1

PROMENE OSNOVNIH STRUKTURA DRUTVA SRBIJE

U PERIODU UBRZANE TRANSFORMACIJE
Priredili
Mladen Lazi i Slobodan Cveji
Autori
eljka Mani Vladimir Vuleti Vera Vratua Slobodan Cveji Vladimir Ili
Marija Babovi Dragan Stanojevi Dunja Poleti Irena Petrovi Dragana
Stokani Ognjen Radonji Jovo Baki Milica Veskovi Aleksandar Molnar
Mladen Lazi Jelena Pei Anelka Mirkov Milan Vukomanovi okica
Jovanovi Marija Radoman Veselin Mitrovi
Izdavai:
Institut za socioloka istraivanja
Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Beograd, ika Ljubina 18-20
igoja tampa
Za izdavae:
Duan Moji
arko igoja
Recenzenti:
Prof. dr Slobodan Miladinovi
Prof. dr Mina Petrovi
Doc. dr Duan Moji
Lektura i korektura:
Dragana Sabovljev
Tira:
500

tampanje knjige finansiralo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja

Republike Srbije
2

PROMENE OSNOVNIH STRUKTURA

DRUTVA SRBIJE U PERIODU
UBRZANE TRANSFORMACIJE
Priredili
Mladen Lazi i Slobodan Cveji

Beograd, 2013.
3

Svi tekstovi u zborniku nastali su u okviru rada na projektu Izazovi nove

drutvene integracije u Srbiji: koncepti i akteri, evidencioni broj 179035,
koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike
Srbije.
4

Sadraj

I TEORIJSKO-METODOLOKI PROBLEMI
eljka Mani
OPERACIONALIZACIJA POJMA DRUTVENI POLOAJ U ISTRAIVANJIMA
DRUTVENE STRUKTURE U SRBIJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Vladimir Vuleti
OSNOVNI POJMOVI DRUTVENE STRUKTURE U UDBENICIMA
SOCIOLOGIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Vera Vratua
NOVA ILI STARA DRUTVENA STRUKTURISANJA/RASLOJAVANJA U
SRBIJI, BIVIM JUGOSLOVENSKIM REPUBLIKAMA I BIVIM DRUTVIMA
REALNOG SOCIJALIZMA? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
Slobodan Cveji
PENZIONERI I NEZAPOSLENI U KLASNOJ ANALIZI SLUAJ SRBIJE . . . . 64
Vladimir Ili
ODNOS POSMATRANJA I DRUGIH ISTRAIVAKIH POSTUPAKA . . . . . . . . . 78

II PROMENE DRUTVENO-EKONOMSKIH STRUKTURA

Marija Babovi
PROMENE U EKONOMSKIM STRATEGIJAMA DOMAINSTAVA U SRBIJI
2003-2012: EKONOMSKO DELANJE PRIPADNIKA RAZLIITIH DRUTVENIH
SLOJEVA U USLOVIMA RASTA I RECESIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
Dragan Stanojevi
MEUGENERACIJSKA OBRAZOVNA POKRETLJIVOST U SRBIJI U
XX VEKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
Dunja Poleti
MOBILNOST RADNO AKTIVNOG STANOVNITVA U SRBIJI . . . . . . . . . . . . . 140
Irena Petrovi
REGIONALNE NEJEDNAKOSTI NA TRITU RADA U
SRBIJIKARAKTERISTIKE NEZAPOSLENOSTI PREMA REGIONIMA . . . . . . 157
Dragana Stokani
ULOGA SIVE EKONOMIJE U KLASNO-SLOJNOM POZICIONIRANJU
GRAANA SRBIJE NAKON 2000. GODINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178
Ognjen Radonji
JO JEDNA DEKADA BESPUA SRPSKE PRIVREDE: UZROCI I PERSPEKTIVE. .198

III PROMENE POLITIKE STRUKTURE

Jovo Baki
POPULIZAM ILI DEMAGOGIJA U POLITIKOM IVOTU SRBIJE? . . . . . . . . 219
Milica Veskovi
POLITIKA (NE)OPREDELJENOST GRAANA U IZBORNOJ 2012. . . . . . . . . 240
Aleksandar Molnar
O ZATIENOSTI LJUDSKIH PRAVA U SRBIJI IZ PERSPEKTIVE NJENIH
GRAANA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257

IV KULTURNE I VREDNOSNE PROMENE

Mladen Lazi, Jelena Pei
DRUTVENE PROMENE I PROMENE VREDNOSNIH ORIJENTACIJA
PRIPADNIKA OSNOVNIH KLASA U SRBIJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281
Anelka Mirkov
VEZANOST GRAANA SRBIJE ZA MESTO U KOJEM IVE: EMOCIJE I
ZAJEDNIKI INTERESI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307
Milan Vukomanovi
REVITALIZACIJA RELIGIJE U SRBIJI I KONCEPT MNOGOSTRUKE
MODERNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 320
okica Jovanovi
O RASIZMU U NAOJ KULTURI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 332
Marija Radoman
ANALIZA HOMOFOBIJE I DISKURSI O HOMOSEKSUALNOSTI U SRBIJI . . 347
Veselin Mitrovi
SOCIJALNA STRUKTURA APATIJE I FENOMENOLOGIJA
BESPERSPEKTIVNOSTI MEU NEZAPOSLENIMA U SRBIJI . . . . . . . . . . . 364

PREDGOVOR

Pred itaocima su radovi predstavljeni na naunom skupu Stratifikacijske

promene u Srbiji, koji je Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta
u Beogradu organizovao 14. i 15.12. 2012. godine. Sami radovi nastali su, prvenstveno, na osnovu rezultata empirijskog istraivanja, koje je Institut izveo u
okviru projekta Izazovi nove drutvene integracije u Srbiji: koncepti i akteri, a
koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije (evidencioni broj
179035). Istraivanje je inilo samo deo sloenog projekta, a njegova osnovna
tema bilo je prouavanje drutveno-ekonomskog poloaja pojedinaca i domainstava. Sprovedeno je tokom 2012. godine, na nacionalno reprezentativnom uzorku od 2.500 domainstava, a dodatno je anketirano i 150 pripadnika ekonomske
elite.
Ovo istraivanje, pa i sam zbornik, nadovezuju se na viedecenijski rad
Instituta, posveen sredinjoj sociolokoj temi stratifikacijskih promena. Taj je
rad poeo jo tokom 1970-ih, a sistematski se odvija od kraja 1980-ih, omoguavajui drutvenim naunicima, kao i iroj javnosti, uvid u osnovne fenomene
vezane za promene klasne strukture, ekonomskog poloaja domainstava i drutvenih grupa, obrazaca i kanala klasno-slojne regrutacije, naina ivota pojedinaca i grupa, njihovih vrednosnih orijentacija, kao i celog niza drugih pojava i
procesa koji prate sistemsku transformaciju drutva u Srbiji. Znaajan deo tog
ranije prikupljenog istraivakog materijala, kao i mnogobrojni drugi primarni
i sekundarni izvori, ukljueni su u analize veeg broja autora, to omoguava
praenje dugoronog procesa promena, kao preduslova njihovog temeljnijeg naunog objanjenja.
Bogatstvo koriene grae i tema koje su istraivanjima obuhvaene jasno
se vide iz sadraja samog zbornika. Suoeni s dilemom objavljivanja sadrajno,
teorijski i metodoloki relativno koherentne studije, u kojoj bi se sistematski analizirao ogranieni broj meusobno vrsto povezanih problema, od strane manjeg
broja autora, ili ukljuivanja veeg broja istraivaa koji bi izneli rezultate svog
rada na irokom polju znaajnih, ali i veoma raznovrsnih tema, prireivai su se
opredelili za ovu drugu strategiju. Razloga za takvu odluku je nekoliko. Pre svega, istraivanje, kao i konferencija na kojoj su predstavljeni njegovi prvi rezultati,
snano je obeleeno injenicom da je u njega bio ukljuen veliki broj mladih
saradnika, doktoranata na studiju sociologije. S obzirom na struni kvalitet nji7

