato !to
verujem da je to dobro ili da "u tako sti"i na nebo, a ni zato !to imam
posebnu snagu volje. Moj %ivot ispoljava svoju putanju. Svaka masa
jeste energija, pokazao je Einstein. Moj %ivot sija i ja meditiram u tom
svetlu.
VII
Sedenje mi je omogu"ilo da vidim i prisililo da priznam ulogu koju je
smrt ve" igrala i nastavlja da igra u mom %ivotu. Svako %ivo stvorenje
zna da je zbir njegovih otkucaja ograni#en. Kao dete pitao sam se: gde
sam bio pre nego !to sam se rodio? Gde "u biti kad umrem? Koliko dugo
je zauvek i gde se ono zavr!ava? Srednjo!kolski $ak iz istorije je saznao
da svaki heroj umire; video sam kako se boje carstava razlivaju tamo-
amo po mapama poput plime i oseke. Mogu li da se denem tamo gde
prolaznost nije zakon? Poku!avam da se !to bolje sakrijem od toga iza
svoje mladosti (ve" naborane oko o#iju i posedele) i zdravstvenog
osiguranja, ali nikakvo skrivanje ne poma%e.
Svaki dan se zavr!ava tamom; stvari treba obaviti danas ili se to
ne"e uop!te dogoditi. I, zanimljivoumesto da stvaranje mu#nine (koja
mo%e biti posledica te!kih francuskih sosova, pre nego prave filozofije)
smanji moj apetitta pretnja sumraka poma%e mi da vrednujem %ivot.
Nije li ovo najuniverzalnije ljudsko zapa%anje I mudrost? Svaki zamah
sekire sve preciznije usmeravam u pukotine hrastove cepanice koju
cepam. Svaku knjigu koju #itam biram sa precizno!"u i razlogom.
Ose"am poziv da se brinem za svoje dete i da ga volim. Sedam u zoru i
dan prolazi. Slede"e je jutro, ali broj im je ograni#en i zato se zaklinjem
ZA(TO MEDITIRAM
16

u svojoj unutra!njoj odaji da ne"u propustiti jedan jedini dan. Sedenje me
navodi na psiholo!ku #injenicu da je smrt prag %ivota. Nijedna sila mi ne
mo%e pomo"i. Zato !to sam svestan smrti i upla!en, naslanjam svoja le$a
na %ivotne automatski, poput %ivotinje, niti pasivno i preklinju"i, poput
deteta koje se pretvara da je kraj njega otac koji ga posmatra, ve" kao
svesno done!enu odluku o onome !to "e sa#injavati svaki nezadr%ivo
izmi#u"i trenutak moga %ivota. Znam da moje latice grade krhki cvet. Ali
da bih to imao stalno na umu potrebno je da, sa druge strane, da notorni
begunac neprekidno nailazi na granice, potreban je metronom opomene,
smrt.
Meditiram zato !to saznanje da "u umreti oboga"uje i ogoljuje
moj %ivot, tako da sam prinu$en da skrenem sa puta i potra%im disciplinu
i stabilnost koji su neophodni da bih se zaista suo#io sa tim. Da bih
prigrlio %ivot neophodno je da se rukujem sa smr"u. A za to mi je
potrebno ve%banje. Svaki #in sedenja jeste umiranje za spolja!nje
aktivnosti, uklanjanje svakog ometanja, prestanak is#ekivanog
zadovoljenja. On je %ivot sada, takav kakav jeste. Jednoga dana, to
su%avanje fokusa veoma "e dobro do"i. Zapravo, ve" jeste.
VIII
Meditiram da bih bio ja, nezavisan od svojih ili tu$ih sudova. Mnoge
godine moga %ivota provedene su u ocenjivanju, naro#ito u !koli, ali kao
produ%etak toga, i me$u prijateljima i u dru!tvenom %ivotu. (to sam se
vi!e upinjao da se oslobodim te zavisnosti, to sam vi!e postajao
zavisnikom. Kao !to se to #esto de!ava, brinu"i se za mene, moji su me
roditelji #e!ljali i glancali pravilima pore$enja: bio sam dobar u ne#emu
ili nisam bio dobar ili bolji, gori, najbolji ili sasvim lo!.
Danas ustanovljavam da sedenje otkriva apsurdnost postignu"a
putem pore$enja. Moj se %ivot sastoji od onoga !to zapravo %ivim, a ne
od vrednovanja koja plutaju iznad njega. Sedenje mi omogu"uje da
kliznem iza tog drugog, komentari!u"eg, ure$iva#kog uma i uronim
ZA(TO MEDITIRAM
17

duboko u neposrednu realnost. Napredovao sam u postajanju krticom,
praznim ruksakom, de#akom u dan kada je nastava otkazana. (ta to
mogu dobiti ili izgubiti dok meditiram? Koga mogu istu"i, sa kim se
mogu otimati? Samo ovaj konkretni dan, ceo i samo on, dolazi mi na
tacni jutra, svetluca.
Ose"am olak!anje !to sam vi!e kod ku"e, u sebi, sa sobom.
Manje se %alim. Mogu da izgubim diskusije, nade i o#ekivanja lak!e i
re$e, jer razgovor, nadanje i delovanje samo je po sebi dovoljna pobeda.
Bez oslonaca, igra#aka ili udobnosti, bez kontrole okru%enja, seo sam i
posmatrao ko sam ja kada nema nikoga i ni#ega da mi da ikakav
nagove!taj. I tako se desilo da sam seo, nisam tra%io ni!ta, nije mi trebalo
ni!ta i ose"ao sam se ispunjen. Sada je u mojoj ki#mi i rukama druga#iji
napon. Kada sam izba#en iz ravnote%e, mogu da se do#ekam kao ma#ka.
Kad meditiram, nikoni voljeni ni neprijateljne mo%e mi dati ono !to
mi nedostaje, niti oduzeti ono !to imam.
I tako %ive"i mogu da se usmerim na to da postanem osoba sa
kojom "u morati da %ivim kada slede"i put sednem. Ni#ija pohvala ili
primedba ne mo%e se uporediti sa sopstvenim suo#avanjem sa uo#enim
#injenicama o tome ko sam ja. Nisam tako lo! kao !to sam mislio da
jesami jo! sam gori. Ali sam se definitivno i!#aurio i postojim.
Zadovoljstvo je di"i ruke od #e%nje i negodovanja i dopustiti mre!kanje.
Meditiram i zato da bih podelio dru!tvo sa drugim prole"nim pupoljcima.
Ose"am se kao list u listopadnoj !umi: poseban, mali, krhk, sam sa
svojom sudbinom, a koji ipak treperi u mno!tvu koje !umi.
IX
Sedenje je odgovor i izraz moje dru!tvene i istorijske uslovljenosti. Iako
praktikujem drevni na#in preno!en od jednog do drugog #oveka tokom
dve i po hiljade godina koji mora biti koristan i smislen u razli#itim
uslovima, tragao sam i nau#io tu praksu iz #isto li#nih razloga.
Jedna od najmo"nijih snaga koje su oblikovale moj dosada!nji
%ivot bio je Drugi svetski rat, #iji se zavr!etak poklopio, skoro u dan, sa
ZA(TO MEDITIRAM
18

mojim ro$enjem. On je bio dominantna potka u do%ivljaju sveta mojih
roditelja, kao i ostalih odraslih koji su me okru%ivali, ostavljaju"i malo
prostora za nadu. Strah je izgledao kao jedino racionalno stanje uma,
samoodbranajedini racionalan stav. Kulturni, civilizovani ljudi su bili
anga%ovani u jednom sveobuhvatnom prora#unatom konkretnom
sadizmu, #iji je obim bio neshvatljiv. Pobeda je dobrim donela zlu
reakciju: nuklearno naoru%anje. Pogled na svet kojem sam u#en i koji
sam apsorbovao be!e da naporno u#im, !tedim novac i gradim sopstveni
samoza!ti"eni svet, koriste"i liberalnu, racionalnu, nau#nu kulturu kao
temelj jedne grozni#ave slobode privatnog porodi#nog %ivota. Samo
unutar tog privatnog prostora bilo je mogu"e razotkriti slatko jezgro
ljubavi i idealisti#kih aspiracija. Dobro sam to nau#io i do izvesne
meredobro je funkcionisalo.
Pa ipak, istovremeno, bio sam sklon i kasnije odabirao da svoja
leta provodim u !umi, da u#im o belorepom jelenu, komarcima, slobodi i
kanuima, okru%en, #inilo se, primalnom monisti#kom dobrotom koju sam
smestio u prirodu i onima koji su %iveli blizu nje. &itao sam Thoreau-a
onako kako mnogi ljudi #itaju Bibliju. Svet ledenih potoka !to jure ispod
senovitih kukureka i njegovi ushi"eni proroci izgledali su kao protivotrov
jezovitom, tupom, konvencijama sapetom, nespokojnom %ivotu mog
neposrednog okru%enja. Kre"u"i se izmedu ta dva sveta nau#io

sam dijalog straha i ushi"enja, pre%ivljavanja i brige, koji me je ispunio
ose"anjem neophodnosti da prona$em jedan srednji put. To je bio motiv
za traganje kroz intenzivno intelektualno istra%ivanje na koled%u,
medicinskom fakultetu, psihijatrijskoj specijalizaciji i kona#no do ume"a
sedenja kako ga podu#ava S. N. Goenka, u#itelj Vipassana meditacije,
#iji smo kurs moja %ena i ja prvi put poha$ali 1974. godine u blizini Nju
Delhija. Tih deset dana isklju#ivog fokusiranja na stvarnost tela i uma, iz
trenutka u trenutak, sa svesno!"u i nereagovanjemna ironi#an na#in
pru%ili su mi priliku da budem vi!e sam sa sobom i izolovaniji nego
ikada ranije, ali i da istovremeno postanem deo tradicije, puta koji je
ZA(TO MEDITIRAM
19

jedna %iva osoba odr%avala, manifestovala, obja!njavala i prenosila. I dan
danas sam zahvalan Goenki !to me je uputio u tu tehniku.
Vipassana meditacija se u Aziji sa#uvala tokom dve hiljade
petsto godina, od dana kad ju je otkrio Gotama, istorijski Buddha.
Njegovu ve!tinu %ivljenja zapadni prou#avaoci su nazvali budizmom,
ali to nije nikakav izam, sistem mi!ljenja. To je praksa, metod, alatka
%ivih ljudi. Vipassana ne dovodi onoga koji je praktikuje do kraja
traganja. Za mene, ona obezbe$uje kompas, durbin, mapu za dalja
putovanja. Uz svakodnevnu praksu i intenzivna meditativna povla#enja
tokom niza godina uspeo sam da prona$em sklad izme$u autonomije i
nasle$a, pripadni!tva i samotni#kog putovanja. Vipassana je dvogled
sada mogu da tragam za pticom koja stalno izmi#e.
Pre nego !to sam upu"en kako da meditiram, moje putovanje
kroz %ivot bilo je prevashodno intelektualno. Knjige i predavanja bili su
mi inspirativni, sugestivni, mudri, ali nedovoljno konkretni. Mogu"e je
savetovati, razgovarati, pisati. Ali sedenje je za mene na#in da se sa
ne#im poistovetim, da meditiram kao ne!to, ne samo re#ima, ve" svojim
umom, telom i %ivotom. To je na#in da se spustim korak po korak,
za!ti"en u#iteljem, u#enjem, tehnikom i praksom, do svetla i tame u
meni, do Hitlera i Buddhe u meni, do upla!enog deteta u svetu
holokausta koje se mirno vozi autobusom jedne zime mra#nim gradskim
ulicama i mladi"a koji, sa rancem na le$ima, dugim koracima tumara me$u
jelama nalik osun#anim katedralama, i koji, vi#u"i i jecaju"i, obuhvata
#itavu lepezu ljudskih potencijala od sadizma do ljubavi.
Sada mogu da vidim da nosim bi# i #izme mu#itelja, da patim sa
golima, pijem iz planinskih potoka zajedno sa pesnicima i istra%iva#ima.
Svi ti %ivoti %ive u meni. I ja pronalazim na#ine, #esto skrivene i
simboli#ne, da izrazim te psiholo!ke potencijale u sebi kao javne
postupke u svom svakodnevnom %ivotu. Sve !to jesam izvire iz
univerzalno ljudskog. Sm sam sebi uzrok, sm sebi izraz, dok se uslovi
ovoga sveta valjaju kroz mene. Vidim tu #injenicu, dok meditiram
jasno kao !to vidim uticaj istorije i inspiracije vizije. Meditiram u jasnom
ZA(TO MEDITIRAM
20

sukobljavanju sa svim !to je delovalo na mene i izazivalo moje reakcije,
a u tom reagovanju sam sebe oblikujem.
'ivot po#inje u haosu razli#itih uticaja; puke reakcije na te
uticaje donose ograni#enost; svesnost i svestan odgovor na te uticaje
stvaraju slobodu. Ova jasno"a u pogledu mojih izbora omogu"uje mi da
se od sedenja vratim delovanju kao vi!e fokusiranom, koncentrisanijem
%ivotu ispunjenom znanjem.
Samo sedenje transformi!e moje motive za sedenje. Po#eo sam u
sopstvenim istorijskim okolnostima, ali mi je pokazana tehnika koja je
bila korisna u milionima drugih okolnosti, tokom hiljada godina. Po#eo
sam sa li#nim pitanjima, a dobio sam vanvremensku perspektivu kako
bih pro!irio svoj ugao gledanja. Moje traganje je posebno, ali ne
jedinstveno. Preno!enje tog alata u#inilo je moj rad mogu"imzato !to
su se drugi otisnuli u traganje za punim ljudskim %ivotom, zato !to "e ih
drugi slediti; moja krhkost ili lupe!tvo mogu postati smisleni, jer to je tlo
koje moram koristiti da bih rastao. I moji napori, ma koliko mi se #inili
grandioznim, u senci su mnogo ve"ih napora drugih ljudi.
Mogu da cvetam kao grm u bezgrani#noj !umi neprekidnih
ciklusa %ivota. Cvetati, za ljudsko bi"e, zna#i raditi na nauci po!tenog
posmatranja, koja omogu"uje da se rodi prava slika #ove#anstva.
Dolaze"i iz svoje uslovljenosti nihilizmom i strahom, bez ugodnosti
i najjednostavnijeg verovanja, svestan u%asnog ljudskog zla i mr%nje,
ratova koji ubijaju na desetine milionaja mogu biti, ja "u biti izraz
nepresu!ne vere. Ne mogu biti mnogo, ali mogu biti duboko ukorenjen u
ono !to je istinito, u to kako ga uvideti i kako ga preneti.
Kao odgovor na sveobuhvatno ose"anje zla, straha, besmisla i
paranoidne privatnosti moga vremena i kao odgovor na nadu, idealizam i
ose"aj ve#nosti u mladosti, nau#io sam da meditiram, da bolje prionem
na ono !to smatram najistinitijim. To mi poma%e da pro%ivim ono !to je
ranije bila jedna nesvesna vera. To mi poma%e da izrazim ne!to lekovito,
korisno (i za moj li#ni i za profesionalni %ivot) i meni smisleno uprkos
o#evidno apsurdnim uslovima, jer je to veza sa univerzalnim. Ono me
ZA(TO MEDITIRAM
21

dovodi u vezu sa fundamentalno ljudskim, koje je prisutno u svakom
mom gestu i svakom postupku drugih. Za uzvrat, to mi je omogu"ilo da
se pridru%im stvarala#kom plesu prirode. Praktikujem upoznavanje
samoga sebe i #inim od toga posao dana. Uzdr%avam se toga da doga$aje
merim svojim si"u!nim %ivotom. &esto zaboravljam na vreme i tako se
pridru%ujem istoriji.
X
Meditiram u samo"i da bih se oslobodio svoje izolovanosti. Ono !to je
najmanje plemenito u meni izranja na povr!inu uma i nagoni da budem
vi!e nego !to jesam. Kada sam najzatvoreniji u svom tamnom sopstvu,
pronalazim pravi izvor svog pripadni!tva.
Freud je tvrdio da je kolevka ljudskog straha strepnja od
kastracije. Ona, mislio je, predstavlja ve"u pretnju nego smrt. Ja strepnju
od kastracije shvatam kao ne!to !to zna#i fizi#ki bol, telesno saka"enje i
socijalnu izolaciju, ostracizam, gubitak pripadanja, mo"i reprodukcije i
produ%enja u sledu generacija. Dve najve"e pote!ko"e sa kojima sam se
zapravo suo#avao sede"i satima i danima, jesu fizi#ki bol i gubitak
socijalne pozicije ka kojoj sam do tada naizgled te%io i koju sam zauzimao
u zajednici ljudi. Bol koji po#inje u kolenima i le$ima mo%e preplaviti
celo telo i potrajati. Samoza!tita prora#unatog pripadanja i njegove
blagodeti izgubljeni su za mene tokom tih bolnih beskrajnih casova.
Zami!ljam svoje druge mogu"nosti: bolja ku"a, zimski odmori u
tropskim predelima, po!tovanje kolega koji me slu!aju kako govorim
dok se penjem lestvama karijere. Zami!ljam finansijske krize za koje
sam manje pripremljen, zatim poni%avaju"e odbijanje koje izbeglicu
survava ponovo u bedu, rasizam ili neku drugu formu bespomo"nosti, a
sve je to u mom nasle$u i verovatno u mojoj budu"nosti (i u bilo #ijem
nasle$u ili budu"nosti, ako gledate dovoljno daleko). Za!to meditiram
ovde? Drozd sle"e na nisku granu na ivici proplanka i uskome!a ve#e u
Vermontu svojom trijumfalnom pesmom. Znati, a ipak ne krenuti
ZA(TO MEDITIRAM
22

nikuda. Ja sam naslednik i prenosilac, preplavljen darovima onih koji su
voleli i ostavili svoj trag; i ova mirna, svetlucajuca silueta jeste pesma
moje vrste.
Sedenje mi poma%e da prevladam najdublje strahove. Postajem
slobodniji da %ivim od svog srca i da se suo#im sa posledicama, ali i da
%anjem plodove te autenti#nosti. Mnogo od toga !to sam nazivao bolom
bili su zapravo usamljenost i strah. Bol pro$e i rastvori se sa tim
opa%anjem. Te vibracije mog tela stvaraju pesmu koju je mogu"e #uti
jedino kada su zora i sumrak istovremeni, neprekidni. Ose"am da je taj
rafal nepokolebljivog napora mala cena koju treba platiti da bi se #ula ta
unutra!nja muzikaplodna muzika iz sredi!ta samoga %ivota.
Imao sam sre"e na putu da na$em i sledim mnogo prijatelja, koji
su bili nalik dugo neopa%enoj pe#urki koju vi!e nije mogu"e odvojiti od
debla, jer je pustila korenje do samog njegovog sredi!ta. Zahvaljuju"i
njima uhvatio sam odsjaj dva svetla: predanost i #estitost. I dodatno
zadovoljstvo, a ponekad mislim i neophodnostbila je mogu"nost da
meditiram pored svoje supruge. &ak se i zvezde kre"u u sazve%$ima.

XI
Meditiram da bih prona!ao mentalnu slobodu. Sre"om, bio sam u stanju
da mislim racionalno, logi#no, nau#no, u kulturi gde je fokusirana,
agresivna misaoma# opstanka. Ali #ak je i najve"i branitelj Razuma,
Sokrat, u sebi uspostavljao balans podjednakim po!tovanjem i
mitopoetskog znanja. U stvari, mnogi sokratovski dijalozi ukazuju na
ograni#enja logike i esencijalnu ulogu mita. Dok meditiram, milioni
misli pro$u mi kroz glavu, ali slede"i tradiciju koju su nam ostavili veliki
u#itelji drevne Indije, poku!avam da se na njih ne obazirem, da ih pustim
da minu poput oblaka, poput vode, poput vremena. Naravno, #esto me
ponesu i onda se vrtim oko jedne ta#ke nalik de#ijem zmaju na kanapu.
A zatim me dosada, iscrpljenost snage volje ili uvid, vetaroslobode i
ponovo poletim.
ZA(TO MEDITIRAM
23

Sedenje mi otvara put nazad ka fluktuiraju"em, jo!
neformiranom umu, bremenitoj atmosferi u kojoj su metafora, intuicija i
razum tek varnice. Okru%en kulturom intelektualnog nadmetanja,
sa#uvao sam celovitost, svetili!te u koje divlji jelen poezije i pesme
mo%e da se u!unja kroz !umu medicinskih slu#ajeva i konferencija. U
tom smislu sedenje je i prst opomene, koji me istovremeno podse"a i
otvara mogu"nosti. Moram da se vratim potencijalnom, jer svaki
postupak je samo odgovor na stalno menjaju"i vetar.
XII
Meditiram da bih svoj %ivot vezao za odre$ena stanja, da bih
organizovao svoj %ivot oko svog srca i uma i da bih drugima zra#io ono
!to sam prona!ao. Iako se tresem na jakom vetru, vra"am se tom
osnovnom na#inu %ivljenja. Ne mogu da odbacim svoje de#a#ke ideale i
svoj stara#ki osmeh. Umiruju"a udobnost i duboka relaksacija koje prate
intenzivnu svesnost i smirenost, lju!te moj %ivot poput glavice luka sve
do dubljih slojeva istine, koji bivaju ispirani i tanjeni dok se svaki slede"i
sloj ne otvori. Meditiram da bih svoj %ivot disciplinovao onim !to je u
mome srcu jasno, jednostavno, samoispunjavaju"e i univerzalno. Tom
poslu nema kraja. Nisam uspeo da uistinu %ivim mnoge dane svoga
%ivota, ali uranjam sve dublje vo$en samoistra%ivanjem i ljubavlju.
Meditiram da bih prona!ao i izrazio jednostavnu ljudsku ljubav i
svagda!nju pristojnost.

1982


24

TERAPEUTSKO DEJSTVO VIPASSANA MEDITACIJE
Vipassana je praksa koju je otkrio istorijski Buddha kao neposredan put
za potpuno oslobo$enje od patnje. Medutim, mnogo pre nego !to
dostigne krajnji cilj, obi#an posve"eni student mo%e dobiti su!tinske
terapeutske dobrobiti od Vipassane. Predano praktikuju"i ovu tehniku
mnogo godina i po!to sam se ja tako$e obu#avao za psihijatra, mislio
sam da "u opisati ova terapeutska dejstva savremenim psiholo!kim
jezikom, za dobrobit novih i perspektivnih studenata. Sve ove dobrobiti
su potencijalno prisutne u ovoj tehnici; koje i koliko narastu u ne#ijoj
pojedina#noj praksizavisi od toga ko je pojedinac, odakle dolazi i od
njegove svakodnevne odanosti ovoj tehnici celog %ivota. Nemam nameru
da opi!em samu praksu, jer to zahteva neposredno iskustvo
desetodnevnog uve%bavanja na kursu.
I
Prema tradicionalnim opisima uma vi$enim kroz Vipassanu, veliki deo
ljudske mentalne aktivnosti sastoji se iz %elja u vezi sa budu"no!"u i
strahova za budu"nost, %udnja i strahova iz pro!losti. (to je um
slobodniji od se"anja i #e%nji i od %elja i mr%nji, on vi!e boravi u
sada!njosti i vi!e mentalnih sadr%aja se reflektuje kao jasna, trenutna
stvarnost onakva kakva jeste. Tehnika meditacije dozvoljava
kontrolisano osloba$anje mentalnih sadr%aja, dok istovremeno u#vr!"uje
studenta u konkretnoj trenutnoj stvarnosti. Ova bazirana na stvarnosti,
ravnodu!na, pozicija omogu"ava da %udnja i averzija, pro!la i budu"a,
iza$e na povr!inu uma i pro$e ne izazivaju"i reakciju. Na taj na#in um se
osloba$a uslovljavanja i %ivot praktikanta se karakteri!e pove"anom
svesno!"u, orijentacijom na stvarnost, neobmanjivanjem, samokontrolom
i mirom.

TERAPIJSKO DEJSTVO VIPASSANA MEDITACIJE
25

ZNANJE O SEBI
Ova lucidna i logi#na psihologija jedva da izra%ava animiranu ljudsku
dramu koja se, u stvari, otvara kad god neko preduzme obu#avanje u
Vipassani. Bez obzira na to ko smo, na!i unutra!nji %ivoti ne li#e na
kutiju sa odvojenim odeljcima nego na poplavu reke. Kad sednemo i
smirimo se, naizgled beskona#an tok uspomena, %elja, strepnji, po%uda i
na hiljade emocijama vo$enih slika svih vrsta izvire u nama. Najjasniji,
najneposredniji i neizbe%an efekat meditacije je da pove"ava na!e znanje
o sebi. To mo%e biti intrigiraju"e, uzbudljivo i interesantno ali to tako$e
mo%e biti razorno. Uzimanjem ovoga u obzir, tehnika omogu"uje viziju
na!eg unutra!njeg %ivota da se razvija u strukturisanom, za!ti"enom i
kontrolisanom okru%enju !to omogu"uje sigurnu plovidbu otvorenim
morima.
Kvaliteti odgovaraju"e sredine su prou#avani, kodifikovani i
preno!eni kroz milenijume od u#itelja do u#itelja. Kao mapa putniku, oni
predstavljaju okvir korektno dr%anih kurseva i podrazumevaju kvalitete
u#itelja. Precizno po!tovanje detalja tehnike i prihvatanje iskrene ljudske
ljubavi u#itelja, omogu"uje svakoj obi#noj osobi da otvori vrata svog
srca i uma. Ni!ta u ljudskoj uslovljenosti ne"e ostati nepoznato ili strano
onom ko je meditirao ovako, iz sata u sat, sigurno stacioniran i
kontinualno svestan.
OSNOVNO POVERENJE
Kao zaklju#ak pro!irenju znanja o na!em unutra!njem %ivotu, onda,
postoji aktiviranje osnovnog poverenja, koje savremena psihologija
postavlja kao izvodjenje iz ranijeg poverenja deteta u roditelja koji ga
gaji, utopljava i hrani i koji formira supstrat za kasnije intimne ljudske
odnose. U kontekstu Vipassane, ovo poverenje funkcioni!e kao
poverenje informisanog odraslog #oveka koje omogu"uje pun anga%man
sa tehnikom bez %eljenog razmi!ljanja o magi#nim rezultatima koje ona
mo%e doneti. Takvo poverenje mora biti ukorenjeno u svesnom
TERAPIJSKO DEJSTVO VIPASSANA MEDITACIJE
26

razumevanju, razumnom poverenju i posve"enosti da nastavimo
ispravnim smerom. Tvrdoglavost se mora predati u korist promi!ljenog
u#e!"a.
INTEGRISANJE PRO#LOSTI
Milioni vinjeta, scena i anegdota koji nas preplavljuju iz na!e pro!losti,
nastaju da bi pro!li; paradoksalno, pre nego !to se to desi, pojedinac vidi
!ta je bio i zna odakle dolazi. Iako idemo prema zajedni#kom centru,
svako po#inje od razli#ite pozicije na periferiji. Ta pozicija je van na!e
kontrole, zato !to je svako bio uslovljen hiljadama svojih pro!lih
iskustava i mnoga od njih nisu ono !to smo mi sami %eleli. Tako
sada!njost mo%e biti prigrabljena, ali pro!lost je neuhvatljiva i neizbe%na.
Meditiranje iz sata u sat primorava nas da se sa tim suo#imo. Nema
be%anja, nema skretanja. Dola%enje u dodir sa pro!lo!"u, prihvatanje
onog !to je bilo, li#na integracija svega !to smo bili bez odbacivanja ili
poricanjasu takode terapijski efekti meditacije.
BUDU$NOST I VOLJA
Isto tako, uprkos svim suprotnim naporima, meditant "e na"i sebe kako
razmi!lja, priprema se, planira i is#ekuje. &ak i kako #esto ta fantasti#na
aktivnost nestaje, ona omogu"ava meditantu da vidi svoju pravu nameru.
Kad, kako to obi#no biva u %ivotu, iza namere brzo sledi akcija, mi
vidimo da je ta akcija dostojnija poimanja i na!eg razumevanja. Tako
gledaju"i unazad, mi tuma#imo %ivot kao seriju uzro#no povezanih
akcija. Sebi sebe obja!njavamo na osnovu onog !to nam se desilo i onog
!to smo uradili, tako da oprezno po#injemo da verujemo da smo zavisni
proizvodi doga$aja, reaktori pre nego #inioci.
Ali komanda koju izdajemo sami sebi, da sedimo, da budemo
budni, svesni i nepokretni, ru!i automatizam tog slaganja doga$aja.
Izbori i odlukemotivi %elja u na!im %ivotimasu izgurani iz senki da
bi stajali na nezamra#enoj pozornici. Ono !to se desilo u kratkoj
TERAPIJSKO DEJSTVO VIPASSANA MEDITACIJE
27

milisekundi, ubrzano sledi bu#na akcija, doga$aji to je sve. Kako
sti#emo iskustvo, mi vidimo kako se kre"emo, oblikujemo, guramo i
na!im srcima i umovima savijamo da bi stvorili slede"u platformu za
akciju. Na!a budu"nost mo%e do"i sa manje iznena$enja i mo%e ironi#no
zahtevati manje planiranja, kad pove"amo svoju svesnost o tome kako
nas oblikuju na!e %elje. Slede"i terapijski efekat meditacije je da
smanjuje na!u potrebu da planiramo, kontroli!emo i organizujemo
budu"nost zato !to aktivira na!u odlu#nost da upravo sada posmatramo,
idenfikujemo i svesno u#estvujemo u hiljadama odluka koje nas odreduju
svakog dana.
ODGOVORNOST
Bespomo"nost je jedno od ose"anja koje nas najvi!e zastra!uje. Biti van
kontrole, biti %rtva sudbine, je univerzalno zastra!uju"e. Obredi i rituali
organizovane religijejedne od najra!irenijih pojava ljudske kulture
imaju nameru da obnove ose"aj mo"nosti, kontrole i reda u doga$ajima.
Mudrost u#enja razli#itih kultura, sa druge strane, je da izbegavamo
oslanjanje na spoljne sile od kojih moramo ne!to izmoliti ili iznuditi,
nego da umesto toga preuzmemo odgovornost za vlastita ose"anja i
akcije.
Na primer, Freud je nagla!avao da mentalni %ivot nije
kapriciozan i neshvatljiv, ve" zakonit i ure$en. Sli#no, Knjiga o Jovu u#i
da se naizgled slu#ajni doga$aji mogu sagledati kao prouzrokovani i sa
smislom ako se odr%ava ispravan stav; i Isusova etika zasniva se na ulozi
namere i %elje u kona#noj sudbini du!e. Egzistencijalizam nagla!ava da
je pojedinac sam kova# svoje su!tine. Viktor Frankl, egzistencijalni
filozof i psihijatar, pi!e i iz li#nog iskustva izjavljuje da je #ak i u
Auschwitzu individua u osnovi odre$ena vlastitom sudbinom i ne treba
nikog drugog moliti ili kriviti.
Studentu meditacije, ni vera ni filozofija, ve" sistematsko
posmatranje uma poja!njava da je svaki mentalni doga$aj sa smislom
TERAPIJSKO DEJSTVO VIPASSANA MEDITACIJE
28

prouzrokovan, da je na!a sopstvena odgovornost. &ak i u fiksnim
uslovima, mi odre$ujemo vlastite stavove i na!e odgovore na ove uslove.
Jedan trenutak uma uslovljava slede"i: !to se vi!e u to eksperimentalno
uverimo, vi!e prihvatamo punu odgovornost za svoje %ivote. Ve"i ose"aj
kontrole i odgovornosti neposredno prati aktiviranje odlu#nosti kroz
razja!njavanje volje.
ISPRAVNA KONCENTRACIJA I ETIKA
Ali samo posmatranje uma ili posmatranje se"anja i o#ekivanja nije
mogu"e. Mi ne mo%emo jednostavno objektivizirati sam um koji te%i
objektiviziranju. Postoji tehnika meditacije koja nam omogu"ava da
vidimo tok trenutaka uma umesto da budemo poneseni tim tokom. Jedan
aspekt tehnike je koncentracijaispravna koncentracija. Ispravna
koncentracija se ne ostvaruje voljnim brisanjem destrukcija u umu, niti
njihovim potiskivanjem, ili namernim skretanjem pa%nje sa njih, ve"
eliminisanjem korena destrukcije. Tako se koncentracija, bogatstvo
ljudskih integrativnih mo"i, koja daje smisao i usmerenje %ivotu, ne
mo%e graditi kova#kim maljem, ve" zahteva tananost. Kada nismo
rastrojeni u na!im srcima, nismo ni u na!im umovima.
Ispravna koncentracija zavisi od moralnog na#ina %ivota. Etika
stvara unutra!nju harmoniju, jedinstvo mnogih delova na!eg bi"a, tako
da kompleksnost ljudskog bi"a ostvaruje ta#ku koncentrisanja samo kad
akcije svakodnevnog %ivota budu pode!ene u istom smeru. Za ispravnu
koncentraciju potreban je mekan, fini stimulans, zato !to koncentracija
koja rezultira iz glasnih zahteva samo zamra#uje unutra!nju strukturu.
Poku!ajem da se koncentri!emo na ne!to te!ko za koncentrisanje
neizbe%no postajemo svesni upravo onog !to nas ometa. Tako meditacija
vodi ne samo do samosvesnosti, posve"enog u#e!"a, integracije sa
vlastitom pro!lo!"u i njenim prihvatanjem, jasno"e o na!oj uzro#noj
ulozi u budu"nosti i ose"aju odgovornosti za vlastiti %ivot, ve" nam
tako$e daje iskustveno znanje o osnovama morala. Da bi imali mir,
TERAPIJSKO DEJSTVO VIPASSANA MEDITACIJE
29

moramo biti u miru.
Kada se prilikom koncentrisanja ne prepu!tamo ometanjima da
nas ponesu niti ih potiskujemo, ve" ih samo posmatramo, vidimo da su to
obi#no %udnje i strahovi vezani za na!u pro!lost i budu"nost. Da bi se
koncentrisali na suptilno, moramo boraviti u sada!njosti i odbaciti
mno!tvo samonaduvavanja ili manevra samoza!tite koji neprekidno vr!e
psiholo!ki pritisak na ma!tu. Onda prirodni kvaliteti uma koji se
suo#avaju sa stvarno!"u postaju evidentni.
SAMOKONTROLA
Koncentracijagra$ena na harmoniji, gra$ena na etici, gra$ena na
integraciji sa stvarno!"u, a ne na borbi protiv njede!ava se ne samo na
nivou iz-trenutka-u-trenutak ve" tako$e na nivou organizacije %ivota.
Red, samokontrola i disciplina su sastavni deo %ivota meditacije. Bez
njih nema koncentracije, a oni za uzvrat izra%avaju %ivot sa
koncentracijom. Tehnika meditacije pro%ima tehniku %ivljenja; neka
regulacija spavanja, ishrane, seksa i fizi#kog kretanja izra%ava i
omogu"uje svesnost i ravnodu!nost. Ali disciplinovan %ivot nije hladan i
krut. Po!to talasi izbace ose"aje na obalu a mi na njih ne reagujemo, oni
se ponovo javljaju, mi tada ne nalazimo ravnodu!nost ose"anja, ve"
duboke emocije, okean koji se nalazi ispod talasa.
&esto je pogre!no razumevanje da je mir ustvari tupost; da je
nevezivanje bezdu!nost, da je smirenost letargija, dolazi od umova koji
izjedna#avaju uzbu$enost i uzbu$enje i strast sa zadovoljstvom. Ali
ispod zadovoljstva i nezadovoljstva, li#nih preferenci, golicanja i ukusa,
su duboki bazeni jo! neupotrebljenog u#estvovanja i energije. Pre nego
stati#ko izolovanje, disciplina meditacije dozvoljava pun emocionalni
pristup, spontano i iskreno te#e iz saose"ajnih, empati#kih ose"anja.
RAZRE#AVANJE KONFLIKATA
Od anti#kih majstora religije kao !to su Buddha, Isus, Sveti Pavle,
TERAPIJSKO DEJSTVO VIPASSANA MEDITACIJE
30

Krishna, i Rumi do modernih teologi#ara kao Tillich, Buber i Eliade,
ljudska celovitost smatrana je ciljem i smislom religije. Frojd je
izjavljivao da su konflikt ili nejedinstvo uzroci neuroza, a post-
Frojdovska psihologija je intenzivno prou#avala integrativne aspekte
li#nosti, kao !to je identitet. Meditacija je neposredan metod smanjenja
psiholo!kog konflikta kroz propisane eti#ke kodove, kroz njenu
integraciju pro!losti i budu"nosti, njeno obja!njenje samoodgovomosti,
koncentracije i volje. Mo%e se re"i da je re!avanje konflikata glavni cilj
prakse.
Ipak, %ivot je dinami#an. Ne postoji kona#na stati#ka formula
koja mo%e obuhvatiti fluidan okean stvarnosti koji do%ivljavamo kao
ispunjenje ciljeva, zna#enja i interesovanja. Tako meditacija #esto
pove"ava svesnost egzistencijalnih konflikata po!to smanjuje nivo
podela, fragmentiranja ili nejedinstva. U Vipassani ne postoje
automatska pogonska pedala, nema kraja obnovljenim ispravnim
naporima i stvarnom izazovu.
ISTORIJA I LJUDSKO DRU#TVO
Vipassana meditacija dolazi od ljudi iz pro!losti i deo je savremenog
%ivota. Ona se prenosi od #oveka do #ovekane u#i se iz knjiga,
predavanja ili masovnih medija. Dubina ose"anja stvorenih praksom nije
apstrakcija, religiozni ideal. Drugarstvo, kolegijalnost i stvarna ljudska
toplota su deo tehnike. To nije #avrljanje radi dru%enja, ve" uzajamno
po!tovanje i uzajamna podr!ka onih koji vide zvezde pre svitanja.
Ba! kao !to se i danas prenosi, praksa je preno!ena tokom
vremena. Ose"aj nasle$a, povezanosti, istorije je neizbe%no iskustvo
studenta Vipassane. Svesnost li#ne istorije pove"ava ose"aj li#nog
integriteta i do%ivljaj zna#enja ljudske istorije je kriti#an element
dubokog psiholo!kog isceljivanja. Kao na! jezik, na!a meditacija nas
postavlja u privremeno, prolazno ljudsko dru!tvo. &lanstvo u naslednom
kontinuitetu je sladak protivotrov za nadmenost. Najfinija biljka treba da
TERAPIJSKO DEJSTVO VIPASSANA MEDITACIJE
31

bude skromna u prisustvu zemlje. Filozofsko zna#enje je prazna
apstrakcija za one #ije ruke stvarno se%u kroz generacije.
VREME I PROMENA
Postavljanje u okvir prenosa generacija je samo jedan na#in na koji
Vipassana otvara studentima o#i za stvarnost vremena i promene.
Usavr!avanjem sposobnosti studenata da gledaju neposredno stvarnost
prolaznosti, tok, prazninu i smrt je u su!tini prakse. Tehnika uklju#uje
puno sagledavanje stvarnosti, ali samo posle odgovaraju"e pripreme.
Suo#avanje sa bolom i rastvaranjem, medutim, je univerzalno ljudsko
iskustvo; Vipassana omogu"uje da se to odvija sa ravnodu!no!"u. Tako
tehnika sadr%i ironiju: odlu#no konfrontiranje sa stvarno!"u, dublje i
ravnodu!no; !to je dublja ravnodu!nost, vi!e se lju!te povr!inske %elje i
strahovi kao ljuska luka i pribli%avamo se su!tini zabrinutosti ljudskog
postojanja.
Fizi#ka nepokretnost je jezgro ljudskog straha (svako je imao san
da je paralizovan, da ne mo%e da tr#i, da ne mo%e da govori); Vipassana
nas priprema da se sa tim suo#imo. Fizi#ki bol je jezgro ljudskog straha
(neki psihijatri smatraju da je to izvori!te svih Strahova); Vipassana nas
vodi u to, i iz toga. Usamljenost je jezgro ljudskog straha; Vipassana nas
vodi u veru, zajednicu, poverenje, ali tako$e i u su!tinsku usamljenost i
ti!inu i mo%emo u#iti da pretvorimo taj led u hladno pi"e za usijani um.
Drevne i savremene teorije o ljudskom srcu #esto ukazuju na smrt kao
#vor, ta#ku u kojoj se formira karakter, gde se testira znanje i gde nastaju
najdublje uznemirenosti. Sokrat je, naravno, smatrao da je filozofija
umetnost umiranja; veliki broj savremenih psihijatrijskih teorija isto
ponavlja, kao i tehnika Vipassana meditacije.
Jedan razlog za!to um stalno leti, sanjari, razmi!lja, se"a, planira,
je da nam koncentracija na trenutnu fizi#ku stvarnost neizbe%no
razja!njava istinu strahova od kojih strepimo: telo propada upravo sada,
svakog trenutka, nepovratno. Jedan od paradoksa tehnike Vipassana je da
TERAPIJSKO DEJSTVO VIPASSANA MEDITACIJE
32

duboka fizi#ka koncentracija i opu!tanje, pove"ava izuzetan
prosvetljuju"i mir i vodi do jezgra u%asa ... koji se za uzvrat mo%e
do%iveti kao jednostavna slatka istina, kao !to iza no"i dolazi zora, glad
se zasi"uje hranom, umor snom iza kog se javljaju jutarnje zvezde. Um
koji se vra"a telu zna i ograni#enja tela i vibriraju"u univerzalnu energiju
koja te#e iz oblika u oblik.
TELESNA INTEGRACIJA
Vipassana nije samo mentalna aktivnost. To se de!ava u telu i vi!e li#i na
u#enje vo%nje bicikla nego u#enje da se #ita. Svesnost celog na!eg tela
sve vreme je klju# prakse. Misli i emocije neizbe%no imaju svoje
dvojnike u telesnim doga$ajima. Tako na!a sistematska svesnost zahteva
svesnost kako sedimo, jedemo, spavamo, razmi!ljamo i !ta neposredno
ose"amo kroz smo telo. Emocije koje su ranije bile duhovi bez mesta u
halama nas samih mogu se do%iveti kao posebno locirani ose"aji ko%e,
srca, o#iju, skalpa. 'elje i strahovi koji su nas doveli da smo polusvesni
neprekidnog naleta %elje za komforom mogu se videti kako uti#u na
telesne procese na dubokim i suptilnim telesnim nivoima. &ak i pro!lost i
budu"nost, kojima smo se slu%ili kao zastra!uju"im spolja!njim silama,
bi"e na$ene u nama, u na!im vibriraju"im fizi#kim sopstvima, kao
nadra%aj, glad i letargija.
Obzirom da sva tela propadaju, rastvaraju se i prolaze, fizi#ki bol
i bolest su neizbe%na, univerzalna ljudska iskustva; i Vipassana mo%e
brzo razbiti skriveno studentovo verovanje u njegovu neranjivost. Ali
druga vrsta patnje poti#e od neznanja: reakcija slepo sme!tenih u spazmu
mi!i"a, pre%deravanja, hroni#nih ograni#enja samoka%njavanja, udarcima
i zatvaranjem krvnih sudova creva. Zavisna telesna svesnost je najbolji
metod posmatranja %ivog organskog korena misli i emocija i mo%e
preurediti telesne navike, povremeno efikasnim le#enjem psihosomatskih
glavobolja, spazma creva i sli#no.