hovog rada, smatrali smo da bi bilo korisno pruiti im priliku da svoje rezultate
prikau iroj publici. Uz to, tematski suena verzija zbornika uskratila bi javnosti
bogatstvo informacija prikupljenih istraivanjem, kao i uvid u irinu interesovanja koja obeleava najnoviju generaciju naih sociologa. Najzad, iako ne proistiu iz jedinstvenog teorijskog okvira, izloeni radovi obrauju nauno i drutveno
nesumnjivo relevantne probleme, pa stoga sami po sebi mogu biti podsticajni za
dalji razvoj nae naune zajednice.
Izraena raznovrsnost, kao i obilje tekstova, ine neprikladnim njihovo saeto predstavljanje. Pomenuemo samo da su tekstovi grupisani, prema tematici
koja se u njima obrauje, u etiri celine. U prvoj se teorijski i metodoloki istrauju, ali i empirijski proveravaju, neki osnovni pojmovi vezani za prouavanje
drutvene stratifikacije. U drugoj se predstavljaju analize drutveno-ekonomskih
promena u Srbiji tokom poslednjih dvadesetak godina, pre svega onih na podruju nejednakosti i pokretljivosti. U treoj su tekstovi koji su posveeni istraivanju
aktuelnih politikih odnosa. A u etvrtoj su grupisani, po pravilu empirijski utemeljeni, uvidi u promene u okviru vrednosnih orijentacija graana Srbije. Iako su
veze izmeu tekstova u osnovi tematske, a ne teorijsko-metodoloke, a predstavljene tematske oblasti su analizom zahvaene u ogranienom obimu, bogatstvo
analitikih postupaka i analizirane grae ini, po naem miljenju, ovaj zbornik
vrednim i vanim za dalji razvoj drutvenih nauka u Srbiji.
Beograd, 20. 10. 2013.

Mladen Lazi
Slobodan Cveji

I
TEORIJSKO-METODOLOKI
PROBLEMI

10

eljka Mani
Univerzitet u Beogradu, Srbija
Filozofski fakultet

OPERACIONALIZACIJA POJMA DRUTVENI POLOAJ

U ISTRAIVANJIMA DRUTVENE
STRUKTURE U SRBIJI
OPERATIONALIZATION OF THE CONCEPT
SOCIAL POSITION IN STUDIES OF SOCIAL
STRUCTURE IN SERBIA
Summary
The aim of this paper is to determine how the concept social position
is operationalized in empirical studies of the social structure in Serbia. The
basic assumption in the paper is that the ways the concept is operationalized depend on the social contexts in which research is conducted. This
does not mean that an operational definition of the concept does not depend
on other factors, especially the theoretical understanding of researcher and
complexity of the studied phenomenon. The paper is based on the most
important empirical studies of the social structure in Serbia, mostly realized at the Institute for Sociological Research of Faculty of Philosophy in
Belgrade.

Uvod
Predmet rada je razmatranje operacionalizacije pojma drutveni poloaj u
empirijskim istraivanjima drutvene strukture u Srbiji, a cilj utvrivanje najeeg naina njegovog dekomponovanja. Osnovna pretpostavka od koje se polazi
je uslovljenost operacionalne definicije drutvenim kontekstom u kom se vri
istraivanje, odnosno osobinama konkretnog predmeta prouavanja. Operacionalno definisanje tei da bude to blie neposrednoj pojavnoj ravni stvarnosti
koja je, zbog izrazite istorinosti drutvenog ivota, daleko vie izloena promenama, a i uopte vie podlona uticajima osobenih uslova mesta i vremena, nego
11

dublji i trajniji strukturalni i dinamiki odnosi u drutvu (Mili, 1996: 271). To ne

znai da operacionalno definisanje pojma ne zavisi i od drugih faktora, pre svega od
teorijskih shvatanja istraivaa, koja uslovljavaju razliit iskustveni sadraj pojma.
Operacionalno definisanje uslovljava i sloenost same pojave koju pojam izraava,
razvijenost primarnog iskustva istraivaa i njegova spremnost da u analizi pojmova ide to dalje u pojedinosti. Naposletku, ne treba zanemariti znaaj socioloke
imaginacije istraivaa. Stvaranje o. d. je stvaralaki in, utoliko tei ukoliko je
re o apstraktnom pojmu, kada lanac posredovanja od njegovog teorijskog do konkretnog sadraja moe biti i vrlo dug (Bogdanovi, 2007: 379).
U radu je dat istorijat empirijskih istraivanja drutvene strukture u Srbiji,
koji nije celovit, to nije ni bila namera. Prvo istraivanje poloaja drutvenih
slojeva u Srbiji realizovano je 1974. godine pod vostvom Mihaila Popovia (Popovi (ur.), 1977). Tokom naredne decenije usledila su jo dva istraivanja pod
Popovievim rukovodstvom, koja su se odnosila na osobine i promene drutvene
strukture Beograda (Popovi (ur.), 1987) i Srbije (Popovi (ur.), 1991). U radu
su analizirana i istraivanja kojima je rukovodio Mladen Lazi: istraivanje o
kvalitetu ivota u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ) 1989.
godine (Lazi, 1994; Lazi i Cveji, 2004), istraivanje drutvene strukture u Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ) 1993. godine (Lazi (prir.), 1994), istraivanje drutvene strukture Srbije 2003. godine (Lazi i Cveji, 2004), kao i rezultati
istraivanja o izazovima nove drutvene integracije realizovanog u Srbiji 2012.
godine. Hronoloki red nee biti u potpunosti praen, ve e istraivanja biti prikazana imajui u vidu slinost u njima upotrebljenih operacionalnih definicija.
Pre nego to usredsredimo panju na operacionalizaciju pojma drutveni
poloaj u realizovanim empirijskim istraivanjima, ukazaemo na znaaj analize
pojmova. Neophodno je osvrnuti se i na nain na koji e operacionalne definicije
biti prikazane u daljem tekstu. S obzirom na to da operacionalno definisanje pojma zavisi od niza faktora, ne moe se izdvojiti sama definicija pojma bez osvrta
na osnovne ciljeve istraivanja, teorijski i kontekstualni okvir u kom je realizovano, kao i bez prikaza osnovnih rezultata istraivanja.

Analiza pojmova: dimenzije i indikatori

Veina pojmova kojima se koriste drutvene nauke upuuje na sloene pojave koje se ne mogu neposredno posmatrati, te je nuno utvrditi na koji e nain
biti prepoznate i opisane u empirijskom istraivanju. Analiza pojmova ima dva
povezana i razliita aspekta (uri, 1962). Prvi aspekt je metod definicije, odnosno teorijsko definisanje pojma. Zadatak teorijskog definisanja je da odredi
osnovni sadraj pojma, da izrazi opti karakter iskustvenih pojava koje pripadaju
12

nekom pojmu, ime se teorijski pojmovi povezuju sa drugima u pojmovnoj mrei

nauke. Tako se obezbeuje sistematski znaaj istraivanja, kao i uporedivost dobijenih rezultata. Drugim reima, na ovaj nain se omoguuje postizanje optosti,
to jest teorijskog karaktera samog naunog saznanja.
Drugi aspekt je metod specifikacije znaenja, odnosno operacionalno definisanje pojma. Termin operacionalna definicija koristi se za oznaavanje naina
definisanja pojmova koji se neposredno odnose na iskustvo o stvarnosti (Mili,
1996: 270). Zadatak operacionalnog definisanja je da precizno naznai iskustvena obeleja preko kojih e teorijski pojam biti zastupljen u istraivanju. Pojmovi
se dovoenjem u neposrednu vezu sa iskustvenim pojavama pretvaraju u instrumente za prikupljanje empirijskih podataka.
Radi blieg odreenja znaenja pojma, najpre se pristupa razdvajanju njegovih vanih i istovremeno manje apstraktnih sastavnih delova. Na osnovu optih teorijskih razmatranja ili pomnim ispitivanjem onih pojava koje su prvobitno
dale odluan podstrek za njegovo stvaranje, mi pokuavamo da izdvojimo pojedine dimenzije od kojih je pojam sastavljen (uri, 1962: 91). Merenje iskustvenih pojava zasniva se na pretpostavci da je pojava koju nameravamo da merimo
homogena. Sloene pojave se takoe mogu meriti, ali se merilo sloene pojave
javlja kao krajnji ishod nakon obavljenog niza prethodnih merenja pojedinih dimenzija pojave. Stoga je stvaranje sintetikih indeksa postupak koji sa analizom
pojmova istovremeno stoji u logiki obrnutom i komplementarnom odnosu. Kao
to analiza pojmova spada u prve faze izvoenja istraivanja, stvaranje sintetikih indeksa ulazi u zavrne faze tretiranja iskustvene evidencije, predstavljajui
pretpostavku za sistematian opis i analizu prouavane drutvene pojave.
Naredni korak, posle dekomponovanja sloenog pojma na njegove sastavne dimenzije, sastoji se od navoenja svojstava na koje se odnose prethodno izdvojene dimenzije pojma. Indikatorima nazivamo svojstva pomou kojih rastavljamo sadraj pojma na jo manje apstraktne elemente. Zbog odnosa verovatnoe
indikatora prema latentnom iniocu, koji korespondira sa stepenom sloenosti, pa
time i vidljivosti prouavane pojave, izraene preko pojma u procesu analize,
moramo koristiti to vei broj indikatora, imajui u vidu praktina ogranienja.
Svaki niz odabranih indikatora mora biti reprezentativan u odnosu na univerzum, jer je samo u tom sluaju opravdano uoptavati rezultate do kojih se u istraivanju dolo (uri, 1962: 95).

Drutveni poloaj u Srbiji sedamdesetih godina

Prvo istraivanje drutvenih slojeva realizovano je 1974. godine na podruju Srbije (Popovi (ur.), 1977), dakle tokom perioda socijalizma. Cilj istraivanja
13

bio je utvrivanje karaktera drutveno-ekonomske diferencijacije stanovnitva

i kako se ona izraava u interesima, nainu (stilu) ivota, svesti i vrednosnim
orijentacijama drutvenih slojeva (Popovi, 1977: 23). Osnovna hipoteza je da
se drutveni slojevi razlikuju prema klasno-slojnoj svesti, kao i prema interesima,
vrednosnim orijentacijama i ivotnom stilu, a da su razlike prvenstveno posledica
razliitih drutvenih poloaja koje zauzimaju.
Pretpostavilo se da je drutveni poloaj slojeva u SFRJ klasno-slojno heterogen. To znai da drutveni poloaj zavisi od raspodele politike i ekonomske
moi, da diferencijacija poiva na elementima najamnog odnosa, ali da se, istovremeno, posebno u periodu samoupravnog socijalizma, javljaju i nejednakosti
novog tipa1 koje poivaju na zauzimanju razliitog mesta u podeli rada. Hijerarhijski odnos koji proizilazi iz pozicioniranja na razliitim drutvenim funkcijama
ne smatra se konfliktnim.
Uzorak je bio kvotnog tipa i inilo ga je 1.000 ispitanika. Glavna kvotna
kontrola ostvarena je utvrivanjem kriterijuma pripadnosti pojedinaca razliitim
drutvenim slojevima, s tim to su iz praktinih razloga kvote za svaki sloj imale da
budu jednake (Janiijevi, 1977: 43). Upotrebljena je etvorolana shema drutvene slojevitosti, koju ine: rukovodei sloj (profesionalni politiari, privredni rukovodioci); srednji (nemanuelni, socijalistiki) slojevi (vii i visoki strunjaci, administrativni i rutinski slubenici); slojevi radnika-neposrednih proizvoaa i slojevi
sitnih sopstvenika (poljoprivrednici, seljaci-industrijski radnici, zanatlije i dr)2.
Upitno je zato se samo srednji slojevi nazivaju socijalistikim (Sekuli, 1983).
Pojam drutveni poloaj dekomponovan je na tri dimenzije:
mesto u profesionalnoj podeli rada, o kom su podaci prikupljeni postavljanjem pitanja o obrazovnom nivou ispitanika i stepenu strune
kvalifikacije;
pozicija u raspodeli materijalnog bogatstva, merena prihodom po lanu
domainstva;
mesto u podeli politike i ekonomske moi, dekomponovano na indikatore partijske pripadnosti, lanstva u samoupravnim telima i izbor u
delegatska tela. Indeks politike moi konstruisan je tako to je svaki
ispitanik prema datim odgovorima na skali mogao imati 1 do 3 boda3.
Nije definisano ta se podrazumeva pod nejednakostima novog tipa.
Iz svake skupine izdvojen je jedan ili vie reprezentativnih slojeva (ukupno 10),
koji su bili predmet istraivanja.
3
Nii status moi imaju respondenti do 1,25 bodova (nisu lanovi Saveza komunista (SK), samoupravnih ni delegatskih tela), srednji od 1,26 do 2 (lanovi SK bez
funkcija ili sa funkcijama manjeg znaaja), a vii od 2,1 do 3 boda (lanovi partijskih
rukovodstava od optinskog nivoa do federacije, lanovi i rukovodioci radnikih saveta,
upravnih odbora, delegati skuptine od pokrajinskog do saveznog nivoa, itd).
1
2