TERAPIJSKO DEJSTVO VIPASSANA MEDITACIJE
33

ODNOS
Do%ivljaj nedosti%nih, kontinualnih promena u svakom mi!i"u tela
neprestano baca %ivot u drugu perspektivu. Zna#enje i ciljevi svrhe
organizovane oko samog pojedinca su o#igledno besmisleni. U svakoj
milisekundi %ivot nastaje i ponovo se vra"a sve%, nov, razli#it. Mi u
celini postojimo kao #esticespreja trenutno izba#enog iz okeana. Kakav
je smisao napora za veli#anje sebe, !to smo do nedavno tako upomo
tra%ili?
Savremena psihijatrija je pokazala obnovljeni interes za na#in na koji
li#nost organizuje ose"aj sebe u odnosu na druge; u Vipassani mi
neposredno do%ivljavamo arsenal stavova, polo%aja, predavanja i reakcija
koje razra$ujemo do tan#ina da stvaraju i odr%avaju sliku o na!em
neuni!tivom, ve#nom i nepromenljivom postojanjui sna%no to
branimo. Psihologija li#nosti je studija gra$enja zamkova od granita na
%ivom pesku. To stati#ko sopstvo za kojim %udimo, zahtevamo i na kome
ve#no insistiramo je plasti#na nalepnica stavljena iznad toka, procesa,
interakcija, odnosa. Bez propovedanja ili idealizovanja, neposredan
do%ivljaj je mogu" kroz meditaciju koji bri!e na!e nazive, veli#ine,
preokupiranost sobom i prisutnu %udnju. Ovo #i!"enje je posebno
osve%avaju"e za ljude Zapadnih kultura, koje su nazvane kulturama
samoapsorpcije.
ISTINA
Istina nije sadr%aj, ve" proces. To zna#i jedan stav o#ekivanja i sve%ine,
%elju za stalnim mentalnim restruktuiranjem. Vipassana meditacija mo%e
se opisati kao tehnika %ivljenja sa istinom. Istina u ovom smislu nije
!kola, ideja, doktrina. To ne uklju#uje nas i njih. To ne zna#i da ljudi
koji %ive na druge na#ine ne znaju za istinu. Praksa jednostavno ukazuje
na tehniku sa kojom #ovekov %ivot sebe mo%e podupreti u procesu
svakodnevnog istra%ivanja, dan za danom, sve do smrti, koju "emo
TERAPIJSKO DEJSTVO VIPASSANA MEDITACIJE
34

mo%da pozdraviti u istom redu: objektivno, !ta je priroda stvarnosti uma i
tela u ovom trenutku? Nauka, filozofija ili bilo kakav %ivot otvorenog
uma dele jednu istinu. Vipassana je jedna dobro isprobana i dokazana
tehnika koja sadr%i paradoks objektivnog pristupa subjektivnom i
istra%uje na!u prirodu. Istina nije samo visokoparna nadmenost i %ivi
poku!aj da iskreno sebe izrazimo u lete"im uobi#ajenim trenucima ve" je
jedan od najfinijih alata da radoznalac otvori vrata prekomernog
branjenja sebe.
LJUDSKA LJUBAV
(ta iskustvo meditacije otkriva u ljudskom srcu? Ispod samoza!titnih
!titova ljutnje, agresije, posesivnosti i kontrole le%i izvor #istog,
jednostavnog, ljubaznog, energi#nog, vitalnog %ivota. Dare%ljivost,
saose"anje i ljudska ljubav nisu vrline nego atributi. Svi %udimo da
osetimo ljubav, pripadnost i svetlo istine. Ali strah i opreznost
primoravaju nas da stalno obilazimo istinu. Zami!ljamo da "emo se
osigurati jednim zidom vi!e, jednim katancem vi!e. Praktikovati
Vipassanu zna#i praktikovati neposrednu akciju ljudske ljubavi. Ona
kristali!e %udnju u nama, poziv, tako da ose"amo da posedujemo dragulj
koji smo tra%ili.
II
Ima nekoliko pitanja koja mi #esto postavljaju ljudi kad ustanove da je
psihijatar izabrao da ukoreni svoj %ivot u meditaciji.
Da li u#im pacijente da meditiraju? Definitivno ne. Kao okoreli
profesionalac, ne name"em praksu ili pogled na svet (van !iroko
sankcionirane op!te etike dominantne kulture) pacijentima koji mi
dolaze. Niko nije oslobo$en od vrednovanja, ali psihijatar mora biti
spreman da slu!a i neguje mnoge na#ine postojanja ljudskog bi"a.
Glavno u profesiji je sposobnost da se sledi potreba i vo$enje druge
osobe. Ljudi koji su pozvani da praktikuju meditaciju "e do nje do"i,
TERAPIJSKO DEJSTVO VIPASSANA MEDITACIJE
35

tako da ja niti je krijem niti njom paradiram. Odre$en broj pacijenata koji
su kod mene dolazili saznali su o mom na#inu %ivota; najve"i broj nije,
znaju"i da im kao profesionalac ne nudim neku osobu da je imitiraju ili
da joj se dive, ve" dajem tretman koji "e im omogu"iti da dublje budu
ono !to jesu.
U svom umu zami!ljam da istina ima mnogo plo#ica ali jednu
su!tinu. Po!tujem plo#ice. U svakom slu#aju, psihijatar je #esto
me$uveza za ve%be gorkog cinizma, da ne spominjem panorame
perverzija, nasilja, paraliziraju"e zbunjenosti i mnogih drugih pojava
povre$enih %ivota. Ljudi polaze iz razli#itih mesta i zahtevaju razli#ite
na#ine pomo"iu tom pogledu psihijatrija je tako$e veoma ograni#ena.
Da li onda uop!te koristim meditaciju u svom poslu? Daona
jeste moj posao, jezgro i su!tina. Sve one varijacije ljudskog bola, vidim
sm dok meditiram. Postoji malo toga u %ivotnim pojavama mojih
pacijenata !to ne postoji tako$e u mom %ivotu. Meditacija je mnogo
obogatila moje saose"anje i moju viziju !ta zna#i biti ljudsko bi"e: strah,
napetost, zavisnost i iscrpljenost; o#aj, pora%enost, o%ivljavanje i
prihvatanje; vizija i rad, odu!evljenje i borba; upornost i kreativnost,
po!tovanje i zahvalnost. Do%ivev!i vlastitu dublju, iskreniju prirodu
znam vi!e; do%ivev!i ove vibracije u svakom satu svog svakodnevnog
posla sa ljudima, u stanju sam da se dublje otvorim, da prihvatim i dr%im,
da odbacim vlastitu odbranu, da stvarno slu!am, da stvarno razumem.
Interesantno, Freud je opisao sli#an proces; on je rekao da
psihoanaliti#ar ne samo da treba da promeni svoje svesno razmi!ljanje,
ve" da otvori vlastito bi"e za emituju"u antenu pacijenta. Mogu da dr%im
vi!e, i jasno mi je da mi je dato vi!e da dr%im. Ali praktikovati
psihijatriju zna#i vi!e nego biti ljubazan, i tako$e sam od meditacije
nau#io kako dugo traje, kako je zahtevno i veoma bolno suo#iti se sa
stvamo!"u, razbiti stare kalupe.
Da li je meditacija zaista efikasna? Ja tako mislimali samo sa
predanim praktikovanjem. Iako sam video mnoge %ivote, uklju#uju"i i
vlastiti, koje je meditacija vodila glavnim korenom duboko u
TERAPIJSKO DEJSTVO VIPASSANA MEDITACIJE
36

jednostavnu, obi#nu ljudsku pristojnost koja transcendira teologiju,
filozofiju i psihologiju, tako$e sam video i mnoge ljude koji su meditirali
odre$eno vreme i samo se preturili. Meditacija se ne mo%e praktikovati
ponekad u spava"oj sobi; mora postojati stvarni trening. Ali tako$e
postoji su!tinski zahtev za disciplinovanu redovnost u svakodnevnom
%ivotu. Prema Buddhi, osnovni uzrok ljudske patnje je neznanje, koje u
sebi sadr%i otpor prema saznavanju istine koja nas mo%e osloboditi.
Trenutak kada okrenemo glavu od nje, je onaj kada ptica svije svoje
gnezdo. Kad preska#emo, propu!tamo, zaboravljamo, ne stignemoto je
kad nas kontroli!e nesvesno. Sistematska rutina bez izbora je su!tina za
otvaranje uma ka posmatranju, jer u malom koraku zamra#ena je su!tina
koraka. Ako izvla#ite kofu vode iz bunara uporno pet minuta i onda je
ispustite za deli" sekunde ... rezultat je jasan.
Mada praksa Vipassane nije religija u smislu dogme, rituala ili
slepog verovanja, mislim da je veoma va%no praktikovati je religiozno:
tj., sa posve"enom pa%njom na predanost. Meditacija kao praksa bez svrhe,
zabava, povremeni hobi u gu%vi %ivota, ima mali efekat i mo%e pove"ati
konfuziju vi!e nego razre!iti je. Na%alost video sam povremene, sebi
okrenute meditacije kori!"ene za skrivanje od stvarnosti, za
omalova%avanje bolnih dilema i, u jednom slu#aju, za pove"avanje
sopstva do ta#ke ludila i samoubistva.
Vipassana se oslanja na univerzalnu ljudsku mudrost vi!e nego
na odre$enu kulturnu formu. Ona je nesekta!ka u svojoj misli. Njen
okvir se vidi kad god ljudi pa%ljivo prou#e umetnost %ivljenja. Thoreau
je, na primer, pisao u Massachusettsu, u 19-tom veku: Obnovite sebe
potpuno svaki dan; radite to uvek iznova ... Da bi pobolj!ali kvalitet
dana, to je najve"a umetnost ... nema metode ili discipline koja mo%e
nadja#ati potrebu da budemo uvek budni . . . .
Potencijalni terapeutski efekti Vipassane uklju#uju pove"ano
znanje o sebi, produbljeno ljudsko poverenje i u#e!"e, integraciju sa
prihvatanjem vlastite pro!losti, produbljeno aktiviranje volje, pove"an
ose"aj odgovornosti za vlastitu sudbinu; ve"u koncentraciju, dublju
TERAPIJSKO DEJSTVO VIPASSANA MEDITACIJE
37

eti#ku posve"enost, #vrstu, a ipak fleksibilnu %ivotnu strukturu i
disciplinu, fluidan pristup dubljim tokovima ose"anja i lika, pro!ireno
istorijsko i savremeno dru!tvo; pripremljeno sukobljavanje sa su!tinskim
stvarnostima kao !to su vreme, menjanje, smrt, gubitak, bol koji vodi u
eventualno smanjenje u%asa, napetosti i zbunjenosti; puniju integraciju
teloum, smanjenje narcizma i puniju panoramu snage karaktera kao
!to je dare%ljivost, saose"anje i ljudska ljubav. Svaki student kre"e iz
druga#ije polazne ta#ke i napreduje individualno; nema magije i nema
garancije.
III
Razmatrati meditaciju sa stanovi!ta terapijskog dejstva je samo jedan
na#in opisivanja ove tehnike %ivljenja. Vi$ena iz drugog ugla meditacija
transcendira terapijsko dejstvo na na#in kao !to voda planete prevazilazi
njenu osobinu ga!enja %e$i, isto kao !to sunce prevazilazi svoje kvalitete
davanja %ivota i toplote, isto kao !to ve#na poema prevazilazi
zadovoljstvo koje mo%emo pojedina#no iz nje izvu"i. Mi smo deo
stvarnosti koja je vi!e od le#enja na!ih li#nosti. Cilj nije okrenut nama,
ve" prema svemu drugom.
Ceo opis Vipassana meditacije kroz njeno terapijsko dejstvo
osvetljava neke ta#ke, ali zamra#uje centralnu. Dok je meditacija
terapijapove"avaju"i mnoge druge ljudske kvaliteteona ima
unutra!nju vrednost kao aktivnost sama za sebe. Umetnost nam mo%e
pomo"i da cenimo %ivot; ona tako$e izra%ava ljudsku prirodu umetni#ke
du!e, oka i ruke. Meditacija je najvi!e terapija kad nije svedena na
terapijske efekte, ve" se koristi sama za sebe i izra%ava jedan aspekt
ljudske prirode. Taj aspekt nije jedini atribut, kao jedno par#e pite, ve"
potpoma%u"a, sjedinjavaju"a, kreativna snaga u svim drugim aspektima,
kao toplota koja je ispekla pitu. To je vi!e kao ko!tani skelet nego kao
jedan ud. Tako meditacija izra%ava ne!to o integralnom procesu li#nosti
vi!e nego !to je samo sredstvo koje zavr!ava u drugim sferama %ivota.
TERAPIJSKO DEJSTVO VIPASSANA MEDITACIJE
38

Meditacija izra%ava taj aspekt u nama koji mo%e da prima:
neselektivno usvajanje onoga !to se prima. Mo%emo znati sebe kao "elije
#lanice integralne celine. Povremeno #ovek "e se ose"ati ovako za vreme
posebnih #asova posebnih dana: posmatranje zalaska sunca sa stenovitog
ruba kanjona u divljini borovih !uma i drevnih ru!evina. Ti trenuci su
inspirativni, nepomu"ena me$uigra. Meditacija iziskuje sistematsko
kultivisanje ove ljudske sposobnosti kao glavnog poduhvata u njegovom
%ivotu. Dok je izvesno aktiviranje ovog receptivnog, prirodnog,
nepristrasnog na#ina osnova bilo koje umetnosti ili nauke, bilo kog
zna#ajnog anga%ovanja sveta, to je bilo najbolje re#eno od strane nekih
pisaca kao Tagore, Whitman, Thoreau, Sokratovi dijalozi, japanskih i
kineskih Zen pesnika i bezimenih autora mnogih klasi#nih Pali i
Sanskritskih tekstova anti#ke Indije.
Ova ravnodu!na, svesna, nefiltrirana prijem#ivost je sine qua
non (su!tinska akcija, uslov ili sastojak - prim. prev.) religijskih
iskustava (kao suprotstavljeno vi!e religijskom #lanstvu ili svojatanju).
Otvaranje ka tome #ini nas da se ose"amo celi i %ivi kao kad jedemo.
Nema potrebe da racionaliziramo ve#eru kao da je lekovita; to je
su!tinski izraz samog %ivota. Sli#no, otvoriti se i znati o na!em bi"u nije
davanje zdravlja, ve" davanje %ivota. Po#eo sam da verujem da
meditacija aktivira proces koji je u osnovi celokupnog religioznog
%ivota, kad gledamo !ta se nalazi u posebnim kulturnim ili religijskim
formulama, da to sadr%i su!tinski sastavni deo svih vi!estranih oblika
religijana osnovu prou#avanja velikih tuma#a psihologije religija:
William James, Carl Jung, Paul Tillich, Erik Erikson, Jerome Frank,
Mircea Eliade, i drugi.
Ali kada se otvorimo da primimo celinu, tako$e nas preplavi
veliki mrak. Na! ranije selektivan, ograni#en bljesak ne mo%e to sam
osvetliti. Ne mo%emo vi!e isklju#ivati pro%diru"a usta vremena,
Hitlerovu epohu, nagrizaju"i %ive udove celih vekova, civilizacija, ljudi;
na!i strahovi za nas same i sve sto volimo izgledaju kao prolazni mehuri
pene koji nastaju i nestaju na beskrajnom okeanu. Sama ljudska kultura,
TERAPIJSKO DEJSTVO VIPASSANA MEDITACIJE
39

sa svojim religioznim, umetni#kim i nau#nim genijima, je obezbedila
sve"e, baklje, #ak sunca za nas, koji #udesno osvetljavaju suvo zemlji!te
izme$u mora. Vipassana je jedna od tih. To je tehnika koja nam
omogu"ava da #ujemo mudrost samog %ivota, sadr%anog u na!im
organizmima ba! kao mudrost gladi, otkrivaju"i produbljuju"u osovinu
vizija, opredeljenja, neukrotive ve!tine i ne%nosti u slu%bi %ivota koji
%ivimo. U nama i oko nas je tvorac koji nam je va%an. Vipassana
meditacija je jedan na#in da aktiviramo su!tinski dokazanu ljubav u
mre%i svih kontakata.
Studenti koji preduzmu ve%banje ove discipline "e videti da idu
velikom, mra#nom salom u 04.30 h. Oko njih "e biti mnogo tihih,
uspravnih prijatelja, koji meditiraju na istom putu, ljudi i %ena, profesora
i nezaposlenih putnika, advokata i majki, koji su tu, jutro za jutrom, dan
za danom, deset dana. Tama "e izbledeti, bi"e nekoliko zvezda, srpast
mesec "e svetleti sm, ptice "e razviti zastor %ivota pre novog dana i
onda "e oti"i. Sala "e biti osvetljena, ipak mirna, nepokretna, tiha;
pevanje "e po#eti, #ije nam dve ipo hiljade godina stare re#i ukazuju na
ono najbolje u nama; i iako su malo mutni i suvi, studenti mogu bez
pokreta dosegnuti i uzeti nevidljivi dragulj neprocenjive vrednosti.

1986

ISCELJIVANJE ISCELITELJA
40

ISCELJIVANJE ISCELITELJA


Vipassana je stara tehnika meditacije koja se i danas praktikuje i koja
poma%e isceljivanju samih iscelitelja. Kao psihijatar koji upra%njava
praksu i podu#ava druge, u mojoj praksi pomogla mi je Vipassana da
produbim svoju autonomiju i znanje o sebi i istovremeno pove"am svoju
sposobnost da budem profesionalni oslonac drugima u nemirima
njihovih %ivota. Pisao sam o svom iskustvu i shvatanju meditacije u
prethodnim poglavljima. Ovde ho"u da se koncentri!em na isceljivanje
iscelitelja: Za!to su nutricionisti, hiroprakti#ari, u#itelji joge, porodi#ni
lekari, psiholozi i psihijatri koje ja poznajem bili u mogu"nosti da se
usavr!avaju u svojim li#nim i profesionalnim %ivotima praktikuju"i
Vipassanu?
Vipassana dodiruje zajedni#ku osnovu le#enja. Ona je
prihvatljiva i relevantna isceliteljima razli#itih disciplina, zato !to je
oslobodjena od dogme, bazirana na iskustvu i usredsre$ena na ljudsku
patnju i osloba$anje. Ona sadr%i elemente le#enja od kojih su izgra$eni
razli#iti molekuli na!ih profesija koje su od pomo"i.
(ta, najposle, moramo da radimo i budemo da bi mogli da
le#imo sebe i imamo energije da le#imo druge? Ja verujem da je odgovor
na ovo pitanje o#igledan i op!te priznat kod iscelitelja razli#itih teorijskih
orijentacija.
Mi moramo duboko pogledati u sebe, na!e li#ne strahove,
predrasude, ube$enja i mi!ljenja tako da mo%emo promi!ljeno stati,
jasnih vidika, u odnosu na stvarnost. Moramo biti u stanju da
razlikujemo slu#ajnosti svog ro$enja, kulture i posebnih uslovljavanja od
op!tih i ve#nih istina.
Moramo %iveti uravnote%ene, pune %ivote, koji bri!u dah i
dubinu onih potencijala u nama koji nas #ine ljudskim bi"ima; ipak u isto
vreme mi se moramo usredsrediti disciplinom, odre$eno!"u, istrajno!"u i
kontinuitetom na ono !to je centralno, su!tinsko i kriti#no.
ISCELJIVANJE ISCELITELJA
41

Mi moramo voleti, ne samo one koji slu#ajno ili po izboru
dodiruju na!e %ivote, ve" voleti mogu"nost bu$enja koja se me!a sa
svakim %ivotnim oblikom, tako da mo%emo uo#iti, u mete%u oko sebe,
mogu"nost dostizanja prirode. Moramo je prihvatiti, pokloniti joj se i
uva%iti smrt koja "e odneti svakog od nas, svakog na!eg pacijenta, ali mi
moramo zra#iti verom, nadom za taj slede"i svetli trenutak kod onih koji
pate, koji su pora%eni, cini#ni i uvenuli.
Moramo se uzdr%ati od vlastitih %udnji, impulsa, potreba, a ipak
moramo negovati sebe tako da samoispunjenje ne kulminira u suvo"i,
ve" omogu"ava puno"u izvora unutra!njeg %ivota.
Mi moramo i"i putem od neznanja ka znanju, od sumnje ka
jasno"i, od uverenja ka otkri"u. Mi moramo iznova po#eti svaki dan, bez
dodatih doktrina i zaklju#aka, kao %utokljunci u prole"e znanja.
Vipassana je na#in da se iscelitelj uzdigne dok nosi teret i
zahteve profesionalnog %ivota.
Vipassana meditaciju je otkrio pre dvadeset pet vekova Gotama
Buddha. Na jeziku kojim je on govorio zna#enje re#i Vipassana je uvid,
videti stvari onakve kakve zaista jesu. Mada Vipassana sadr%i jezgro
onoga !to je kasnije nazvano budizam, ona nije organizovana religija, ne
zahteva preobra"enje i otvorena je za studente bilo koje vere,
nacionalnosti, boje ili porekla. U svom #istom obliku, koji se jo! uvek
mo%e na"i i slediti danas, ona je ne-sekta!ka umetnost %ivljenja u
harmoniji sa zakonima prirode. To je eti#ki i dru!tveni put koji proizilazi
iz istra%ivanja prirode u okviru #ovekovog uma i tela. Ciljevi Vipassane
su oslobo$enje od patnje i duhovno trascendiranje. Ona vodi do
unutra!njeg mira koji, oni koji je praktikuju, u#e da dele sa drugima.
Isceljenjene le#enje bolesti vec su!tinsko isceljenje ljudske patnjeje
cilj Vipassane.
Prolazak vekova je umanjio uticaj Vipassane u ve"ini zemalja u
kojima se u po#etku ra!irila, ali je sa#uvana u nekim zemljama. Na samo
nekoliko mesta originalna Buddhina praksa u svojoj jednostavnosti je
preno!ena u #istom obliku sa u#itelja na u#itelja hiljadama godina.
ISCELJIVANJE ISCELITELJA
42

Vekovima je ostala nepoznata i nedosti%na za Zapad zbog jezi#kih i
kulturnih barijera. Tek nedavno, po!to su isto#ni Vipassana u#itelji sami
nau#ili engleski jezik, praksa je po#ela da se rasprostire po svetu.
Zaslu%an za to je burmanski svetovnjak, pokojni Sayagyi U Ba
Khin, koji je bio majstor u#itelj Vipassane, i koji je tako$e napredovao u
svetovnom %ivotu dok nije postao generalni sekretar nove nezavisne
Burme 1947. godine. U Ba Khinu je bila bliska britanska kultura i jezik i
bio je slobodan od etnocentri#nosti. Kao svog u#enika prihvatio je Indusa
ro$enog u Burmi S.N. Goenku, koji je sledio tradiciju svog u#itelja i
Buddhinu tradiciju transcendiranja ograni#enja lokalnih obi#aja, sekta!ke
religije, etni#kog !ovinizma ili drugih malogra$anskih udru%enja. Kroz
rad gospodina Goenke i njegovih u#itelja-pomo"nika u protekloj deceniji
Vipassana se ra!irila po svetu.
Vipassana se pou#ava na desetodnevnim kursevima koji
zahtevaju da studenti %ive u ti!ini i meditiraju svo vreme. Svaki kurs se
pou#ava u jednom ambijentu koji umno%ava i obezbe$uje ciljeve prakse.
Nema razgovora, #itanja, pisanja, radija, telefonskih poziva ili drugih
ometanja. Studenti po#inju kurs sa zakletvom da "e se pridr%avati
visokomoralnih vrednosti tokom deset dana: posebno da "e se uzdr%ati
od ubijanja bilo kog %ivog bi"a, da "e se uzdr%ati od konzumiranja
alkohola ili seksualnih aktivnosti, da "e izbegavati laganje i kra$u.
Studenti onda napreduju tri i po dana kroz preliminarnu meditaciju
koncentracije koja se usredsre$uje na dah. Od tada nastavljaju sa pravom
Vipassanom: uvid u prirodu celokupne pojave uma i materije. Eti#ki
ograni#ena atmosfera i stalna koncentracija sa#injavaju tihu praksu
Vipassane u plemenitoj ti!ini intenzivnim, dubokim, #esto %ivotno
menjaju"im do%ivljajem.
Vipassana, kako je preno!ena od Buddhe preko lanca u#itelja do
U Ba Khina i gospodina Goenke, ima jedinstvene osobine me$u
praksama meditacije, !to je #ini posebno zna#ajnom za somatski ili
psiholo!ki orijentisane iscelitelje. Ona se koncentri!e na apsolutnu
povezanost uma i tela. Kroz disciplinovanu pa%nju studenti u#e da
ISCELJIVANJE ISCELITELJA
43

posmatraju neposredno u okviru svojih tela, koja su ispunjena
milijardama promenljivih ose"aja. Ovi ose"aji za uzvrat uslovljavaju um.
Ustvari, najve"i deo mentalnog %ivota je proizvod telesnog %ivota. Ako
poslednja re#enica zvu#i preterano i ako zaista mislite da ste svoj Um
ili Du!a, probajte slede"i eksperiment: odsecite sebi glavu. Ili ako ovo
zvu#i preterano, umesto toga probajte kurs Vipassana meditacije; to "e
vas odvesti na jedan istra%iva#ki put baziran na posmatranju zajedni#ke
osnove uma i tela. Desetodnevni Vipassana do%ivljaj "e slomiti va!
dualizam i zameniti ga revolucionarnom vizijom jedinstva um-telo i
njene uloge u nesvesnom poreklu ose"aja sebe.
Za vreme desetodnevnog kursa meditacije, neprekidna atmosfera
napornog rada zajedno sa odgovaraju"im ambijentom omogu"uje
osloba$anje li#nih uspomena, nada i ma!tanja da u$u u svest studenta po
prvi put. Zajedno sa svesno!"u oslobo$ene poplave mentalnog %ivota,
Vipassana tako$e podi%e u svesnost jednako prinudan tok telesnih
ose"aja koji #ine fizi#ki nivo %ivota. Me$uveza ova dva bliska toka,
mentalnog i fizi#kog, le%i u korenu na!eg do%ivljaja sebe. Svaka misao
ima specifi#an ose"aj u telu koji je za nju vezan. Svaki telesni ose"aj je
povezan sa mi!lju. Obi#no, ova dva toka %ivota izgledaju nepovezani,
nezavisni, #ak suvi!ni zato !to ih ranije nismo posmatrali sistematski i
pa%ljivo. Svesnost psihosomatskog spoja produbljuje se pri neprekinutoj,
introvertnoj koncentraciji. Kad jednom uspostavimo meditativnu puno"u
uma, neposredno mo%emo posmatrati na#in na koji se na!e misli
uobli#avaju.
Patnja proizilazi iz nepoznavanja na!e prave prirode. Uvid,
istinado%ivljena istinanas osloba$a. Ispravan put u %ivotune
jednostavno put posebnog oblika duhovnosti, vec put koji sve isceljuje,
uklju#uju"i samoisceljenje i isceljivanje drugih, taj put koji pokazuje na
poreklo i eliminisanje patnjepostaje jasan kao pogled sa vrha planine.
Kroz Vipassanu, mo%emo videti da mi sami kreiramo stvarnost u
kojoj %ivimo. Stoga u nama samima je put, jedini put za izlazak iz patnje.
Ono !to #ovek zove sopstvo je mentalno-fizi#ka struktura, bezli#ni tok
ISCELJIVANJE ISCELITELJA
44

prolaznih doga$aja, od kojih je svaki izazvan doga$ajem pre njega. Kao
bilo koja prirodna pojava, mi se sastojimo od oblaka #estica, gomile
energije koja sledi nau#ne zakone koji pokre"u Svemir. Ovi nau#ni
zakoni va%e ne samo za elektrone, protone i neutrone ve" tako$e i za
na!e misli, ose"anja, sudove i ose"aje. Na finijem nivou, na!i umovi i
tela nalaze se u me$uvezi na spoju gde je fizi#ko nastajanje i nestajanje
materije u na!im telima u kontaktu sa na!im umovima. Doga$aji i misli
koji dodiruju na!a #ula stvaraju promene u na!im telesnim ose"ajima.
Na!e rasu$ivanje i reakcija na ovaj telesni osnov ose"aja formira
mentalno-fizi#ke komplekse koje mi identifikujemo kao sebe. Stalna
mentalna reakcija na telesni bol i prijatnost uslovljava na!u podsvesnu
definiciju ko smo i !ta smo.
Dubina i snaga na!e identifikacije sa ose"ajima na!eg tela ne
mo%e se preceniti. Se"am se kad sam slu!ao grupu psihoanaliti#ara kako
diskutuju o arapskom embargu na naftu u ranim 1970-tim. U to vreme,
formirali su se dugi redovi za benzin, kola jedva da su mogla biti
kori!"ena za vikende i nabavljanje ulja za lo%enje bilo je neizvesno.
Ameri#ki na#in %ivota nije bio ugro%ensigurno nije bilo opasnosti za
uravnote%eno sudsko mi!ljenje, zakonodavnu vladu, slobodu misli,
skup!tinu ili !tampu. Ipak reakcija Amerikanaca, strah i nasilje su bili
isprovocirani. Stoje"i u prijemnoj sobi medicinske !kole spletkarili su
glasno kako da dopune svoje sledovanje benzina i kako da obezbede
svoju kontinualnu toplotu i udobnost. Obele%je njihovih razmetljivih
samodbrana je bilo #ini mi sestrah. Mislio sam da su ovi stariji
ameri#ki iscelitelji oslobo$eni edipovog problema kroz svoj
psihoanaliti#ki uvid, ali oni su ostali %rtve svoje pani#ne zavisnosti od
telesnog blagostanja ameri#kog dru!tva. Ubrzo posle toga ameri#ki
predsednik je objavio doktrinu Persijskog Zaliva koja nagove!tava da "e
Amerika rizikovati nuklearni holocaust cele Zemlje ako njeno
snabdevanje nafte bude ugro%eno. Potro!a#ki bes do smrti nalazi se u
osnovi pona!anja vode"ih isceljitelja i vode"ih dr%avnika. Jezgro tog
besa je averzija na telesne ose"aje kao na primer hladno"u ili ljutnju
ISCELJIVANJE ISCELITELJA
45

zbog ka!njenja. Umesto da ih prevazi$emo mi bi rizikovali ru!enje svih
mogu"ih prepreka. Svako od nas ko je iskren na"i "e deo ove nasilni#ke
razdra%ljivosti u sebi.
Ipak, ovo predstavlja samo makro pona!anje usled grubih
ose"aja kao hladno"a ili glad. Ono !to Vipassana razotkriva su sve finiji i
finiji nivoi, gde hiljade ose"aja konstantno signaliziraju kroz na!a tela.
Na nivou skrivenog nesvesnog misaonog pona!anja, mi smo stalno
podsticani da odgovaramo (na te osete - prim. prev.) kao da ovi
biohemijski oblaci molekularnih doga$aja u na!im telima predstavljaju
nas same. Vipassana meditacija omogu"uje nam da do%ivimo duboku
treperavu podlogu nesvesnog mentalnog prijanjanja ili averzije za fizi#ke
doga$aje u telu i da podignemo te reakcije na svesni nivo. Kroz ovaj
proces meditant mo%e transformisati primitivnu telesnu
samoindentifikaciju koja mo%e voditi u patnju, u svesnost i slobodan
izbor.
Vipassana otvara na!a dva oka: oko svesnosti korena na!eg
ose"aja sebe u telesnim ose"ajima i oko ravnodu!nosti; sposobnost
posmatranja milijarde finih ose"aja i njihovih mentalnih pratilaca, bez
dono!enja suda ili reakcije, na bazi shvatanja da su svi oni kratkotrajni,
prolazni, ne sopstvo. Nova vizija proizvedena praksom svesnosti i
ravnodu!nosti prelazi postepeno u gradaciji od ranije nesvesne, gr#evite
identifikacije sa telesnom prijatno!"u i bolom. Vipassana je put
transcendiranja principa prijatnosti.
Intenzivni desetodnevni Vipassana kurs je samo po#etak dugog
putovanja. Svaki #ovek se sastoji od agregata bezbroj hiljada uslovljenih
emocija i reakcija pona!anja. Neki su slu#ajni, trivijalni. Neki formiraju
zna#ajne komplekse: kruti, stereotipni stavovi, verovanja i pona!anja,
uslovljeni doga$ajima i reakcijama iz pro!losti, koji se stalno iznova
aktiviraju kao fiksni istorijski uslovljeni kalupi, uprkos #injenici da %ivot
zahteva promi!ljen, specifi#an, fleksibilan odgovor. Moderna zapadna
psihoterapija je izgra$ena na skici, analizi i eliminaciji ovih kompleksa.
Psihoterapije su veoma sli#ne Vipassani u nekim od njihovih metoda i
ISCELJIVANJE ISCELITELJA
46

ciljeva. Obe omogu"uju isceljivanje kroz sistematsku samosvesnost,
znanje o sebi i slobodu od pro!lih uslovljavanja. Meditacija i
psihoterapija u odre$enoj meri predstavljaju konvergenciju koja se nalazi
u celoj organskoj evoluciji: uobi#ajeni problemi koji zahtevaju
uobi#ajena re!enja. Vipassana meditacija se razlikuje od psihoterapije u
svojim osnovnim eti#kim vrednostima, svom specifi#nom negovanju
promi!ljenosti o ose"ajima i svom specifi#nom putu, koji je dug ceo
%ivot, koji se razvija i transcendira. Isceljivanje je samo jedan aspekt
Vipassane, koja je !iri prilaz samom %ivotu.
Vipassana nije samo ve%ba koja se izvodi u posebnoj atmosferi
kursa meditacije. Kada se desetodnevni kurs zavr!i, meditanti nose alat
ku"i sa sobom. Put Vipassane je neprekidno, disciplinovano traganje za
ovom eksperimentalnom spoznajom kroz ceo %ivot.
Mada mi mislimo da reagujemo na ljude i doga$aje, mi u stvari
reagujemo na skriveni tok biofizickih trasformacija pokrenutih u nama
ovim spoljnim stvarima. Vipassana isceljuje kroz posve"enost moralu,
do%ivotnoj samodisciplini u samoposmatranju, samopoznavanju i
samoodgovorno!"u. Doga$aji su u najboljem slu#aju delimi#no pod
mojom kontrolom. Moje reakcije, medutim, de!avaju se u polju mog
fizi#kog %ivota i samoidentifikacije i naposletku su pod mojom
kontrolom. Ja patim ne zato !to mi se ne!to desilo, ve" zato !to nisam bio
u stanju da odvojim sebe od reakcije na te doga$aje u okviru mog uma i
tela. Objektivnost je sloboda od patnje. Odvojenost od reagovanja iznutra
osloba$a energiju za davanje. Spolja!nja sudbina mo%e biti nametnuta
svakom od nas, ali psiholo!ka sudbina je stvar svesnosti i odluke.
Put Vipassane je ljudska sposobnost i li#ni izbor. On vodi ka
smirenoj mudrosti koja transcendira nesvesnost %ivotinjske egzistencije.
Umesto svo$enja ljudskog %ivota na psihofizi#ku ma!inu, ova meditacija
razotkriva neznanje o nesvesnom reagovanju i osloba$a duh mudrosti, vrline
i prosvetljenja. Meditant postaje slododan i %ivi %ivot vi!ih vrednosti,
bogatijih ciljeva: ljubazna blagonaklonost, saose"ajna radost, saose"anje
i mirno"a. Strah i #e%nja ustupaju mesto izboru, toplini i veri u ljudske
ISCELJIVANJE ISCELITELJA
47