14

Za svaku dimenziju drutvenog poloaja izraunati su indeksi, kao i za

drutveni poloaj kao njihov sintetiki izraz4. Ponderisanje je izvreno isto
kao i za indeks drutvene moi i razlikovan je nii, srednji i vii drutveni
poloaj, a indeks ne obuhvata slojeve privatnika i poljoprivrednika jer nisu
prikupljani podaci o njihovom materijalnom statusu. Redosled drutvenih
slojeva je isti prema svim posmatranim dimenzijama i mogu se razvrstati u
tri grupacije. Najnii drutveni poloaj imaju seljaci-radnici i NKV radnici,
srednji slubenici sa srednjom kolom, a najvii rukovodee osoblje. Izmeu
najnieg i srednjeg drutvenog poloaja nalaze se KV radnici u industriji i
uslunim delatnostima, od kojih se veina pribliava srednjem poloaju, a izmeu srednjeg i najvieg strunjaci u privredi i van privrede koji su preteno
blii najviem poloaju.
U vezi sa operacionalizacijom pojma drutveni poloaj primenjenom u
ovom istraivanju javlja se najmanje nekoliko sledeih problema. I u kapitalistikim drutvima postoji diferencijacija po navedenim dimenzijama, pa je
pitanje po emu su one osobene za socijalistiko drutvo (Sekuli, 1983).
Materijalni status je meren samo jednim indikatorom, to nije dovoljno
za dobijanje potpunih i pouzdanih podataka. Pored toga, istraivai su pod
prihodima podrazumevali samo primanja koja ispitanici i lanovi njihovih domainstava dobijaju u fiksnim mesenim iznosima. Nedostatak ovakvog postupka je u tome to se njime ne mogu obuhvatiti i prihodi slojeva privatnika
(poljoprivrednici, zanatlije, razliiti vrioci usluga), a materijalni status seljaka-radnika (tzv. polutana) prikazuje donekle nerealno (jer se ne mogu dodati
i prihodi ostvareni na poljoprivrednom gazdinstvu) (Janiijevi, 1977: 49).
injenica da se ovako operacionalizovanom dimenzijom materijalnog statusa ne mogu prikupiti podaci o svim drutvenim slojevima trebala je da bude
dovoljna za redefinisanje metodskog okvira istraivanja pre prikupljanja iskustvenih podataka.
Kada je re o indeksu drutvene moi, upitno je da li se lanstvo u SK
moe smatrati izvorom moi, ili samo otvara mogunost da se stekne mo,
odnosno, da li ovaj indikator meri ono to su istraivai pretpostavili da meri.
Posebno se postavlja pitanje opravdanosti pripisivanja srednjeg statusa moi
lanovima SK bez funkcija. Takoe je upitna opravdanost pripisivanja vieg
statusa moi lanovima i rukovodiocima radnikih saveta. Empirijske studije
o sudjelovanju radnika u samoupravnom odluivanju i o strukturi moi u jugoslavenskim radnim organizacijama, to su izvrene u posljednjih petnaestak
godina, pokazuju uoljiv raskorak izmeu institucionalno-ideolokog projekta
i stvarnosti organizacijskog ivota (upanov, 1987: 207).
Indeks drutvenog poloaja predstavlja srednju vrednost tri posebna indeksa:
obrazovnog nivoa, materijalnog statusa i drutvene moi.
4

15

Drutveni poloaj u Srbiji osamdesetih godina

U Beogradu je 1986. godine realizovano istraivanje s ciljem utvrivanja karaktera i stepena drutvenih nejednakosti izmeu drutvenih slojeva (Popovi (ur.),
1987). Kao teorijski okvir istraivanja upotrebljeno je shvatanje drutvene strukture
primenjeno u prethodnom istraivanju, a uzorak je inilo 749 ispitanika prema klasifikacijskoj shemi drutvenih slojeva5. Dve godine kasnije, realizovano je kompleksnije
istraivanje drutvenih nejednakosti u 12 optina ueg podruja Srbije na viestepenom uzorku od 1.765 respondenata (Popovi (ur.), 1991). Shema drutvenih slojeva
je ista kao i u prethodnom istraivanju (Popovi, 1991), a oba istraivanja karakterie
isti teorijski i kontekstualni okvir i gotovo ista operacionalizacija pojma drutveni
poloaj, pa emo njihove osobenosti i rezultate prikazati zajedno.
Drutvene nejednakosti su definisane kao nejednakosti u raspolaganju, odnosno upotrebi materijalnih i drugih dobara, iji su nosioci drutveni slojevi koji
se na osnovu njih hijerarhijski rasporeuju na lestvici drutvenih poloaja. Operacionalizaciju pojma drutvenog poloaja kao razliite veliine materijalnih i
moralnih naknada nalazimo, za potrebe istraivanja, u dimenzijama obrazovanja, materijalnog standarda i politike moi (Bogdanovi, 1987: 26). Za svaku
dimenziju drutvenog poloaja izraunati su indeksi, kao i za sam drutveni poloaj. Indeksi su stvarani na bazi objektivnih podataka, koji su ponderisani u skladu
sa pretpostavljenim znaajem za svaku dimenziju.
Indeks obrazovanja je u oba istraivanja dobijen na osnovu odgovora
na pitanje o najvioj zavrenoj koli. U istraivanju 1986. godine za
nezavrenu osnovnu kolu dat je ponder 1, zavrenu osnovnu 2, srednju 3, viu 4, visoku 5, specijalistike studije, magistarske ili doktorske
ponder 66, a dve godine kasnije su kategorije visokog obrazovanja, specijalistikih studija, magistrature i doktorata spojene u jednu.
Indeks materijalnog standarda je 1986. godine posebno raunat za zaposlene u drutvenom sektoru (stan je ponderisan sa 6, to znai da ima
najvei znaaj za ovu dimenziju, prosean prihod po lanu domainstva
5, opremljenost domainstva trajnim dobrima 4, automobil 3, godinji
odmor 2, vikendica 1) i za privatnike, s tim da je i u grupaciji privatnika
posebno raunat za poljoprivrednike (veliina poseda 6, porez 5, opremljenost gazdinstva poljoprivrednim zgradama, mainama i alatkama
4, opremljenost domainstva trajnim dobrima 3, automobil 2, godinji
Razlikuju se sledei drutveni slojevi: rukovodioci (dravni, partijski i privredni), strunjaci (u privredi i van privrede), slubenici (u privredi i van privrede), radnici
(visokokvalifikovani, kvalifikovani i polukvalifikovani-nekvalifikovani), gradski privatnici (sa i bez zaposlenih radnika) i poljoprivrednici.
6
Ponderi se sabiraju, pa tako ispitanik sa doktoratom ima 21 poen.
5

16

odmor 1) i za gradske privatnike (porez 6, prihod po lanu domainstva

5, opremljenost domainstva trajnim potronim dobrima 4, posedovanje zemlje i opremljenost gazdinstva 3, prevozno sredstvo 2, godinji
odmor ili vikendica 1). Isti instrument je primenjen i 1988. godine, s
tim to je kod gradskih privatnika pitanje o prosenom prihodu po lanu
domainstva zamenjeno pitanjem o uteevini.
Indeks politike moi je dobijen preko istih indikatora u oba istraivanja: lanstvo u SK, partijske funkcije, samoupravne funkcije, lanstvo
u predstavnikim telima, dobijena drutvena priznanja, lanovi porodice obavljali vane drutvene funkcije, lino poznavanje ljudi koji vre
vane drutvene funkcije, da li se ispitaniku ljudi obraaju za pomo u
reavanju problema. Svim indikatorima je dat ponder 1 (kada je odgovor
negativan 0), odnosno, svi imaju isti znaaj za dimenziju politike moi,
ili istraivai nisu pouzdano utvrdili njihovu specifinu uzronu teinu.
Polazna pretpostavka u istraivanju iz 1986. godine je bila da Beograd prua
razliite mogunosti za napredovanje i da e drutvene nejednakosti biti tako rasporeene da e se dobiti jedno relativno homogenizovano drutvo, iji e lanovi biti
koncentrisani oko srednjeg drutvenog poloaja. Rezultati istraivanja pokazuju da
visok drutveni poloaj zauzima 15,6%, srednji 70,2% i nizak 14,2% ispitanika. Visok drutveni poloaj imaju slojevi rukovodilaca i strunjaka, uz izrazitu zastupljenost politikih i dravnih rukovodilaca (83,7%), strunjaka van privrede (69%), a
rukovodioci i strunjaci u privredi su prisutni sa polovinom svojih pripadnika. Srednji drutveni poloaj zauzima velika veina slubenika (96,7%), sve grupe radnika
(93,1%-72%), gradski privatnici (86%) i poljoprivrednici (59,8%). Nizak drutveni
poloaj preteno imaju poljoprivrednici (40,2%) i NKV-PKV radnici (28%). Rezultati istraivanja su potvrdili da Beograd, uslovima koje prua, omoguava razliitim
drutvenim slojevima prisustvo u kategoriji srednjeg drutvenog poloaja.
Meu ispitanicima na podruju Srbije preovlauje nizak drutveni poloaj
(55%), sledi srednji (41,8%), a samo 3,2% ispitanika ima visok drutveni poloaj.
Raspored drutvenih slojeva na lestvici ukupnog drutvenog poloaja je sledei:
rukovodei sloj je na prvom mestu, sledi srednji, pa radnika klasa i privatnici. Prva
dva sloja koncentriu se na srednjem, a druga dva na niskom drutvenom poloaju.
Dakle, rezultati se bitno razlikuju od onih dobijenih za Beograd dve godine ranije:
nizak drutveni poloaj je zastupljeniji od srednjeg, a opada procenat respondenata sa visokim drutvenim poloajem. Ukratko, raslojavanje u unutranjosti Srbije
odvija se sporije i na niem nivou, jo uvek izmeu nieg i srednjeg drutvenog
poloaja s blagim nagovetajem ka viem (Bogdanovi, 1991: 53).
Kada je operacionalizacija pojm drutveni poloaj u pitanju, moe se izneti nekoliko zapaanja. U odnosu na istraivanje iz 1974. godine, primetno je sadrinski potpunije prikupljanje podataka o materijalnom standardu ispitanika, kao
17

i nastojanje da se instrument za prikupljanje podataka prilagodi osobenostima

drutvenih grupa koje se prouavaju. Ne samo da prihod po lanu domainstva
nije bio jedini indikator, ve nije smatran ni najvanijim7.
U vezi sa dimenzijom politike moi, uoava se nastojanje istraivaa da,
pored formalnih, obuhvate i neformalne izvore moi. Problematini indikatori
lanstva u SK i vrenja samoupravnih funkcija javljaju se u oba istraivanja. Ako
se uopte mogu smatrati indikatorima politike moi, nije opravdano pripisati im
istu uzronu teinu kao i obavljanju partijskih funkcija i lanstvu u predstavnikim
telima. Obavljanje partijskih i dravnih funkcija nesumnjivo je znaajniji indikator
politike moi, te je pitanje u kolikoj je meri davanje istih pondera svim indikatorima uticalo na rezultate istraivanja. Valja obratiti panju i na mogunost razliitog
tumaenja dva indikatora od strane ispitanika. Pitanje je ta su respondenti podrazumevali pod poznanstvom sa ljudima koji zauzimaju znaajne drutvene poloaje,
kao i pod obraanjem za pomo u reavanju problema (Lazi, 1994).
Lazi smatra da su navedene komponente univerzalne osnove drutvene
diferencijacije i da ovakva operacionalizacija pojma drutveni poloaj u socijalistikom sistemu drutvenih odnosa nosi sa sobom odreene tekoe: postavlja se
pitanje potpunosti operacionalne definicije, izostavljanja dimenzije vlasnitva, tipa
naselja u kom ivi respondent, itd. (Lazi, 1994). Treba imati u vidu da Lazi, prouavajui drutvenu strukturu Hrvatske 1984. godine, primenjuje drugaiju operacionalnu definiciju pojma drutveni poloaj (Lazi, 1987). Koncept drutvenog
poloaja je zasnovan na analizi osnovnog reprodukcijskog oblika socijalistikog
drutva u SFRJ, tanije na suprotstavljenosti kolektivno-vlasnike i radnike klase,
koja formira sloen sistem odnosa. Drutveni poloaj u socijalizmu definisan je
kao sintetiki izraz globalne drutvene podele rada, koja se uspostavlja prisilno i
relativno trajno, tako da suprotstavlja velike grupe ljudi po osnovnim dimenzijama
ljudske prakse (Lazi, 1994: 66). Dekomponovan je na pet dimenzija: poloaj u
drutvenoj reprodukciji, materijalni status, obrazovanje, karakter rada i mesto ivljenja, a vrednosti dimenzija su razliito ponderisane u skladu sa pretpostavljenim
znaajem. Navedeno istraivanje je nuno imati u vidu, iako prevazilazi prostorni
okvir obuhvaen ovim radom, da bi se videlo kako teorijska shvatanja utiu na
nain operacionalizacije pojma drutveni poloaj, ali i da bi se pokazalo kako se
teorijska shvatanja redefiniu pod uticajem promena konkretnog predmeta prouavanja, to je vidljivo u narednim istraivanjima pod Lazievim rukovodstvom.
Dakle, operacionalizacija pojma drutveni poloaj u istraivanjima iz 1986.
i 1988. godine ima iste slabosti, ali omoguava poreenje nalaza. Uestala je situacija da se, radi ouvanja mogunosti poreenja rezultata iz razliitih istraivanja,
Za zaposlene u drutvenom sektoru najznaajnijim indikatorom materijalnog
standarda smatrano je posedovanje stana, za gradske privatnike porez, a za poljoprivrednike veliina poseda.
7

18

prihvataju, odnosno zadravaju indikatori koji su manje pogodni za prikupljanje

adekvatnih podataka o prouavanoj pojavi.
Istraivanja su otkrila naznake sve veeg produbljivanja jaza izmeu Beograda i ostatka Srbije na planu raspodele drutvenih dobara, do ega e doi
u narednom razdoblju. Mada prediktivna mo istraivanja ne mora nuno znaiti njegovu dobru teorijsku i metodoloku utemeljenost, ove osobine najee
idu zajedno. Nije naodmet ukazati na zahtev koji je Sekuli izneo 1983. godine.
Vrednost pojedinih teorijskih reenja i nain operacionalizacija primenjenih u
istraivanjima drutvene strukture treba ocenjivati i na osnovu njihovog prediktivnog i heuristikog potencijala. S druge strane, sam Popovi naknadno ukazuje
na nedovoljnu teorijsku i metodoloku razvijenost istraivanja kojima je rukovodio. Teorijski najrazvijenije i najkonzervativnije istraivanje bilo je prvo o
drutvenim slojevima i njihovoj svesti (Popovi, 1994: 99).

Materijalni poloaj u Jugoslaviji devedesetih godina

Krajem 1993. godine realizovano je istraivanje drutvene strukture na proporcionalnom uzorku od 1.203 ispitanika i poduzorku od 325 pripadnika ekonomske elite na podruju SRJ bez Kosova i Metohije8 (Lazi (prir.), 1994). Najoptiji
okvir za tumaenje promena drutvene strukture tokom perioda blokirane postsocijalistike transformacije bio je slom socijalizma u SFRJ. Stanovite primenjeno
u istraivanju drutvene strukture Hrvatske 1984. godine (Lazi, 1994) je i u ovom
istraivanju posluilo kao teorijsko-hipotetiki okvir, uz aktuelizaciju u skladu sa
drutvenim promenama. Rat, a pogotovo ekonomske sankcije Ujedinjenih nacija
stvorile su specifine drutvene okolnosti: iscrpljivanje resursa, uz rastue potrebe
i nemogunosti da se one zadovolje na regularan nain, te, kao posledica, razaranje
pravnog poretka (u kojem je prednjaila sama drava), formirali su pretpostavke za
drastian rast socijalne diferencijacije (Lazi, 1994b: 122). Klasifikacijsku shemu
inile su sledee grupacije: menaderi, strunjaci, slubenici i tehniari, KV radnici, NKV radnici, poljoprivrednici, penzioneri i nezaposleni.
Najvie panje posveeno je prouavanju materijalnog poloaja drutvenih
grupa jer je izrazito osiromaenje stanovnitva bilo najevidentnije obeleje drutvenih promena (Lazi, 1994a). Pristupilo se proveravanju hipoteze da je masovno osiromaenje uslovilo brisanje nejednakosti uslova ivota razliitih drutvenih
slojeva, odnosno destrukturaciju drutva (Lazi, 2002). Posebno je proveravana
teza o gubljenju materijalnih povlastica srednjeg sloja, tanije, da li je po pitanju
materijalnog poloaja dolo do njegovog stapanja sa niim slojevima. U svrhu
Rezultati istraivanja prikazani su zbirno za obe lanice, te se ne mogu izdvojiti
podaci koji se odnose samo na Srbiju.
8