mo"i.
U ovoj meditativnoj praksi nalazi se zagrljaj celog %ivota.
Nijedna oblast nije previ!e trivijalna da se ne bi istra%ivala. Nema slepog
verovanja, nema bo%anske intervencije, nema pasivne zavisnosti od
molbi koje "e nas uzdi"i. Meditativna praksa je sna%na i detaljna potraga
za sopstvenom mudro!"u. Vipassana nas #ini samoodgovornim, jer kroz
samoposmatranje otkrivamo kako nastaju na!e reakcije i vrednosti. Put
se sastoji od akcija koje svaku misao u svakom trenutku #ine semenom
ravnodu!nosti koja "e dati plod ljubavi i mira.
Iscelitelji "e prepoznati u ovom aspektu prakse osnovu za
samoodgovornost u simptomu stvaranja i simptomu preokreta. Oni "e se
zalo%iti za pogled na svet koji je prirodan i nau#an, slobodan od dogmi i
autoritatizma. Oni mogu uneti na#in koji je autenti#no preno!enje znanja
starog Istoka, testirano vremenom, iskreno vrednovano kroz vekove
stvarnom praksom i iskustvom miliona %ivota. Ipak u isto vreme
Vipassana je slobodna od gurua, egzoti#nih kostima ili etnocentri#nih
rituala. Umesto slepe zavisnosti od u#itelja, Vipassana ohrabruje
po!tovanje i zahvalnost za samu tehniku. Uzgredno, nema pla"anja za
u#enje; kruna autenti#nosti je potvr$ena kada studenti shvate da U Ba
Khin, S.N. Goenka, i svi njegovi asistenti ne dobijaju platu za u#enje,
koje se prenosi od osobe do osobe, na dobrotvomoj, duhovnoj bazi. Svi
u#itelji zara$uju za %ivot na drugom mestu. Kursevi i centri gde se u#i
Vipassana finansiraju se samo na bazi dobrovoljnih donacija.
Dugi tihi #asovi na kursu Vipassana meditacije iznose na povr!inu uma
njegove ranije potisnute i skrivene sadr%aje. Rezultat je duboko
razotkrivanje #ovekove li#ne istorije, #ovekovog unutarnjeg %ivota. Kao
rezultat, iscelitelj "e na"i produbljeno samopoznavanje i dublje
saose"anje sa patnjama drugih. Ja ne znam za ne!to humanije od
izno!enja pri#e osopstvenom %ivotu u nepro#i!"enom izdanju. Druga
korist za iscelitelje je ve"e po!tovanje za raznovrsnost na#ina isceljenja.
Umesto potrebe da brani sopstvenu disciplinu pred drugimapsihijatrija
je dobra, akupunktura je lo!a; hiropraktika je dobra, joga je lo!a#ovek
ISCELJIVANJE ISCELITELJA
48

mo%e uva%iti kako misao, ose"anje, sud, izbor i akcija predstavljaju
zajedni#ki uzrok patnje i zajedni#ki izlaz iz nje. Zidovi na!eg vlastitog
sveta su izgra$eni od toga kako mislimo, kako postupamo, kako dajemo.
Na#in isceljenja se razlikuje od slu#aja na koji se primenjuje. Oni su
efikasni u meri u kojoj operi!u sa ovim jezgrom, sa univerzalnim
vrednostima. Varljivi su u meri u kojoj zamra#uju jednu ili vi!e ovih
vrednosti.
Tako ishrana koja daje dru!tvenu energiju mo%e se jasno
razlikovati od pohlepe i epikureizma. Ve%ba koja proizvodi svesnost i
vitalnost mo%e se jasno razlikovati od praznine bodi-bildinga ili slepe
takmi#arske agresivnosti. Tretmani koji pove"avaju samoodgovornost
mogu se jasno razlikovati od onih koji poja#avaju zavisnost. Kroz
Vipassanu, mo%emo transcendirati telo-um, ili #ak istok-zapad, dualizam,
i rukovati se sa moralnom ukorenjeno!"u, kultivisanom puno"om uma i
mudro!"u u svim njenim trajnim oblicima. Empatija, #vrsto"a, primer,
istrajnost, otvorena promi!ljenost i put ka vi!im vrednostima se nalaze u
svakoj crnoj torbi dostojnoj po!tovanja.
II
U svom profesionalnom radu kao supervizor psihijatara na obuci i kao
psihijatar drugih psihijatara, psihologa, socijalnih radnika, lekara i drugih
zdravstvenih radnika, upoznao sam se sa sindromom koga bih mogao
nazvati Ranjeni iscelitelj. Ranjeni iscelitelj funkcioni!e kao visoko
kvalitetan profesionalac. On ili ona su tipi#no dobro istrenirani, vredni,
obrazovani i pouzdani sa znanjem u radu sa pacijentima. Ali iznutra,
poznato samo njemu i bri%ljivo sakriveno od drugih, ranjeni iscelitelj se
ose"a usamljen, upla!en, napet, depresivan. Njegovo profesionalno
ostvarenje je iskreno i #ini odli#nu kompenzaciju za iskustva gubitaka u
ranijem %ivotu. Ranjeni iscelitelj je tipi#no izbegava#, ispravna,
usamljena osoba koja dare%ljivo daje svoju profesionalnost da bi dobila
ljudski kontakt koji joj je uskra"en. On je spreman da sakrije dublja
ISCELJIVANJE ISCELITELJA
49

ose"anja povre$enosti #ak i od svog supru%nika. Ranjeni iscelitelj
dozvoljava sebi da postane pacijent veoma obazrivo, ponekad #ekaju"i
decenijama da nai$e pravi iscelitelj. Po!to su sami profesionalci, oni
pa%ljivo sude. Njihov napredak u psihoterapiji je spor, zato !to umesto da
se fokusiraju na sam rezultat, ono !to oni tra%e je negovanje i zadobijanje
pa%nje od same terapije. Oni manje %ele izle#enje nego da u#estvuju, %ele
#lanstvo, usvaja#ki roditeljski odnos koji "e da ih isceli i dr%i kao pravi
roditelji, jer iz bilo kog razloga oni to nisu mogli.
U po#etku, kad su me tra%ili uva%eni psihijatri da budem njihov
psihijatar, bio sam polaskan kako su me procenili i posmatrao njihove
probleme u #isto li#nom svetlu. Godinama, kako je le#enje ranjenih
profesionalaca postalo moja glavna aktivnost, shvatio sam da problem
nije isklju#ivo individualan. Ranjeni iscelitelj, sada verujem, predstavlja
ne!to su!tinsko u samoj biti le#enja. Frojd i Jung su insistirali da
analiti#ar bude analiziran. Svim ljudima je potrebno isceljenje, pogotovo
profesionalnim isceliteljima. Ranjeni iscelitelj ce imati sopstvenu
konstelaciju pojedina#nih i li#nih problema, ali on ili ona tako$e
do%ivljavaju bol bola. Sama ranjivost i saose"anje koje stavlja iscelitelja
na taj %ivotni put, zajedno sa stalnim izlaganjem ljudskoj patnji,
zahtevaju sopstveni tretman. Ja sam uspeo da razumem da je ranjeni
iscelitelj tako oprezan i pa%ljiv u biranju vlastitog iscelitelja ne samo iz
ponosa, srama, profesionalnih skrupula ili izve%banog procenjivanja, ve"
tako$e zbog toga !to mu treba li#no isceljivanje koje uva%ava prethodnu
istinu o njegovoj ili njenoj li#noj patnji. Re#ima argentinskog grn#ara i
pesnika Antonija Porchia: Onaj koji vidi kako se sve prazni je blizu
saznanja o onome #ime je sve ispunjeno. Bol ranjenog iscelitelja nije
samo problem ve" i vredan izvor sugestivnosti i uvida. To je magnet koji
privla#i iscelitelje ka sudbini isceljivanja. Ranjeni iscelitelj donosi svom
iscelitelju ne samo slepi bol ve" i sr% plemenite patnje.
Plemenita patnja je ljudska patnja koja vodi ka uvidu,
odre$enosti, oslobo$enju. To je znanje da je patnja egzistencijalna.
Duboka spoznaja plemenite patnje je ono !to razlikuje pravo isceljenje od
ISCELJIVANJE ISCELITELJA
50

povr!inskog krpljenja i la%nih eliksira. Ranjeni iscelitelj je osoba koja pati
od dubokog, ljudskog, li#nog bola i koja je spremna da primeti u svom
li#nom stanju jezgro univerzalne istine o celokupnom bolu i svim
patnjama i koja je prema tome osetljiva i time potaknuta na %ivotni poziv
da isceljuje.
Plemenita patnja je patologija ispod egzistencijalnog u%asa koju
meditacija jasno otkriva na uvid. To je prepoznavanje da je %ivot poklon
i bol.
Ro$eni sa neuronima mi moramo ose"ati bol. Ro$eni sa srcima
mi "emo plakati. Poklon %ivota je uslovan: samo ako ga koristimo mi ga
imamo, a koristiti ga zna#i shvatiti da bolovi i tuge postojanja nisu
slu#ajni ve" sastavni deo tkiva i uma. Plemenita patnja je nevolja koja
slu%i kao provokacijada napustimo sami sebe. Uskoro drve"e, ptice, $aci
i preci "e se rasplakati za va!im izlivima isceljenja: ovo nestalno
sopstvo koje se povre$uje ustvari niste vi.
Kada sam shvatio sebe kao varijantu ranjenog iscelitelja po#eo
sam da cenim Vipassanu jo! vi!e. Ova vekovima stara tradicija
prijateljstva i drugarstva sa svim %ivim bi"imavevericama, jezerima,
prisustvom atmosfere, srednjo!kolskim profesorima i piscima,pomogla
mi je da se ose"am okru%en beskrajnim pomaga#ima u vlastitoj
poti!tenosti i oni u#estvuju u mojim sposobnostima i privr%enostima.
Okeani bi"a plivaju sa mnom, dosti%u me, ra#unaju na mene da im
!apnem bodrenje u njihove u!i.
Mnogi savremeni psihoterapeuti i iscelitelji, #ini mi se da su
slepo organizovani oko uspeha, sre"e, bur%ujskih ostvarenja: dvoje kola,
dvoje dece, dve ku"e, dve %ene, kao da je ceo svet otkriven u New Jersey-ju
i ograni#en na slede"ih dvadeset godina. U Vipassani sam prona!ao
isceljivanje gde moj %ivot nije organizovan oko izobilja mojih odmora ili
aplauza i #asti koju sam primio. Put po#inje sa stavom da patnja mo%e
imati plemenitu, prosvetljuju"u funkciju i !iriti se u nove perspektive
vremena, prostora, na!e sli#nosti van opipljive neposrednosti.
U Vipassani, moje ro$enje i smrt na obali misterioznog okeana
ISCELJIVANJE ISCELITELJA
51

univerzuma je zajedni#ka veza sa svim bi"ima. Vipassana je idealno
isceljivanje za iscelitelje, verujem zato !to vrednuje i potvr$uje pravac
dat %ivotu svesnim suprotstavljanjem u%asu koji prati ro$enje i smrt.
Vipassana nema cilj da ubla%i bol konforom. Njen cilj nije zdravlje.
Svaki #ovek se razboljeva i umire. Cilj Vipassane je uvid da je sopstvo
iluzoran zatvor koji vodi ro$enju, smrti, patnji. Ose"aj sopstva je iluzija
koja se bazira na uslovljavanju do koga dovode telesni ose"aji koji deluju
na um. Vipassana meditacija iznosi na videlo egzistencijalnu vezu
ose"aja, koncepta sebe i patnje i omogu"ava ponovno bu$enje sveta van
doma!aja sopstva. Ona deluje na zajedni#koj osnovi gde se induvidualna,
izolovana agonija otvara u tok nepodeljene, nesebi#ne ljubavi. Ona
isceljuje aktiviranjem vrlina koje trascendiraju koncept sebe,
samouspeha, samozadovoljstva, samo%ivota. Meditant stupa u ono !to
postoji van prolaznih granica tela i uma.
Da li onda upu"ujem sve svoje pacijente u Vipassanu? Kako i
za!to mogu da vrednujem i praktikujem psihijatriju? Kursevi Vipassana
meditacije nisu od interesa za svakog. Neki ljudi mogu biti previ!e
uzbu$eni ili preokupirani %eljom da imaju koristpostoji mnogo vrsta
pomo"i iz mnogih razloga. Neki ljudi mogu imati predrasude koje ih
odvajaju od meditiranja; drugi mogu biti zavisni ili napeti !to im ne
dozvoljava da se suo#e sa odvajanjem od poznate sredine !to kursevi
meditacije zahtevaju. Neki jednostavno imaju druge afinitete. Ne sme
biti konverzije, opomene, uvrtanja ruke ili prisiljavanja na ovom putu
uva%avanja i nepovre$ivanja. Desetodnevni kurs je te%ak posao. Ceo
%ivot posve"en putu je retkost i naporan posao. On ne zahteva posebnu
inteligenciju kao ni atletske ve!tine, niti posebno kultumo poreklo, ali
zahteva ja#inu karaktera i unutra!nji ose"aj.
Vipassana meditanti koji nastave da idu ovim putem celog %ivota
dolaze iz raznih sredina; razume se, velika ve"ina ne predstavlja
iscelitelje. Neki su nepismeni, neki siroma!mi, neki stari, neki bogalji,
neki fizi#ki bolesni. Indijski farmeri, nema#ki sociolozi, australijske
drvodelje i francuski psihoterapeuti praktikuju ovaj na#in %ivota. Kao
ISCELJIVANJE ISCELITELJA
52

slika Nojeve barke, zastupljene su sve vrste. Ipak, postoje neki zahtevi,
mada nisu opipljivi.
Meditanti moraju imati seme. Kao i %ivot svakog semena,
seme meditacije izbegava mikroskop re#i: da li je to u osnovi dobra
sudbina; ili unutra!nji ose"aj; ili dovoljno patnje i gubitaka da nas to
motivi!e; ili beskona#na znati%elja o njihovoj vlastitoj pravoj prirodi; ili
intuicija o vrednostima koje prevazilaze neposredni %ivot; ili %udnja za
mirom; ili priznavanje ograni#enja svetovnih rutina? Buddha je rekao da
u srcu puta le%i ahimsa, nenasilje. Da li je slutnja o beskona#nim
isceliteljskim vrednostima koje ova veoma vredna i promi!ljena vrlina
obezbe$uje, ono !to #ini to seme? U svakom slu#aju, %ivot meditacije je
put za one koji #uju zov, pri%eljkuju ga i sednu da posmatraju. Neki ga
ne moraju pri%eljkivati, neki ga ne moraju vrednovati, neki ga ne moraju
tolerisati, neki mogu imati druge vredne puteve kojima "e i"i.
Francuski psihoanaliti#ar, Jacques Lacan, je pisao, Psihoanalize
mogu dovesti pacijenta do iluzorne granice to je umetnost, u kojoj se za
njega otkriva !ifra njegove smrtne sudbine, ali nije u samoj na!oj mo"i,
kao onih koji praktikuju, da ga dovedemo do ta#ke gde stvarno putovanje
po#inje. Vipassana meditacija je bazirana na jednoj stvari: Ovo je
patnja; ovo je put za osloba$anje od patnje. To je put gde stvarno
putovanje po#inje. To je isceljivanje posmatranjem i u#e!"em u
zakonima prirode. &ak i zvezde se ra$aju i umiru, ali van prolaznosti
sveta je ve#nost prema kojoj svako od nas putuje. Vipassana isceljuje
usmeravanjem na poseban bol u nevidljivom spektru univerzalnosti.

1990
JEDINSTVENI DOPRINOS MENTALNOM ZDRAVLJU
53

VIPASSANA MEDITACIJA:
JEDINSTVENI DOPRINOS MENTALNOM ZDRAVLJU

Da li svako mo%e imati koristi od desetodnevnog Vipassana kursa? Ima li
ljudi koji treba da izbegavaju ove kurseve, privremeno ili stalno? Mogu
li neke vrste problema, prihva"enih na zapadu kao psihijatrijski
poreme"aji, biti izle#eni Vipassana meditacijom? Ho"e li Vipassana
pomo"i nekom vi!e nego !to bi psihoterapija?
Meni su #esto postavljana ova pitanja, ali nisam bio sposoban da
na njih odgovorim adekvatno u trenutku kad su postavljena, zato !to su
pitanja suvi!e op!ta da bi se ta#no primenila na odre$ene ljude u
kontekstu njihovih specifi#nih %ivotnih okolnosti. Da bi se ta#no
odgovorilo na ova pitanja, neophodno je posedovati ispravno
razumevanje Vipassaninog jedinstvenog doprinosa mentalnom zdravlju.
Onda se okolnosti svake osobe mogu razmatrati u svetlu ispravnog
razumevanja. U ovom #lanku, umesto upro!"ene generalizacije, ja bih
%eleo da detaljno opi!em kako Vipassana mo%e, a kako ne mo%e,
doprineti mentalnom zdravlju.
1) VIPASSANA JE JEDINSTVENA
Vipassana meditacija je jedinstvena na mnogo na#ina. Kao meditacija
koju je praktikovao Buddha i koja ga je dovela do oslobo$enja, ona je
uzrok koji se nalazi iza njegove istorijske ulogeona je druga utroba u
kojoj se rodio prosvetljen. Nema druge osobe, ili sistema samorazvoja,
koji je uticao na tolike stotine miliona ljudi, kroz tako mnogo istorijskih
era, u toliko nacija i kultura, u tako nepogre!ivoj manifestaciji
saose"anja, harmonije i mira.
Istorijski, pre Buddhe, sve religije bile su me!avina
moralnihzapovesti, umilostivljavanja bogova, magije, sujeverja i
etnocentrizama. Buddha je doneo ideju o bezgrani#noj zajednici, koja nije
bazirana na jeziku, etni#koj pripadnosti, lokalitetu, pa #ak nije bazirana ni
JEDINSTVENI DOPRINOS MENTALNOM ZDRAVLJU
54

na %ivotnim vrstama! Njegovo u#enje je prvo koje je naglasilo
zajedni!tvo svih %ivih bi"a na bazi njihovih odnosa i bilo je prvo koje je
ohrabrivalo duhovni razvoj koji je bio psiholo!ki i socijalan i koji nije
po#ivao na propovedanju nekog izmi!ljenog boga. Buddha je shvatio da
oslobo$enje le%i u na!em vlastitom srcu pre nego u uskla$ivanju sa
nekim drugim, spolja!njim i mo"nim, koga mo%emo izmoliti ili prisiliti
da nas spase.
Dok su druge religije ili kulture veli#ale vrlinu, osloba$aju"a
uloga etike je bila ranije zamra#ena ritualima i drugim poku!ajima da se
manipuli!e doga$ajima. Buddha je skrenuo pa%nju #ove#anstva na
podudarnost vrline i ushi"enja. Njegovo u#enje je objedinilo ono !to je
ranije izgledalo kao dva aspekta postojanjasaose"ajni na#ini %ivljenja i
veli#anje stanja li#nih ose"anja. Kroz praksu Vipassane, Buddha je
doveo do svesti ljudske zajednice univerzalni, neplemenski, psiholo!ki,
eti#ki, nesujeverni odnos prema svima, !to unapre$uje njenog
praktikanta i njegovu okolinu da postanu nosioci ljubavi i slobode.
Vipassana nije samo ono !to je Buddha praktikovao, ve" ono !to
je on propovedao. Preporu#ivao je praktikovanje Vipassane kao
univerzalnu i korisnu za kraljeve, trgovce, doma"ice i ubice. Dok je
nagla!avao da ne mo%e svako kori!"enjem Vipassane postati Buddha za
vreme svog %ivota, tvrdio je da svako mo%e napredovati na svom putu.
Isto sunce pada na sve nas. Mada mi svi vidimo razli#ite prizore, kada se
probudimo, vidimo uz pomo" istog jutarnjeg svetla. Ne mogu svi imati
koristi u istoj meri, ali svako mo%e imati koristi od ravnodu!ja i ljubazne
blagonaklonosti koji #ine osnovu Vipassane.
Jedinstvenost Vipassane je tako$e u tome !to je ona bazirana na
iskustvu. Buddha je ustanovio tehniku posmatranjem onoga !to je bilo
delotvorno za njega. Kao bilo koje pa%ljivo testirano posmatranje
prirode, Vipassana je opis prirodnog zakona koji va%i kroz vreme i
kulture. Ona je oslobo$ena od prethodnih verovanja ili pretpostavki i
sadr%i iste ve#ne #injenice kao poznavanje da je okean mokar a zemlja
#vrsta. Ona je ta#nije opisana vi!e kao eti#ka psihologija nego religija.
JEDINSTVENI DOPRINOS MENTALNOM ZDRAVLJU
55

&ak i modernom slu!aocu to zvu#i kao istina, ne zbog uticaja etni#ke
literature, niti #ak zbog Buddhinih istorijskih obo%avanja, ve"
rukovo$enja razumom i posmatranja isklju#ivo li#nog iskustva. Ona nas
vodi do ivice okeana postojanja, gde je na! %ivot ogoljen do ostvarenja
koja su o#igledna i neizbe%na, kao #injenica da smo mi privremeni
posetioci u jednom drevnom, stalno promenljivom, ogromnom svemiru.
Definicija Vipassana meditacije je: metod sa kojim #ovek mo%e
ostvariti potpuno pro#i!"avanje. Potpuno pro#i!"avanje zna#i odsustvo
mr%nje, straha, pohlepe, obmana i prisustvo ljubavi, saose"anja i
ravnodu!ja. Kroz praksu Vipassane, #ovek postaje Buddha, to jest, on
postaje nepomerljivo usidren u dobroti, nesposoban da #ini zlo i
sposoban da objasni svoju metodologiju drugima tako da, ako njihova
ostvarenja ne budu potpuna kao njegova, bar "e njihov smer biti isti.
Vipassana je samo pa%ljiva slika zdravog razuma. Ona obuhvata
ono !to je zajedni#ko svim civilizovanim zajednicama i izvla#i su!tinu:
izbe"i povre$ivanje drugih, pomagati druge i kultivisati misli i emocije
po ovom istom modelu. &ak i ova jednostavna definicija uklju#uje
dru!tveni, me$uljudski, emocionalni, spoznajni razvoj pojedinca.
Vipassana je jedini put koji mo%emo prihvatiti sa ube$enjem da
sledimo istorijsko vo$enje najmo"nijeg, istrajnog i autenti#nog
svedo#enja o li#noj transformaciji u apsolutnu dobrotu.
Na %alost svi smo mi sisari koji se identifikuju sa ose"ajima u
vlastitom telu. Mi ih #uvamo po svaku cenu i #esto grabimo trenutno
ulep!avanje i prijatnost po cenu vrlina, za koje verujemo da smo ih
prihvatili, ali !to ih u stvari sme!tamo na drugo mesto da bi nastavili sa
samo-mirenjem. 'udimo za prijatno!"u i pla!imo se bola. Na!e
putovanje stazom izvan zadovoljstva i bola mo%e lako biti skrenuto.
Potrebno je da budemo u#vr!"eni u meditaciji koja nam daje ve"e izglede
za ono !to oplemenjuje na! %ivot. Potreban nam je podsetnik, disciplina,
praksa koja nam poma%e da se izvu#emo iz kratkovidog reagovanja na
na!e ose"aje. Treba nam okrepljuju"e vo$enje da bi aktivirali %ivot
ljubavi i razuma u sklopu na!ih dnevnih do%ivljaja. Kad se usidrimo u
JEDINSTVENI DOPRINOS MENTALNOM ZDRAVLJU
56

perspektivi Vipassana meditacije, svaka misao i dah mogu biti uklju#eni u
put svesnosti. Onda na!i najmanji izbori postaju sile koje oblikuju na!
odnos prema telu, emocijama, susedima i svetu. Mi postajemo putnici na
Putu, ljudi koji %ive sa svesnom namerom (mada sa promenljivim
uspehom) da bi aktivirali mudrost u svakom trenutku.
Vipassana je jedinstvena kao put za potpuno pro#i!"enje,
Buddhin metod, izvor njegovog ostvarenja, ishod njegove realizacije i
prakti#na psihologija svakog momenta koja je eti#ka, bihevioralna,
emocionalna, spoznajna i duhovna. Ali jedinstven ne zna#i
ekskluzivan. Povremeno svi spontano praktikuju istu stvar: posmatraju"i
kako njihove reakcije na male signale telesne udobnosti ja#aju svoju mo"
u usmeravanju pravaca njihovih %ivota i poku!avaju"i da ostvare
objektivnu distancu od ovih malih trzavica, tako da im %ivot mo%e te"i u
harmoniji sa ve"im i zna#ajnijim silama zahvalnosti, slu%enja i radosti.
Upravo kao !to je ve%ba do neke mere sastavni deo ljudskog %ivota
mada to mo%e biti tra%eno od nekih ljudi samo slu#ajno i minimalno
Vipassana je Buddhin termin za prirodnu sposobnost na!ih umova.
Mnogi ljudi to izo!travaju bez samosvesnog ozna#avanja i mnoge kulture
u#e aspekte ve%banja pod raznim imenima. Sva #ista bi"a, nezavisno od
toga koje termine koriste, stigla su tamo gde nisu vezana sa narcisti#kom
preokupacijom i ose"ajima na njihovim telima.
Svi puni ljubavi, verni i blagodarni %ivoti su bazirani na istom
psiholo!kom zakonu: praktikuju"i ravnodu!je prema ose"ajima u okviru
vlastitih %ivota. Vipassana je jedinstvena ne u smislu da je ona bolja nego
neki drugi putevi, ve" u smislu da ona ve" le%i u tokovima sa bilo kojim
u#enjem o pomo"i, nenasilju i odnosima ljubavi. Vodate#nost koja
omogu"ava "elije, tkiva, %ivotje jedinjenje koje je sveprisutno i #isto.
Pre nego retkost, univerzalnost #ini vodu jedinstvenom. Vipassana je
jedinstvena u svom podse"anju na op!te principe. Ona je jedinstvena ne
kao suprotnost, ve" kao aktivan #inilac svih puteva ka miru. Ona nije
religija, ve" religiozna psihologija; ona nije psihoterapija, mada ima
psihoterapeutsko dejstvo.
JEDINSTVENI DOPRINOS MENTALNOM ZDRAVLJU
57

Vipassana jednostavno zna#i razja!njenje ljudske prirode na
njenom spoju sa ose"ajima %ivota. Njena jedinstvenost nije da nju
mo%emo na"i samo u izolovanim, specijalizovanim mestima, ve" put
Vipassane po#inje na svim ulaznim vratima.
Zato !to Vipassana nastaje svuda, ne pripada nikom i nema
ezoteri#nog u#enja, niti sve!tenstvo da je #uva, ona je istinska samo kad
je stvorena kao zajedni#ko vlasni!tvo za op!te dobro. Kad se prodaje radi
profita, to vi!e nije Vipassanaisto kao !to fizi#ka i emocionalna
intimnost, po definiciji, prestaje da bude to !to jeste kada se razmenjuje
za pareisto kao !to ni prijateljstvo po definiciji nema cenu. Vipassana
je analogna ve#eri sa prijateljima koje ste pozvali u ku"u, dok je
profesionalna psihoterapija analogna sa restoranom. Vipassana nije
uporediva sa profesionalnim isceljivanjem, koje je veoma ra!ireno kao
zara$ivanje za %ivot posebnih iscelitelja koji primenjuju svoje ve!tine na
problemima pojedinaca na poseban na#in u posebno vreme i na
posebnim mestima. Ako je Vipassana kao voda, univerzalna te#nost,
onda je profesionalno isceljivanje analogno sa lekomeliksir za
medicinsku upotrebu za posebno vreme, mesto i li#nost.
2) DEFINICIJA VIPASSANE OD STRANE PSIHOLO#KIH SISTEMA
Vipassana je drevna, slobodna, neprofesionalna, nesekta!ka, eti#ka,
univerzalna psihologija duhovnog razvoja. Zasnovana je na metodi#nom,
neprekidnom, objektivnom posmatranju sebe na nivou ose"aja. Ova
posebna forma posmatranja se sprovodi na vi!e nivoa sistema razvoja
kroz materijal #ovekove li#nosti. Deo Vipassaninog doprinosa
mentalnom zdravlju proisti#e iz njenih psiholo!kih akcija u odre$enim
situacijama. Vipassana mo%e biti konceptualizirana kao kreacija kroz
meditaciju, polja sila koje oja#avaju nove modele na nivou li#nosti.
a) Vipassana uzrokuje promene na molekularnom nivou
meditantovog tela. Sistematsko, sve prefinjenije i suptilnije samo-
posmatranje, bez reakcije, menja tok hemikalija uzrokovanih stresom.
JEDINSTVENI DOPRINOS MENTALNOM ZDRAVLJU
58

Praksa ravnodu!ja kao ne!to !to se ponavlja celog %ivota, umanjuje
u#estalost i intenzitet sa kojim se signali alarma osloba$aju kroz
neurotransmitere. Zalihe, osloba$anje, koli#ina i tip glasnika
neurohemikalija koji cirkuli!u, su promenjene dugotrajnom praksom
harmonije i nereagovanja umesto ljutnje, straha ili strasti. Telo meditanta
"e, tokom vremena, do izvesne mere, po#eti da se sastoji od druga#ijih
supstanci nego ranije.
b) Vipassana menja biologiju meditantovog tela. Kako se model
reagovanja menja, kako se menja sastav neurohemikalija, kako
samosvesni i saose"ajni %ivotni stil raste, san, ishrana i izra%avanje bola
isto kao i model zadovoljstva, mogu biti promenjeni. Psihosomatske
bolesti, kao i osnovne funkcije kao te%ina, broj otkucaja srca ili okretnost
mogu biti promenjeni. Meditanti vode ra#una da izbegavaju stare navike
i po#inju da kultivi!u nove opcije koje izviru iz jasnijeg odnosa sa
njihovim telima. Ako celog %ivota birate bla%u dijetu i zdravu
relaksaciju, postajete drugo %ivo bi"e. Na!a tkiva imaju sposobnost da se
preoblikuju do neke mere kao odgovor na na!e prijateljstvo sa njima.
Prilago$avanje na!em telu automatski do%ivljavamo kao njegovo
negovanje.
c) Vipassana ima dramati#ne efekte na psiholo%kom nivou.
Osloba$amo se starih kompleksa, novi stavovi i vrline se kultivi!u,
uspomene obnavljaju, odnosi se vide i razvijaju u novom svetlu,
budu"nost se razgradjuje i ponovo otvara na nove na#ine, ljudska istorija
i zajednica se spoznaju sa razli#itim potencijalima nego !to smo ranije
verovali i doga$aj za doga$ajem u #ovekovom %ivotu se ponovo
do%ivljava i istra%uje u novoj perspektivi. Ovo je najdramati#niji i
najo#igledniji doprinos meditacije i razlog njene privla#nosti za mnoge
ljude.
d) Vipassana je obrazovanje zasnovano na vrednosti. Cilj
Vipassane je da manifestuje vrline ljubavi, saose"anja, radosti i
ravnodu!ja i kao psihologija uklju#uje neposredno u#enje. Vrlina se
kultivi!e u privatnosti i ona se tako$e preuzima iz primera u#itelja, koji
JEDINSTVENI DOPRINOS MENTALNOM ZDRAVLJU
59

mo%e sadr%ati u sebi jezgro inspiracije u umovima svojih studenata. U
tom smislu, Vipassana uklju#uje spoznajno-bihevioristi&ku psihologiju
koja ohrabruje aktivno praktikovanje idealnih na#ina za re!avanje
problema, odnosa sa drugima ili u#estvovanja u dru!tvu. Vipassana je
tako$e ne!to !to #inite. Uva%avanje, po!tovanje, zahvalnost, slu%enje, su
na#ini da budemo u svetu, koji se u#e isto kao vo%nja bicikla i meditacija
koja je tako$e uve%bavanje za ispravnu akciju. Izgradnja karaktera je ne
samo sedenje u miru sa zatvorenim o#ima, ve" i stvar ponavljanja i
napora. Vipassana je ve%ba u psiholo!koj kulturi.
e) Vipassana je psihologija okoline, koja nagla!ava povratnu
spregu harmonije. Na#in na koji se odnosimo prema svetu odre$uje
uglavnom odgovore koje "emo dobiti. Ovaj princip nije ograni#en na
ljudski svet. Motivacija na!eg postupanja prema ma#kama, slonovima i
drve"em je takode izra%avanje na!e psihe i pokre"e odgovore koje "emo
dobiti zauzvrat od onih koji su na!e poruke primili. Za meditanta,
po!tovanje %ivota je logi#an nastavak samopo!tovanja. Vazduh i zemlja
"e nam odgovarati i re"i nam kako na!e %elje, strahovi i brige uti#u na
njih i zato nam se vra"aju. Svet je osetljivi prijemnik na!eg unutra!njeg
%ivota. Kao !to se na! unutra!nji svet izra%ava kroz akcije, membrana
na!e okoline vibrira destrukcijom ili rado!"u koju smo stvorili. Za
meditanta sve oko nas je ogledalo u kome smo otkriveni. Sve oko nas
tako$e ose"a %aoku na!eg besa, ili peva na!u pesmu. Svesnost na!e
%ivotne okoline je psiholo!ki ose"aj Vipassane.
f) Vipassana je put ka nibbani, transcendiranje materijalnog
sveta. Utisnuta u psihologiju Vipassane je vera u Vi!e, intuicija o
ne#emu Izvan. Vipassana je psihologija bo%anskog, slobodna od bilo
kakvog konkretnog opisa, verovanja, vizije, teologije, antropomorfizma,
fantazije ili ograni#enja bilo koje vrste. Vipassana sadr%i jednu
iskustvenu istinu van granica koncepta i govora, da animira li#nu veru u
apsolutno dobro.
Vipassana je jedinstveno, za ljudski razvoj, menjanje od mikro
strukture do bezgrani#nog napredovanja. Pored toga, ona ima svoje
JEDINSTVENI DOPRINOS MENTALNOM ZDRAVLJU
60

ispravne primene i ograni#enja.
3) POSTOJE OGRANI'ENJA ZA FORMALNE KURSEVE VIPASSANE
Mada Vipassana ne pripada bilo kome i mo%e je svako praktikovati, bilo
gde, u bilo koje vreme, formalni kursevi Vipassane ne odgovaraju
svakom u bilo kom trenutku njegovog %ivota. Praktikovanje Vipassana
meditacije po ceo dan, svaki dan u periodu od deset dana je vrlo
intenzivno iskustvo i zahteva inteligentan izbor i neko razlikovanje ko to
treba da radi, ili u kom trenutku svog %ivota. &ekanje, izbor pravog
trenutka, ili #ekanje formalnih treninga su deo jedna#ine izbora.
Za vreme dugih #asova tihe meditacije, #ovekove svesne namere
su demaskirane. Ispod na!ih svesnih umova su primitivne reakcije koje
izviru iz kontakta sa na!im telesnim ose"ajima%udnja, nezadovoljstvo,
strast, razdra%ljivost, strah, mr%nja. Mo%emo li biti u miru sa bezli#nim
neprekidnim menjanjem na!ih tela, koje po#inje ro$enjem i traje do smrti,
sa telima koja su fluidna matrica preko koje smo konstruisali sliku na!eg,
prividno stabilnog i kratkotrajnog sopstva? Na formalnom desetodnevnom
kursu Vipassana meditacije se treniramo u sposobnosti samoposmatranja
na!ih arhai#nih reakcija, u privatnosti na!eg unutra!njeg %ivota, i u tome
da vidimo i transformi!emo ko smo na promenljivom nivou creva, kostiju i
srca. Ispod onoga !to smo zami!ljali da jesmo se razotkriva i menja ono !to
zaista jesmo. Ni!ta novo nije izvu#eno niti provocirano, ve" je osvetljeno
ono !to smo uvek bili. U tom procesu na!i stari modeli pona!anja izranjaju
iz podsvesnog na povr!inu svesti. Te%nja da reagujemo po starom modelu
misli, ose"aja i pona!anja je ograni#ena disciplinom kursa, kao i novim
uvidima proisteklim iz meditacije i ve!tinom ostvarenja onoga !to %elimo
da postanemo.
Formalni desetodnevni kurs Vipassana meditacije se gradi oko
eti#kih pravila pona!anja, meditativne koncentracije i perspektive li#ne
prolaznosti. Da bi sve to bilo ubrzano, tako$e postoje pravila, propisi i
raspored rada !to stvara atmosferu u kojoj karakter ja#a i razvija se, a
JEDINSTVENI DOPRINOS MENTALNOM ZDRAVLJU
61