19

testiranja naznaene hipoteze formirane su dve grupe indikatora, akumulisanih

resursa i potronje, kao i njihovi indeksi, ijim je zbirom dobijen indeks materijalnog poloaja.
Indeks akumulisanih resursa formiran je na osnovu indikatora materijalnog poloaja koji su sticani pre krize: stambeno pitanje (posedovanje, veliina, opremljenost i lokacija stambenog objekta), posedovanje
vikendice, zemljita, itd. Pretpostavka je da meuslojne razlike prema
ovom zbirnom pokazatelju (indeksu) treba da budu pribline razlikama
u materijalnom poloaju drutvenih grupa koje su utvrivane ranijim
istraivanjima (Lazi, 2002: 64).
Indeks potronje formiran je na osnovu indikatora koji su pokazivali
trenutnu potroaku mo ispitanika: prihodi (redovni i dodatni), kvalitet
ishrane, potronja benzina, letovanje, zadovoljavanje drugih egzistencijalnih potreba, itd. Hipoteza o smanjenju socijalne diferencijacije testirana je poreenjem meuslojnih razlika prema navedena dva indeksa.
Distribucija slojeva prema indeksu akumulisanih resursa ukazala je na postojanje malih materijalnih nejednakosti izmeu drutvenih slojeva u periodu pre
zaotravanja krize (C=0,296), to je u skladu sa rezultatima dobijenim u ranijim
istraivanjima (Popovi (ur.), 1991; Lazi, 1994). Kada je re o indeksu potronje, pokazalo se da je veza jaa (C=0,382). Drugim reima, pokazuje se da pauperizacija obuhvata sve drutvene slojeve, ali ipak razliitim intenzitetom tako da
ne brie slojne razlike (Vujovi, 1994: 104). Hipoteza da se materijalni poloaj
srednjih slojeva izjednaio sa poloajem niih drutvenih slojeva je opovrgnuta. I
u ovoj grupaciji preteno je pogoran materijalni poloaj u odnosu na period pre
krize, ali se izdvojila i najbrojnija grupa koja je dobrostojea (Lazi, 2002).
Radi dobijanja preglednije slike o promenama na stratifikacijskoj lestvici,
prikazaemo rang-listu drutvenih slojeva prema dimenzijama akumulisanih resursa i potronje (Tabela 1).
Tabela 1. Rang-lista drutvenih slojeva prema dimenzijama akumulisanih resursa
i potronje
Slojevi
Menaderi
Strunjaci
Slubenici i tehniari
KV radnici
NKV radnici
Poljoprivrednici
Penzioneri
Nezaposleni

20

Rang-lista
Akumulisani resursi
2
3
4
6
8
1
7
5

Potronja
3
1
2
6
7
5
8
4

Rang-lista ukazuje na promene koje su produkt deavanja u jugoslovenskom drutvu poetkom devedesetih godina, ali i metodolokih reenja primenjenih u istraivanju. Primat poljoprivrednika na rang-listi akumulisanih resursa rezultat je naglaenijeg vrednovanja zemljita od strane istraivaa. U
uslovima hiperinflacije, nekretnine realno vrede vie, a hrana postaje redak
resurs, pa mogunost njene proizvodnje dodatno obrazlae naglaeno posedovanje zemljita. Na nii rang iskazane potronje poljoprivrednika verovatno je
takoe uticao istraivaki instrument jer oni tradicionalno ree idu na letovanje, koriste automobil, itd. Bez obzira na razloge tehnike prirode, uoljivo je
poboljanje njihovog poloaja u odnosu na rezultate prethodnih istraivanja.
Poljoprivrednici su doiveli relativan materijalni uspon, jer je u situaciji estoke krize najlake preiveti (pitanje ishrane i tsl.) na samom izvoru naturalne
potronje (Vujovi, 1994: 112).
Uslovi krize zahtevali su primenu specifinog istraivakog postupka radi
utvrivanja materijalnog poloaja drutvenih grupa, odnosno dekomponovanje
na dimenziju akumulisanih resursa i potronje. Na primeru ovog istraivanja najjasnije se vidi kako drutveni kontekst utie na operacionalizaciju pojma, s tim da
je to jedan od faktora. Masovno osiromaenje, kolaps privrede, ekonomske sankcije, uticali su na porast bavljenja sivom ekonomijom, te istraivai, prilikom
utvrivanja materijalnog statusa, posebnu panju posveuju dodatnim prihodima
domainstva. Oni su mereni postavljanjem sledeih pitanja: da li domainstvo
ostvaruje dodatne prihode od poljoprivrede, manuelnih i slinih delatnosti, od
trgovine i koje predmete prodaje, od izdavanja prostora, intelektualnih delatnosti,
materijalne pomoi lanova porodice, kao i koliko iznose ukupni dodatni prihodi
domainstva.

Materijalni poloaj u Srbiji na poetku druge decenije XXI veka

Naposletku emo se osvrnuti na istraivanje drutvene strukture u Srbiji
2012, poredei ga sa istraivanjima iz 2003. i 1989. godine. Poslednje istraivanje o izazovima nove drutvene integracije u Srbiji realizovano je u okviru
Instituta za socioloka istraivanja 2012. godine na vieetapnom uzorku od 2.557
ispitanika. U okviru projekta Istraivanje drutava jugoistone Evrope 2003. godine realizovano je i istraivanje na podruju Srbije na vieetapnom uzorku od
2.997 respondenata (Lazi i Cveji, 2004). Istraivanje o kvalitetu ivota iz 1989.
godine realizovao je Konzorcijum Instituta drutvenih nauka Jugoslavije na kombinovanom kvotnom uzorku9 od 4.382 ispitanika (Lazi, 1994). Poslednja dva
Osnovne kvote predstavljale su drutvene klase operacionalizovane preko radnih mesta.
9