!tetne reakcije se osloba$aju.
Postoje ograni#enja u tome ko mo%e imati koristi od tog
formalno struktuiranog u#enja. Ljudi sa posebnim medicinskim
problemima mogu zaklju#iti da jednostavni uslovi, koji su uobi#ajeno
obezbe$eni sa skromnim komforom, imaju"i u vidu op!tu publiku, nisu
adekvatni za njihove jedinstvene potrebe. Ljudi sa nekim psihijatrijskim
problemima mogu tako$e mudro odlu#iti da izbegavaju organizovane
Vipassana kurseve.
Student na tim kursevima mora biti u stanju da po!tuje pravila
koja obezbe$uju privatnost, ti!inu i ispravne instrukcije svim u#esnicima.
Dugi dani ti!ine i detaljnog vo$enja zahtevaju od studenta umereno
poverenje, kooperaciju, u#e!"e i ozbiljan napor. Ljudi #iji psihijatrijski
poreme"aji provociraju krajnju sumnju, opozicionizam ili apatiju sigurno
da ne"e imati koristi. Deset dana u okru%enju slobodnom od droge,
slobodnom od pu!enja, celibatu, mogu tako$e biti neodgovaraju"i za
neke ljude.
Jo! komplikovaniji niz situacija dolazi od su!tinski
kooperativnih, nezavisnih ljudi koji pate od preokupiraju"ih stanja uma,
koja mogu varirati od intenzivnih brbljivih, uznemiravaju"ih uzbu$enja
do nasilja, ili do nepoverenja, depresije ili panike. Ovde, mada postoji
velika varijacija mogu"ih doga$aja, upustva su jasna: ako je #ovekova
sposobnost da sledi instrukcije ili da sara$uje sa u#iteljem onemogu"ena
ili smanjena zbog karaktera, bolesti ili privremenog stanja, on ne"e biti u
stanju da koristi formalne kurseve u#enja. Ako je u pro!losti #ovek patio
od preokupiraju"ih reakcija, tehnika tihog, danima dugog
samoposmatranja "e dovesti na povr!inu neke stare navike. Da li "e nove
ve!tine u meditativnoj budnosti, posmatranju i uvidu omogu"iti da
student transformi!e svoje stare reakcije, ili "e te reakcije jo! jednom da
ga pot#ine? Odgovor na to le%i u stepenu i intezitetu tih starih reakcija:
ma koliko o!tri ose"aji mogu biti, sve dok pa%nja, u#e!"e, vera u rad i
napor ostaju nedirnuti, Vipassana "e obezbediti veliku snagu studentu da
posmatra, da razume koren starih reakcija, i na$e nove puteve
JEDINSTVENI DOPRINOS MENTALNOM ZDRAVLJU
62

osloba$anja od njih.
Ako, sa druge strane, student zna da su njegove reakcije u
pro!losti vodile gubitku konstruktivnih i organizacionih sposobnosti
njegove li#nosti, onda desetodnevni kurs Vipassane nije mudar izbor za
njega. Vipassana kursevi nisu odgovaraju"i za le#enje psihijatriskih
poreme"aja, niti za ljude sa dezorganizovanim mentalnim stanjima. Ljudi
kojima su potrebni lekovi za kontrolu njihovih emocija treba da se
uzdr%e od Vipassana kurseva dok njihov lekar i oni sami, ne budu sigurni
da mogu bez lekova i da su sposobni da u#estvuju na kursu bez
povre$ivanja i ugro%avanja sebe samih. Nema ni!ta lepo u tome da
vodimo nepliva#e na duga putovanja kanuom.
Ljudi koji ne mogu poha$ati desetodnevne Vipassana kurseve
ipak mogu imati koristi od u#enja, ali ne na nivou koji obezbe$uje deset
dana ti!ine i neprekidne svesnosti telesnih ose"aja. Bilo kog dana, do
odre$enog stepena, stari modeli ljutnje, pohlepe i straha mogu se
napustiti; novi porast tolerancije, dare%ljivosti, po!tenja i trezvenosti
mo%e se razviti. Praktikovanje svih ovih korisnih na#ina postojanja je
deo puta. Koncentrativna meditacija, *n*p*na, koja usmerava
koncentraciju samo na disanje za periode kra"e od deset dana, ne mo%e
izbrisati duboke stare reakcije, ali mo%e biti relaksiraju"a i mo%e biti
ispravna priprema za kurs od deset dana. Sve razborite re#i, sve prisutne
uspomene zahvalnosti, mogu pomo"i ja#anju osnova pre budu"e prakse
Vipassane. &ak i ako je potencijalni student unapred nepripremljen da se
suo#i sa skidanjem vela sa njegovog starog na#ina reagovanja, on ipak
mo%e kultivisati vrline karakterakao zahvalnost i saose"anje!to
mo%e, tokom vremena, obezbediti snagu koja "e mu eventualno
omogu"iti da se suo#i sa kursom meditacije, veruju"i u uspeh. Posle tako
pa%ljivog #ekanja i mudrog u#estvovanja, stara navika reagovanja u
budu"nosti mo%e sa sigurno!"u biti prevazi$ena za vreme kursa
Vipassane. Na#in na koji %ivite, dok #ekate na poha$anje Vipassana
kursa, mo%e biti najbolje mogu"e kori!"enje va!eg vremena i najmudrija
ve%ba za ja#anje. Neki ljudi mogu imati koristi od planirane pauze
JEDINSTVENI DOPRINOS MENTALNOM ZDRAVLJU
63

pre nego !to se upuste u desetodnevni kursmoratorijum koji mo%e
trajati od nekoliko meseci do nekoliko godinadok ne steknu vi!e
samopouzdanja da "e mo"i bez cigareta, ili da su njihovi stari napadi
panike ili depresije pod kontrolom. Njihovo #ekanje nije be%anje od, ve"
priprema za, dublja iskustva.
U %ivotu meditanta, sav napredak ne mo%e i ne treba biti ostvaren
samo za vreme meditativnih kurseva. Pre i izme$u intenzivnih kurseva,
pojedinci mogu praktikovati jednostavne, op!te istine, da unaprede svoj
polo%aj i doprinesu dru!tvu. &ekaju"i i rade"i na problemu koji "e ih
preokupirati za vreme kursa meditacije, mo%e samo po sebi doneti
terapeutsku pa%nju, da se bave tim problemom. Dobro je uzeti #asove
plivanja pre putovanja kanuom. Sam Buddha je morao da tra%i
Vipassanu !est godina. Sve vredne obuke imaju odre$ene preduslove.
Po!to je Vipassana prirodna funkcija ljudske psiheizo!travana,
pro#i!"avana i artikulisana od strane Buddheona nema vlasnika ili
zvani#nu instituciju. Svaki pojedinac koji joj pristupi je nezavisan agent
#ija je namera sama po sebi klju# ka putu. U svojoj su!tini Vipassana je
samo %elja i volja da se neguju ljubav, saose"anje, radost i ravnodu!je.
Po definiciji, Vipassana ne mo%e da se razvija kroz ishitrenost,
nemarnost, neprijateljstvo, prkos ili obmanu. Njeni metodi i ciljevi su
identi#ni.
4) VIPASSANA NIJE PSIHOTERAPIJA
Vipassana nije psihoterapija zato !to nije profesionalno uve%bana
aktivnost i pla"ena kao profesija, zato !to se ne propisuje sa lekovima ili
nekim drugim terapeutskim metodama, zato !to nije bazirana na
odre$enim odnosima sa pojedina#nim isceliteljem i zato !to njena
namera nije le#enje psihijatrijskih poreme"aja. Ali siva zona ostaje:
Vipassana ispravlja !tetne modele pona!anja i neguje ja#anje karaktera ...
nije li to psihoterapija?
Najva%nija razlika izme$u Vipassane i psihoterapije je mesto
JEDINSTVENI DOPRINOS MENTALNOM ZDRAVLJU
64

koje ove dve aktivnosti zauzimaju u #ovekovom %ivotu. Vipassana i
psihoterapija nesumnjivo imaju neko preklapanje u tome da su obe
smi!ljene da pomognu ljudima da bolje %ive; osim toga, one se razlikuju
u nameri i praksi. Psihoterapija je namenjena za privremene intervencije,
u okviru konteksta pla"anja, profesionalnog odnosa, da se le#e
psiholo!ke rane. Vipassana je slobodna duhovna transmisija, na#in %ivota
i vektor van samog %ivota. Kroz nju se mo%e osloboditi od svetovnih
problema, Vipassana je put ka nibbani, potpunom pro#i!"avanju,
osloba$anju od patnje. Njeno trajanje je dugokroz %ivote, na jeziku
istokai njeni ciljevi raduju i obuhvataju. Mada na!e li#no kori!"enje
Vipassane u ovom teku"em %ivotu mo%e biti mnogo skromnije i
ograni#eno, ona ipak unosi u na!e %ivote zamah izvan na!eg vlastitog
vremena i sopstva.
Vipassana je usmerena prema nadi i veri u budu"nost koja se
manifestuje u ovom trenutku. Njen cilj je ravnodu!je za pojedinca sada i
pod svim budu"im uslovima, ljubav i saose"anje za sve druge. Ona
otvara na! vidik van privremenog horizonta. Ipak, #oveku mo%e tako$e
biti potrebna trenutna pomo" za slomljenu nogu, akutno osloba$anje od
terora rata ili pomo" da prevazi$e zlostavljanja iz pro!losti.
Kad #ovek prvi put razmatra Vipassana kurs bilo bi mudro da
sebe upita, Kakav je intenzitet mog problema? (ta je granica i
specifi#nost mog problema kroz sredi!te moje li#nosti? Koje druge
ve!tine i sposobnosti okru%uju problem? Neke ljudske dileme su mo"ne
ali ograni#ene. Druge su manje izra%ajne, ipak vi!e ograni#ene i lukave.
Postoji beskona#no mnogo raznolikih varijacija nedostataka i snaga u
svakom od nas. Svako od nas sadr%i gomile i vrlina i negativnosti, tako
da na! karakter ne mo%e biti meren samo !a#icom ili dobrih ili lo!ih
osobina.
Mada nijedna !ematska, generalizovana formula ne mo%e
precizno biti primenjena za svaki slu#aj, postoje tri ugla posmatranja koji
"e najvi!e da nam otkriju. Pre praktikovanja desetodnevnog kursa bilo bi
dobro posavetovati svakog pojedinca da sebe zapita (a i organizatori
JEDINSTVENI DOPRINOS MENTALNOM ZDRAVLJU
65

kursa %ele da znaju): 1) Mogu li ja prihvatiti pravila, propise i uputstva
koja su sastavni deo za vo$eno grupno iskustvo? Ako "u stvarati sumnje
ili mentalne sva$e sa odre$enim instrukcijama, da li "u biti u stanju da ih
prodiskutujem dobronamerno sa organizatorima kursa i u#iteljima i da li
"u ostati veran grupnom vo$enju i zaklju#cima o njemu? 2) Srce
Vipassane je jedinstvena osnova za neprekidno samoposmatranje. Da li
je verovatno da "u biti u stanju da ovladam predano samo-
posmatranjem od jutra do ve#eri, za deset dana; ili "u biti sposoban da
tra%im pomo" i sledim uputstva da bih nau#io nove na#ine kako se to
radi? 3) Za vreme Vipassana kurseva i u svakodnevnom %ivotu,
kontinuitet napora je tajna uspeha. Da li sam dovoljno zreo i stabilan da
ulo%im po%ten i predan napor u Vipassanu?
&ak i ako #ovek mo%e da poha$a kurs Vipassane, odre$ena
nejasnost mo%e postojati kao ispravan korak za bilo koju li#nost u bilo
kom trenutku. Radije nego da od toga pravimo nere!iv problem,
kompleksnost, privatnost, jedinstvenost i neodre$enost odluke vodi do
srca meditacije, koja je su!tinska transformacija motivacije. Kad, za!to i
kako odlu#ujemo da meditiramo je, samo za sebe, deo prakse.
Po!to je svaki pojedinac jedinstven i po!to smo u svakom
trenutku druga#iji nego !to smo bili trenutak ranije, niko drugi ne mo%e
odgovoriti na pitanje druge osobe: Sa problemima koje imam, koji nisu
tako ozbiljni da #ine o#iglednim da treba da izbegavam kurs Vipassane
za sada, da li da uzmem antidepresiv, idem na psihoterapiju ili mislite da
"u pro"i bolje (ili gore) ako poha$am desetodnevni trening Vipassane?
Imaju"i u vidu jedinstveni doprinos Vipassane, ograni#enja
desetodnevnih kurseva i razlikovanje izmedu Vipassane i psihoterapije,
pogledajmo na#in na koji razli#ita pona!anja uti#u na %ivote pojedinaca,
nagla!avaju"i razli#ite odgovore do kojih ljudi dolaze i verovatne
posledice tih razli#itih izbora.

JEDINSTVENI DOPRINOS MENTALNOM ZDRAVLJU
66

4) PRIMERI
Slede"i primeri imaju cilj da osvetle neke op!te principe koje sam
razmatrao do sada. Oni nisu naj#e!"a iskustva koja studenti imaju na
jednom desetodnevnom Vipassana kursu, jer ve"ina studenata meditacije
ima malo konflikata ili nejasno"a po ovim pitanjima. Primeri koji imaju
nameru da jasno istaknu pitanja na granicama Vipassane i mentalnog
zdravlja su izmi!ljeni, i ja sam ih podelio u tri ilustrativne i donekle
proizvoljne grupe. Svako ko meditira ispravno bi"e pozitivan primer za
sva tri dela. Nije tako sa negativnim primerima. Dok neko koristi
meditaciju sa razumevanjem, uporno i sa verom, drugi student koji mu je
sli#an mo%e koristiti Vipassanu pogre!no ili nemudro, !to "e ga voditi u
probleme pre nego u re!enja.
I) U'ESTVOVANJE
Proces prijavljivanja na kurs Vipassane uklju#uje po!teno samo-
preispitivanje, kao i odgovor organizatora kursa, ali samozavaravanje ili
svesno poricanje povremeno vodi studenta da po#ne desetodnevni kurs
bez sposobnosti da se sa njim suo#i.
Narkoman iz predgra$a New Yorka, naviknut na heroin, je
poricao svoju naviku na formularu za prijavu i potcenio svoju naviku
pu!enja, tako da se od po#etka ose"ao obuhva"en dvostrukim hemijskim
uskra"ivanjem. Ljubazan i razgovorljiv, jednostavno je odbijao da ostane
posle drugog dana, jasno razdiran svojom %eljom da na$e izlaz iz
hemijske zavisnosti i snagom kojom one njime vladaju. Njegova hitna
potreba i uznemirenost u#inili su samoposmatranje nemogu"im.
Post-diplomski student sa univerziteta izostavio je u svojoj
prijavi iz svoje istorije poreme"aje svesti i psihopatske ispade. On je pred
kurs napustio svoje le#enje i ugovorene sastanke sa svojim psihijatrom,
na osnovu njegove %arke %elje da meditacija izbri!e njegovu pro!lost. Na
Vipassana kursu, on je proveo skoro nedelju dana, postepeno
propadaju"i. Kad su organizatori kursa primetili #udno pona!anje,
JEDINSTVENI DOPRINOS MENTALNOM ZDRAVLJU
67

gladovanje i te!ko"e sa pra"enjem rasporeda, u#itelj ga je intervjuisao i
shvatio iz odgovora na pitanja da je ovaj student bio pun stvorenih,
samogenerisanih devijacija od ispravne prakse Vipassane i bio veoma
uznemiren i tiho izgubljen. Pozvana je njegova porodica i organizatori
kursa i njegova %ena su sara$ivali da ga vrate na lekarsku negu.
Ova dva primera ilustruju da kursevi meditacije ne poma%u
onima koji ih po#nu sa velikim obmanjivanjem, ili koji boluju od stanja
uma koje ne dozvoljava razumevanje, u#enje i praktikovanje na ispravan
na#in.
Za razliku od ovog, zavisnica od droge, svetski putnik, povukla
se od vi!estrukog trovanja jakim drogama i pristupila Vipassana kursu,
opisuju"i na prijavi svoje prethodne te!ko"e i svoju %elju za novim
po#etkom. Njeno po!tenje izazvalo je kod u#itelja %elju da joj uka%u
dodatnu pomo". Njene %udnje, mada mo"ne, nisu bile previ!e jake za nju
da je spre#e da ih posmatra kori!"enjem tehnike meditacije. Ona je
trijumfalno zavr!ila svoj kurs meditacije. Posle par meseci zavr!ila je
drugi desetodnevni intenzivni kurs i odselila se u novu geografsku oblast
za novi po#etak %ivota.
Sli#no, jedan in%enjer je napisao na svojoj prijavi kako su
njegove godine provedene na koled%u bile ometane nervnim slomovima.
Bio je sme!ten u psihijatrijsku bolnicu. Le#enje i godine psihoterapije su
mu omogu"ile da diplomira i po#ne svoju karijeru. Kada je #uo za
Vipassanu, bio je privu#en %eljom da unese vi!e ljubavi, saose"anja i
radosti u svoj donekle usamljeni#ki i neplodan %ivot, ali je bio mudro
oprezan prema svojoj sposobnosti da sedi na miru i posmatra svoje
reakcije! U dijalogu sa centrom za Vipassana meditaciju, zapo#eo je
razborito i dugoro#no planiranje. Nastavio je da radi dok nije
stabilizovao svoj %ivot; on je obezbedio roditeljsku podr!ku i ponovo
uspostavio kontakt sa svojim psihijatrom kao predostro%nost. Posle
nekoliko godina dobrog mentalnog zdravlja, uspe!no je zapo#eo i zavr!io
desetodnevni kurs, postao aktivan dobrovoljac u centru, i tokom dugog
perioda i mnogo kurseva razvio je svoj dru!tveni %ivot, otvorio je svoje srce,
JEDINSTVENI DOPRINOS MENTALNOM ZDRAVLJU
68

doprineo meditaciji hiljada studenata poklanjaju"i svoju ve!tinu i vreme
fizi#kom razvoju centra, i nastavio da se razvija na putu.
Ono !to predvi$a uspe!no kori!"enje Buddhinog u#enja nije neki
dijagnosti#ki termin, ili obi#an pro!li dogadaj, ve" stav, razumevanje,
planiranje, programiranje vremena i napor. Vipassana nije povla#enje
pojedinaca u sebe, ve" u#e!"e u ve#noj ljudskoj zajednici.
II) POSMATRANJE
Kompletno neiskreni ali i iskreni studenti mogu povremeno da #ekaju ili
ograni#e svoje izlaganje Vipassani. To se de!ava kad studenti nose u sebi
emocije ili reakcije koje neo#ekivano provale i preplave ih. Uprkos
posve"enosti ili opredeljenosti, u pojedinim periodima %ivota, ovi
studenti jednostavno nisu u stanju da aktiviraju samoposmatranje onako
kako je to u#io Buddha. Donekle to va%i za sve nas! Ko bi se usudio da
protivre#i ravnodu!nom, objektivnom samo-posmatranju Buddhe?
Me$utim, me$u obi#nim meditantima, neki ljudi mogu istrajati u
posmatra#kom naporu, dok drugi studenti, jednako #vrsti u svakom
drugom pogledu, ne mogu, zbog specifi#ne organizacije svog
unutra!njeg %ivota koji unose sa sobom u praksu meditacije.
Na primer, mladi u#itelj istorije i njegova %ena postali su studenti
Vipassane. Odu!evljeni li#nim i duhovnim rezultatima koje su do%iveli
na prvom kursu meditacije, nastavili su svoje jutarnje i ve#ernje
meditiranje zajedno kod ku"e, uzeli godi!nje desetodnevne kurseve i
doprineli, kroz povremeni dobrovoljni rad, centru za meditaciju. Bili su
marljivi u odr%avanju trezvene, moralne osnove svog %ivota koji je
Buddha preporu#ivao, i ustanovili da je njihov %ivot sve vi!e
blagosloven. Ali stvari su se promenile. Roditelji u#itelja istorije su umrli
i on je preuzeo brigu o svojoj mentalno bolesnoj sestri. Nije bio samo
optere"en novom odgovorno!"u, ve" i provociran uspomenama na
opijanja svog oca koja su doprinela patnji njegove sestre i njenoj
marginalnoj egzistenciji. Kako su se njegova se"anja na detinjstvo
JEDINSTVENI DOPRINOS MENTALNOM ZDRAVLJU
69

intenzivirala i njegov %ivot postao uvu#en u beskona#ne telefonske
razgovore sa bolnicama, dr%avnim biroima, doktorima i policijom, u vezi
sa njegovom sestrom, u#itelj istorije je postajao sve vi!e napet. Prijavio
se za drugi kurs meditacije, nadaju"i se da produbi svoju sposobnost za
ravnodu!nost pod novim i te!kim %ivotnim okolnostima, ali za vreme
kursa jedva da je mogao da posmatra ose"aje, jer njegov um je divlje i
beznade%no lutao. Ponovo kod ku"e, uporno je nastavio sa svojim
dnevnim meditacijama, ali de!avalo mu se da eksplodira u momentima
straha koje je njegov porodi#ni lekar ozna#io kao napade panike. Svaka
od ovih erupcija ostavljala ga je sa ose"anjem da je slomljen. Uprkos
njegovim uzvi!enim naporima da ponovo uspostavi ravnodu!nost u svom
umu, ose"ao je da tone u stanje sli#no stanju njegove sestre. Umesto
toga, zatra%io je pomo" u medicinskom centru koji mu je preporu#io
porodi#ni lekar. Za osam meseci, u#estvovao je u psihoterapiji sa
psihijatrom, koji mu je tako$e propisao lekove i sa njim je u detalje
raspravljao svoj porodi#ni %ivot, pro!li i sadasnji, da bi bolje mogao da
se nosi sa svojim uspomenama i zahtevima negovanja svoje sestre. Za
vreme ovog perioda svog %ivota, odustao je od pohadanja kurseva
meditacije.
Mogao je da prestane sa meditacijom u to vreme. Mogao je da
zaklju#i, Suo#io sam se sa krizom i meditacija nije bila lek. Ne!to nije u
redu ili sa mnom ili sa tehnikom. Umesto toga, ostao je u kontaktu sa
u#iteljima meditacije i prijateljima, izbegao da osuduje ili sebe ili
Vipassanu i nastavio svoju meditaciju kod ku"e pored svoje %ene,
najbolje sto je mogao. Jedno pored drugog, ostali su sau#esnici vere i
koncentracije u vremenu nestabilnosti.
Njegove jutarnje i ve#ernje meditacije bile su sada potpuno
druga#ije, sa tako sna%nim mentalnim odvra"anjem, takve oluje ose"anja,
tako mnogo proganjaju"ih brigatakva devijacija od prijatnog i blagog
!to je on zvao meditacija, u pro!losti! Njegovo posmatranje je sada
sticajem okolnosti bilo #esto ograni#eno na njegov dah, a #ak je i ono
bilo isprekidano. Mogao je da zaklju#i, Ne mogu vi!e da meditiram. Ja
JEDINSTVENI DOPRINOS MENTALNOM ZDRAVLJU
70

meditiram pogre!no. Moja meditacija je tako lo!a. Umesto toga, imao je
uvid da treba da napusti svoju staru definiciju meditacije kao pouzdanog,
udobnog i blagog relaksiranja, i da nau#i da meditira #ak minimalno dok
se spu!ta na dasci niz lavinu. Njegova pogre!na dnevna meditacija nije
ga izle#ila, ali mu je pomogla mnogo vi!e nego sto je shvatio,
pripremaju"i budu"u osnovu za elasti#nu praksu meditacije, koja je imala
mnogo dimenzija i mogla da se suprostavi zlu i naporu, i tokom vremena
dobije vi!e dinami#ke energije da obnovi ravnodu!je, #ak i usred
aktuelne nevolje. U me$uvremenu, uspeo je da zadr%i na umu #injenicu:
Ovo grozno vreme, ovo stanje %ivota "e se promeniti, isto kao !to se
promenio moj stari %ivot. Po!to je njegova bolest odgovorila na
psihijatrijski tretman ... video je da je jo! uvek meditant, jo! vezan za
tradiciju, jo! uvek jedan po!ten i zdrav posmatra# promenljive stvarnosti
u sebi. Zapravo, meditacije su mu postale jo! dublje jer je imao
otkrivaju"e se"anje na realnost konstantne promene unutar telesno
mentalne structure koju je nazivao Ja. Ne%eljeno iskustvo stvarno je
bilo nepokolebljivo ali korisno u#enje. Kakva ironija, kad je ustanovio,
posle zavr!etka svog psihijatriskog tretmana, da ga je u#enje Vipassane
sada #ak i vi!e inspirisalo!
Ne vezuju"i se vi!e za jednu vrstu mentalnog do%ivljaja i
ozna#avaju"i to kao dobra meditacija, ne nameravaju"i vi!e da koristi
meditaciju kao medicinski lek za sve, razumeo je Vipassanu kao prozor u
univerzalnu stvarnost promene, kroz koju je mogao bolje da se suo#i sa
%ivotnim olujama. Ponekad je mo%da morao da tra%i pomo", ali on bi
postepeno nadrastao to stanje, dok je nastavljao da verno gleda u krajnju
istinu kroz meditaciju koja je bila u toku. Njegov psihijatrijski tretman se
sastojao od ve!tog dovo$enja stvari u red !to je doprinelo njegovoj
dugove#nosti kao zdravog meditanta. Ve" godinama nije tra%io dalji
tretman; mo%e da izlazi na kraj sa svojom sestrom i samim sobom sa
ve"om uravnote%eno!"u. Nastavlja da ide putem sa koga nije nikada
potpuno skrenuo, #ak i kad je izgledalo da se njegov svet ru!i.
Stalnost napora da posmatra bila je tajna njegovog uspeha.
JEDINSTVENI DOPRINOS MENTALNOM ZDRAVLJU
71

Vipassana je nastavila da obezbe$uje uvid, zna#enje i smer koji je okru%ivao
i istrajao vi!e od profesionalne medicinske pomo"i. Njegov naizgled
katastrofalan poku!aj se u retrospektivi preokrenuo u krajnje pou#nu
me$uigru, dok je njegova meditacija, koja se #inila simboli#na i
oslabljena u to vreme, bila u stvari jedinstveni most od Buddhe do njega,
pre, za vreme i posle njegove epizode intenzivne patnje. Njegov glavni
koren u moralnosti i njegova realisti#na perspektiva ostali su kormila #ak
i kad je njegova koncentracija izgledala izgubljena na pu#ini. Kad su
veliki talasi najzad is#ezli, njegova posve"enost objektivnom
samoposmatranju bila je jo! uvek na kursu. Psihijatrija je pomogla
njegovom mentalnom zdravlju. Put Vipassane poveo ga je na putovanje
koje vodi ka pomaganju drugima i prema zahvalnosti za primljenu
pomo". Sa dugim %ivotom ispred sebe, mogao je dobro da nastavi svoj
napredak van dobrobiti, u pomaganju sebi i drugima da shvate
univerzalne istine dok se izvla#io iz malogra$anske patnje. Vipassana je
onoliko duboka koliko je dubok problem koji se re!ava.
Nema mudrosti u zapo#injanju prvog kursa meditacije dok smo
skrhani i opsednuti nesposobnosti da se borimo. Osoba uni!tena
uznemireno!"u, napeto!"u, depresijom ili sumnjom ne mo%e o#ekivati
trenutno, radikalno izle#enje za deset dana gre!enja i razo#arenja.
Vipassani "e biti dozvoljeno da pusti koren kad nema dileme da srce
Buddhinog u#enjaobjektivno posmatranje treperave osnove la%nog
ose"anja sopstvamo%e biti shva"eno, mobilisano i praktikovano. Kad
se jednom put ispravno shvati, mo%e se odr%avati %ivim kroz najte%a
isku!enja. U stvari, u tome je cela mudrost!
Mnogi studenti napuste meditaciju kad se u %ivotu pojavi
ne%eljena patnja, ili kad njihova koncentracija oslabi pod stresom. Mnogi
ljudi se razumljivo ose"aju uni%enim pred planinama nevolja koje ih
snalaze. Ali ima mnogo suprotnih primera ljudi koji upredaju tanko
vlakno napora da posmatraju ispravno #ak i kad se kotrljaju niz planinu.
Gledano na du%e, kroz to vlakno oni ose"aju #vrstu snagu Buddhinog
u#enja.
JEDINSTVENI DOPRINOS MENTALNOM ZDRAVLJU
72


III) FER I MARLJIV POKU#AJ
Dva para, stari prijatelji, do!li su sa isto#ne i zapadne obale da poha$aju
svoj prvi kurs Vipassana meditacije zajedno, rade"i ispravno i do%ivev!i
ose"aj ushi"enja, ispunjenje i radost koja je tako #esto plod prvog
zaranjanja u praksu Vipassane. Niko od njih nije imao posebnih te!ko"a
u pra"enju pravila i discipline, ili u nastojanjima da #ini napore da se
vrati objektivnom posmatranju sebe. Svako od njih #etvoro, u privatnosti
vlastitih misli, bio je inspirisan da odlu#i da nastavi taj put do kraja svog
%ivota. Ali stvari se nisu odigrale na taj na#in.
'ena iz Kalifornije se interesovala za alternativno isceljivanje i
pogre!no je tuma#ila snagu psihosomatskog isceljivanja Vipassane i
njene pa%nje usmerene ka telu, kao jo! jedne terapije tela i uma.
Propustila je da uhvati njenu jedinstvenost kao slobodnog, univerzalnog,
ve#nog, vi!estepenog puta u nibbanu. Ona ju je me!ala sa povr!nom,
blagom, umiruju"om terapijom u psiho-radionicama tokom vikenda,
postepeno odstupaju"i od meditacije, praktikuju"i je aljkavo i zbog toga
sa malom koristi. Uve#e, umesto meditiranja, hladila se sa crvenim
kalifornijskim burgundcem. Kako se pomerala od jednog prohteva
isceljenja do drugog, njena ljutnja, povredljivost i nezadovoljstvo, koji su
je ranije podsticali da na$e Vipassanu, ponovo su izbili na povr!inu.
Poja#ane fantazijama o sre"i, koje je kao mamac pru%alo isceljiteljsko
tr%i!te modernog doba, njene negativnosti procurile su dalje u njen
svakodnevni %ivot i brak. Postepeno, kako se njena depresija pove"avala
a njeni odnosi sa mu%em se kvarili, ona je zatra%ila psihijatrijsku pomo" i
bila le#ena od hroni#ne depresije i od poreme"aja nedostatka pa%nje.
Ugra$uju"i ove oznake u ose"anje sebe, napustila je meditaciju i
prihvatila ideju da ima biohemijski, geneti#ki nedostatak i da "e morati
da ostane na le#enju do kraja svog %ivota.
Njen mu% je postajao sve besniji zbog njene preokupacije
sobom. Ponosno, nastavio je sam da meditira dva puta dnevno i vratio se
JEDINSTVENI DOPRINOS MENTALNOM ZDRAVLJU
73

na slede"e desetodnevne kurseve. Bio je zadovoljan prijatnim ose"ajima
slobodnog toka u svom telu dok je meditirao i sve vi!e je o#ekivao ta
iskustva ekstaze, rastvaranja, kao dokaz da je on svet i ispunjen. Umesto
puta objektivnog posmatranja, on je preokrenuo Vipassanu u put #ulnog
samoapsorbovanja; umesto puta saose"anja on je preokrenuo Vipassanu
u tvr$avu ja sam u pravu. Dok je meditirao, u%ivao je u fantaziji o
svojim pro!lim i budu"im %ivotima, po cenu teku"eg.
Kad je njegova %ena kona#no uspela da ga nagovori da poseti
njenog psihijatra zajedno sa njom za nekoliko terapijskih sastanaka, mu%
iz Kalifornije oholo je odbacio savete psihijatra da on sam zapo#ne
psihoterapiju i uzme lekove da bi umanjio svoje obmane samoveli#anja i
kompenzovanja.
Par iz Kalifornije se kona#no rastao. 'ena je sad sebe smatrala
#isto medicinskim slu#ajem, uzimaju"i psihoterapijske lekove i
dupliraju"i ih sa biljkama. Mu% je postao defanzivno samouveren i
pretvorio je svoj stav protiv psihijatrijskih lekova kao osnovu za
dokazivanje svoje duhovne #istote. Njegovo nipoda!tavanje psihijatrije
ili lekova je postalo kamen temeljac njegovog samopouzdanja. On je
zatra%io jedan optu%uju"i razvod, gorak, nesre"an i samoopravdavaju"i.
Kad su u#itelji Vipassane odbili da mu daju potvrdu koju je tra%io za
svoju parni#ku agresivnost, obja!njavaju"i je ponovnim ro$enjem,
napustio je meditaciju i bacio se u jednu grupu za instant prosvetljenje
u Los An$elesu.
Za meditaciju, da bi bila korisna, mora postojati jasno
razlikovanje Buddhinog puta od trendova privremene mode. Sli#no,
kori!"enje doktora je optimalno kad postoji mala koli#ina potro!a#kog
upita. Pri#a o %eni iz Kalifornije ilustruje obe ove ta#ke. Mnogi, u su!tini
zdravi ljudi, zavr!avaju na le#enju iz uglavnom kulturolo!kih razloga. U
dru!tvu koje ohrabruje potro!a#ki duh i spaja le#enje sa ljubavlju i
smislom %ivota, ljudi poput ove %ene iz Kalifornije mogu biti
dijagnosticirani i le#eni za sindrome koji zaustavljaju prekomerni
podsticaj, suptilnu i povremenu opijenost, odsustvo discipline i
JEDINSTVENI DOPRINOS MENTALNOM ZDRAVLJU
74

samoapsorpcije. Ne uspevaju"i da na$e potpuno prosvetljenje odmah,
ona je prigrabila slu#ajno dostupno, dok nije pogodila zajedni#ki
imenilac koji njena kultura nudi. U drugom vremenu ili kulturi, gde
pojedinci nemaju pravo na niz lakomislenih %ivotnih izbora, njen
zna#ajan poreme"aj nedostatka pa%nje mo%e ispariti pod re%imom
postojanosti, jednostavnosti, posve"enosti, i njena depresija mo%e se
topiti od toplote konstruktivnog dru!tvenog doprinosa i dobrog
porodi#nog %ivota. Takore"i, ona nije imala znanje ili socijalno
usmerenje, kako da se uda za osobu ili ve%e za nekakav put.
Suprotnost od takvog %ivota koji tra%i brza re!enja tako$e nije
produktivna. Mu% iz Kalifornije bio je postojan ali krut, fanati#an ali ne
posve"en. On je radio dugo i naporno u pogre!nom smeru. Koristio je
meditaciju da se ose"a mo"an i udaljen, pre nego saose"ajan i blizak. On
je praktikovao pogre!no, postavljaju"i vlastite ciljeve i odbacuju"i
objektivnost i ravnodu!je u korist kupanja u prijatnim ose"ajima i
bekstvu. Stavljao je sebe iznad svojih u#itelja. Odstupaju"i od Vipassane,
izgradio je jedinstvenu smi!ljenu disciplinu koja je poja#ala narcisti#ke
obmane. Ironi#no, da je poslu!ao psihijatra svoje %ene, mogao se ipak
spasti njihov brak i njegova meditacija, minimalnim redukovanjem
njegovih obmana. On je odbacio i psihoterapiju i lekove, ne da bi
produbio svoju sposobnost da se suo#i sa patnjom plemenite istine, ve"
da pove"a vlastiti ego. Odbacio je psihoterapiju jer, kao studentu
Buddhe, takva obi#na pomo" bila je ispod njegaali tvrdoglavost i
ta!tina su jo! manje osloba$aju"i. Na kraju, nije imao koristi ni od
psihijatrije ni od Vipassane.
Pou#no je uporediti ovaj par sa u#iteljem istorije. On je izbegao
da ozna#i sebe kao medicinski dijagnoziranog ili kao duhovno
raznolikog; istrajao je u ispravnom naporu uprkos te!ko"ama. Jasno je
razlikovao legitimnu pomo" od laskavih reklama i izme$u %ivotnog puta
Vipassane i specifi#nog psihijatriskog pobolj!anja psihofarmakologijom,
skop#anog sa kratkom psihoterapijom. Razlikovao je potrebu koja
preplavljuje od samoodgovaraju"e ili sti!avaju"e zloupotrebe lekova;
JEDINSTVENI DOPRINOS MENTALNOM ZDRAVLJU
75

nikad nije iskaljivao na svojoj %eni bol, ve" je sedeo pored nje kao veran
saveznik; nastavio je moralni i %ivotni stil Vipassane kao vredan
samoizabrani vodi#, koji mo%e uvek biti praktikovan i koristan.
Izbegavaju"i o#aj ili grabljenje olakih zaklju#aka, izbegavaju"i procenu
svoje meditacije prema prijatnosti ili mete%u u svojim telesnim
ose"ajima, i!ao je, mo%da posrtao, napred, sve vi!e u mogu"nosti da %ivi
sa saose"anjem za svoju sestru, zahvalnosti prema svojoj %eni i
nadolaze"oj radosti i ravnodu!ju u sebi. Gde "e se njegovo kretanje
unapred zavr!iti? (ta bi moglo ikada zaustaviti, #ak i sa nevoljama, tako
posve"enog praktikanta na putu Vipassane?
Prijatelji para iz Kalifornije, sa isto#ne obale, zapo#eli su
Vipassanu u isto vreme i sa istim koracima, ali njihov put postao je
sasvim razli#it. Oni su imali jedan tobo%e te%i put da putuju, ali oni su
ipak na!li jedinstveni doprinos Vipassane mentalnom zdravlju.
Mu% se rodio u porodici sa dugom istorijom siroma!tva i
ugnjetavanja. Izgnanstvo, teror i neprijateljstvo su bili deo atmosfere u
kojoj je odrastao i pro%imali su razvijanje njegovog nervnog sistema
reakcijama straha i o#aja. Tek godinama kasnije on je razumeo da je
nai!ao na kriterijume kojima je mogao lako da bude dijagnosticiran, da
ima depresiju i napetost. Ali, posle njegovog prvog izlaganja Vipassani,
pustio je duboke korene u praksu. Odlu#io je da koristi svoju nevolju kao
stalan katalizator da se suo#i sa stvarno!"u u sebi objektivno i !to je
mogu"e ravnodu!nije. Njegov pohod nije bio samo puki stoicizam.
Razumeo je da je taj put na#in %ivota, ne samo taktika; razvijao je
me$uljudske odnose i dare%ljivost isto tako marljivo kao i meditiranje.
On je sebe umirio sa #i!"enjem blago!"u, koja prati trezven, moralni
na#in %ivota. I!ao je napred sa rasporedom rada %ivotnog vremena, ne sa
razdra%ljivim vremenskim ograni#enjem. Uprkos njegovog internog
se"anja na duboku patnju i zahvaljuju"i tome postepeno je procvetao kao
u#itelj muzike i dirigent gimnazijskog hora. Njegov brak, sa#injen sa
obe strane po!tovanjem, predano!"u i naklono!"u, bio je izvor utehe i
radosti u %ivotu koji je i dalje imao svoj deo surove ranjivosti. Zajedno sa
JEDINSTVENI DOPRINOS MENTALNOM ZDRAVLJU
76

svojom %enom, aktivno je poklanjao vreme i energiju da u#ini Vipassanu
prihvatljivijom drugima. Njegova napetost i depresija nisu bile tretirane,
ve" podvedene pod i preokrenute Vipassanom u izvor opredeljenosti i
usmerenja.
'ena sa isto#ne obale je bila psihijatrijski onesposobljena u
svojim ranim godinama. Jezivo podse"anje na samoubistvo njenog oca,
zatim nedostatak oca kao roditelja je ostavilo nezrelom, %ele"i i
o#ekuju"i od drugih ljudi da brinu o njoj, !to je gu!ilo u razvoju uloge
odraslog. Nesposobna da konstruktivno obavlja posao ili zavr!i !kolu,
zapala je u manje kori!"enje droge i zavisne seksualne pogre!ne
avanture. Kad je na!la Vipassanu, radila je sa njom kako treba i skoro
trenutno primenila njene moralne implikacije na svoje nastrano
pona!anje, koje je dramati#no nestalo skoro preko no"i. Ali njeno
napredovanje na putu, kao i bilo koga drugog, nije bilo ravnomerno, sa
nekim problemima vi!e povr!nim i lak!im za odbacivanje, ali sa drugim
te!kim, koji su bili zabetonirani u njoj. Njeno preterano reagovanje i
osetljiva priroda bili su duboko usa$eni. Kroz mnogo godina, posle
njenog po#etnog zaranjanja u praksu Vipassane, zasnovala je svoj brak i
materinstvo oko Buddhihog u#enja. Postepeno ona i njen mu% su
izgradili brak ispunjen ljubavlju i negovanjem doma, za #im je ona
%udela i nikad ranije to nije imala. Svaki dan je bio izazov za nju da
primeni uvid, koji je razvila u meditaciji, na svoje vlastite predispozicije.
Njena tendencija je bila da reaguje na svaki mali stres, kao da je to
umiranje svega u njenom svetu. Ona je verovala, ali nije bila bliska sa
ravnodu!jem. Vipassana na#in %ivota nije bio ni lak ni prirodan za nju,
ali ba! iz tog razloga bio je vredniji, podesniji, i !to vi!e joj je pomogao
da umanji napade gneva i prisile, to je vi!e raslo njeno po!tovanje u
duboku, dobro testiranu predanost. Nikad previ!e lako niti sveta#ko,
njeno materinstvo je sazrelo od mrzovolje u izbalansirano davanje
pa%nje. Njena deca su procvetala u uravnote%enije i sposobnije ljude nego
!to su ona, ili njen mu%, ikada bili. Svaki dan ona je i!la putem,
preusmeravaju"i svoj %ivot, koji je bio izlo%en malim udarima, ali ipak
JEDINSTVENI DOPRINOS MENTALNOM ZDRAVLJU
77

stabilan. Nije tr#ala za terapijom ili meditacijom, da ukloni sve !to joj
smeta, ali je izgradila mentalne mi!i"e uve%bane Vipassanom, protiv
stresa i napora %ivota. Ironi#no, oni koji se bore najvi!e da uspostave
Vipassanu u svojim %ivotima, mogu dobiti najvi!e od nje.
Par sa isto#ne obale je po#eo %ivot sa umerenim psihijatrijskim
poreme"ajima. Oni nisu koristili Vipassanu kao psihoterapiju, niti lek za
sve, niti ih je ona u#inila savr!enim i izdigla iznad svih nezgoda. Ali ona
im je dala jedan cvetni na#in %ivota koji miri!e na intimnost i po!tovanje,
dom opredeljenja i skromnosti, koji je bio pro%et svetlo!"u Buddhine
ljubavi i radosti. Oni su plemenito usavr!ili dobrobit, koja je pulsirala iz
njih, ka njihovoj deci, prijateljima i dru!tvu, kao !to zemlja miri!e na
prole"nu travu.
Pri#a o paru sa isto#ne obale je u stvari pri#a o uspe!nom
kori!"enju Vipassane, od strane obi#nih ljudi opsednutih problemima.
Oboje su bili sposobni da u"estvuju u upustvima i umerenostima, koji
omogu"avaju kurseve meditacije, meditativne centre i porodice koje
funkcioni!u. Iako se u po#etku #esto javlja napetost i o#aj, nisu koristili
li#ne patnje da poni%avaju sebe, jedno drugo ili disciplinu puta.
Razumevaju"i osnovne principe Vipassane, kultivisali su ljubav, mir i
po!tovanje za svakog u njihovom domuuzajamno po!tovanje i
po!tovanje za njihovu decu. Nije bilo mogu"e izobli#iti tako srda#ni
napor koji je bio zasnovan na toj jednostavnoj uzro#noj logici. Kad su
njihove mane i strasti po#ele da ih vuku sa kursa, oni su obnovili
posmatranje sebe na najdubljem nivou, kroz posve"enu meditaciju kod
ku"e i godi!nje kurseve. Povukli su se od ameri#ke nacionalne pro!losti
ispunjene sramotom, optu%ivanjem, nezadovoljstvom, i to zamenili
samonadzorom vlastitog doprinosa doma"im napetostima, koje bi za
kratko planule. Po!to su oboje praktikovali Vipassanu, niko se nije
ose"ao pozvanim da preuzme ulogu ispravnog tu%ioca; niko nije bio
ostavljen da preuzima teret svetog mu#enika. Harmonija i radost, koje su
polako prodirale u njihove ina#e mukotrpne %ivote, ispravno su poja#ali
njihovu veru u put. Par sa isto#ne obale na svom primeru pokazuje
JEDINSTVENI DOPRINOS MENTALNOM ZDRAVLJU
78

zna#enje po!tenog i marljivog poku!aja. Sve je to bilo ura$eno bez
posebnih sposobnosti i sa te!kim nedostacima sa kojima je trebalo ne!to
uraditi. U dru!tvu koje je preplavljeno pilulama, parnicama, i bajkama o
izle#enju, oni su primenili klasi#ne, univerzalne istine uvida i zahvalnosti
korenima svojih %ivota i skupili su jedinu mogu"u %etvu takvih primena.
Po!to se njihov napredak na putu nastavlja, krajnja ta#ka
njihovog razvoja ostaje rastu"a nepoznanica. Par sa isto#ne obale %ivi
donekle druga#ije od samo mentalnog zdravlja, jer oni su deo puta,
nastavak Buddhinog na#ina %ivota. Ukratko, oni provode %ivote satkane
od #vori"a mira i iskrenosti u plimi vremena.
Pored li#ne koristi koju su dobili, par sa isto#ne obale dodao je
jednu zvezdu na nebu. Mnogi mali plovni objekti u vodi punoj vrtloga
oko njih mogu se upravljati svetlom te zvezde.
Jedinstveni doprinos Vipassane mentalnom zdravlju nije le#enje
psihijatrijskih poreme"aja, niti njihovo ignorisanje, ve" umesto toga
otvaranje pojedinaca prema oslobo$enju. Samoposmatranje, ravnodu!je i
saose"ajnu radost ovi ljudi koriste kao provodnike da u$u i ute!e svet.
Njihova individualnost, sa svojim posebnim spletom patnji, raspli"e se i
povezuje se sa dubljim stvarnostima.
ZAKLJU'AK
Buddhe su retke. Oni tako zra#e, inspiri!u i daju primer da vode milione
ljudi hiljadama godina. (to dalje sledimo put kojim su oni i!li, bi"emo
bli%i plodovima koje su oni ostvarili. Ali u ovom %ivotu kao da nam
nedostaje snaga, i imamo mnoge uobi#ajene ljudske slabosti. Vipassana
meditacija procvetava kad realno prihvatamo sebe. U svakom
osuje"enju, kad god posrnemo, nema boljeg vremena da aktiviramo ono
!to smo do sada postigli. Svaki trenutak je nov i prilika od koje mo%emo
imati koristi, bez obzira koliko je duga#ak niz problema koje jo! treba da
re!imo.
Vipassana je kao hodanje kroz niz vrata u ku"i va!e vlastite
JEDINSTVENI DOPRINOS MENTALNOM ZDRAVLJU
79

kamme. Vrata za vratima moraju se pa%ljivo otvarati, u jednoj sobi za
drugom. Mo%da "e jedna od ovih soba, sa njenim klizavim mermernim
podom, zahtevati #itav %ivot da je pro$emo. Ali ako stalno idete, onda
"ete napokon iskora#iti u zadnje dvori!te izvan ku"e koju nazivate ja i
najzad sti"i van svih vrata. Neko mo%e pevati #uvenu pesmicu koju je
Buddha pevao u trenutku kad je postao potpuno prosvetljen, kako se
probio kroz sve svoje zidove. To mo%ete biti i vi !to pevate.