21

istraivanja pripadaju periodu deblokirane postsocijalistike transformacije, a

prvo krizi socijalizma. Znaajni delovi upotrebljenih upitnika su isti, te su dobijeni podaci uporedivi. Prikazaemo operacionalizaciju materijalnog poloaja i
rezultate poslednjeg istraivanja, uz poreenje sa dva prethodna, s tim da treba
imati u vidu da su, pored materijalnog poloaja, predmet prouavanja bile i vrednosti, drutvena pokretljivost i druge teme, ije razmatranje nije predmet ovog
rada.
Instrument za prikupljanje podataka, kao i njihovo tumaenje, usmerio
je teorijski okvir u kom klasa10 predstavlja primarnu jedinicu analize, a odreena je na temelju uloge drutvene grupe u reprodukciji sistema. Klase ine
hijerarhiju, zasnovanu na razlikama u raspolaganju ekonomskim, politikim i
kulturnim kapitalom, na osnovu kojih su njihovi interesi, pa tako i meusobni odnosi, potencijalno konfliktni (Lazi i Cveji, 2004: 45). Re je o sloenim grupama sainjenim od slojeva, iji pripadnici imaju sline uslove ivota.
U istraivanjima je upotrebljena sedmoklasna shema koju ine: 1. politiari,
preduzetnici (krupni i srednji), direktori (vii i srednji); 2. sitni preduzetnici,
nii direktori, krupni poljoprivrednici; 3. strunjaci, samozaposleni, nii rukovodioci i slobodne profesije sa visokom strunom spremom; 4. samozaposleni i nemanuelni zaposleni sa srednjom strunom spremom (nii rukovodioci,
slobodne profesije, slubenici i tehniari); 5. VKV i KV ne/manuelni radnici;
6. NKV i PKV ne/manuelni radnici; 7. sitni poljoprivrednici (Lazi i Cveji,
2004). Operacionalizacija je izvrena na osnovu dva kriterijuma: radnog mesta
i obrazovanja ispitanika.
Materijalni poloaj u istraivanju iz 2012. godine, isto kao i u dva prethodna, meren je preko indikatora koji se odnose na prihode, imovinu i potronju
domainstva: dohodak domainstva, posedovanje stambenog prostora i njegovu
trinu vrednost, posedovanje i trinu vrednost drugih nekretnina, infrastrukturnu i dodatnu opremljenost domainstva, posedovanje automobila i njegovu
trinu vrednost, godinji odmor. Na osnovu navedenih indikatora formiran je
kompozitni indeks materijalnog poloaja, a razlikovani su nii, nii srednji, srednji, vii srednji i vii materijalni poloaj.
Rezultati istraivanja iz 2012. godine ukazuju da je meu pripadnicima
drutvenih slojeva najzastupljeniji nii srednji materijalni poloaj sa 41,8%, zatim sledi nii 33,1%, srednji 16,9%, vii srednji 6,2%, dok samo 1,9% ispitanika
ima vii materijalni poloaj (Tabela 2).

Klasni pristup podrazumeva prouavanje drutvenog poloaja, odnosno prikupljanje podataka o radnom mestu ispitanika, obrazovanju, materijalnom poloaju, itd.
10

22

Tabela 2. Drutveni slojevi prema materijalnom poloaju 2012. godine (u %)

Materijalni poloaj
Slojevi
Politiari, preduzetnici, direktori
Sitni preduzetnici, nii direktori i krupni poljoprivrednici
Strunjaci, samozaposleni,
nii rukovodioci i slobodne profesije sa VSS
Samozaposleni i nemanuelni zaposleni sa SSS
VKV i KV radnici
NKV i PKV radnici
Sitni poljoprivrednici
Ukupno

Nii

Nii
srednji

Srednji

Vii
srednji

Vii

Ukupno

3,4

1,7

27,1

39,0

28,8

100

5,0

28,0

36,0

23,0

8,0

100

10,9

38,4

33,4

13,2

4,0

100

23,6

50,9

20,1

4,7

0,7

100

40,2
64,3
46,4
33,1

46,2
29,7
42,0
41,8

10,3
4,8
10,1
16,9

3,1
1,1
1,5
6,2

0,2

1,9

100
100
100
100

Veina pripadnika sloja politiara, preduzetnika i direktora zauzima vii

srednji, vii i srednji materijalni poloaj (94,9%), od kojih najvei broj ima vii
srednji poloaj (39%), a na druga dva se gotovo podjednako rasporeuju. Sitni
preduzetnici, nii direktori i krupni poljoprivrednici uglavnom imaju srednji, nii
srednji i vii srednji materijalni poloaj (87%), s tim da je srednji najzastupljeniji
(36%). U kategoriji strunjaka, samozaposlenih, niih rukovodilaca i slobodnih
profesija sa VSS preteno je zastupljen nii srednji i srednji materijalni poloaj (71,8%), a nii srednji je najprisutniji (38,4%). Samozaposleni i nemanuelni
zaposleni sa SSS uglavnom imaju nii srednji, nii i srednji materijalni poloaj
(94,6%), a jedina su grupa iji su pripadnici veinski na niem srednjem poloaju
(50,9%). VKV i KV radnici zauzimaju uglavnom nii srednji i nii materijalni
poloaj (86,4%), s tim da je nii srednji prisutniji (46,2%). NKV i PKV radnici
preteno imaju nii i nii srednji materijalni poloaj (94%) i jedini su sloj iji
pripadnici veinski zauzimaju nii poloaj (64,3%), a nemaju predstavnike sa
viim poloajem. Sitni poljoprivrednici takoe imaju uglavnom nii i nii srednji
materijalni poloaj (88,4%), s tim da su zastupljeniji na niem (46,4%) i nisu
prisutni u kategoriji vieg materijalnog poloaja.
O rezultatima istraivanja iz 2003. i 1989. godine pisano je na vie mesta
(Lazi i Cveji, 2004; Lazi, 1994) i ovde nema prostora za njihov detaljni prikaz
i poreenje sa najnovijim podacima, osim navoenja najoptijeg nalaza da 2012,
u odnosu na 2003. i 1989. godinu, dolazi do primetnog pada materijalnog poloa23

ja kod svih drutvenih slojeva osim kod politiara, preduzetnika i direktora, iji je
materijalni poloaj neznatno vii u odnosu na 2003. godinu, ali znatno nii nego
1989. godine (Grafikon 1).
Grafikon 1. Proseni skor slojeva na indeksu materijalnog poloaja
2012, 2003. i 1989. godine
5
4.5
4
3.5

1
2

3
2.5
2

3
4
5

1.5
1

6
7

0.5
0

Ukupno
2012.

2003.

1989.

Razlike izmeu instrumenata za merenje materijalnog poloaja upotrebljenih 2012, 2003. i 1989. godine postoje bez obzira na uporedivost. Osnovna razlika tie se odsustva pitanja o vrednosti nekretnina11 i visini prihoda u upitniku
upotrebljenom 1989. godine. Vrednost nekretnine je rekonstruisana na osnovu
hipoteze da su nosioci stanarskog prava otkupili svoje stanove, a druga varijabla
na osnovu zanimanja ispitanika, imajui u vidu broj lanova domainstva i izdravanih lica (Lazi i Cveji, 2004). Vidljivo je kako promene same pojave iziskuju uvoenje novih indikatora koji nisu izraavali njeno staro stanje, ali imaju
znaajnu diskriminativnu snagu u opisu novog.
Preostale razlike odnose se pre svega na upotrebu indikatora opremljenosti
domainstva.
U istraivanju iz 2012. godine koriste se sledei indikatori: friider,
zamrziva, maina za ve, klima-ureaj, vredniji muziki ureaj (200
evra i vie), maina za sudove, kompjuter, mobilni telefon, kablovska
televizija, satelitska antena i internet12.
O stambenoj situaciji ispitanika postavljena su sledea pitanja: da li je stan u dravnom ili privatnom vlasnitvu; na koji nain su doli do stana (ive kod roditelja, dobili
stan od roditelja/roaka, radne organizacije, stan solidarnosti, kadrovski stan, kupovina,
gradnja, naslee, bespravno useljenje, podstanar, sustanar) itd.
12
U odnosu na 2003. i 1989. godinu javlja se i razlika u tome to se od ispitanika
ne trai samo informacija da li poseduje odreeni ureaj, ve i koliko je star ukoliko poseduje jedan, odnosno da li poseduje vie komada.
11

24

Instrument iz 2003. godine sadrao je veinu istih indikatora (osim

friidera i klima-ureaja), ali i neke druge: kupatilo, WC sa tekuom
vodom, centralno grejanje, telefon, skuplju video ili DVD opremu (500
evra i vie), vrednija umetnika dela (1.000 evra i vie), kunu biblioteku (vie od 100 knjiga) i jo neko prevozno sredstvo osim automobila13.
U istraivanju iz 1989. godine je, u poreenju sa istraivanjem iz 2012,
prisutan vei broj istih indikatora (osim klima-ureaja, mobilnog telefona, kablovske televizije, satelitske antene i interneta), ali se upotrebljava i znatan broj drugih: tekua voda, elektrina struja, kanalizacija, tu/kupaonica, WC sa tekuom vodom, centralno grejanje, telefon,
elektrini/plinski poret, crno-beli televizor, televizor u boji, video ureaj, umetnine, kuna biblioteka (preko 100 knjiga)14.
Poreenje indikatora opremljenosti domainstva ukazuje na promene po
pitanju njihovog pretpostavljenog znaaja. Naravno, ne treba zaboraviti ni to da
je opti nivo standarda promenljiv, pa se indikatori kojima se utvruju razlike
u materijalnom poloaju drutvenih grupa moraju s vremena na vreme menjati
(Lazi, 1987a: 403).