80

DO"IVLJAJ PROLAZNOSTI

Idu"i putem Vipassana meditacije sti%emo do iskustva koje upotpunjuje i
potpuno formira na!e li#nosti. Li#na transformacija, koju do%ivljavamo,
postaje katalizator dru!tvenim promenama po!to mi uti#emo na sve oko
nas. Veliki u#itelj Vipassane Sayagi U Ba Khin je pisao: Prolaznost
(anicca) je, razume se, osnovni #inilac koji mora prvi biti do%ivljen i
shva"en u praksi. Anicca su ulazna vrata, prolaz.
Kompleksnost i veli#ina fenomena sveta mo%e se pojaviti kao
!ipra%je, ali po!to osoba ide putem Vipassana meditacije, pojavljuje se
#istina. U Ba Khin je pisao: Anicca je prvi su!tinski faktor ... za
napredak u Vipassana meditaciji, student mora stalno biti svestan anicce
u kontinuitetu koliko je to mogu"e.
Pali re# anicca se prevodi na srpski kao prolaznost ili promena,
ali anicca nije samo koncept; ona je znak, marker kao gomila kamenja na
koju hodo#asnik nailazi na jednom od onih oblacima obavijenih puteva u
Himalajima, putokaz koji pokazuje, trag koji su drugi istinski
hodo#asnici ve" osvetlili. Anicca je re# indikator koja ukazuje na
#injenicu realnosti ili stvarnosti: neprekidna promena svega materijalnog
u univerzumu, svemiru. Ni!ta nije #vrsto, stalno, nepromenljivo. Svaka
stvar je stvarno jedan doga$aj. &ak i kamen je oblik reke, a planina
je samo spori talas. Buddha je rekao: sabbe sa#kh$r$ anicc$ceo
svemir je fluidan. Za praktikanta Vipassane, anicca je neposredni
do%ivljaj prirode #ovekovog vlastitog uma i tela, zaranjanje u
univerzalnu stvarnost neposredno u sebi. Samo pogledajte u sebe, U
Ba Khin je pisao, i tu jeanicca.
Za nau#nika dvadesetog veka, anicca je jedno udubljivanje u
stvarnu realnost biologije, hemije i fizikesvet atoma i molekulakao
!to posle vi!egodi!njeg #itanja kuvara #ovek najzad mo%e potvrditi da je
prona!ao kola# za kojim je tragao.
DO'IVLJAJ PROLAZNOSTI
81

Do%ivljaj anicce omogu"ava studentu nauke da oseti subjektivno
ono !to je ranije analizirao kao spoljnje i objektivno.
Subjektivno predose"anje vremena i promene je zajedni#ko za
sva ljudska iskustva. Mi ose"amo aniccu kako starimo, i mi posmatramo
njeno funkcionisanje u prirodi.
Kalifornijski pesnik, po poreklu Poljak &eslav Milo!, nedavni
dobitnik Nobelove nagrade, vratio se u ruralnu Litvaniju posle odsustva
od 52 godine i pisao:
Ovo mesto i ja, mada daleko jedno od drugog,
istovremeno smo, iz godine u godinu, gubili li!"e.
Ubrzo posle prijema Nobelove nagrade za poeziju 1914. godine,
Rabindranat Tagore iz Indije je poistovetio svemir sa balakom,
guskama na njihovoj neumornoj, neprekidnoj seobi iz Sibira u Ju%nu
Indiju:
... Pod velom zemlje, neba, vode, ja #ujem
njihovo neumorno udaranje krila.
&etiri godine nakon !to je Tagorina pesma napisana, Anglo-Irski
pesnik William Butler Yeats, koji je #itao, u%ivao i pomagao u prevodu
Tagorine poezije i koji je tako$e postao laureat Nobelove nagrade, video
je vreme i neprestane promene, u odsjaju divljih labudova na Coole:
Ali sada oni plove po glatkoj vodi,
Misteriozni, divni;
Me$u kojim travama se gnezde,
Na obali kog jezera ili bazena,
Uveseljavaju"i ljudske o#i, kad se ja probudim jednog dana i
ustanovim da su oni odleteli?

Ako je anicca toliko prirodna, i intuitivna i nau#no dokazana,
za!to mi moramo da radimo tako mnogo da bi je spoznali? Nije li ona
o#igledna, svuda, svima, celog dana?
Na! otpor do%ivljaju anicce je velika tuga: na Pali jeziku sabbe
sa#kh$r$ dukkh$sve stvari su ispunjene patnjom. Mi odr%avamo
neposredno iskustvo anicce na dohvat ruke, kao nau#ni koncept ili
DO'IVLJAJ PROLAZNOSTI
82

poetski ose"aj, zato !to njen dinamizam topi na! ose"aj sigurnosti i reda,
i ispunjava nas ose"ajem gubitka i tuge.
Svakom se dopada ideja da bude pro#i!"en zaranjanjem u
Gangu, ali za bilo koga koji stoji na njenim obalama dok izvire u
planinama u Rishikeshu ili Hardwaru, ledeno hladna i sa opasnim
strujama, mora postojati momenat oklevanja, ako ne i potpuno
odustajanje, pre stvarnog potapanja. Tako i jo! mnogo vi!e sa rekom koja
nas ne"e pro#istiti ukoliko nas ne odnese. Zaranjanje u aniccu poja!njava
stvarnost, ali ono nas udaljava od udobne, poznate obale, i to nerado
odvajanje je u po#etku zastra!uju"e i bolno. Velika tuga, dukkha, vodi
gubitku mita udobnosti, poznatih veza i sigurnog identiteta!to su sve
udice kojima se mi ka#imo uvereni da imamo ve#no, nepromenljivo,
li#no sopstvo koje ne"e nikada oti"i od nas u reku %ivota. I tako mi
shvatamo sabbe dhamm$ anatt$sve stvari su bez su!tine. Fantazija
na!e vlastite veli#ine, ljubavi koju imamo za sebe i sve !to zovemo
na!im, to je stena na kojoj svako od nas gradi svoj %ivot. Ali svaki kamen
je oblik reke. Ba! tako, kamen sopstva otkriva da je te#an, bez su!tine,
anatt$. Kako stra!no, jako stra!no je osetiti da na!i %ivoti nemilosrdno
klize u hladnoj struji vremena. Nema svetih knjiga na svetu koje ne
sadr%e ovaj krik tuge i neverovanja da "e umovi i srca, domovi i familije
koje mi negujemo, biti oteti od nas na na!em zemaljskom putovanju.
Psalmopisac je pisao:
(3) i ti povra"a! #ovjeka u trule%, i govori!: vratite se
sinovi ljudski!
(4) jer je tisu"a godina pred o#ima tvojim kao dan
ju#era!nji, kad mine i kao stra%a no"na.
(5) ti ih povodnjem odnosi!, oni su kao sati ...
(Biblija; psalm 90/3,4,5. prevod: )uro Dani#i")
U velikom epu Bhagavad Gita, Poglavlje XI, mi #itamo o
svemo"nom vremenu koje uni!tava sve stvari, koje je oslikano kao
plamen koji pro%dire svet, zastra!uju"i finale svim nadama i snovima.
DO'IVLJAJ PROLAZNOSTI
83

Kuran, sura LVI, podse"a nas na vreme kad se teror spustio ...
kad je zemlja bila kamenovana i planine smrvljene i postale rasuta
pra!ina .... Na nama je da razumemo da je taj dan svaki dan.
II
Svojom karakteristi#nom neposredno!"u, hrabro!"u i jasno"om, Frojd se
drznuo da !okira svoje #itaoce svojim pogledom na organizovane
religije. On je pisao da se svaki #lan ljudske vrste ose"a mali i
bespomo"an pred snagama prirode, pre svega prema sinrti. Misao o smrti
ranjavala je #ovekov ose"aj narcizma. Frojd je mislio da je svaki
pojedinac, u ve"oj ili manjoj meri, kao Narcis, mitska figura, koji se
zaljubio u svoj vlastiti lik. Da bi le#ili rane koje izaziva svest o vremenu i
smrti za svaki narcisoidan ose"aj, rekao je Frojd, ljudi se udru%uju da bi
do%iveli zajedni#ka narcisoidna uzbu$enja. Tako mi vidimo kolektive
kao nacionalne dr%ave ili organizovane religije udru%ene u
samoproklamovanu samo-va%nost. Ova drama krda poma%e pojedincu da
ose"a da, #ak i ako njegovo divno sopstvo mo%e izbledeti i umreti, na
kraju, on je deo ne#eg !to traje, va%nog i mo"nog. Treba samo da se
setimo kada je Frojd pisao da bi uvideli kako je tragi#no pronicljiv bio
njegov uvid. Uskoro "e sva Evropa eksplodirati u horde samoveli#aju"ih
ubica, koji opravdavaju svoje postupke na transcedentalnoj osnovi: Ja
sam deo otad%bine, ja kujem ljudsku istoriju. Heinrich Himmler, koji je
bio zadu%en za SS trupe, specijalne snage #iji posao je bio da ubijaju
nevine, neborbene Jevreje, rekao je svojim ljudima da on zna da su oni
ponekad zbunjeni i da ose"aju krivicu za ono !to rade, ali oni ne treba da
se brinu, zato !to slu%e Vo$i i Otad%bini u jednoj neopisanoj i nikad
zaboravljenoj slavi.
Frojdova psihoanaliti#ka psihologija poja!njava vezu koja spaja
zaljubljivanje sa jednom slikom vlastitog idealnog, divnog, sopstva
narcizmomsa narcisti#kim povredama koje nijedna osoba ne mo%e
izbe"i kad i pomisao na smrt pro$e kroz njen um; oba su kona#na karika
i oba kraja vode u mali lanac: psiholo!ka odbrana protiv smrti
DO'IVLJAJ PROLAZNOSTI
84

obezbe$ena grupnom narcisoidnom nadmeno!"u. Grandioznost
uobra%enost, samo-va%nostbilo individualni ili kolektivni, su jedan
na#in, na koji mali ljudi mogu do%iveti sebe kao sigurne i mo"ne.
Grandioznost je uobi#ajeni metod za sigurnost u svetu nesigurnosti.
Kako je Frojd pronicljivo predvideo, !to su vremena nesigurnija, to je
ve"a verovatno"a da "e se ljudi skupiti u odbrana!ke, samoza!titne,
samotrube"e grupe. Snaga ovog ljudskog vrtloga je velika, kao i teror
koji stoji iza njih. Oni su nedosti%ni za razum zato !to izbijaju, ne iz
koncepta ili dogme (koji su naknadno kori!"eni da ih opravdaju i
racionalizuju), ve" iz dubljih psiholo!kih slojeva: egoisti#na %elja da se
transformi!e svet u stanje vlastitog neizbrisivog sopstva. Od %elje za
stalno!"u do narcizma, od narcizma do veli#ine do dru!tvene agresije:
#lanstvo u rulji je zajedni#ka reakcija protiv velike tuge koja je stalno
prisutna u ljudskom %ivotu. Inteligencija i kultura nisu ubla%uju"e mere:
najve"i zapadni filozof posle Platona, Martin Heidegger, javno je
propagirao nacizam. Na sli#an na#in, pozivanje na apstraktne vrednosti
kao saose"anje ili slu%enje mo%e biti kori!"eno da napaja vatru
samova%nosti. Kad je Nathuram Godse izvr!io atentat na Mahatma
Gandhija, opravdavao je svoje pona!anje kao akt nesebi#ne hrabrosti u
slu%bi otad%bini. Ali njegove vlastite re#i u njegovoj odbrani otkrivaju
njegov strah da bude slab, u!trojen i ranjiv.
Henry David Thoreau je bio verovatno prvi Amerikanac koji je
do!ao u kontakt, i poku!ao da praktikuje, drevne Indijske puteve ka
mudrosti. On je pisao, Ve"ina stvari koje moji susedi smatraju dobrim,
ja smatram u svom srcu da su lo!e, i ako se zbog i#ega kajem to je onda
zbog mog dobrog pona!anja. Ve"ina ubistava je u#injeno u ime bogova
i grupa u slu%bi fantazije veli#ine. Od krsta!a do teku"ih religioznih i
ideolo!kih ratova na na!oj planeti danas, mi mo%emo videti aktiviranje
veze izme$u ljudske mogu"nosti da zamisli li#nu smrt, i nazadnog,
%estokog poricanja takve slabosti, koja je rezultat %elje za mo"i i nasiljem.

DO'IVLJAJ PROLAZNOSTI
85

Umesto da koriguje ovu bolest psihe, organizovana religija #esto
obezbe$uje prolaz, sli#an politici, kroz koji ovaj urlik neverni#kog o#aja
mo%e izbiti.
III
Sabbe sa#kh$r$ anicca (sve stvari su prolazne). Individualisti#ka te%nja
da transformi!emo svet u skladu sa egoisti#nim %eljama podupire
socijalni bes. Vipassana saseca tu te%nju u njenom korenu. Do sada sam
diskutovao o do%ivljaju anicce; sada %elim da naglasim do%ivljaj. Jedan
uvid koji je Frojd delio sa Buddhom je neposredno suprotstavljanje
izvoru na!e patnje. Neposrednim suprotstavljanjem izvoru na!e patnje,
mi mo%emo biti oslobo$eni. Biti human zna#i patiti, biti potpuno human
zna#i patiti svesno. Vipassana meditacija omogu"ava obi#nom pojedincu
da vidi ono !to je sakriveno, da se suprotstavi lukavom, da sagleda
nezamislivo. Promena je nevidljiva; stvarnost je neuhvatljiva;
isparavanje nas samih je nezamislivo za ve"inu od nas u bilo kom
vremenu. Ipak, kroz postepeno vo$en, vremenom-testiran proces, mi
mo%emo rasti u na!im ljudskim sposobnostima. Vipassana obezbe$uje
merdevine razvoja sa kojima mo%emo nastaviti da se penjemo navi!e,
kao kad smo kao gegavci u#ili da hodamo ili kad smo kao $aci u#ili da
#itamo i pi!emo. Ono !to je zastra!ujuee i nemogu"e kad je sagledano
kao celina, postaje izazivaju"e i mogu"e kad je sagledano korak po
korak.
Stepen razvojnih merdevina gde sada stojimo je do%ivljaj koji
mo%e biti nazvan anicca-uprkos-nas-samih. Zbog velikog otpora u na!im
srcima prema anicci, zbog velike tuge uklju#ene u gubitak na!e slike o
nama samimau koju smo se narcisoidno zaljubili i koju %elimo da
sa#uvamo i odbranimo ve%bom svesne mo"izato !to svako od nas %eli
sigurnost i zadovoljenje u %ivotu kroz veli#anje nas samih, kroz
projektovani ose"aj idealizovanog sopstva koji je, kako zami!ljamo,
ve#an, do%ivljaj anicce dolazi sa bolom.
Postoji li student Vipassane koji nikad nije ustao na kraju
DO'IVLJAJ PROLAZNOSTI
86

usmerenog sedenja bez najmanje dva mala kanal#i"a, dve re#ice %ivota
koje su tekle niz njegovo lice? Anicca je ono od #ega be%imo; anicca je
ono #ega se bojimo; anicca je ono protiv #ega udru%ujemo snage i
poku!avamo da ga zdrobimo; anicca je destrukcija na!e li#ne snage,
gubitak onakvog na!eg sveta kako ga znamo, anicca je ono !to izlu$uje
svet. Ali do%ivljaj anicce, dragocena i sre"na prilika u koju se #ovek
uklapa postepeno, ka%emo kroz %ivote, stvara neposredan do%ivljaj,
suprotstavljen na!im predstavama, urlicima, i pogledima u stranu
do%ivljaj anicce je jednostavan, #ist, #injeni#an, kao vetar.
To je osloba$anje, olak!anje kao zaranjanje u lekovitu, hladnu,
sve%u reku. Sada sam odne!en u reci, posle toliko mnogo nervoze, ja sam
otkinut i sam u struji. Ali ja mogu da plivam, ili pre da plutam. Sopstvo
za koje prijanjam, ostavio sam sa svojim pe!kirom na obali, ali ja sam jo!
uvek %iv. Nisam se udavio ili umro. Delovi onoga !to sam zami!ljao da
treba da !#epam, dolaze do mene, plutaju"i pored mene. Tok sveta se
razvija u licima i formama. Bez moje %elje svemir se odmotava, i puni
moje ruke mi!i"ima, moje srce ljudskim brigama. Svetlucav mle#ni put
mojih le$a %mirka i svetli, %mirkava je i svetla konstelacija. Moje telo
samo je reka, kontinent reka, lepr!av i vibriraju"i okean reka i kanala bez
obala. Nedoku#iv bez po#etka, beskrajan. 'iva vo%nja na %ivotu kao pena
na vrhu talasa u kosmi#kom okeanu.
Do%ivljaj anicce ostavlja nas da lebdimo na olju!tenoj,
nepristrasnoj istini, okeanu %ivota. Poplava %ivota ne mora nas udaviti.
Umesto toga ona nas mo%e izbaciti ukoliko nau#imo kako da plivamo.
Do%ivljaj anicce je mesto u koje treba da zaronimo i da se pretvorimo u
ribu, talas, mehuri" pene, prostranstvo %ivota.
Tri dobitnika Nobelove nagrade, tri pesnika koje sam naveo na
po#etku ovog eseja, svi su produbili svoju sposobnost da apsorbuju bolnu
istinu. &eslav Milo! koji je sebe ose"ao kao da gubi li!"e na!ao je
nedirnutu jednu staru livadu svog detinjstva i Iznenada ja sam osetio da
nestajem i klik"em s rado!"u.
Ostareo, bolestan, pred smrt, Tagore je ose"ao svoje telo kako
DO'IVLJAJ PROLAZNOSTI
87

pluta niz reku crnu kao mastilo,
... kao senka, kao deli"i, moje telo
sjedinjeno sa beskrajnom no"i. Do!ao sam da se odmorim.
Yeits je %eleo da njegove poslednje re#i slave nevezanost, pa je
dao ova uputstva:
U Drumklifu u crkvenom dvori!tu Yeits je polo%en ...
Bez mermera, bez konvencionalnih fraza;
Na kre#nja#kom kamenu blizu tog mesta
Po njegovoj komandi ove re#i su urezane:
Ravnodu!no gledaj na %ivot, na smrt.
Jaha#u, prolazi!
Do%ivljaj anicce nije krajnja ta#ka puta Vipassane. Ona nije
nibb$na, transcendiranje prolaznog sveta uma i materije. Ona nije
kona#ni cilj prosvetljenja. Ali taj do%ivljaj je kriti#an korak na putu ka
tom cilju, i na va%ne na#ine osloba$aju"i. Put Vipassane, kako je u#io
Buddha, vodi dalje od %udnje i averzije koje proizilaze iz krutog
koncepta sopstva, dalje od negativnosti pohlepe, mr%nje i zabluda koje
proisti#u iz odbrane la%nog kratkotrajnog sopstva. Put se otvara u vrline i
kvalitete proizvedene do%ivljajem uvida. Realizacija anicce je dubok
uvid u nas same i svet oko nas. Taj uvid dovodi do apsurda prijanjanje za
prolaze"i %ivot u prolaze"em svetu. On osloba$a od grabljenja, la%nih
nada narcizma, i omogu"ava tok spontane identifikacije sa svim drugim
prolaznim %ivotima. Od iskustvene spoznaje da su sve stvari anicce, da
sam ja anicca, dolazi najdublje mogu"e saose"anje: ose"anje srodstva sa
svim bi"ima koja pate na sli#an na#in od bola usled iluzija o odvojenom
sopstvu; ose"anje drugarstva sa svim bi"ima koja %ude za oslobo$enjem
od agonije odvojenosti, rastvaranja, smrti.



DO'IVLJAJ PROLAZNOSTI
88

IV
Gubitak sopstva u do%ivljaju anicce nije odbacivanje svetovnih obaveza,
bekstvo od odgovornosti prema drugima, niti gubitak redovnih, obi#nih,
funkcionalnih %ivotnih ve!tina. To je perspektiva koja grli i vrednuje ove
aspekte !ablonske egzistencije, ali sme!ta ih sa proporcionalnom va%no!"u
u sveobuhvatan kontekst, na isti na#in na koji se sa planinskih vrhova
Nove Engleske vide farme, koje postaju jo! lep!e, mada jasno ograni#ena
ostrva obradive zemlje okru%ena mnogo ve"im, senovitim, !umama.
Nema ni!ta u do%ivljaju anicce !to "e u#initi da osoba odbaci
trenutni nepredvidiv doga$aj njene socijalne, porodi#ne ili profesionalne
egzistencije, jer do%ivljaj nije ni uzbu$ivanje ni opijanje.
Praktikovanje Vipasssana meditacije vodi ka aktiviranju
do%ivljaja anicce, koji za uzvrat vodi do sazrevanja, ne do brisanja
li#nosti. 'ivot koji sam mislio da %ivim sada znam da %ivi mene i ja
imam posao da obavim. Ne moj posao, ali posao. Ispred mene i oko
mene su doga$aji sa kojima sam neprestano, neizbe%no u vezi. Ja mogu
biti pozvan, ali ne limenim dobo!om veli#ine. Ja pripadam, ali ne rulji, ja
hodam, ali ne mar!iram. Kada upitam, ja pokazujem drugima ove pagode
na brdugde ja sedim i koncentri!em se na do%ivljaj anicce kako se on
manifestuje na polju mog uma i telaone gra$evine za koje je trebalo
tako mnogo energije i vremena da se sagrade, i koje stoje kao spomenici
na ina#e besputnim planinama %ivota, na kojima "e, ja znam, duvati
razne oluje, samo da bi nikli na drugim planinama, me$u drugim
putnicima. Ja pokazujem taj meditacioni centar na brdu kao dobro mesto
za sazrevanje, trezveno iskustvo.
Vipassana vodi ka sporoj, kumulativnoj dru!tvenoj promeni,
organizovanjem pojedina#nih %ivota prema novim izvorima dobrobiti.
Ona pokazuje jedan ose"aj %ivotnosti koji je obele%en upornim i
strpljivim investiranjem u li#no i realno. Ona slabi zov trube, i priziva
muziku vetra i ki!e. Ona #ini bol lak!e podno!ljivim nego mr%nju. Ona
#ini ravnodu!nost sla$om od uzbu$enja. Ona #ini smrt boljom od
DO'IVLJAJ PROLAZNOSTI
89

pobede. Ona #ini slu%enje plemenitijim od heroizma. Ona #ini da se tuga
i radost smenjuju kao dve re#ice koje se me$usobno seku, savijaju jedna
oko druge i odvajaju na istom brdu. Ona vodi jednoj ravnote%i van
polova prijatnosti i bola.
Do%ivljaj anicce ne daje put za osloba$anje ve" stazujer ceo
pojavni svet je anicca. Nema nade za ambicije pojedinaca uprkos svom
njihovom narcizmu i veli#ini. Ipak postoji nada. Kako ki!na kap silazi,
da li ona zna da "e njeno telo biti apsorbovano korenjem trava ili drve"a,
kojim "e se hraniti %ivotinje, iz kojih "e pote"i mleko, da bi najzad
jednog dana zaigrala u krvi deteta koje peva? Sve je anicca, um i
materija beznade%no teku u bezli#no postojanje. Uprkos ovoj struji,
mogu" je pokret ka slobodi od neznanja, prema ostvarenju uvida.
Razumevanje anicce ubrzava dalje telesnu disciplinu i mentalni uvid,
tako da su i um i telo ubrzani prema svojoj vlastitoj transcedentnosti.
Kao !to ki!na kap kru%i kroz travu, %ivotinje, mleko i dete, ona se kre"e
od stanja inertne fizi#nosti ka polaganju nade u ljudsku mogu"nost.
Elementi sara$uju kad su vo$eni mudro!"u puta. U nastojanju da
upoznaju aniccu, i uranjanjem u nju, ljudi mogu da preokrenu svet prema
oslobo$enju.
Dare%ljivost, saose"anje, prostodu!nost su spontani izra%aji
pogleda na svet u kojem ni!ta ne mo%e biti zadr%ano. Patnja je zajedni#ka
veza, i materijalnost je samo jedna prepreka na finijoj putanji duha. Ljudi
koji su vibrirali dublje u anicci znaju da svaki d%ep pre ili kasnije dobija
rupu. Po!to ni!ta ne mo%e biti zadr%ano, ono isto tako mo%e biti deljeno.
Do%ivljaj anicce kroz proces Vipassana meditacije vodi
transformaciji narcizma i grandioznosti u zrelo u#e!"e, slu%enje, ljubav.
On otkriva da je %ivot pojedinca sito. On razbija kamen da otkrije
zvezdu.


DO'IVLJAJ PROLAZNOSTI
90

V
Jezgro puta je tako jednostavno da mo%e biti obja!njeno u jednoj
re#enici: transcendirajte patnju ukljucenu u vezivanje za sopstvoum,
telo, i svet udru%en sa njimaobjektivnim i mirnim posmatranjem
nastajanja i prola%enja svega !to ih #ini, i tako neguju"i uvid u njihovo
prola%enje bez su!tine. Moje iskustvo otkriva da lutam ka i od ovog
jezgra istine milionima puta. Ima mnogo %ivota koje treba da %ivim,
mnogo strahova koje treba da prevazi$em, mnogo mladih ruku koje treba
da vodim, mnogo saputnika koje treba da sretnem, i mnogo jo!
neotkrivenih jezera koja me zovu svojim skrivenim uzmicanjem u
divljini da do$em i posmatram njihove %ivotinje i di!em njihove
izmaglice, pre nego !to "u biti u stanju da stanem i usredsredim se
nepokolebljivo i kona#no u anicci. Imam mnogo da u#im o toj istini, ali
svaki trenutak spoznavanja me #vrsto hvata u jednom nepromenjivom
obrtu.

1989


91

PRIZEMLJENJE U ANICCI:
PODSE$ANJE NA MEDITACIJU U SVAKODNEVNOM "IVOTU


Izme$u formalne prakse Vipassane i op!tih uputstava za %ivot koje je
Buddha pou#avao, le%i iz trenutka u trenutak iskustvo osobe koja se valja
kroz svoje zamr!ene, neugodne, frustriraju"e i trijumfalne do%ivljaje
radnog dana.
Ja %elim da pi!em jedno podse"anje na kori!"enje meditacije van
formalnih kurseva, u vrtlogu svakodnevnog %ivota. 'elim da uhvatim
obris prakse posve"enog meditanta, veli#aju"i doprinos koji Vipassana
mo%e dati %ivotu u okviru svakodnevne trke, rada sa papirima, ritma
!kolskih doru#aka, pauza odgovora telefonskih sekretarica koje ispaljuju
svoje salve, zujanja #ajnika i poverljivih razgovora. Ovi poslovi i navike
koje se ponavljaju tro!e najve"i deo na!eg zemaljskog postojanja. Kako
pri tome #ovek mo%e %iveti %ivot Vipassane iz trenutka u trenutak, iz
dana u dan?
Vipassana meditacija je spoj na#ina %ivota koji je uokviren
sedenjem, mirovanjem i tihom meditacijom na jednoj strani i pravilima
za dobar %ivot na drugoj. Izme$u prethodna dva nalazi se jaz, u okviru
koga le%i carstvo #iji zna#aj se poja#ava prema tipu studenta koji danas
u#i Vipassanu, koji %eli da je upra%njava u savremenom, svetovnja#kom
kontekstu.
Ali !ta zna#i praksa kad ispunjavam obrasce za osiguranje, !i!am
travnjak ili raspravljam o doma"im zadacima iz aritmetike sa detetom i
moje o#i su otvorene, moje telo se kre"e, i moj um je koncentrisan na
zavr!avanje zadataka? U eseju Do%ivljaj prolaznosti, definisao sam
aniccu i razmotrio njenu su!tinsku dubinu i revolucionarni zna#aj.
Uranjanje u do%ivljaj anicce je mogu"e kroz produ%ene kurseve
meditacije. Ali kakva korist od tako dubokog duhovnog ronjenja kad
moram da se vratim u svet poreza, susedovog psa na mom imanju, i
roditelja koji stare?
Prizemljenje u anicci
92

Cilj svetovnog meditanta u modernom svetu je da razvije svoj
pristup do%ivljaju anicce tako marljivo da je prolaz ka njemu stalno
otvoren. Sa ovom mogu"nosti dubokog do%ivljaja dobro u#vr!"enog,
kroz godi!nje Vipassana kurseve i meditiranje dva puta dnevno, #ovek
mo%e %iveti Buddhin ve#ni put #ak i kad je ba#en na transportnu traku
post-tehnolo!ke hronologije. To je %ivot u jednom ve#nom sada koje
uklju#uje digitalni ru#ni sat.
Metafora za meditaciju u aktivnoj zoni je prizemljenje u anicci.
U kolokvijalnom ameri#kom engleskom, re# touchdown ima dva
razli#ita zna#enja. Prvo, to je fudbalski termin, cilj utakmice
prizemljenje je kad igra# unese loptu preko nulte linije terena u krajnju
zonu. On poentira i gomila poludi.
Touchdown je tako$e putni#ki terminmlaznjak rula po pisti i
pole"e dok se ne prizemlji na pistu aerodroma koji mu je odredi!te. Za
pokvaren, otet ili bilo #ime ugro%en avion prizemljenje je cilj, momenat
sigurnosti.
Za pravog, ozbiljnog i posve"enog meditanta koji je ipak upleten
u porodi#ni i profesionalni %ivot, anicca je prizemljenje. Ne mo%ete tamo
igrati celu igru; ne mo%ete tamo sti"i dok prvo ne uzletite, ne napustite
sigurno tlo; ali anicca je cilj igre, odredi!te, trenutak sigurnosti.
Anicca mo%e biti sada!njost koja se stalno pove"ava bez
povla#enja u formalnu meditaciju. Za skoro sve studente Vipassane
danas, %ivot je veoma udaljen od idealnog sveta starih meditanata, koji
su, kako mi zami!ljamo, %iveli bez rada u lisnatim tropskim predelima,
gde nije bilo faksa, telefonskih poziva ili pu%evske po!te da se uvuku pod
ko%u njihove rasko!ne lagodnosti, gde je hrana predstavljena kao poklon,
i nije bio potreban drugi zaklon od blagonaklonog plavog neba. Na!e
dru!tvo zahteva da se savladaju napetost i stres usled velike brzine,
velike slo%enosti i komplikovanih zadataka koji zahtevaju intenzivnu
me$uljudsku saradnju. 'ivot meditanta je nu%no let od anicce, ali onda,
povremeno, prizemljenje u anicci. Mi uvek nosimo loptu izmedu
prepreka prema krajnjoj zoni anicce.
Prizemljenje u anicci
93

II
Pogledajmo meditanta koji juri na polju savremenog %ivota i nailazi na
prepreke koje provociraju njegove reakcije.
On je na poslu, u kome u%iva, koji poma%e ljudima ali koji je
stresan, sa #ime je nau#io da se bori. Me$utim danas je iznenada
pogodjen uznemiravaju"im novostima: organizacija za koju radi je
potpisala nove velike ugovore koji zahtevaju pove%anu efikasnost, koja
je, on zna, eufemizam za otpu!tanje ljudi radi smanjenja tro!kova.
Vi!emilionska dolarska finansijska obrtanja i poslovanja izdi%u se prete"i
nad njim i on vidi da je njegov posao neizvestan, bezna#ajna fusnota za
bezose"ajne internacionalne finansijere. On mo%e biti otpu!ten!
Finansijski teror se uzdi%e u njemu poput zmije, koja se mota i
savija i ledi mu krv. Jedan strah lan#ano izaziva drugi. Njegov um je
preplavljen sa pretpostavkama o lo!im %ivotnim ishodima, i telo po#inje
da mu probija hladan znoj. On razmi!lja:
U toku je velika ekonomska transformacija i moj posao je
izlo%en riziku. Ako izgubim posao izgubi"u ku"u. Moja deca "e do%iveti
traumu. Ja sam previ!e star da u#im novi posao sa novim stresovima i
komplikacijama. Bi"u ponovo otpu!ten i posta"u izbezumljen. Kako "u
mo"i da spavam sa takvim u#estalim neprilikama? Moj trud "e biti
uzaludan. Moj ceo %ivot je stavljen na kocku zbog ovih nekontrolisanih
ekonomskih trendova, i ne mogu ni!ta da u#inim da se za!titim od ovih
doga$aja, jer oni poti#u iz me$unarodnih makroekonomskih, globalnih
osnova. Nijedan menad%er na ovom bezli#nom tr%i!tu ne"e brinuti o
mojoj sudbini. (ta da radim; gde da se denem?
Kako ovaj strah brzo prolazi kroz njegov um i telo, on pose%e za
dobro nau#enim umnim gestom i prizemljuje se u do%ivljaju anicce,
mada samo za trenutak, sede"i u svojoj kancelarijskoj stolici na
okretanje. Do%ivljaj je neposredan, zasnovan na ose"ajima dubljim nego
samo misao, do%ivljaj koji je vi!e od re#i; ali pisati o njemu, mogu samo
da opi!em verbalni ostatak koji ga sledi. On do%ivljava aniccu, i kako to
Prizemljenje u anicci
94

radi njegov mentalni sklop se menja, od straha i ube$enosti ka
perspektivi i mogu"nosti.
Za trenutak on meditira zatvorenih o#iju. Anicca, koju ose"a u
po#etku samo na dlanovima, uskoro se javlja i na #elu i le$nim
mi!i"imaanicca se ra$a u njegovom umu kao zorai on do%ivljava i
po#inje da shvata sve te ose"aje sastavljene od miliona atomskih
treperavih promena:
Ovo celo telo (ne moje telo) pliva, pokretno, prolazno; uskoro
"e ceo njegov %ivot biti pro!lost i svo njegovo stvaranje, uklju#uju"i ove
ekonomske strahove, "e ispariti u kosmi#kom vremenu, kao drhtanje
mi!a pred ma#kom ili puzanje mrava na njegovo brdo. Budu"nost koju ja
tako definitivno i sa strahom predvi$am u svom umu ne"e se rasplesti
kako ja to zami!ljam, jer to je zaista nesigurno, nepoznato, teku"e i
dinami#no, ispunjeno mnogim mogu"nostima koje ja ne mogu da
predska%em sada sede"i ovde. Ima"u mnogo opcija, poku!aja, otvaranja i
akcija da ostvarim, dok se moj %ivot odvija, moja ose"anja i zapa%anja "e
se menjati, kao i moje raspolo%enje, stalno nanovo, kako se valjam
napred u vremenu; i usred svih ovih kratkotrajnih nesigurnosti, jedna
stvar koju sa sigurno!"u mogu da ka%em je da znam upravo sada, u ovom
trenutku, ovi moji strahovi su privremeni odraz ovog vibriraju"eg,
promenljivog, nestalnog tela ... i predstavljaju neta#ne prognoze, iluzije.
Upravo sada, ja ose"amja znamanicca, anicca kroz ceo moj um i
telo, ni!ta osim toka koji nisam ja, promenljiva sada!njost, promenljiva
budu"nost, to je lako posmatrati, lako se od nje odvojiti; i upravo sada,
ose"am rastu"i mir, kome znam da mogu da se vratim kroz meditaciju
ponovo i ponovo, dok moji dani prolaze u vremenu. Ja jesam i mogu da
budem slobodan, unutar konteksta napornih i izazovnih promena.
Na! ekonomski prepla!en meditant vra"a se svom poslu smiren i
uznemiren, uhva"en i oslobo$en, u neznanju i mudar. On uzima jos
nekoliko trenutaka vremena ovog uzbu$ujuceg dana da se prizemlji u
anicci, i kad se vrati ku"i, posle obja!njavanja ovih novih eventualnosti
svojoj %eni i posle ve#ere i posle pregledanja doma"eg zadatka svog
Prizemljenje u anicci
95

deteta i stavljanja deteta u krevet, meditira zajedno sa svojom %enom
jedan sat. Njegovi strahovi se ra$aju i uzle"u kao mlazni avioni i on se
bori da se prizemlji u anicci. Ova ve%ba, ovaj napor, traje nedeljama
kako se njegova nesigurna ekonomska budu"nost odvija. Za njega ova
ubila#ka uvreda mirnom toku njegovih dana postaje prilika da produbi
svoju perspektivu opet i opet, da ih re!i i suo#i se sa problemima na
poslu dr%e"i ih u kontekstu realnih mogu"nosti, koje obezbe$uje njegovo
iskustvo anicce. Njegova sposobnost da se prizemlji u anicci raste;
dubina njegovog do%ivljaja anicce raste; uzbu$enost koju je nosio u sebi
davno pre ove posebne serije doga$aja, izlazi na povr!inu stalno i sa
mudro!"u koja nastaje od njegovog do%ivljaja anicce, on osloba$a sloj za
slojem napetosti, tako da se njegova nagomilana napetost ustvari
smanjuje, pre nego pove"ava, usled mete%a sa kojim se suo#ava. Umesto
sa strahom, on dolazi u kontakt sa velikim starim u#iteljem koji se zove
hrabrost.
III
Mogu"e je da ima ljudi #ije je poimanje anicce tako sna%no da se njihova
svesnost nikada ne odvaja od toga. Takva prosvetljena li#nost "e %iveti
stalno uronjena u mudrost, bez obmana. Metafora prizemljenja ne"e
va%iti za ovu osobu, koja "e biti vi!e kao zemlja, uvek i samo svesna
sebe.
Ali za ve"inu od nas, svakodnevni %ivot je smenjivanje
ovozemaljskih reakcija, koje se rasta#u u na!im umovima, kad nas
dodiruje vetar neprilika. Na!e misli se okre"u i podrhtavaju u
disharmoniji, dok se ne vratimo realnoj perspektivi anicce, koja, mada
dublja nego misli, tako$e menja na!e misli i spu!ta ih ponovo na zemlju.
Dok meditant ne postane potpuno prosvetljen, on je kombinacija
neznanja i mudrosti, jorgan koji se jo! uvek krpi.
Kad sam slu!ao dijalog neznanja i mudrosti u svom umu, to je
povremeno zvu#alo kao parlamentarna debata u kraljevstvu moje kamme.
Vode"i govornik trenutnog samoslu%e"eg impulsa ska#e na noge, i vi#no
Prizemljenje u anicci
96

recituje vrline u pohvalu sada!njice! Predstavnik mudrosti, koja poti#e
od do%ivljaja anicce, stupa na scenu, govori nadahnuto i ubedljivo bore"i
se za odlaganje akcije dok cela perspektiva nije sagledana. Njegov
odmereni glas je brzo ugu!en po!to su ga obmanjeni li#ni patrioti gurnuli
u stranu i %estoko i strastveno napali, brinu"i o gospodinu Broj Jedan.
Kad su predstavnici anicce ponovo osvojili mikrofon, oni blago
obja!njavaju vrlinu strpljenja i saose"anja, ali mizantropi i !ovinisti su
zauzeti !irenjem zapaljive retorike u korist ratnih brodova i topova, ili
#ak u korist strate!kog povla#enja kome sledi gerilski rat!
Tokom godina slu!ao sam dubok glas koji predstavlja aniccu na
parlamentarnom nivou, dok su bu#ni nacionalisti i izolacionisti, uprkos
grabljenju pa%nje samohvalom, bili postepeno diskreditovani svojim
staromodnim pozicijama i lakomislenos"u i mete%om prouzrokovanim
samim tonom svog glasa. Ne mo%ete graditi sre"nu dr%avu mete%om i
separatizmom. Polako se predstavnici anicce popravljaju i pouzdan
program nagriza reakcije protekcionista, dok je njihova dreka is#ezla u
zemlji uma-i-tela. Glasovi anicce ne samo da pobijaju besede neznanja u
umu, ve" i militarizaciju tela isto tako.
Meditacija nije ideologija, ali nijedan #ovek koji misli nije ostao
nedodirnut njenom rezonansom. Najdublja mudrost se ose"a, ostvaruje;
ali u politici uma, ujedna#en i srodan utilitarizam koji je formirao
kooperativnu vladu od bezvremenih predstavnika, osvaja nepobedivu
vladavinu. Ispravne misli su one koje u svakodnevnom %ivotu
pove"avaju mir i saose"anje u ekonomiji psihe.
IV
Reakcije neznanja imaju mnoge oblike i mogu se ponoviti kao strasti.
Pogledajmo meditanta koji se bori sa ovim problemom.
Kad ona dostigne #etrdeset ili pedeset godina, seizmi#ko
podrhtavanje javlja se u njoj, reakcija koja ka%e: Moj %ivot je bio tako
divan; ne podnosim misao o tome da ga gubim. Telo je tako puno
zadovoljstava. Pogledaj onog mladog #oveka tamo, tako je sna%an, tako
Prizemljenje u anicci
97

lepo gra$en, tako uzbu$en prisustvom svog partnera. Kakvu radost i
zadovoljstvo "e oni deliti dok ja starim, venem, sedim, prolazim,
izgubljen za mladost, izgubljen za nove avanture putovanja, za
romantiku pa%nje koja se okre"e prema meni sa nazna#enim, ali ne
izre#enim %eljamakako to da "u morati da se pozdravim sa zdravljem,
snagom, krepkim aktivnostima koje su me odlikovale kod prijatelja?
Kako da %ivim bez o#ekivanja koje nadahnjuje strast? To ne mogu da
podnesem! Ali ovaj meditant je posve"en praksi i dva puta dnevno, #ak
i izme$u toga, prizemljuje se u anicci, i njen mentalni %ivot sazreva.
Kao !to plima okeana zapljuskuje pla%u, dok meditira, dok obra"a pa%nju
na ose"aje nekoliko trenutaka pre spavanja, anicca se javlja u telu i umu,
spiraju"i %udnju i lo!e raspolo%enje, anicca, anicca. Njen do%ivljaj je
duboko subjektivan i te%ak za opisivanje ali posle njega ona po#inje da
misli: Ovo telo je prolazno kao i ose"aji. Godine moje pro!losti koje su
nekad izgledale tako stvarne sada su izgubljene, pro!le, kao ose"aji na
telu koje nosim, koje su ve" promenjene u odnosu na prethodni trenutak.
Jasno je da je jedina luka sigurnosti odvajanje od ovog iluzornog
sopstva, od ovog %ivota vezanog za telo. Ipak radost je stvarna; van
blede"ih zadovoljstava mojih #ula je bo%anski boravak u miru i ljubavi
#ije talasne du%ine kru%e planetom. Ljubav koja nije grabljiva mo%e pro"i
galaksije, vezuju"i %ivot sa %ivotom kroz vakuum ve#nosti, isto kao !to
saose"anje Buddhe pro%ima atmosferu hiljadama godina posle njegove
smrti i sti%e do mene. Tako se i moja ljubav za druga bi"a !iri i dodiruje
druge, prava ljubav van tela, zasnovana na prevazila%enju vezanosti za
telo, koju mogu ostvariti upravo sada samo koncentrisanjem na ose"aje
dok shvatam anicca. Ovi privremeni, mali trnci koji teku niz moj torzo i
ruke u ovom trenutku ... su anicca. Sa svesno!"u ovog is#ezava strast
%udnje.
Vra"anje stvarnosti anicce razla%e strast kao !to okean
poravnjava !ljunak, polako, dugi period vremena, zaobljavaju"i o!tre
uglove. U stvarnosti, svet je uvek ispran plimom promene.
Na! meditant koji stari mo%e se postepeno osloba$ati va%nosti
Prizemljenje u anicci
98

telesnih zadovoljstava kao glavne stvari u %ivotu. Umesto toga, kako
do%ivljava aniccu #e!"e i dublje, njene misli se mogu okrenuti od zavisti
prema mladima u saose"ajnu radost zbog dobrobiti i ostvarenja drugih.
Sada njena strast koja bledi izgleda vi!e kao prilika da upotrebi vi!e
energije za pomaganje drugim ljudima da na$u mir u meditaciji. Umesto
frustracija, njen gubitak proizvodi otvaranjepriliku da produbi svoju
mudrost i pro!iri svoje slu%enje. Ona posmatra rast mladih prijatelja sa
tihim zadovoljstvom.
V
(ta do%ivljaj anicce, sa svojom prisutnom nepristrasno!"u i perspektivom
zna#i za porodi#ne odnose? Kako jedan o#igledan kosmi#ki koncept kao
kamma stvarno uti#e na kvalitet svetovnog dana obi#nog #oveka?
Pogledajmo meditanta kod ku"e.
Njena "erka joj se obra"a, ali njena tendencija je da ignori!e
dete. Zaposleni roditelj je pod stalnim pritiskom. Kad roditelji rade,
zajedno vode doma"instvo i brigu o deci, nijedan roditelj nema ni
trenutak slobodnog vremena. Zavr!avanje dnevnih obaveza mo%e imati
prioritet nad emocionalnim tonom. Roditelji %ure, ograni#eni vremenom
da obave kupovinu, da plate telefon-struju-hipoteku-gas-ra#une za
usluge, da ponovo registruju auto i poprave klizna vrata. Ova majka-
meditant, #iji zami!ljen %ivot posmatramo, ose"a da kasni za svojim
obavezama. Ona jo! ima da opere ve!; ona "e morati da postavi ve#eru
na sto a jo! nije po#ela da se priprema za svoj posao slede"eg jutra. Ona
misli:
Ovo dete iscrpljuje! (ta ona o#ekuje od mene? Zar ona ne vidi
koliko sam zauzeta? Znam da je pametna, ali njeno brbljanje je de#ije. Ja
nemam vremena za to. Za!to ne mo%e sama da se zabavi? (ta sa njom
nije u redu? Dana!nja deca su tako %estoko zahtevna!
Ali ova majka je tako$e Vipassana meditant i skoro automatski,
kako njena iznerviranost raste, ona po#inje da je posmatra na nivou
ose"aja. Na zadnjem delu svog vrata ona ose"a svoju kosu kako se
Prizemljenje u anicci
99

kostre!i, kao da je ona vuk koji se sprema na odbranu. Kroz vrh njenih
le$a, vru" kanap lasa je vu#e za mi!i" trapezijus. Uznemiruju"i trnci
silaze niz njene bicepse i pobu$uju podlakticu i dlanove. Ova tiha
unutra!nja pobuna raznih ne#isto"a njenog uma tera je da prsne u smeh:
Za!to ja ovo sebi #inim? Da li je ispravno da ovako %ivim? Njeno
opa%anje jo! jednom se lagano kre"e kroz povr!inu i dubinu njenog tela,
dok ona stoji u kuhinji razapeta izme$u punjenja ma!ine za ve! sa
prljavim farmerkama i slu!anja svoje "erke kako opisuje lutku svoje
drugarice. Ovo se de!ava brzo (trenutak koncentracije, posmatranje,
ose"aji na njenom vratu, ramenima, rukama ve" se radikalno menjaju u
odnosu na sekund ranije, mekano prola%enje trnaca bri!e napetost) i
ostvarenje anicce javlja se u njoj i onda prolazi. Neposredan do%ivljaj
anicce je kratkotrajan. Ve" je nestao. Ali maj#ine misli su dobile nov tok
kao odgovor na do%ivljaj, kao !to %urni glasnik u no"i mo%e zastati i biti
osve%en prvim zracima zore. Ona razmi!lja:
Ovo je trenutak; ovo je stvarnost; ovo je moj %ivot, samo lanac
trenutaka koji prolaze kao brojanice na kosmi#koj ogrlici. Mo%da nikad
vi!e ne"u #uti ove re#i ponovo izre#ene na isti na#in. Moja "erka raste,
menjaju"i se iz trenutka u trenutak, nikad ista kao !to je bila dan ranije,
nova neprestana misterija pod mojom pa%njom. Njen !a!avi razgovor o
lutki je tra%enje. Ona poku!ava da razume odnose, kako da se dru%i sa
prijateljima, kako da pomiri razlike, kao !to se njene lutke grle i tuku.
Na#in kako joj se obra"am danas, upravo sada, mo%e potvrditi vrednost
njene iskrenosti. Par re#i ispravnog vo$enja mo%e joj pomo"i. Ko zna da
li "e takav trenutak do"i ponovo? U ovom trenutku (ose"aj vibriranja u
mojojglavi, napetost se opu!ta u mojim stopalima) ja imam, kao majka,
snage da probudim vi!e ljubavi i inteligencije u svetu, daju"i punu
pa%nju ovom razgovoru. Prljave farmerke mogu da #ekaju!
Ona ka%e, Da, draga, reci mi za!to su lutke bile ljute ...
U svakom trenutku ljubav i mir mogu te"i od osobe ka osobi,
ve#ne istine u prolaznom svetu. Prizemljenje u anicci mo%e nas
nadvladati i izvaditi iz zbrke i nereda. Ljubazna blagonaklonost je kao
Prizemljenje u anicci
100

gravitacija, dr%e"i zajedno dva nebeska tela.
Razume se da ovaj trenutak ne mo%e trajati. Anicca. Na!a
fiktivna Vipassana majka mo%e slu!ati i voleti, ali ona tako$e treba da
uradi neke stvari. Idemo sa kuvanjem ve#ere (farmerke "e morati da
sa#ekaju do subote). Na%alost, ba! kao !to vrelo sojino ulje prsne iz
velikog crnog gvozdenog tiganja, pojavljuje se njen mu% i %eli da zna !ta
se desilo sa #ekom broj 5499, koji je ona propustila da zabele%i u
registru. Ona razmi!lja:
Za!to mi on dosa$uje? Zar ne vidi da sam zauzeta? Zar ne
shvata da ja kasnim? Ho"e li on da jede, ili da ostane gladan? On je ba!
kao dete! Mu!karci su tako zahtevni. On tra%i moju pa%nju kao da ima
#etiri godine. Kakvo mu je to pona!anje? To je gre!ka njegove majke ...
kako ga je to vaspitala! Zar nije ni!ta nau#io za sve ove godine na!e
zajedni#ke prakse Vipassane? Ona jedva da je u stanju da iskam#i svest
o svojim ose"ajima.
Na!a Vipassana majka, koja je tako$e zaposleni profesionalac
tokom nedelje, je ipak tokom godina dovoljno uspe!no usmeravala svoj
%ivot da poha$a tuce desetodnevnih Vipassana kurseva, nekoliko du%ih
kurseva, i meditirala dva puta dnevno hiljadama puta. Stoga, u
uzburkanosti zahteva, ona se jo! seti da posmatra telesne osnove svoje
iritiranosti mu%em. Ona ose"a grubu zategnutost u svojim le$ima, ubrzan
rad svog srca, svoj kratak i brz dah i ispod svih njih, suptilan tok
transformacija atoma u okviru materijalnog agregata nazvanog telo.
Ona je dodirnula aniccu. Ona shvata promenu, bezli#nu prodornu i jaku
promenu, kroz sebe, kroz ceo um i materiju, beskrajni tok svetova za
svetovima kroz vreme i prostor, u okviru koga je njeno telo/um kratka
pojava bez su!tine. Pre dve sekunde ona je uzmicala pred vrelim uljem
koje je prskalo i bila spremna da prasne na mu%a: Gubi se! Ja kuvam!
Zar to ne vidi!? (ta sa tobom nije u redu? Izlazi odavde!
Ali sada, kako neposredan do%ivljaj anicce bledi, ona razmi!lja u
sebi: Preko puta mene je upravo sada drugo bi"e, moj mu%, koji je
centar mog drugarstva i podr!ke, koji je posvetio svoj vlastiti %ivot
Prizemljenje u anicci
101

uzajamnoj brizi za na!u porodicu. Njegovo telo i um su bezli#na
kosmi#ka pra!ina, atomi zemlje. Ipak smo delili saose"anje i radost. Da li
"e se takvo prijateljstvo, takvo sveto partnerstvo ponovo javiti za mene u
narednim svetovima? Za!to ne iskoristiti ovaj trenutak da izrazim svoju
zahvalnost za njegovo prijateljstvo i ohrabrenje na putu?
Mo%ete li da verujete da ponovljeno prizemljenje u anicci menja
ne samo sadr%aj slede"eg misaonog trenutka, ve" i ton glasa? Ima mnogo
na#ina da se ka%e, i mnogi su podtekstovi prisutni, u nekoliko
jednostavnih re#enica kao, Sada sam zauzeta. Obe"avam da "u to
pogledati odmah posle ve#ere.
I, usput, ba! sam ma!tala o tome da ti ka%emsada to #inim
kako si divan partner za mene, od na!e konfuzne, neformirane mladosti,
kada smo stopirali po Evropi, sve do na!eg ku"nog hrama uzajamnog
uva%avanja i po!tovanja, upravo sada. Hvala ti.
Harmonija je biljka koja cveta sa li!"em u kuhinji a korenjem
koje dose%e duboko u aniccu.
VI
Zbog #injenice da su re#i od kojih se sastoji ovaj esej simboli,
podse"anje na do%ivljaj anicce opisano ovde mo%e zbunjivati. &italac
bez li#nog do%ivljaja anicce mo%e misliti da ja jednostavno opisujem
jednu mogu"u od mnogih podjednako valjanih mentalnih taktika za
blokiranje impulsivnih akcija, ili za ispravljanje pesimisti#kih izobli#enja
razuma, ili za odlaganje i pro!irivanje procene situacije. U ovom
pogre!nom sagledavanju, #ini se da sam opisao deo bihevioristi#ke
terapije, jezgro spoznajne terapije, raspredanje intelektualnih analiza.
Do(ivljaj anicce je vi!e kao trenutak u kome devojka iz Ajove
stoji na pla%i Cape Coda i gleda Atlantik; ili de#ak iz New Jersey-ja koji
prvi put vidi snegom pokrivene vrhove Colorado Rockies-a. Nova vizija
stvarnosti se formira u trenutku. Stari pogled na svet je zauvek naru!en.
Do nove istine se dolazi bez naporaona se ne grabi, ve" apsorbuje,
udi!e. Nikad ne"u zaboraviti trenutak kad sam prvi put ugledao otvoreni
Prizemljenje u anicci
102

okean i nisam video kopno, samo vedro nebo i otvoreno more ispred
mene. Ova vrsta pauze nije oklevanje ili ponovno uveravanje, ve"
prelaz praga novog postojanja. Do(ivljaj anicce je poimanje
nepostojanja su!tine i promene kroz ceo materijalni svet. Ipak, do%ivljaj
mo%e biti manje ili vi!e dubok, manje ili vi!e li#an, sli#an na#inu na koji
dva #oveka iz unutra!njosti ameri#kog kontinenta mogu pregledati
Wellfleet dine, jedan brzo tr#i nazad do kola da izbegne pe!#anu pra!inu
a drugi gleda u transu, nepokretan. Sa svakim izlaganjem do%ivljaj
anicce dobija sve vi!e na dubini.
Kad se anicca razume kao intelektualna ideologija bez
neposrednog do%ivljaja u meditaciji, Buddhino u#enje mo%e se pogre!no
protuma#iti kao nihilizam. Po!to je u svemu i svuda prisutna
prolaznost, argument mo%e i"i, i sve moje misli, ose"anja i do%ivljaji
su iluzije moga ograni#enog uma i tela, i po!to ne postoji objektivni,
spolja!nji, #vrsti oslonac, i sve !to verujem i znam je samo iluzija mog
neznanja, !ta je smisao bilo #ega? Kosmi#ki govore"i, kakvog uticaja "e
imati moj %ivot na stanje stvari milion godina od sada!njeg trenutka?
Za!to brinuti o svim tim naporima da se %ivi dobar %ivot? Da li su
dinosaurusi iz Trijasa imali koristi ili bili o!te"eni svojim delima?
'ivimo za zadovoljstvo sada. Nema druge realne opcije. Sto milijardi
galaksija ne"e mariti za ono !to ja radim; #ak ni istorija zemlje ne zavisi
od jednog kratkotrajnog plami#ka kao !to sam ja. Ni!ta od toga ustvari
nije va%no. Moja filozofija je, !ta god bude, bi"e.
Buddhino u#enje je, gledano intelektualno i bez li#nog iskustva,
tako$e ponekad upotrebljeno kao opravdanje za prezir svakodnevnog
postojanja. Cilj %ivota je nibbana, i to zna#i da su ceo svakodnevni
%ivoti sve dru!tvene akcije bezvredni. Treba da odbacimo na!e okolnosti.
Treba da se povu#emo u sebe i radimo na sopstvenom spasenjuna
kraju, to su bile Buddhine poslednje re#i i ko ste vi da raspravljate sa
njim? Nibbana je potpuno van materijalnog sveta; stoga, izvla#ite se od
drugih duhova oko vas i spa!avajte se.
Ustvari, uticaj trajnog prizemljenja u anicci, bilo da ga
Prizemljenje u anicci
103

do%ivljavate dok meditirate intenzivno za vreme dugih kurseva ili kao
bljesak u trenutku svakodnevnog %ivota, je dvosmeran. U isto vreme i
!iri perspektivu i stavlja je u fokus. 'ivot postaje ve"i i neposredniji.
Prizemljenje u anicci dr%i zajedno dve implikacije: ovaj trenutak je
prolazan, ali ipak kriti#an i zna#ajan.
Buddhino u#enje je da smo neraskidivo vezani sa svakim
detaljem svog %ivota. Kroz funkcionisanje kamme, uzroka i posledica
izra%enih voljnom akcijom, formiramo svoju sudbinu u vremenu, dok ne
probijemo kroz samo vreme u nibbanu. Ali jedini put za kona#no
oslobo$enje je korak po korak, od trenutka do trenutka hodo#as"e putem
saose"ajne interakcije. Poslednji Buddhin savet, da tra%imo spasenje u
okviru sebe, zna#i da sm Buddha nije neophodan uslov za na!e
oslobo$enje; mi smo dovoljno dobri da sami sebi budemo gospodari.
Njegove poslednje re#i nisu zna#ile okrenite le$a svima drugima, !to
bi bilo u kontradikciji sa njegovim 45-godi!njim radom za dobrobit
drugih u njegovom vlastitom socijalnom i istorijskom kontekstu.
Umesto nihilizma i usamljenosti, Buddha je podu#avao da je
svaki trenutak kreiranje budu"nosti. Svi smo mi izvor. Iz na!e svesnosti
izvire slede"i trenutak. Budu"nost se izliva van na!e ere. Iz na!eg %ivota
proizilazi slede"i. Nema se kud pobe"i.
Istina je da se ogromna beskona#nost prostire pre i posle na!e
kratke posete %ivotu. Ali tako$e je istina da se pro!lost prosejava kroz
fino sito da bi se dobio materijal za budu"nost, i mi smo to sito.
Meditacija dovodi na!u pa%nju na mikro trenutak, koji postaje
pun u hiperstvarnosti na na#in kako tropsko sunce iznenada stvara preliv
na golubovom vratu. Igra pastelnog svetla #ini svaki milimetar %ivim.
Svemir nema slepih uglova, nema tajnih prostora. Svako mesto, svaki
trenutak ima potencijal svetlosti i tame.
Spasenje nije jedan kosmi#ki elaborirani projekat ve" diskretno
anga%ovanje sada. U svakom trenutku mi smo #amd%ije, usmeravaju"i
budu"nost strelama na!ih misli i dela. U svakoj nezamenljivoj razmeni
mi formiramo svet oko nas. Svet je te#an, te#e, menja se (anicca) i mi
Prizemljenje u anicci
104

bacamo prolazna prizemljenja koja "emo uhvatiti u budu"nosti.
VII
Da li je zaista mogu"e za obi#nog gra$anina da odr%ava ravnote%u
izme$u nihilisti#ke ume!anosti kosmi#kog vremena, i opsesivne,
sitni#ave samokritike koju podrazumevaju kamma i ponovno ra$anje?
Ne"e li svi Buddhini u#enici skrenuti u nemar, ili "e postati opsednuti
brigom da neki pogre!an sud ili lo! trenutak ne u#ini da budu ponovo
ro$eni kao pacovi u nekoj zgradi na Manhattnu?
Prizemljenje u anicci depolarizuje misli; ustvari, ono bu!i van
misli i uravnote%uje stvarnost onakvu kakva jeste, zato !to anicca jeste
ba! onakva kakva jeste. Prizemljenje u anicci potpaljuje uravnote%enu
perspektivu koja je sastavni deo samog do%ivljaja, kao !to pokazuje
naredni primer.
Neurolog pregleda starijeg #oveka #ija porodica brine da on slabi
zbog Alzheimerove Demencije. Spoljnjem posmatra#u ove medicinske
procenekada bi on postojaodoktorka "e izgledati #injeni#na,
kompetentna, medicinska i nepokolebljiva. Ali unutar nje, uprkos belom
mantilu, #eki"u za reflekse i oftalmoskopu, ona podrhtava. Sama
doktorka odnedavno boluje od %estokih simptoma za koje njeni lekari jo!
nisu na!li dijagnozu. Ona vidi sada u pacijentu pred sobom prete#u
propadanja koje preti njoj samoj. Ona razmi!lja:
(ta "e se desiti ako moj um po#ne da posr"e, ako ne budem
mogla da na$em re#i, ako se budem zbunjivala #injenicama? Da li "e me
tu%iti? Da li "e me kolege nagovoriti da ne radim, ili "u nastaviti dok ne
povredim svoje pacijente? Da li "u umirati postepeno, kao ovaj stari
#ovek predamnom, gase"i se kao oktobarski dan; ili "u biti pogo$ena
iznutra, iznenadnim udarom kao grom, bol, zabuna, zarobljena u
iskrivljeno telo i bez re#i?
Sre"om, ovaj neurolog je Vipassana meditant i po!to ovi strahovi
rastu u njoj, obzirom na stanje njenog pacijenta, ona automatski po#inje
da se prizemljuje u do%ivljaju anicce. Ona pravi pauzu za trenutak,
Prizemljenje u anicci
105

napola slu!aju"i opis svog pacijenta kako se izgubio u no"i na putu od
svoje spava"e sobe do kupatila, i ona ose"a svet atoma u sebi, fiziku
stvari koju ona zove sopstvo, njenu dinami#nu, vibriraju"u, aktivnu
promenu u svakom sekundu, njeno neizbe%no transformisanje smr"u na
kraju, sada, ili sutra, ili nekog drugog dana. Trenutak prolazi. Ona je
ponovo na poslu, ali skriveni deo njenih misli izazvanih stanjem njenog
pacijenta trenutno se menja u $o%ivljaj anicce.
Ja ne mogu upravljati budu"no!"u. Ja ne mogu regulisati ili
predvideti vreme i na#in svoje smrti. Ali mogu predvideti da "e smrt
do"i. Najbolja priprema za to nije filozofirati o zna#enju %ivota, ve"
okrenuti svaki trenutak ka nakovnju na kome mogu iskivati %ivot, vole"i
istinu koja se mo%e porediti sa stvarno!"u menjanja, menjanja, menjanja.
Jednog dana to "e zna#iti hrabrost da pustimo stvari da teku i rastvorimo
se potpuno van svog teku"eg sopstva, sa poverenjem u budu"nost, koju
nismo videli i koju "emo formirati. Upravo sada to zna#i, natrag ka mom
pacijentu. Ona glasno ka%e: Kad ste prvi put primetili da va!a
sposobnost da se orijenti!ete no"u opada?
VIII
(to se dublje i #e!"e prizemljujemo u anicci, bolje shvatamo i na!u
bezna#ajnost i na!u mo". Vipassana meditacija obelodanjuje aniccu,
stvarnost neprekidne, "udljive, atomske promene u nama. To otkri"e
podi%e veo i sa neposrednosti i sa transcendentnosti. Ispunjeni smo
zna#ajem i ograni#eno!"u %ivota. Kroz praksu Vipassane, ova istina
postaje nam bliska, kao da je svako od nas pilot na!eg vlastitog mlaznog
aviona i da mo%e pilotirati kroz bilo kakvu maglu ili oluju prema blagom
prizemljenju.

106

KARMA I HAOS

Dr. Paul R. Fleischman
i
Forrest D. Fleischman

I. NAUKA I KARMA
Ovaj esej se odnosi na jednu te!ko"u na koju nailaze meditanti koji imaju
korene u nau#noj tradiciji i koji mogu imati te!ko"a sa jednom prividnom
protivre#no!"u izme$u nau#nih i starih orijentalnih opisa stvarnosti. Cilj
eseja je da izgradi intelektualni most izme$u pogleda na svet, preko koga
neki studenti mogu i"i prema praksi meditacije sa manje protivre#nosti
ill konfuzije. Slede"e stranice ne sadr%e potpuni opis ni nau#nog ni
Buddhinog u#enja, ve" imaju nameru da otvore puteve izme$u prethodna
dva kroz koje moderan, zapadno orjentisan mislilac mo%e komotno pro"i
u novi svet bez ose"anja intelektualnog kompromisa.
Buddhino u#enje je izgra$eno na razumevanju fenomena karme.
Karma je sanskritska re# koja se #esto koristi u engleskom jeziku, ali
za svrhu ovog eseja ja "u koristiti re# kamma, ista re# iz starog Pali
jezika koji je Buddha zapravo koristio u svom govoru.
Dvanaestostruki lanac uzro#nosti koji je, kako je rekao Buddha,
bio su!tina njegovog prosvetljenja, zasnovan je na postojanju ponovnog
ro$enja. Kamma je uzro#ni mehanizam koji se nalazi u osnovi ponovnog
ro$enja. Mada postoje zapadni branioci Buddhinog u#enja koji su se
koncentrisali na njegov moralni kod i njegovu posve"enost svesnosti
datog trenutka, i koji su zbog toga poku!ali da umanje va%nost kamme u
Buddhinom izlaganju, sam Buddha je nagla!avao da dvanaestostruki
lanac uzro#nosti, uklju#uju"i ponovno ro$enje, predstavlja su!tinu
njegovog otkri"a. On je video %ivot kao neprekidnu i svestranu
zakonitost, proizvod ra#vanja akcija koje se kre"u iz %ivota u %ivot, preko
barijere smrti.
KARMA I HAOS
107

Po!to svaka patnja ima uzrok#esto delima iz pro!lih %ivotaona se
tako$e mo%e eliminisati kad se njen uzrok izbri!e. Osloba$anje od
patnje, prosvetljenje, se sastoji od razumevanja i delovanja na osnovu
odnosa uzroka i posledica, pomo"u kojih kamma vodi ka patnji ili
osloba$anju od nje.
Za mnoge zapadne studente medicine, kamma, sa svojim
implikacijama za ponovno ro$enje, ostaje sanjarski i apsurdni
orijentalizam koji treba ignorisati. Ovaj stav, medutim, odvra"a ih od
su!tine onoga !to je u#io Buddha, i ograni#ava ih na povr!no
razumevanje. Drugi zapadni studenti potpuno prihvataju kammu kao
dogmu jedne prave, prijatne vere u maniru bajke, !to spre#ava upravo
onaj upit u uzro#nost koji je Buddha nameravao da pobudi svojim
u#enjem.
Kamma je opis porekla nase li#nostijedinstveni skup sila,
vrednosti, verovanja, sklonosti i reakcija. Ove komponente li#nosti su
uzrokovane u pro!losti, ili u ovom %ivotu ili ranije, i one istrajavaju kao
postojane osobine. Ali one nisu fiksne. Kroz u#enje, napor, pona!anje i
misaoni uvid baziran na meditaciji, namera koja je u osnovi li#nosti
mo%e se menjati. Tradicionalna zapadna psihologija i kamma se sla%u po
ovom pitanju. Klasi#na zapadna teorija li#nosti svakako ima mesto za
li#ne osobine koje su prisutne pre nego !to uticaj okoline po#ne da nas
formira posle ro$enja. Ove prethodno-prisutne li#ne osobine obi#no su
pripisane temperamentu i nasle$u. Ali Buddha je objasnio da uro$ene
crte vode poreklo u izborima i reakcijama iz pro!lih %ivota. On je
izgradio svoju etiku, orijentisanu ka budu"nosti, na vrsti uzro#nosti koja
nastavlja van ovog teku"eg %ivota u budu"i %ivot, koji "e biti formiran
dana!njim mislima, reakcijama i akcijama. Tako student Buddhinog
u#enja izgleda prisiljen, ili da prihvati kammu i odbaci nau#nu
psihologiju, ili obrnuto.
Kad se kamma pori#e, svet se vidi kao me!avina uzro#nosti i
sudbine. Uzro#nost funkcioni!e sada: sredina nas uslovljava i mi #inimo
izbore koji nas izra%avajuali genetika je puka sudbina. U ovom
KARMA I HAOS
108

pogledu na svet, uzroci koji le%e van na!ih htenja #ine nas onakvim kakvi
jesmo. Mi smo zaustavljeni rukom kojom je rukovodila neka druga sila.
Mi smo shva"eni kao predmeti sre"e. Mada imamo neku snagu za
menjanje i mada na! teku"i %ivot sledi zakone uzroka i posledice, na!e
ro$enje ne sledi ove zakone. Ironija je da je ovaj pogled na svet, za koji
se pogre!no smatra da je nau#ni, zasnovan na serijskom prekidanju toka
uzro#nosti. Za efekte na!ih akcija se veruje da nastaju kod ro$enja i
is#ezavaju prilikom smrti; pre i posle toga, li#nost se potapa u
fatalisti#ki, nekauzalni univerzum. U ovom opisu uzro#nosti, li#nost
izbija iz neuzro#ne nepoznanice, onda postoji i deluje !esdeset ili
osamdeset godina i onda potpuno i!#ezava, bez daljih posledica.
Druga karakteristika pogleda na svet koji pori#e kammu je da
etika postaje lokalna i umanjena. Nema sumnje da postoje moralna
grananja mog pona!anja za vreme moga %ivota, ali ne pre ili kasnije, jer
ne postoji pre ili kasnije. Etika mo%da jeste zna#ajna ali je skromnih
proporcija u pore$enju sa veli#inom sudbine koja me je locirala gde sam
i kakav sam.
Da bi izbegli ove zagonetke, neki studenti meditacije prihvataju
ideju kamme kao mi!ljenje koje apsorbuju zajedno sa ti!inom i
posmatranjem. Kamma shva"ena kao dogma stvara magi#ni pogled na
svet li!en istra%ivanja, u kome se svaki zaokret na putu pripisuje pro!lom
%ivotu. Samo-odgovornost, umesto da je pove"ana, je eliminisana. U
ovom pogledu na svet, de!ava se pasivna, pokorna samo-romantizacija.
To mi se de!ava zbog mog pro!log %ivota postaje jedno neispitano,
univerzalno primenljivo obja!njenje koje podriva tra%enje ispravnog
razumevanja i ispravne akcije sad i ovde. Opis stvarnosti kojim je
Buddha nameravao da umanji ego se koristi da bi se plele egotisti#ne
pri#e. Dogmatski vernici u kammu ispredaju pri#e o sebi koje se ne
zasnivaju na bilo kojoj drugoj realnosti sem samolaskanja. Oni name"u
uzro#nost jednoj nevidljivoj li#noj fantaziji pro!losti i ne ispituju teku"i
trenutak kao #vor u kome je na!a budu"nost embrionski %iva i rita se.
Kako mo%e osoba koja je potpuno posve"ena i kulturno
KARMA I HAOS
109

ukorenjena u nau#noj misli da vidi smisao van prakse meditacije, koja ne
zahteva niti odbacivanje, niti slepo verovanje u kammu, ali koja se
produbljuje iz uvida u oboje, valjanost i njihovo eti#ko grananje?
Ustvari ova o#igledna dilema nije proizvod zapadne
racionalnosti i nauke koja se ne sla%e sa indijskim misticizmom. Ovaj
konflikt zapravo izbija iz plitke stereotipne nauke. Kako je nau#na misao
napredovala i kako imamo modele stvarnosti dublje i kompleksnije,
zapadni i isto#ni pogled na svet su se sjedinili. Jedan primer toga je
nedavni pronalazak teorije haosa.
Teorija haosa, koja opisuje kompleksne stvarnosti, kako ih vidi
savremena nauka, je prozor kroz koji nau#ni istra%iva# mo%e videti svet
na na#in sli#an Buddhinom. To poma%e da se razjasne mnogi principi
kamme. To predstavlja napredak u odnosu na previ!e pojednostavljene
opise uzroka i posledice, koji su preovladavali u nauci devetnaestog i
ranog dvadesetog veka. Teorija haosa se pro!iruje i zamenjuje slike
uzro#nosti zasnovane na mehani#kom, linearnom modelu, koji je do
nedavno smatran su!tinom nauke.
Mehani#ki model stvarnosti je objasnio aspekte sveta #ije
funkcionisanje odgovara uzajamno povezanim uzrocima i posledicama
grubih, vidljivih veza. Klasi#an primer mehani#kog modela u nauci je
bilo pona!anje bilijarskih lopti. Na primer, ugao i sila sa kojom bela
lopta udari crnu, mo%e se koristiti za precizno predvi$anje brzine i smera
crne lopte. Primedba je, me$utim, da se ova vrsta nauke doga$a u okviru
fiksnog i ve!ta#kog okvira, simboliziranog zidovima bilijarskog stola.
Obzirom da niko ne %ivi na bilijarskom stolu, teorija haosa je
poku!aj moderne nauke da objasni ukupan svet u kome %ivimo van
fiksnih, ve!ta#kih granica. To se izgleda vi!e mo%e primeniti na prirodne
pojave kao !to su turbulencija, vreme, pa #ak i li#nost. Teorija haosa
pro!iruje uzro#no razmi!ljanje u obja!njenje koje vi!e zadovoljava
kovitlanje na!eg postojanja nego !to su vektori ve!ta#kog i ograni#enog
sveta bilijara. Primena teorije haosa je da, u veoma slo%enim sistemima,
poput ljudskog bi"a, uzro#nost funkcioni!e u orkestriranom, shvatljivom
KARMA I HAOS
110

na#inu koji otkriva povezanost u pojavnom svetu.
Ranija nau#na obja!njenja, sa svojim mehani#kim modelom
ljudskog %ivota, postavila su svet prekidne uzro#nosti. Smrt je
sagledavana kao praznina u kauzalnoj matrici sveta. To je bilo kao da je
svet mre%a doga$aja, od kojih je svaki zasnovan na, i nastaje iz, narednih
doga$aja, ali mre%a je imala mnogo rupa, kroz koje bi nova li#nost
ispuzala u %ivot u ovom svetu i kroz koje bi kona#no nestala. Ovaj
primitivni, pseudonau#ni pogled na svet devetnaestog i ranog dvadesetog
veka, mo%e se opisati kao teorija uzro#nosti koja je bazirana na
nepovezanim vremenskim i prostornim segmentima reda, koji su
nasumice razasuti ili su posledica kaprica nevidljivog. Ovo je svet
bilijarske igre, u kome vektorska matematika mo%e predvideti fizi#ko
pona!anje lopti sve dok one ostaju na stolu, ali ako odu preko ivice,
pona!aju se bez pravila ska#u"i okolo kao lude.
Buddha je u#io, a teorija haosa omogu"uje, drugi na#in da se
sagleda svet nesalomive uzro#nosti bez ograda ili izuzetaka, zasnovan na
otvorenom ose"aju vremena i prostora i opisuju"i svet varijacija i
zakonitosti kojima upravljaju univerzalni zakoni. Ovo je svet oblaka i
misli. Intelektualna ekskurzija kroz svet teorije haosa mo%e obezbediti
nekim zapadnim studentima meditacije intrigiraju"i alat koji mo%e da
produbi njihovu praksu. Razume se, treba dr%ati na umu da je teorija
haosa nau#ni poduhvat, a ne duhovni put ka nibbani.
II. HAOS
Stotinama godina su nau#nici verovali da univerzum mo%e biti
opisan jednostavnim matemati#kim zakonima. Newtonova fizika, na
primer, poku!ava da objasni jasne matemati#ke formule, da predvidi
odnos izmedu rotiraju"ih tela u solarnom sistemu.
Newtonov matemati#ki model ta#no opisuje i predvi$a kretanje
dva tela koja rotiraju jedno oko drugog. Ali kad je tre"e telo uvedeno
ra#un je postao nemogu"e kompleksan. Dok Newtonove jedna#ine mogu
opisati rotiranje Zemlje oko Sunca, one postaju neefikasne kada se
KARMA I HAOS
111

primene na Mesec koji rotira oko Zemlje, koja rotira oko Sunca. Kako
Mesec rotira oko Zemlje, jaka gravitaciona sila Sunca uti#e na njegovu
orbitu. To za uzvrat menja Zemljinu orbitu, zato !to Mesec privla#i
Zemlju, koja, ponovo za uzvrat, menja Mese#evu orbitu. Ovaj proces
kontinualnih povratnih spregau kome naru!avanja reda izazivaju vi!e
gre!aka, koje onda uti#u na prvobitna naru!avanja redaprouzrokuje
haoti#no pona!anje celog sistema. Kad je uvedeno kretanje tre"eg tela
nije bilo periodi#nosti, niti lako opisive strukture. &ak, jo! gore,
jedna#ina koja bi mogla modelirati orbite celog solarnog sistema trebala
bi da uzme u obzir devet planeta, pedesetak meseca i bezbroj asteroida i
kometa.
Newtonovi fizi#ari, nemo"ni da re!e ovaj problem, odlu#ili su da
efekti drugih rotiraju"ih tela moraju biti dovoljno mali da dozvole
njihovo zanemarivanje. Gledano dugoro#no, oni su podrazumevali da
Mese#evo obrtanje oko Zemlje u gravitacionom polju Sunca mo%e biti
smatrano da je dovoljno blizu pona!anju Mese#evog obrtanja oko
Zemlje, kao da Sun#evo gravitaciono polje nije prisutno. Da bi se
objasnili i predvideli neki doga$aji, sa matemati#kom precizno!"u, oni
moraju da zanemare druge doga$aje. Smatrali su da je nemogu"e otkriti
jednostavne op!te zakonitosti da se opi!u kompleksni modeli prirode.
Ova vrsta pojednostavljenja postala je standard me$u nau#nicima;
pribli%nosti su morale biti dovoljno dobre.
Modeli za tri rotiraju"a tela su bili te!ki za re!avanje zato !to su
uklju#ivali tip jedna#ina koje se zovu nelinearne diferencijalne
jedna"ine. Ove jedna#ine su veoma kompleksne. U svakom slede"em
koraku ra#unanja, vr!i se operacija zasnovana na prethodnom koraku. Ali
za razliku od linearnih diferencijalnih jedna#ina, vrednost na kraju
jednog koraka ne"e predvideti vrednost koju "e jedna#ina dati deset
koraka kasnije. Varijacija poja#ava varijaciju u nepredvidivom smeru i
sa haoti#nim ishodom. U radu sa ovim problemima, pioniri ra#unanja
koncentrisali su se na nala%enje na#ina da daju pribli&ne odgovore
nelinearnih jedna#ina. Kada su podaci iz nekog eksperimenta pokazivali
KARMA I HAOS
112

nelinearne promene, nau#nici su generalno odbacivali podatke, ili ih
krivili za eksperimentalnu gre!ku i nalazili pribli%nu linearnu jedna#inu
da opi!u podatke. Ako ova jedna#ina nije ta#no predvi$ala rezultate, za
varijaciju su se krivili spoljni poreme"aji koji se ne mogu opisati.
Nelinearne jedna#ine su postale smetnja za ra#un. Problemi, kao !to su
turbulencije u fluidima, koji se mogu opisati samo nelinearnim
jedna#inama, su bili zanemarivani.
Sa pronalaskom kompjutera pedesetih godina sve ovo je po#elo
da se menja. Kompjuteri mogu numeri#ki re!iti probleme za koje bi bili
potrebni %ivoti da bi se re!ili rukom. Jedan od prvih ljudi koji je primenio
kompjuterizovanu analizu na nelinearne jedna#ine bio je meteorolog po
imenu Edward Lorenz, koji je otkrio tri nelinearne jedna#ine za koje je
verovao da "e opisati pojave koje su ranije izgledale slu#ajne i
neshvatljive, a te pojave su meteorolo!ki uslovi. Lorenz je tvrdio da
prou#avanjem pona!anja relativno jednostavnog sistema tre"eg reda
mo%e dobiti uvid u kompleksnu atmosferu Zemlje.
Kad je stavio svoje jedna#ine u kompjuter i nacrtao rezultate,
na!ao je da, iako su u velikoj meri upro!"ene u pore$enju sa
mnogostrukim faktorima u planetarnim meteorolo!kim sistemima, te tri
jedna#ine su proizvele frapantno varijabilno pona!anje. Rezultuju"e
varijacije su se !irile u mnogim pravcima kako su nelinearne
diferencijalne jedna#ine prolazile kroz kompjuter. Tri nelinearne
jedna#ine, tri konstatacije, mogu dati niz ishoda.
Menjanje po#etnih vrednosti u jedna#ini za sasvim malu
vrednost, recimo jedan desetohiljaditi deo, moglo je drasti#no da uti#e na
vrednost u daljem ra#unanju. Njegova tri dijagrama u po#etku su
izgledali sli#ni, skoro identi#ni, ali posle mnogo iteracija, oni su se
nepredvidivo razlikovali, dok ne bi postali potpuno razli#iti. Na njegovo
iznena$enje, Lorenz je prouzrokovao isto tako nepredvidivo pona!anje
kao i vreme sa tri relativno jednostavne jedna#ine. Ubrzo je otkrio da je
ovo bila karakteristika svih nelinearnih jedna#ina. Umesto uklanjanja
malih razlika, jedna#ine su uve"ale razlike, potpuno menjaju"i dobijene
KARMA I HAOS
113

grafike.
Naj#e!"e citiran primer ovog uve"anja postao je poznat kao
efekat leptira, koji je pretpostavio da mahanje leptira krilima u Kini
danas, mo%e izazvati uragan na Floridi idu"e nedeljeudaranje leptira
po vazduhu je mali, jedinstveni na#in stvaranja malog lokalnog
gradijenta toplote koji stvara postepeno, preko ogromnog, okeanskog
otvorenog prostora ja#i vetar, koji stvara sistem visokog pritiska koji se
kre"e preko Pacifika, guraju"i vla%an vazduh preko centralne Amerike u
Karibe. Na osnovu Lorenzovog istra%ivanja, savremeni meteorolozi su
verovali da, ako vreme bude mereno na svakoj stopi cele zemlje,
informacija ne"e pouzdano predvideti vremenske uslove vi!e od par dana
unaprednajmanje, nezabele%ene varijacije se mogu uve"ati, da potpuno
promene vreme za par dana.
Dalje analize su pokazale da sli#ni modeli va%e za mnoge druge
sisteme. Za ekonomiju je, na primer, tradicionalno smatrano da je to
sistem u kome je predvi$anje budu"ih doga$anja mogu"e ako se
dovoljno zna o trenutnim uslovima. Klasi#na ekonomska teorija opisuje
linearni svet. Ali studenti nelinearnosti su demonstrirali da je ekonomija
u svojoj prirodi nepredvidiva. Male promene mogu biti mnogo uve"ane
na neo#ekivane na#ine, dok prividni makro-ekonomski pomaci mogu
napraviti male ili bezna#ajne promene dugoro#nih ekonomskih ishoda, u
zavisnosti od mnogih sila u okviru ekonomije. Sli#ni efekti se mogu na"i
u ekologiji, hemiji, fizici i #ak kompjuterskoj nauci. U primeru sun#evog
sistema razmatranom ranije, mogu"e je da jedan od malih efekata
gravitacije, recimo taj koji ima Pluton na Zemljin Mesec, mo%e na kraju
izazvati drasti#nu promenu Mese#eve orbitemo%da dozvoljavaju"i da
on potpuno napusti Sun#ev sistem.
Kao slamka koja lomi le$a kamili, postoji odre$eni nivo na
kome je verovatnije da promene imaju drasti#ne efekteda guraju
sistem u drugo stanje postojanja. Fizi#ki svet sadr%i zone pravila,
nazvane zonama privla#enja. Kad se pojava kre"e prema ekstremnom
kraju zone, privla#enje nove zone, sa novim pravilima, mo%e prevagnuti,
KARMA I HAOS
114


menjaju"i javljanje i pona!anje originalne pojave.
To je bila jo! jedna karakteristika nelinearnih diferencijalnih
jedna$ina koje je otkrio Lorenz. Podaci iz njegovih kompjuterskih
crtanih grafika u po$etku su izgledali kao da nemaju model. Ali tokom
slede"ih nekoliko ra$unanja primetio je da oni nisu zapravo anarhi$ni,
$ak i ako stvaraju $udne oblike. Dok se sistem nije nikada ponavljao i
nije bio pouzdano periodi$an, on je bio u okviru definisanog opsega
vrednosti. Taj opseg vrednosti, nazvan Lorenzov privlaka", pokazuje
strukturu sli$nu onoj koju formiraju mnogi naizgled haoti$ni sistemi. Za
kratko vreme, sistem izgleda bez modela, ali za du&e vreme, on odr&ava
op!ti model. Vreme na Zemlji pokazuje ovo isto pona!anje. Ono se ne
preokre"e iznenada u hladno, vakuumsko stanje, niti dosti&e temperature
pri kojima se de!ava atomska fuzija. Ono te&i da ostane u opsegu od -60
do 45 stepeni Celzijusa. Ovo je temperaturna zona kojoj je privu$ena
atmosfera Zemlje. U ovom opsegu, nalazi se jedno ostrvo relativne
stabilnosti.
Grafikon Lorenzovog privlaka"a
Ali ako je sistem dovoljno poreme"en, on mo&e sko$iti u veoma
razli$ito pona!anje, rotiraju"i oko drugog privlaka$a. Lorenzov
KARMA I HAOS
115


privlaka$, koji opisuje temperaturnu zonu Zemlje, je samo primer onoga
!to zovemo $udan privlaka$. Termin $udni privlaka$i osvetljava
njihovu nepredvidivost. Za!to, na primer, temperatura Zemlje ostaje u
zoni u kojoj je, a ne 100 stepeni toplije ili 200 stepeni hladnije! 'udni
privlaka$i pojavljuju se u mnogim sistemima. Mnogi privlaka$i se
sastoje od mno!tva oblasti koje slu&e kao privlaka$i i drugih oblasti koje
odbijaju sistem. Drugim re$ima, u kompleksnim, naizgled haoti$nim,
visoko varijabilnim sistemima matemati$kih formula ili prirodnih
pojava, mogu postojati baferi, kontejneri, mesta ili kanali koji proizvode
parcijalne privremene ure%enosti. Neki meteorolozi sada veruju da su
ni&e temperature, koje se de!avaju za vreme ledenih doba, rezultat drugih
privlaka$a nego onog koji je delotvoran danas. U kompjuterskim
modelima, nau$nici su na!li da dok klima mo&e rotirati oko jednog
privlaka$a za du&e vreme, ona mo&e spontano sko$iti u drugo stanje i
po$eti da rotira oko drugog privlaka$a. Ova me!avina privremenog,
parcijalnog reda, koju sledi iznenadan, dramati$an pomak u novi kvazi-
red lociran oko novih $vorova, je karakteristi$an za nelinearne
diferencijalne jedna$ine, vreme i druge kompleksne aspekte sveta.
Jedna jednostavna i zato !iroko prou$avana diferencijalna
jedna$ina je jedna$ina kori!"ena za modeliranje rasta &ivotinjske
populacije u kona$noj sredini: populacija slede"e godine = prira!taj
(sada!nja populacija) (1-sada!nja populacija) [P
n+l
= rp
n
(l-p
n
)]. Kad je
prira!taj nizak, populacija te&i da se zaustavi na odre%enom nivou. Taj
nivo je jedan privlaka$. Kad je prira!taj ve"i, populacija osciluje izme%u
dva privlaka$a. Kad prira!taj postane $ak ve"i, on po$inje da osciluje
izme%u 4, 8, 16 i 32 privlaka$a populacije. Na odredenoj ta$ci, kad je
prira!taj = 3.56999, broj nivoa ili privlaka$a je beskona$an. Izgleda da
populacija osciluje slu$ajno. Postoji haos. Ali, kako prira!taj nastavlja da
raste, zakonitost se ponovo javljapopulacija po$inje ponovo da
regularno osciluje. Ipak, mala promena u prira!taju je sve !to je potrebno
da se izazove poreme"aj u oscilaciji. 'ak i unutar haosa, odre%eni nivoi
populacije su izgleda privlaka$i. U okviru neverovatno haoti$ne
KARMA I HAOS
116


aktivnosti, izgleda da postoje neki nivoi organizacije.
Kako je haos postao legitimna oblast prou$avanja, pojavio se
novi tip matematikekojom je eksperimentisano na kompjuteru da bi se
otkrilo pona!anje nelinearnih jedna$ina. Uskoro je prona%eno da
odre%eni modeli va&e u haoti$nim sistemima bez obzira kakva
diferencijalna jedna$ina ih generi!e. Ovi modeli su skoro otkriveni,
univerzalni matemati$ki zakoni, analogni sa 2+2=4. Posledice su da, bez
obzira koje jedna$ine su kori!"ene, haoti$no pona!anje pokazuje sli$ne
generalne principe. 'ak kori!"enjem potrebnih upro!"avanja da se
modelira stvarni svet, izgleda da rezultati predvi%aju aspekte stvarnosti
za koje se ranije mislilo da su bez zakona. Nau$nici, shvataju"i da se ovi
sistemi ne mogu vi!e istinski opisivati kao haoti$ni, nazvali su nauku
koja nastaje, kompleksnost. Kompleksnost zaista nije haoti$na niti
anarhi$na. Fini privlaka$i, ponavljanja i odnosi upravljaju $ak i naizgled
divljim doga%ajima.
Krajem sedamdesetih, nau$nici su po$eli da sagledavaju
Vrednosti p
n
u
stacionarnom
stanju
Vrednost r
haotina oblast
p
n
konvergira
do odreene
granice
Dijagram rasta populacije
p
n+1
=rp
n
(1-p
n
)
Poetna vrednost p = .02
p
n
osciluje
izmeu vrednosti
r=4.0
KARMA I HAOS
117


zakonitost koja je u osnovi haosa mnogih stvarnih svetskih sistema i
prirodnih pojava. Po$eli su da shvataju da kompleksnost prirode nije
rezultat velikog niza detaljnih instrukcija koje diktiraju ta$no pona!anje u
svakoj pojedina$noj situaciji. Umesto toga, kompleksnost prirode se sada
shvata kao rezultat manjeg broja prirodnih zakona koji omogu"uju i
zakonitost i raznolikost mogu"ih ishoda. Kao pravila igre bejzbol, nau$ni
zakoni sme!teni u okviru prirodnih sistema postavljaju skice, defini!u
skup va&e"ih principa i mogu"nosti; pa ipak, kao i u toku igre bejzbol u
akciji, brojni, skoro neprebrojivi rezultati mogu da se dogode u okviru
konteksta pravila.
Nauka o kompleksnosti je prou$avanje ove me!avine nametanja
i varijacija u okviru prirode. Danas postoje nau$nici $ija je specijalnost
studija kompleksnosti na bazi konceptualnosti, matematike ili
kompjutera, kao !to su grupa Nobelovih laureata i drugih istaknutih
nau$nika instituta Santa Fe u Novom Meksiku. Jedno od obele&ja
kompleksnosti je da se, na svakom novom nivou organizacije, javlja
novo sistemati$no pona!anje koje je razli$ito od zbira pona!anja delova
koji ga $ine.
Jedan primer kako novi nau$ni zakoni iskrsavaju da upravljaju
pojavama na novim nivoima organizacije je veza biologija&ivotdo
sastavnih komponenata &ivotnih formiatoma i molekula. Zakoni
biologije nisu samo produ&etak fizike i hemije. Mada su na!a tela
sastavljena od hemikalija u njihovoj atomskoj prirodiugljenik,
vodonik, azot, kiseonik itd.ne mo&ete sastaviti $oveka ili irskog setera
stavljanjem ta$nih proporcija hemikalija u ba$vu i njihovim me!anjem.
Biolo!ki sistemi, &iva tela, slede ne samo zakone fizike i hemije, ve"
vlastite zakone koji nastaju na stepenu kompleksnosti koji zovemo
&ivot. Vi!e kompleksnosti nije samo dodavanje. Vi!e je razli$ito. Novi
principi proizilaze u okviru novih nivoa sveta.
)tavi!e, principi u okviru sve ve"e slo&enosti su sami vo%eni
pravilima efikasnosti ili ekonomije. Pravilo reda izgleda da je neka vrsta
optimizacije. Podstrukture se organizuju u kompleksnije superstrukture
KARMA I HAOS
118


koje su na ni&im energetskim nivoima, ali ovi najpo&eljniji nivoi obi$no
se pojavljuju na onom !to se zove ivica haosa. Ivica haosa opisuje
me!anje $vrstih i fluidnih stanja za vreme kojeg "e najverovatnije do"i
do optimalnog kori!"enja energije i adaptacije.
Primeri robusnih efekata ivice haosa se nalaze u mnogim
biolo!kim i dru!tvenim sistemima. Na primer, ako je sistem kruto
upravljan, onda on ne"e mo"i da se prilagodi kao odgovor na spoljne
zahteve i promene okoline, i sklon je slamanju. Ovde se misli na
autoritarne vladavine, koje name"u diktat u kratkom periodu, ali koje se
slamaju kad njihov vo%a umre ili kad spoljni pritisak postane prevelik. S
druge strane, visoko haoti$an sistem te&i da se razvije u anarhiju, kao !to
je posle pada Rima Evropa gurnuta u gra%ansku neslogu i kulturni nered.
Na ivici haosa, sistem sadr&i dovoljno reda za samo-o$uvanje, i dovoljno
kompleksnosti da omogu"i nove kombinacije i permutacije, nove
energije i nove odnose koji iskrsnu iz fiksnih prolaza prethodnog. Ovde
se misli na idealnu demokratiju, $iji zakoni kontroli!u nasilje i anarhiju,
ali $ije diskusije, neslaganja i izbori pogoduju laganom talasanju
politi$ke arene, koje proizvodi obnovljenu vladavinu kontinuiteta i
promene. Plodna kompleksnost istrajava najdu&e na ivici haosa.
Teorija haosa nam daje novi prozor za razumevanje kako svet
funkcioni!e. Umesto sagledavanja sveta kao rezultata mnogih
jednostavnih linearnih pona!anja, sada mo&emo razumeti da je svet
manifestacija od samo nekoliko, ali veoma kompleksnih, nelinearnih
diferencijalnih jedna$ina. Pona!anje ovih jedna$ina daje nau$nicima
veliki uvid u svet koji ih okru&uje. Pronalasci koji su otkriveni u teoriji
haosa su nau$na revolucija kasnog dvadesetog veka, privla$e"i nau$ni
pogled na svet jedan stepen bli&e ta$nom modeliranju kompleksnog
univerzuma u kome &ivimo.
KARMA I HAOS
119
III. PRINCIPI KAMME
KAMMA OBJEDINJUJE IZBOR I NU"NOST.
Koncept kamme se ne uklapa lako u zapadnu misao, jer on izra%ava
jedinstvo dva elementa: izbora i neophodnosti. Kamma nije ni sloboda ni
odre$enost, kako je to #esto pogre!no shvatano, ve" dinami#ko jedinstvo
ovih dvoje, koji su u zapadnoj nau#noj misli bili #esto smatrani
suprotnostima. Ali danas, teorija haosa nam ukazuje na pogled na svet u
kome ove suprotnosti mogu biti nau#no shva"ene tako da funkcioni!u u
skladu.
Termin haos je iskrivljen ili paradoksalan naziv za novu nauku,
jer njen osnovni princip je da i najve"i nered verovatno sadr%i neku finu
koherenciju i red. Na svakoj dubini, u svakom bud%aku i tavanu,
univerzum je uvek brak izme$u slobode i ograni#enja. Univerzum nije
mehani#ki kao sat, niti ikad potpuno bezobli#na magla.
Prema klasi#noj, linearnoj nauci, univerzum je sastavljen ili kao
zakonit ili slu#ajan, na raznim popri!tima, u razli#ito vreme. Ovo dvoje
egzistira u polaritetu ili razdvojeno. Ako je pojava zakonita, onda se za
njene jedna#ine smatra da va%e apsolutno. Ako nije ta#an zakon
upravljao carstvom prirode, onda je to smatrano slu#ajnim. Ali u teoriji
haosa, mi predvi$amo da stepeni reda i nereda postoje zajedno u istom
trenutku na istom mestu. Ova koegzistiraju"a kompleksnost proisti#e iz
nauke o atomima, koji formiraju svet kao sastavljen od labavih deli"a
koji lebde izme$u stacionarnih stubova i lukova koji su sami sastavljeni
od o%ivljenih ali kompresovanih deli"a i koji difuzni i #vrsti mogu
menjati svoje sastavne delove. Odre$enost i neodre$enost, oblik i
bezobli#nost, me!aju se i zajedni#ki postoje u razli#itim stepenima na
razli#itim mestima u razli#ito vreme. Zakonitost i slu#ajnost su stepeni
jedno drugog. Oni nisu u suprotnosti, ve" u plodnom jedinstvu. Ova
atomska, kompleksna sinteza slobodnog izbora i zakonitih posledica va%i
ne samo za svet fizike i hemije, ve" i za na!e psihe isto tako.
U svakom trenutku, i na! li#ni %ivot sadr%i ovo jedinstvo izbora i
KARMA I HAOS
120
nu%nosti. Mada se #esto ose"amo no!eni "udljivim silama, nered je
iluzoran, i #ak i u oluji postoji oblast koherencije.
Ne mo%e se svaki doga$aj koji nam se de!ava redukovati na
neposrednu linearnu posledicu pribli%nog prethodnika. Oluje starog
porekla mogu plju!tati oko nas i veliki dru!tveni vrtlozi mogu nas
po#istiti u istorijskim doga$ajima daleko od na!ih vrata. Ali #ak i u
okviru uragana, koji nam se #ini da je #isti haos, le%e linije nau#nih
jedna#ina, i svaki uragan na kraju umire i reintegri!e se u prostranom telu
prirode, njegova ki!a ponovo se odmara u okeanu i njegov vetar se
resorbuje u atmosferi. Sli#no, ljudi uhva"eni u nedoku#ivim doga$ajima
mogu putovati du% polja sila ljubavi i saose"anja #ak i u okviru
vrtoglavih prilika.
Gledanjem kroz so#iva teorije haosa, mo%emo videti kako
kamma funkcioni!e: na! izbor ostaje na! u okviru konteksta varljivih i
raznovrsnih doga$aja sveta, i svaki od na!ih izbora "e trenutno po#eti da
putuje niz linije uzroka i posledica. Mi delujemo u okviru bujice sveta i
magneti kamme izvla#e posledice. Postoji neodre$enost, izbor, ali na!e
akcije organizuju prethodni nered u magnetnom polju posledica. Svi
trenuci i prostori slobode su bliski vektorima posledica. Ba! kao !to se
uragan na kraju zavr!ava u okeanu i vazduhu, sve !to radimo se
reintegri!e u elektromagnetnim silama koje na!e akcije stavljaju u
pokret. Ako je priroda carstvo oluje, ona je tako$e oblast magnetnog
polja.
Teorija haosa govori nam istu stvar kad opisuje svoje
modeliranje stvarnosti. Nelinearne jedna#ine su u stanju da daju
varijabilne a ipak re!ive ishode. Postoji labavost, fleksibilnost u svetu,
koje filozofi i teolozi zovu slobodna volja, i koje nau#nici ozna#avaju
kao haos ili kao mesto neodre$enosti. Mi ne mo%emo predvideti ta#an
ishod na!ih ili bilo #ijih akcija ovog popodneva. Svaka akcija savija
meridijane u okviru polja sila kompleksnih ranijih akcija i efekata. Na!e
akcije se de!avaju u dinami#kom svetu koji li#i na beskrajni bilijarski sto
sa stotinama lopti na njemu koje ve" zuje na njegovoj povr!ini u raznim
KARMA I HAOS
121
smerovima. Sudbina na!e lopte delimi#no zavisi od njene sile i smera, ali
delimi#no "e rezultirati iz drugih sferoida koji je mogu udarati. Mi
%ivimo u ka!i interakcija. Uticaj na!ih %ivota de!ava se u gustoj matrici
drugih %ivota, istorijskog trenutka, sa jedinstvenim i osciluju"im
konkurentnim pratiocima sa njihovim vlastitim akcijama, interakcijama, i
vektorima.
Ali teorija haosa nas podse"a da je kompleksnost daleko od
anarhije. Mi se mo%emo odbijati od zidova, ali mi tako$e mo%emo
kormilariti. Mi se mo%emo sudarati, ali mo%emo tako$e povratiti pravac
#im smo skrenuti sa kursa. Mada ne mo%emo predvideti ishod jednog
popodnevnog izbora i izvr!enih akcija, mo%emo pove"ati predvidljivost u
vezi s ishodima stalnih, ponavljanih, upornih napora da zadr%imo pravac,
uprkos smetnji bo#nih sudara ili obrtnih momenata. Nelinearne jedna#ine
i zakoni kamme opisuju ogromnu varijabilnost, ali i zakonite i
koherentne procese. Nelinearne jedna#ine i zakoni kamme podse"aju nas
da u okviru centra oluje sa gradom, mi mo%emo i"i putem.
Prava sloboda postoji zato !to svet nije kapriciozan. Pravac
na!eg %ivota je proizvod obnovljenog i ponavljanog zaleta. Sloboda je
prisutnost, ne odsustvo, ograni#enja koja daju teku"i uticaj i va%nost
na!im izborima. &ak i kad klizamo po ledu, mi smo iza volana. Ako ne
pani#imo, i ako povremeno ko#imo i skre"emo u pravcu klizanja,
mo%emo ponovo uspostaviti kontrolu nad na!om putanjom.
Beskona#no kompleksan univerzum odgovara na jedan uporan
!apat. Mi jedrimo na drevnoj mudrosti starijoj od bilo koje oluje. Kamma
zna#i da svaki trenutak povezuje neku pro!lost i neku budu"nost, i u tom
trenutku materijalni univerzum uklju#uje pulseve ljubavi i mr%nje,
radosti ili u%asa, u svoje kompleksne i vi!edimenzione formule.
U malo poznatom pismu, Ralph Waldo Emerson opisuje kako,
!to je du%e %iveo, sve vi!e je ose"ao snagu sudbine, prethodne uslove,
istorijske prevrate, slu#ajnosti ro$enja, bolesti, rata, koji ti!te pojedinca.
Izgleda da je %ivot nagla!avao zna#aj sudbine i bezna#ajnost pojedinca.
On je pravio analogiju izme$u svojih obaveza, i obaveza svake osobe,
KARMA I HAOS
122
kao %ivot okru%en uslovima koji su kao pe"ina sa debelim zidovima.
Onda je dodao da u jednom trenutku uvida, ljudska svest mo%e otkriti da
su zidovi u svakom pravcu pokretni i mekani i mogu biti modelirani
pritiskom ljudske ruke, da zauzmu nove vazdu!aste oblike. Uvid mo%e
topiti stene sudbine. I kad trenutak uvida pro$e, stena se ponovo ose"a
kao #vrsta, ali nova, li#no modelirana dimenzija.
Svako mesto stvarnosti istovremeno vibrira sa odbijanjem
slobode i po#iva na prethodnom sadr%aju i posledicama. Matematika
univerzuma mo%e istovremeno diktirati i dozvoljavati. Odre$enost i
slobodna voljastare suprotnosti filozofijemogu proiza"i iz istih
nelinearnih jedna#ina, koje mogu oblikovati i sadr%ati pojave bez
njihovog imobiliziranja ili redukovanja njihove unutra!nje raznovrsnosti
na predvidljivost.
U beskona#noj seriji pulsiraju"ih trenutaka, linearnost i
fluidnost, odre$enost i slobodna volja, par i nepar, postoje zajedno. Ove
stare filozofske podele su bile zasnovane na iluzijama
jednodimenzionalnosti i #vrstine. U stvari, svet je usijan i beskona#no
mali. Mi postojimo izme$u trenutaka. Mi oblikujemo ne bilo koji, ve"
teku"e %ivote pe"ina.
Posledica ispravnog razumevanja kamme je podsticanje
raspolo%enja. Za razliku od fatalizma determinista, ili samoapsorpcije
egzistencijalista, kamma ispravno shva"ena istovremeno pali prihvatanje
i optimizam. Mi prihvatamo na!u molbu kao na!u odgovornost i %elimo
sve%e odgovore i re!enja. Svakog trenutka mi smo posledice svojih
prethodnih uvida i onoga !to "emo postati. I svaki trenutak mo%e biti ulaz
u odgovorno iskovan novi dan.
ANATTA, NEPOSTOJANJE STALNOG SOPSTVA.
Teorija haosa obezbe$uje modele za razumevanje Buddhinog u#enja
anatte, nepostojanja stalnog sopstva.
Nova nauka izostavlja teolo!ki pogled na svet koji je bio prisutan
u nauci devetnaestog i po#etkom dvadesetog veka. Onda je uzro#nost
KARMA I HAOS
123
prou#avana kao da dejstvuje pribli%no u istom bazenu vremena i
prostora. To je bio eho drevnih teologija koje su se koncentrisale na
planetu zemlju kao centar svemira, i koje su opisivale svet kao star
hiljadama godina posle kreacije.
Ali u teoriji haosa, i u stvarnosti kako ju je opisao Buddha, ne
postoji mesto kreacije, postoji samo beskona#no vreme i proctor, i
univerzum je po prirodi jednolik, a ne geocentri#an. Dok se stara nauka
pridr%avala univerzuma bilijarskog stola#vrsto stoje"i na nogama na
steni zemlje i sa ta#no ograni#enim prostoromteorija haosa nosi nas u
uzro#ni svet bez porekla, bez kraja, neprestano sticanje i stalni uticaj.
Nema #vrstih zidova apsolutnih granica bilo gde, i talasi efekata pulsiraju
iz na!ih akcija, valjaju se napred kroz vreme i prostor. Mi postajemo
gra$ani !irenja, kontinuiteta i komunikacija.
Nema neosvojivih ostrva u univerzumu, nema pravih tvr$ava.
Nema ograni#enih prostora slobodnih od uticaja drugih popri!ta. La%na
jasno"a proisti#e iz studiranja fizike bilijarskih lopti, bez studiranja
motiva #oveka koji dr%i tak i udara ih. (to !ire kontinuitete istra%ujemo,
ve"a je kompleksnost ishoda, jasniji su zakoni koji nas vode i vi!e se
pribli%avamo univerzalnoj istini. Na ivici svake pojave su bliske pojave
koje uti#u na nju, kao !to orbita Meseca uti#e na orbitu Zemlje, koja
uti#e na orbitu Mesecada ne pominjemo Pluton. Teorija haosa
proisti#e delimi#no iz eliminisanja proizvoljnih napora da se ograni#i
kompleksnost uzro#nih interakcija. Ta#na obja!njenja nisu zasnovana u
proizvoljno ograni#enom vremenu i prostoru.
Kao kod univerzuma i bilijarskog stola, nema jedinstvenih i
kona#nih granica oko mene. Sile koje me modeliraju, izbori u#injeni u
ovim granicama, stalno dejstvuju dok se ne ugase, i oni dejstvuju pre i
posle onoga !to ja, u neznanju i aroganciji, samovoljno ozna#avam kao
ja. Ova ko%a sopstva je privremena membrana u univerzumu
popustljivosti. Ovo telo/um nije ni po#etak ni kraj onoga !to pokazuje.
Kad divlje gro%$e sazri u Massachusettsu u septembru i osu!i se
na vinovoj lozi na suncu, ono stvara oblasti opojne, o!tre arome.
KARMA I HAOS
124
Primetio sam kad tr#im pored njih da miris kru%i u ograni#enim
oblastimaja tr#im, ne ose"am ni!ta; iznenada prolazim kroz gustu reku
gro%$a o!trog mirisa i opet iznenada ja sam izvan njega, kao da je bilo
zamotano u opnu atmosfere. Sredinom oktobra, ovaj bo%anski gost je je
oti!ao. To je, tako$e, priroda na!eg sopstva.
Buddha je opisao anattu, nema trajnog sopstva. Nema
jedinstvenih i kona#nih granica oko mene. Ja sam prenosni i lokalni izraz
kombinacije zakona i haosa, u univerzumu bez !avova #ije jedna#ine ja
izra%avam. Ja sam sli#an jesenjem mirisu gro%$a.
Bilo koji opis koji po#iva na sa%imanju vremena i prostora
otkriva samo granice opisiva#a iza opisa. Ima mnogo ivica, mnogo opni
gro%$a, ali nema finaliteta u svetu stvari. Fluidna promena je priroda svih
tela, svetova i istinitih jedna#ina. Ova zemlja, ovaj univerzum, je jedan
privremeni oblik prostora u !irem ciklusu reda i promene.
JEDINSTVENI ISHODI IZ SLI'NIH AKCIJA
Teorija haosa poja!njava za!to promenljivi ishodi mogu slediti o#igledno
sli#ne akcije.
Glavna primedba na kammu, sa ta#ke gledi!ta linearne misli, je
ono !to se mo%e nazvati: skepti#na kritika. Dvoje ljudi naizgled slede isti
put, ali dobijaju veoma razli#ite rezultate. I on i ja meditiramo na isti
na#in isti broj godina, ipak je on zavr!io na druga#iji na#in od mene.
Sigurno, ovo opovrgava da isti uzrok uvek daje iste rezultate. U ovom
argumentu protiv zakona kamme postoji pet gre!aka.
U Buddhinom opisu stvarnosti, nema trajnog, stalnog sopstva
skrivenog u nama, ali mi imamo individualnost. Svako od nas ima
jedinstvenu istoriju i li#nu gra$u. Ljudi imaju razli#ite pretke. Dok
po#inju od iste startne linije, jedan trka# ima ostatke lepinje od doru#ka u
svom stomaku, dok drugi ima praznu utrobu. Svi posedujemo jedan
ogroman kompleks istorijskih, dru!tvenih, psiholo!kih me!avina od ve"
postoje"ih stalno prisutnih pro!lih uzroka. Mi nikad, u stvari, ne
nagazimo istu liniju kao bilo ko drugi. Mi putujemo kroz vreme ja!u"i
KARMA I HAOS
125
razli#ite vektore koji su samo kratko i povremeno paralelni sa bilo #ijim
drugim. Mi putujemo u istom kupeu voza, jedan pored drugog, ali na
razli#itim %ivotnim putovanjima koja su paralelna samo danas. Ovo je
gre!ka me!anja bliskosti (fizi#ke blizine) sa sli#no!"u.
Drugo, kad merimo efekte, mi to radimo u jednoj ili nekoliko
ta#aka u vremenu. Me$utim, pravi uticaj bilo koje akcije mo%e trajati van
vremena na!eg merenja. Jednostavne jedna#ine su re!ene, i stavljene u
kona#ni oblik fiksnih brojeva. Ali nelinearne diferencijalne jedna#ine,
#ije pona!anje bli%e simulira stvarnost, stalno se otkrivaju. Zamislite
razliku izme$u #oveka koji sa olovkom radi algebru, nasuprot Edward
Lorenzovom kompjuterskom crtanju brojnih interakcija nelinearnih
jedna#ina. U terminu ljudskih %ivota, to zna#i da, kad gledamo nekog
drugog i ka%emo, on je dobio taj dobar rezultat dok ja nisam, ili ona
je dobila tako jadan rezultat od koga sam ja nekim #udom spa!en, mi
me!amo privremeno stanje sa zaklju#nim i kona#nim rezultatom danas,
zaboravljaju"i da "e sutra biti vi!e iteracija jedna#ina. Pogledajmo ko "e
biti kralj ili prosjak sutra, ili dan kasnije, ili godinu posle toga. Mi
mo%emo patiti, ili imati korist, od svakog doga$aja mnogo kasnije nego
!to ga se svesno se"amo. &ak je i Freud nagla!avao da mi patimo najvi!e
od zaboravljenih se"anja. Jedinstvenost svake osobe, biljke i %ivotinje se
iskiva kroz vekove. Kona#no, vreme je na na!oj strani. Ne izvodite
zaklju#ke pre nego !to ste zavr!ili ceo eksperiment.
Tre"a gre!ka u argumentu protiv kamme dolazi od egzistencije
polja sila, jakih privlaka#a, koji mogu privu"i jednog tragaoca prema
istini a drugog privu"i sigurnosti, koja mo%e dr%ati jednu osobu nisko na
istoj ravni dok se njegov sused penje. Svaki meditant je primetio u svom
umu jake privlaka#e, ka kojima je um izgleda sna%no privu#en i rotira u
neznanju, kao jedan vo koji tra%i torbu sa zrnima obe!enu pred njegovim
nosom i tako te!ko hoda napred u krug, pokre"u"i mlin. Kako ikada
mo%emo zami!ljati da na!a meditacija li#i na bilo #iju? Svi mi rotiramo,
u ve"oj ili manjoj meri, u zabludama koje smo dugo jurili. Neke posebno
mo"ne sile polja mogu nas dr%ati . . . ili osloboditi. Nelinearne jedna#ine
KARMA I HAOS
126
mogu izbacivati rezultate #vrsto vezane u okviru posebne zone iteracija, i
onda iznenada naglo oslobode tu oblast izlaza. Mi mo%emo dugo
vremena nositi breme od kojeg su se na!i kompanjoni oslobodili.
&etvrta gre!ka u skepti#noj kritici kamme dolazi od
zanemarivanja pojave novih zakona na novim nivoima organizacije.
Nelinearne jedna#ine ne li#e aritmeti#kom sabiranju, i kompleksni
sistemi se menjaju u karakteru, ne samo kvantitativno, kako njihova
kompleksnost raste, isto kao !to se biolo!ki %ivot razlikuje od hemije.
Vi'e zna"i razli"ito. U kona#noj analizi nije svaka komponenta iste
te%ine.
Isti doga$aj mo%e emitovati razli#ite uticaje u zavisnosti na kom
spratu zgrade se de!ava, da li je u luksuznom apartmanu ili u podrumu.
Vi i ja mo%emo misliti i postupati na isti na#in, pa ipak vidimo da se na!i
putevi razlikuju, zato !to operi!emo u razli#itim svetovima, pod uticajem
razli#itih zakona, isto kao !to se razli#ite oblasti iste nelinearne jedna#ine
mogu pona!ati razli#ito. Mi smo oboje posadili seme salate, ali u kom
podneblju, u kakvoj zemlji, u koje vreme i sa kakvom ve!tinom gajimo
na!u biljku?
&injenica da sistemima rukovode novi zakoni na razli#itim
nivoima organizacije takode obja!njava za!to kamme, mentalne ili
materijalne akcije, mogu razli#ito uticati na %ivot, u zavisnosti gde i kad
se doga$aju. 'ivot u centru za meditaciju mo%e biti katalizator za
promene li#nosti koje se ne bi lako dobile bilo gde. Mo%emo re"i da
ambijent ili atmosfera poja#ava doga$aje, ili mo%emo re"i da igra
kompleksnih varijabila uti#e na pravila pod kojima se posledice raspli"u.
Kamme su kontekstualne. Istina je univerzalna, ali ima svetih mesta i
korisnih drugara koji mogu olak!ati na! uspon.
Peta gre!ka u skepti#noj kritici kamme ima veze sa efektom
leptira, sa kojim male razlike mogu biti uve"ane vremenom, prostorom i
igrom varijabila u ogromne posledice.
Jedan trenutak jasno"e mo%e promeniti %ivot. Mi povremeno
#ujemo kako trezvenost do$e onima koji piju, ili otkrovenje cinicima, u
KARMA I HAOS
127
trenutku.
Jedna sekunda jasne i objektivne svesnosti ose"aja meditanta
mo%e preokrenuti mo"ne zablude, kao !to mahanje ko#ni#ara malom
zastavicom mo%e zaustaviti napredovanje mo"ne lokomotive. Uvid u
na!e pro!lo neznanje bljesne trenutnim razumevanjem o prolaznosti
na!eg sopstva. Slamka mo%e slomiti kamilina le$a; mali poreme"aj mo%e
pomeriti orbitu d%inovske planete; jedan akt nasilja mo%e promeniti va!
%ivot zauvek; jedan sekund bezli#nog samoposmatranja mo%e isprazniti
skladi!te neznanja.
Efekat leptira tako$e uti#e na snagu misli. Buddha se razlikovao
od svojih savremenika i od mnogih modernih eti#ara, zato !to je
nagla!avao va%nost misli kao akcija. On nije prihvatao postojanje misli
kao isklju#ivo privatnih i neva%nih. Umesto toga, nagla!avao je mentalnu
kammu, kao epicentar namera. Kroz fina krila leptira na!ih lete"ih misli
mogu se pojaviti velike promene u na!em svetu. Razume se, to ne zna#i
da svaka misao ima istu snagu. Mnoge mogu biti kao linije povu#ene na
vodi, izbrisane odmah #im su povu#ene. Ali druge misli mogu u"i u
kompleksnost koja nas okru%uje i tokom vremena se poja#ati u zna#ajne
strukture.
Posledice efekta leptira za skepti#nu kritiku su da, kad dve
naizgled sli#ne osobe %ive naizgled sli#ne %ivote, a ipak zavr!avaju
veoma razli#ito, na njih mogu uticati fine, te!ko uo#ljive, a ipak mo"ne
misli i akcije.
Studenti meditacije nekad pitaju, Kako mo%e nekoliko
trenutaka #isto"e i mudrosti dok meditiram preokrenuti modele mog
%ivota, koji ne samo da su oblikovali godine akcija, ve" koji su tako$e
oblikovali i duga sanjarenja o strasti ili osveti #ak i onda dok ja sedim
ovde i poku!avam da meditiram? Trenuci objektivne stvarnosti,
utapanje u do%ivljaj bezli#ne, neprekidne promene, mo%e uzrokovati
dugoro#ni, %ivotno transformiraju"i efekat, kao !to mali poreme"aji
lokalnog vremena mogu uticati na klimu ekosistema. Otkrivanje istine
prolaznosti mo%e poni!titi privla#enje sna%nog privlaka#a.
KARMA I HAOS
128
Jednom sam #uo u#enog budisti#kog monaha da se %ali na
Vipassana meditaciju kao put oslobo$enja, zasnovan na njegovom
ta#nom posmatranju da, obzirom da svi imamo milione negativnih,
egocentri#nih reakcija, treba"e nam milioni godina meditiranja da se
oslobodimo svakog od njih. Stavljao je svoju nadu samo u asketsko
mona!tvo. Njegov neispravan argument pokazuje zna#aj ne-zbirne
matematike, postojanje sna%nih privlaka#a i razli#ite ravnote%e
postojanja u okviru istog konteksta uzroka. U umu monaha, svaka od
na!ih reakcija mora biti oslobo$ena jedna po jedna kroz Vipassanu, jedan
beskrajni zadatak #ini #ak jo! beznade%nijim #injenica da mi mo%emo, u
stvari, stvarati reakcije dok meditiramo. Ono !to je ovaj asketa propustio
da razume je da, kroz mo" uvida u neprekidne bezli#ne promene!to je
ispravan cilj Vipassana meditacijemi mo%emo, u trenutku, osloboditi
gomile reakcija i kru%iti u novoj ravnote%i oko novog li#nog centra. To
nije izraz pre#ice, ve" zime ili leta u istom gradu, mirovanja ili erupcije
istog vulkana, mr%nje ili ljubavi u istom umu. Kroz meditaciju, mo%emo
se ne samo pobolj!ati ve" transformisati, i to se mo%e desiti u bilo kom
trenutku i u mnogim trenucima mnogih transformacija. Upravo kao !to
nelinearna jedna#ina mo%e iznenada biti preba#ena u novu ravnote%u,
na!i %ivoti mogu biti ne samo pobolj!ani, ve" reorganizovani oko novih
motiva, ciljeva i uvida.
Efekat leptira ne obja!njava samo razli#ite ishode u %ivotnom
stilu, ve" podrazumeva da je optimizam realan. Suptilni, kratkotrajni
uvidi mogu transformisati va!e horizonte. Kamma nije proizvod
aritmeti#kog sabiranja. Nemaju svi trenuci i akcije istu mo". Jedan dodir
kona#ne istine mo%e nam dati krila da prevazi$emo stare nevolje.
Trenutak jasno"e mo%e razre!iti godine zabluda. Bilo koji trenutak mo%e
doneti kvalitet oslobo$enja koji ne samo da elimini!e pro!lo neznanje,
ve" isto tako lansira va!u jedna#inu u orbitu oko novog i zdravog jakog
privlaka#a nazvanog ljubav prema istini i svesnom, saose%ajnom &ivotu.
Svaki trenutak ispravne meditacije mo%e biti va!a poslednja
rotacija oko gneva i va!a prva orbita u novim mentalnim svetovima.
KARMA I HAOS
129
U#vrstiv!i se u novom na#inu %ivota, ula&enje u tok mo%e biti va!
kona#ni sna%ni privlaka#.
SREDNJI PUT DISCIPLINE I PRIJEM'IVOSTI
Teorija haosa nas u#i da tra%imo najve"u prilagodljivost na rubu haosa.
Ovo je zasnovano i na matemati#kim modelima i na posmatranjima sveta
prirode. Previ!e varijabilnostihaospredstavlja nestabilnost, ne-
samoovekove#enost, zbrku. To je carstvo krvavih politi#kih revolucija u
ljudskim dru!tvima i izlivenih reka u prirodi. Promena je divlja, %estoka,
nepredvidivasa ljudske ta#ke gledi!ta, mi ka%emo destruktivna.
Ali previ!e reda je carstvo dogme i fosila, sistema koji su previ!e
kruti da se prilagode kad se pojave nove situacije, i tako izumiru. U
ljudskom dru!tvu, primer ovoga je autoritatizam, koji name"e stabilnost
po cenu promenljivosti i koji postaje krt i ponovo se lomi u haoti#an
nered. Misli se na feudalizam ili Sovjetski Bolj!evizam. U prirodi,
prekomerno ure$eni sistemi su ozna#eni kao monokulture, gde jedna
biljka dominira ekosistemom sve dok se ne dogode klimatske promene i,
u odsustvu alternativnih botani#kih strategija, ceo sistem i!#ezava kao
d%inovska paprat.
Teorija haosa nas podse"a da tra%imo optimalnu snagu i
istrajnost gde se ponavljanje i spontanost me!aju. Kad arena
predvidljivosti do$e u dodir sa podsticanjem i pobolj!anjem, mi
nalazimo obe stvari, kontinuitet i kreativnost. Ovde se misli na plodnu
zemlju pokrivenu sve%im semenkama, ili na umove studioznih
tinejd%era, sposobnih da u#e i pune novih ideja. Da bi se prilagodili
promenljivom svetu, moramo imati fleksibilnu stabilnost, sa
promenljivim ali usredsre$enim stavom prema doga$ajima.
Buddhino u#enje je intuitivno smestilo njegove studente na
srednje zemlji!te, organizovano a ipak fluidno. Njegovo u#enje
nagla!ava slobodu od zakonitosti organizovanih religija i politi#kih
institucija; ali on tako$e nagla!ava neophodnost stalnog ve%banja.
Buddhin %ivotni stil, Dhamma %ivot, je me!avina samodiscipline
KARMA I HAOS
130
zasnovane na moralnosti i meditaciji, skop#ane sa sve%im shvatanjem
stvarnosti trenutka. To je srednji put, koji kombinuje posve"eni povratak
koncentraciji i nepristrasnu prijem#ivost za mete% sveta. Mo%emo re"i da
Buddha u#i svoje studente da %ive na ivici haosa.
Dnevni %ivot posve"enog meditanta je %ivotna oblast gde se
ponavljanje preseca sa jedinstveno!"u. Svaki dan meditanti se u#vr!"uju
u ti!ini i posmatranju i svakog trenutka svet je nov, zahtevaju"i sve%e
susrete, odluke i prilago$enja. Dhamma %ivot se de!ava na preseku
karaktera, discipline i neposrednosti. Za!ti"en moralno!"u,
koncentracijom i mudro!"u, student meditacije plovi napred bez
predrasuda u vibriraju"i i mnogostruki svet.
Ovaj na#in %ivota razlikuje se od nestruktuiranog i
nedisciplinovanog lai#kog kaprica, u kome nedostaje vra"anje na
fokusiranje meditacije, i svakodnevni %ivot se pomera prema haoti#nom
polu, sa njegovim narcizmom, napeto!"u, propadanju porodice i
neukorenjenosti. Srednji put na rubu haosa tako$e se razlikuje od krute,
mehani#ke rutine religiozne ortodoksnosti i politi#ke tiranije, koja
potiskuje dnevno shvatanje obnavljanja kreacije, sa svim njenim
otvaranjima i krivinama. Nedavna posmatranja kompleksnosti u prirodi
su dovela do pravila: najstabilniji sistemi uklju#uju kontrolisanu
nestabilnost.
Za vreme kursa meditacije, student Buddhinog na#ina %ivota
tako$e nailazi na psiholo!ke manifestacije prirodnog zakona koji operi!e
na rubu haosa. Intenzivirani red je done!en da vlada nad umom; #asovi
su strukturisani; pona!anje ograni#eno; koncentracija ogromno pove"ana,
kako student ograni#ava svoje aktivnosti na ti!inu i meditaciju na
ose"aje, iz sata u sat. Ali onda se otkriva dobro poznata ironija
meditacije, kako #ista koncentracija naglo uznemirava duboko skrivene
misli, snove, vizije i emocije, koje su probu$ene iz carstva svesnosti
ose"aja. Kako se red pove"ava, tako isto se pove"ava i mentalna
fluidnost i kompleksnost, dok ceo um, svestan i nesvestan, ne pliva na
povr!ini. Ovo je vreme kad studenti imaju sve%a otkrovenja, kreativno,
KARMA I HAOS
131
%ivotno transformi!u"e ostvarenje koje kursevi meditacije izazivaju
jedan primer misterioznih potencijala psiholo!ke ivice haosa.
Kursevi meditacije i %ivotni stilovi izgra$eni oko discipline
meditiranja dva puta dnevno daju, na mentalnom nivou, primer plodnosti
ivice haosa. Kako rutina, red i predvidivost pona!anja raste, dubine uma
mogu sigurnije biti propu!tene na povr!inu. Kako ljudi napreduju na putu
tokom godina, nedostaci i gre!ke mogu najzad biti priznate i razre!ene;
negovanim vizijama mo%e najzad biti data ozbiljna energija da se
razviju; modeli misli i pona!anja koji se ponavljaju mogu biti napu!teni
jer se pojavljuju nove opcije. Zamislite %ivot konstantno koncentrisan na
jedno jezgro stvarnosti: neposredan do%ivljaj promene ose"aja koji
formiraju telo i um. Od ovog braka sa fluidno!"u, koji stvara Vipassana
meditacija, dolazi %ivot koji je, ironi#no, stabilniji, usmeren, osmi!ljen,
dok ga dublje pro%imaju skrovite !pilje i pe"ine psihe.
Najplodniji okeani, kao Georges Bank, su sme!teni na ivici
kontinentalnog spruda, gde se sre"u sa dubinama. Buddhin put,
Dhamma, svetluca na ivici haosa, gde odanost istini klizi izme$u sve%ih,
vi!evrednosnih, ponavljanih trenutaka.
STVARANJE, RASTVARANJE I PONOVNO STVARANJE
Interesantno je videti odre$ene nelinearne jedna#ine nacrtane
pomo"u modernog ra#unara, zato !to, za razliku od grafika linearnih
jedna#ina, ova linija mo%e pokazati gladak tok, ali iznenada postaje
veoma promenljiva, po#inje da se !iri u o#igledno slu#ajne isprekidane
ta#ke i onda isto tako iznenada, linija se mo%e obnovitisve se to
odmotava iz iste jedna#ine, koja uzima razli#ite oblike u razli#itim
oblastima svog uticaja. Isti impuls mo%e voditi u stvaranje, rastvaranje i
ponovno stvaranje tokom vremena. Isti matemati#ki zakoni mogu va%iti
za razli#ite formacije, koje izgledaju razli#ito u svojim lokalnim
manifestacijama, ali koje izra%avaju istu, jedinstvenu istinu.
Ovaj grafi#ki izraz nelinearnih matemati#kih formula je potpuno
razli#it od grafika svih drugih formula koje mogu uzeti pravilne oblike
KARMA I HAOS
132
kao parabole ili hiperboleili koje mogu biti nepravilni talasi, ali koji su
kontinualni i povezani. Primena nelinearnih jedna#ina pokazala je da se
jedan zakon mo%e manifestovati u promenljivim oblicima koji nemaju
povr!inske sli#nosti jedan sa drugim, a koji ipak izra%avaju iste odnose
urazli#itim kontekstima. I ovo nije samo matemati#ka igra, jer izgleda da
ove jedna#ine odslikavaju aspekte na!eg sveta.
Nau#nici, prou#avaju"i stanovni!tvo, na primer, su na!li da
jednostavna logika, linearna misao, ne odslikava ta#no dinamiku
populacije. O#ekivali bi da "e populacija %ivotinjskih vrsta rasti dok
ograni#enja hrane ili prostora, ili bolesti ili grabljivci, ne izravnaju
populaciju na nivou maksimalnog mogu"eg kapaciteta. Dok se ova
jednostavna logika #esto #ini ta#nom, isto tako #esto izgleda da se
populacija koleba izmedu visoke i niske, ili se neprevidljivo menja, ili se
privremeno donekle stabilizuje u jednoj osciluju"oj zoni, ili se menja
divlje i slu#ajno, da bi napokon ponovo preovladala predvidljivost i
stabilnost. Ovi brojni ishodi mogu biti predvi$eni sa samo jednom
nelinearnom jedna#inom koja, jednostavna kao !to jeste, putuje kroz sve
ove opcije, povremeno se izra%avaju"i kao linija, povremeno granaju"i se
u tanane duhovne tvorevine, povremeno se pretvaraju"i u ta#ke i
fragmente, onda se stapaju"i u nove linije koje nastavljaju prvobitan
spolja!nji rast.
Ovo pona!anje matemati#kih jedna#ina mo%e nam tako$e
obezbediti na#in razumevanja ponovnog javljanja prethodnog %ivota
ponovno ro$enjei pojavu novih svetova u prostranom toku prostora i
vremena. Nisu nam potrebne misti#ne fantazije da bi do!li do #injenice
da ima vi!e svetova na nebu i zemlji nego !to smo sanjali u na!oj
filozofiji. Matematika i nauka nas podse"aju da drevne sile mogu pre"i
oblast #iste bujice, i ponovo uspostaviti svoje putanje.
Ovo nam mo%e pomo"i da bolje razumemo ponovno ro$enje.
Iz jedne jedna#ine, iz jedne akcije, iz jedne va%e"e sile, teku
linije matemati#kih #injenica, ili posledica na!ih akcija. Me$utim, po!to
se ove derivacije pojavljuju tokom vremena, one ne izgledaju uvek isto.
KARMA I HAOS
133
U stvari, slu#ajni posmatra#, ili posmatra# kojem je dostupan samo jedan
deo grafa, jedan trenutak u vremenu, mo%da uop!te ne mo%e da vidi
celinu. U odre$enim fazama svog izra%aja, ista izvorna jedna#ina ili
akcija daje manifestacije koje se #ine potpuno razli#ite od svojih
manifestacija trenutak ranije. Talasasta linija se iznenada pretvara u
slu#ajne fragmente i ta#ke. Trenutak kasnije u toku vremena, me$utim,
matemati#ki izraz izvorne jedna#ine ponovo je postao talasasta linija.
Na isti na#in, sile stavljene u pokret voljom ljudskog srca mogu
imati duge i razli#ite putanje, povremeno vidljivo koherentne, a
povremeno kre"u"i se napred bez vidljive ili sa%ete forme. Kako sna%ne
sile, ili kamme, nastavljaju u vremenu, one ponovo nastaju, vezane
vidljivim oblicima zvanim tela.
Mnoge mogu"nosti mogu nastati i izraziti prvobitnu nameru.
Mada postoji velika varijacija, ne postoji bezakonje. Upravo obrnuto
varijacija je ograni#ena i sadr%ana u okviru mogu"nosti namere
prvobitnog trenutka.
Kako ljudski %ivot postaje #udnovat kad ga sagledavamo kao
vi!ezna#ni izraz nelinearnih jedna#ina proisteklih iz na!ih namera i
akcija; na! %ivot se sastoji od hiljada miliona takvih po#etaka. Mi smo
fontana doga$aja, koji tutnje kroz vreme, pri #emu svaki me!a
promenljivo sa predvidivim, tako da na!e vreme na zemlji postaje
Meduzina glava jedna#ina onoga !ta smo ovde uradili. Kakav mo"ni
kompjuter bi mogao da nacrta ishode svih ovih mogu"nosti?
Ali, ne"e se svaki grafikon ve#no razvijati. Od sila unutar na!ih
namera, samo nekoliko "e imati snagu da nastavi napred i da poka%e
nau#nu istinu, kao ostvarenu u nelinearnim jedna#inama, da one mogu
ponovo nastati po!to su se pre toga rastvorile.
Na taj na#in, iz divljeg umno%avanja efekata talasnih oblika
na!ih misli i akcija u svetu, samo neke "e se pona!ati kao mo"ne
nelinearne jedna#ine i pro"i vreme i prostor da bi ponovo nastale u novoj
koherentnoj, otelovljenoj formi.
&ak i iz ve"e matrice doga$aja, koje svi proizvodimo u ovoj eri
KARMA I HAOS
134
sveta, doci "e zakoni, jedna#ine, namere i akcije, koji "e trajati du%e od
privremenog rastvaranja sveta.
I ovaj svet, danas, je sam samo jedno ponovno pojavljivanje
drugih pro!lih svetova #ije jedna#ine su ih rasule i ponovo sakupile u
ovaj teku"i svet.
U skladu je sa naukom da sagledamo na!e %ivote kao proizvode
neprekinute uzro#nosti iz pro!losti koja nastavlja da operi!e u ovom
trenutku. Nau#no je prihvatljivo sagledati na!e %ivote kao uzro#ne
#vorove, iz kojih "e se razvijati budu"i uslovi. Ovaj evolucioni proces
nijc po#eo sa planetom zemljom, vec sa procesom koji je doveo do
zemlje; i proces se ne prekida kad ja umrem ili kad zemlja izgori. Kao
!to smo ve" videli, nau#na slika bilijarskog stola sa svojim ograni#enjima
prostora i privremenih kona#nosti, je arhaizam, koji je zamenjen
kontinuitetima, koji povezuju svaki segment vreme-prostora sa svakim
drugim. U okviru ovog beskona#no povezanog, uzro#nog univerzuma,
stvaranje, razlaganje i ponovno stvaranje su uobi#ajene, povezane
pojave. Mase, umovi i tela, su izraz sila, zakona, i jedna#ina, koje su
tako$e mogle oblikovati pro!la tela i koje mogu kristalizirati budu"a tela.
Nauka haosa i matematika nelinearnih jedna#ina govore nam da su na!a
tela treperavi skupovi #estica stvorenih prema zakonu, koja "e se
rastvoriti prema zakonu i koja se mogu a i ne moraju ponovo stvoriti,
opet prema zakonima koje mi stavljamo u pokret.
Svakog trenutka mi idemo putem na!ih namera u gusto tkanom,
zakonitom univerzumu. Mi smo sami ogledala i posledice predaka #ija
porekla uzmi#u u ve#nost, koja nam je prethodila. I danas mi smo
sopstveni mikrotalasni tornjevi, prenose"i u budu"nost Kammi"ka
zra#enja sebe. Ne postoji ugaoni d%ep na bilijarskom stolu univerzuma
da uhvati i zadr%i zamah sile koju smo pokrenuli sa na!im bilijarskim
!tapom.
Svet koji vidimo, kontaktiramo, i u koji verujemo nije granica
sveta. Postoji formiranje i neprekidno kretanje, poznato i nepoznato u
svemu oko nas. Ima mnogo horizonata ali nema krajnosti. Iza ovog
KARMA I HAOS
135
horizonta, ako putujemo dovoljno daleko, je drugi horizont. Van ivice
sveta su drugi svetovi u okviru i van svih drugih svetova. Ipak nijedan
nije zape#a"en, nijedan apsolutno ograni#en, nijedan #vrst, ve" svi
me!aju red i haos, ono !to postoji, sa onim !to "e biti. I svaki novi
trenutak odzvanja iz uzroka pro!losti, lju!ti se iz prethodnog trenutka,
nosi inerciju prethodnog momenta.
Teorija haosa poma%e nam da shvatimo svet kako ga je Buddha
opisao, i daje nau#ni model koji obja!njava Buddhin pogled na svet, ali
ne ide dalje od toga. Razmi!ljanje o teoriji haosa ne mo%e zameniti
moralni na#in %ivota i praksu meditacije, niti uop!te mo%e da nagovesti
nibbanu, transcendiranje uma i materije, slobodu od patnje, koju je
Buddha proglasio kao cilj puta, i koja izbegava svaki opis materijalnog
sveta, bez obzira kako usavr!en. Teorija haosa osvetljava neke aspekte
Dhamme, ali ne druge. Da bi aktivirali put i dobili njegove plodove,
treba da se usmerimo na kammu i podredimo svoje %ivote njenoj
hegemoniji. Na!a moralnost i meditacijane na!a matematikaoblikuje
na!u sudbinu. U meri u kojoj pojmovno mi!ljenje inspiri!e ispravnu
akciju, ono je korisna komponenta ispravnog razumevanja.
To je razlog zbog koga je na#in na koji %ivimo u ovom
trenutkusa korporacijama i te!kim mu!terijama, i!ijasom i neslogom u
porodici i prijemnim ispitimageneza. Mi stvaramo svoju budu"nost i
u#estvujemo u budu"nostima mnogih svetova.
Svakog trenutka ro$en je potpuno novi univerzum iz iteracija
istih starih univerzalnih zakona.
Mi smo penu!avi, i na!i %ivoti su poruke za budu"nost.
Neka na!e jedna#ine budu istinite, neka na!e zra#enje bude
ljubav i svetlost, neka na!a kamma bude zakon mira i harmonije, koji "e
nastaviti da plovi kroz verno preno!enje svih univerzuma.
136
O AUTORIMA
Forrest D. Fleischman je napisao originalan #lanak Karma i Haos za
predmet matematike na prvoj godini regionalne gimnazije u Amherstu.
On je diplomirao (Goldman Program Zemaljskih Sistema) i magistrirao
na Stanford Univerzitetu.
Paul R. Fleischman, doktor medicine, radi kao psihijatar vi!e od trideset
godina. Ameri#ka Asocijacija Psihijatara dodelila mu je nagradu Oskar
Pfister 1993. godine za njegov Va%an doprinos za humanisti#ku i
duhovnu stranu psihijatrijske prakse kao !to je prikazano u knjizi Duh
koji isceljuje (Paragon House, New York, 1989). On je tako$e napisao
Negovanje unutra'njeg mira (1997, 2004), Buddha je podu"avao
nenasilje, ne pacifizam (2002), i zbirku poezije Ne mo&e' previ'e "esto
zagovarati ljubav za sve stvari (sva izdanja su iz Pariyatti Press). Sa
svojom suprugom, Suzan, poha$ao je svoj prvi kurs Vipassana
meditacije pod vo$stvom S.N. Goenke u Indiji 1974. godine. 1987.
godine Fleischmanovi su postavljeni za asistente Vipassana u#itelja, a
1998. godine, Goenkaji ih je naimenovao za u#itelje. Oni %ive u
Amherst, Massachusetts.
137
VIPASSANA CENTRI ZA MEDITACIJU
Kursevi Vipassana meditacije u tradiciji Sayagyi U Ba Khin, po metodu
koji je podu#avao S.N. Goenka, odr%avaju se redovno !irom sveta.
Informacije, kalendar kurseva i formulari za prijem mogu se na"i na
Vipassana web stranici:
www.dhamma.org
138
RECENZIJA MR. MIODRAGA V. VUKOVI$A
Izuzetna knjiga pod nazivom Karma i Haos, kao kolekcija tekstova
(eseja), koji su u prvom redu inspirisani Vipasana meditacijom, otvara
mnogo !ire podru#je prou#avanja, nego !to je praktikovanje ove drevne
autenti#ne tradicije.
Ona zapravo govori o poziciji #oveka u Univerzumu, ili jo!
preciznije re#eno o odnosu na!ih pojedina#nih egzistencija (na!eg
sopstva) i ostatka Univerzuma.
To potvr$uju najbolje re#i samog autora, u jednom od po#etnih
eseja, kada ka%e: Di!em kiseonik koji su stvorile biljke, tako da, dok
udi!em i izdi!em, ja sam cev povezana sa celim %ivotom biosfere
(istakao MVV), maju!na zavisna jedinka. (....) Ova neporeme"ena mre%a
uzro#nostifizi#ka, biolo!ka, psiholo!ka, kulturolo!kapovezuje od
pro!losti ka budu"nosti i kroz savremenost, je okean u kome mehuri"
mog %ivota (istakao MVV) kratko pluta. Smrt je neizbe%na za jedan tako
kratkotrajan mehuri" (istakao MVV).
Autor, ovim i ovakvim stavovima, a zapravo cela knjiga je
krcata takvim idejama i otvara najintrigantnije stranice ljudskog
bitisanja. Zapravo, autor shvata da misterija koja se zove #ovek i njegovo
postojanje, poima jo! jednu ve"u misteriju, a to je Univerzum i sile koje
u njemu vladaju.
Kao dobar u#enik mnogih u#itelja njegove tradicije, on je na
najbolji mogu"i na#in shvatio poruku jednog od legendarnih velikih
u#itelja Vipasane, po imenu Sajagi U Ba Kina (Sayagi U Ba Khin) kada
je govorio o prolaznosti, tj. ani#i (anicca): Prolaznost (anicca) je,
razume se, osnovni #inilac koji mora prvi biti do%ivljen i shva"en u
praksi. Anicca su ulazna vrata, otvaranje.
Ovakav stav podrazumeva da je napravljen dobar metodolo!ki
pristup, da bi se u svetlu jedne od velikih istorijskih filozofija i religija
budizma, kao nastavlja#a tradicijederivateVedantizma, dali neki
mogu"i odgovori na misterije: egzistencija i Univerzum.
139
Autor je knjigu napisao u maniru najboljih stvaraoca, a tu
podrazumevam mogu"nost da ona poslu%i kao neizbe%no !tivo, ne samo
za po#etnika-praktikanta, nego i ve" odmaklog inicijan-ta u ovu
tradiciju meditacije, kao i za radoznalce koji pripadaju drugim
religijskim, filozofskim ili ezoterijskim pravcima.
Izbegavamo namerno da Vipasanu vezujemo za religiozno
opredeljenje, bez obzira na kulturolo!ke oznake sredine iz koje je
potekla. Svaka religiozna konotacija umanjivala bi zna#aj ovog
originalnog pristupa upoznavanju svesti, kao fundamentalnog #inioca
ljudskog bitisanja. To je istovremeno i poku!aj da se odgovori na pitanja,
u #emu su prednosti (ne"emo pominjati nedostatke) postojanja #injenice,
da mi ljudi posedujemo tzv. dvostruku svest, tj. imamo svest da imamo
svest. Sam mehanizam odvijanja unutra!njih dogadaja ili, kako bi neki
moderni neuronau#nici to nazvali teatar metafora, jo! uvek je
nedoku#iv za sada!nji nivo ljudske spoznaje. Vipasana meditacija daje
svoj pogled, daje perspektivu iz svoga ugla, i poku!ava da razre!i sa svog
metodolo!kog stanovi!ta jednu od najve"ih tajni ljudskog bitisanjaa to
je svest.
Zato inicijant u Vipasani po#inje od posmatranja osnovnog nivoa
stvarnosti, bez obzira na sve mogu"e spolja!nje ometa#e. Ako se
probije taj kavez na!ih sputavanja, na!e zarobljenosti svetom, bez
obzira na vrednosne parametre (odu!evljenje ili odbacivanje), onda se
uve"avaju na!e uro$ene sposobnosti ka otkrivanju novih, daljih nivoa
stvarnosti. Na tom putu, ali bez asocijacija na religiozne ili kulturolo!ke
reference, kao i autor knjige, ostajemo zadivljeni dvostruko: ne samo
onim !to je oko nas, na !ta nailazimo, ve" u podjednakoj meri i onim !ta
je upakovano u nama, !ta se nalazi u na!em unutra!njem, subjektivnom
univerzumu.
E tu smo na tragu novih uvida, do kojih je do!la najegzaktnija
nauka dana!njice: subatomska fizika. Prodor koji je izvr!en sa
Hajzenbergovim principom neodre$enosti, koji tvrdi da su i brzina i
pozicija #estice razmazani, tj. kre"u se od jedne do druge mogu"e
140
veli#ine, govori nam da na!e zapadno materijalisti#ko shvatanje
stvarnosti treba da pretrpi korenitu promenu. A zatim Teorija kvanta,
koja #ak uvodi verovatno"u, ne samo za poziciju #estice, nego i za
agregatno stanje, pa #ak i tip koji "e se pojaviti. Tu je i holisti#ki pogled,
koji nedvosmisleno pokazuje i uticaj posmatra#a na eksperiment, tako da
je dobijeni rezultat uvek zbir dve komponente: posmatra#a i doga$aja.
Teorija kvanta dala nam je i nau#ni dokaz onog !to su i mislioci i mistici
svih vremena govorili: Potvr$ena je realnost paralelenih svetova, tj.
odvojenih stvarnosti.
Tako danas imamo pomalo paradoksalnu, a u svakom slu#aju
neuobi#ajenu pojavu: moderna empirijska fizika kao prototip
najegzaktnije nauke dana!njice daje legalitet i legitimitet drevnim
misti#nim uvidima. Tek sada shvatamo koliko su u pravu bile drevne
staze, ne samo inicijacije u neka tajna, ezoterijska dru!tva, ili pak u
tehnike meditiranja, koje su potpuno religiozno ili ideolo!ko
indiferentne, kao !to je Vipasana meditacija.
Modema istra%ivanja koja u sebi uklju#uju razumevanje
superstruna, ulogu i tipove haosa, ulogu fraktala, i fraktalne
mehanike, uloga atraktora, jo! dublje zadire u tajne Vaseljene,
Stvaranja, Svesti, Egzistencije itd.
Autor ove knjige govori na jedan skoro lirski na#in o Vipasana
meditaciji, i njenoj dve ipo hiljade godina dugoj tradiciji. Ali tradiciji, za
koju je izuzetno pogre!no re"i da je izam. Ova tradicija nikada
doktrinalno nije mogla da se svrsta u neki pravac, religiju, pogled na svet
ili doktrinu. Ona je bila %iva delotvorna praksa, ili metod, ili kako autor
knjige ka%e alat za %ive ljude, koji je on prvi put dobio 1974. godine,
zajedno sa svojom %enom, od legendarnog S.N. Goenke, u blizini Nju
Delhija.
Po!to je autor po struci psihijatar, dakle neko ko isceljuje, on je
jedno poglavlje posvetio i prezentovao ga na suptilan na#in svojoj struci.
Vipasana kao tehnika meditacije igra nezamenljivu ulogu u procesu
isceljivanja iscelitelja. Po njegovim re#ima svaki iscelitelj, ako ne pre, na
141
kursevima ove tehnike "e da postigne unutar svoga bi"a: disciplinu,
istrajnost, odre$enost i kontinuitet, kako bi odr%ao jezgro istra%ivanja, tj.
prona!ao !ta je su!tinsko i centralno. Put mora i"i od neznanja, ka
znanju, miru, transcendiranju patnje. Ovaj put daje stanja izmenjene
svesti.
Ta stanja izmenjene svesti vra"aju nas samima sebi, na!oj
uro$enoj harmoniji, koja je tokom procesa rasta i socijalizacije u nekom
kulturnom miljeu dosta destabilizovana, #ak do granica nepovratnosti.
Moderna neurologija, upravo preko funkcionisanja na!ih
hemisfera, preko razli#itih mo%danih frekvencija, poku!ava da razotkrije
mehanizam funkcionisanja ovog najslo%enijeg organa na na!oj planeti.
Autor je dao i poeti#an pregled istorije nastanka ove tehnike,
scenario rada i pona!anja na desetodnevnim kursevima, zna#aj i vrednost
ove tehnike, i mogu"e korelate sa srodnim tehnikama i tradicijama.
Iako pri povr!nom pregledu ova knjiga deluje kao dobar
propagandni materijal za ovu tehniku meditiranja, knjiga ipak nije to, niti
joj je to bio cilj.
Kao i svi veliki posve"enici, ni autor nije mogao izbe"i
odu!evljenje svojim izborom, tj. svojom tehnikom meditiranja. On %ivi
ceo svoj %ivot u skladu sa bazi#nim principima svoje doktrine. To daje
dra% njegovom izlaganju, na kraju krajeva njegovom pogledu na svet.
Takav pogled u#vr!"uje mentalno zdravlje praktikanata, pa preko
njihovih podviga opisanih u knjigama i svima nama koji u%ivamo u
takvom !tivu. Autor, kao vrstan poznavalac ljudske du!e, je u svojim
esejima dao osnovne karakteristike ove tehnike meditiranja. Tako$e je
dao i razlike koje su zna#ajne u odnosu na druge tehnike meditiranja. U
takvoj komparativnoj izlo%enosti vidi se sva veli#ina i zna#aj Vipasane.
Iako su svi eseji i po dubini misli i po lepoti i liri#nosti jezika
harmonizovani, jer to je i jedan ideal kome te%i svaki praktikant, izdvojio
bih jedan, koji ima !ire zna#enje: re# je, o eseju pod nazivom Karma i
Haos, gde se komparativno razmatraju i moderni nau#ni iskazi i otkri"a,
i drevni misti#ni uvidi. Takav spoj daje osobitu specifi#nost tekstu. On
142
poredi moderno nau#no obja!njenje i mogu"nost izlaganja misti#nog
doga$aja. Postavlja se pitanje gde su stranputice, a gde !iroki carski
drumovi, na putu ka nepoznatom. Ili koliko nam poznata najnovija
nau#na otkri"a poma%u da razumemo drevna misti#na otkri"a pro!losti.
Odnos mo%e biti i obrnut.
Jezik prevodioca i njegov ukupan trud bili su na visini zadatka.
To se najbolje vidi iz pore$enja sa originalom, gde bogatstvo i lepota
jezika, kao i dubina i logika misli, nisu ni!ta izgubile, ako nisu #ak i
dobile i pozitivniju nijansu u izgovoru i prevodu na srpski jezik.
Zbog svih gore izvedenih i obrazlo%enih stavova predla%em ovu
knjigu za objavljivanje.
Beograd, Mr Miodrag V. Vukovi"
Leto, 2001. g.
O ORGANIZACIJI PARIYATTI
Pariyatti je organizacija iji je cilj da uini dostupnim
autentina uenja Bude o Dhamma teoriji (pariyatti) i
praksi (paipatti) Vipassana meditacije. Kao neprofitna
dobrotvorna organizacija koja je osloboena poreza,
Pariyatti se izdrava iz doprinosa pojedinaca koji
uvaavaju i ele da podele neprocenjivu vrednost
Dhamma uenja. Pozivamo vas da posetite
www.pariyatti.org i saznate vie o naim programima,
uslugama i nainima da se podre nae izdavake i
druge delatnosti.
Pariyatti izdanja
Vipassana Istraivanja (uglavnom usmerena na
Vipassana uenja koja je davao S. N. Goenka u tradiciji
Sayaghi U Ba Khin-a)
BPS Pariyatti Izdanja (odabrana dela iz Budistikog
Izdavakog Drutva, koja Pariyatti izdaje u Severnoj i
Junoj Americi)
Pariyatti Digitalna Izdanja (audio i video naslovi,
ukljuujui predavanja)
Pariyatti tampa (klasina dela ponovo u tampi
i nova izdanja savremenih autora)
Pariyatti obogauje svet tako to
iri Budina uenja
Podrava tragae na njihovom putovanju
Osvetljava put za meditatore