Rekapitulacija
Nesumnjivo je najvie promena u drutvenoj strukturi Srbije doneo proces
postsocijalistike transformacije. Drutvene promene uslovile su promenu pristupa u istraivanju drutvene strukture: teorijskog okvira, klasifikacijske sheme,
dimenzija drutvenog/materijalnog poloaja i indikatora. Pre svega je promena
ideolokog modela uticala na teorije o drutvenoj strukturi u smeru omoguavanja racionalnije analize. Socijalna jednakost bila je jedna od osnovnih vrednosti u
socijalistikom vrednosnom sistemu, to je uticalo na mogunost utvrivanja realnih drutvenih nejednakosti. Lazi ukazuje i na skrivenost privilegija u socijalizmu, koja proizilazi iz oblika proizvodnje drutvenog ivota. Materijalni status
hijerarhijski viih grupacija je, dakle, odreen pre svega korienjem upotrebnih
vrednosti, a kako je ono fleksibilnije od privatne svojine, istraivaki ga je tee
odrediti (Lazi, 1994: 71).

I upitnik iz 2012. godine sadri pitanje o posedovanju nekog veeg/vrednijeg

vozila osim automobila.
14
Postavljana su i pitanja o tome da li je stan vlaan i od ega je napravljen pod u
stanu (parket/daska, beton, zemlja, neto drugo).
13

25

Popovi i saradnici su koristili klasno-slojni pristup, a klasifikacija primenjena u prvom istraivanju bila je upotrebljavana i u narednim istraivanjima pod
njegovim rukovoenjem: rukovodioci (dravni, politiki i privredni), srednji slojevi (strunjaci i nemanuelni radnici sa srednjom strunom spremom), radnici zaposleni u drutvenom sektoru i privatnici (gradski privatnici i poljoprivrednici).
U istraivanjima realizovanim pod Lazievim rukovodstvom primenjuje se
klasni pristup, dopunjen stratifikacijskim, a klasifikacijska shema se uslonjava
u skladu sa drutvenim promenama i teorijskim pristupom: politiari, preduzetnici (krupni i srednji), direktori (vii i srednji); sitni preduzetnici, nii direktori,
krupni poljoprivrednici; strunjaci, samozaposleni, nii rukovodioci i slobodne
profesije sa visokom strunom spremom; samozaposleni i nemanuelni zaposleni
sa srednjim obrazovanjem (nii rukovodioci, slobodne profesije, slubenici i tehniari); VKV i KV ne/manuelni radnici; NKV i PKV ne/manuelni radnici; sitni
poljoprivrednici.
Pojam drutvenog poloaja je u sva tri istraivanja pod Popovievim rukovodstvom operacionalizovan na isti nain, preko dimenzija obrazovanja, materijalnog standarda i politike moi. Indeksi dimenzija su, uz male izmene, dobijeni
na isti nain u poslednja dva istraivanja. Novina u odnosu na prvo istraivanje je
kompleksnija operacionalizacija dimenzije materijalnog poloaja.
Za razliku od Popovia i saradnika, koji u svoja dva poslednja istraivanja
nastoje da operacionalizaciju dimenzije materijalnog poloaja prilagode osobenostima drutvenih grupa koje prouavaju i formiraju tri razliita indeksa materijalnog standarda, u istraivanjima pod Lazievim rukovodstvom pristupa se
operacionalizovanju jedinstvenog indeksa materijalnog standarda, ali istraivai
u dekomponovanju dimenzije idu u pojedinosti specifikujui indikatore. S obzirom na to da su ona uglavnom bila usmerena na materijalni poloaj drutvenih
grupa, kada je re o temama relevantnim za ovaj rad, osvrnuemo se na problem
preciznog utvrivanja materijalnog statusa ispitanika.
Materijalni poloaj je kompleksna dimenzija drutvenog poloaja. Uobiajeni indikator materijalnog poloaja je prihod domainstva, koji nije jednostavno
izmeriti, s obzirom na to da domainstva, pored redovnih, imaju i povremene
prihode, a oni mogu poticati od obavljanja honorarnog posla, bavljenja sivom
ekonomijom, roaka iz inostranstva, itd. Za materijalni poloaj je znaajna i povezanost sa selom, koja obezbeuje snabdevanje hranom, pa se prihodi mogu
preusmeravati na zadovoljavanje drugih potreba. Pored prihoda, postoji jo niz
indikatora materijalnog statusa, poput posedovanja stana, s tim da vlasnitvo nad
stanom nije dovoljan podatak, ve je neophodno utvrditi i veliinu stambenog
objekta, trinu vrednost, opremljenost, itd. Zbog navedenog, empirijske podatke
o materijalnom poloaju drutvenih grupa treba posmatrati s rezervom, bez obzira na napore koje istraivai ulau da bi prikupili to pouzdanije podatke.
26

Uslovi drastinog osiromaenja stanovnitva zahtevali su primenu specifinog istraivakog instrumenta prilikom prouavanja materijalnog poloaja 1993.
godine. Formirane su dimenzije akumulisanih resursa i potronje, kao i njihovi
indeksi. I tehnika procedura konstrukcije indeksa akumulisanih resursa je drugaija. Zbog nastalih drutvenih promena posed zemlje dobio je vei znaaj nego u
prethodnim istraivanjima, odnosno vei ponder, a posebna panja je posveena
utvrivanju dodatnih prihoda domainstva.
Evidentno je da su u istraivanjima iz 2012. i 2003. godine upotrebljeni
slini indikatori materijalnog poloaja kao i 1989. godine15, koji se odnose na prihode, imovinu i potronju domainstva i omoguavaju poreenje dobijenih podataka bez obzira na postojanje razlika. Stabilizacija ekonomske situacije omoguila je ponovnu upotrebu mernih instrumenata koji se tokom perioda hiperinflacije
i sankcija nisu mogli koristiti jer njihova primena ne bi uspela da registruje realne
materijalne nejednakosti.
Analiza naina dekomponovanja pojma drutveni poloaj na osnovne dimenzije u sklopu izuavanja drutvene strukture u domaoj sociologiji donosi
i zakljuak da neki indikatori, pa i dimenzije, menjaju svoj znaaj u skladu sa
promenama samog drutva: lanstvo u SK je postalo gotovo irelevantno, posedovanje zemlje u vreme inflacije je bilo znaajnije, posedovanje kompjutera danas
ne predstavlja luksuz, pa ovaj indikator nema isti znaaj kao u istraivanju iz
1989. godine.
Literatura:
Bogdanovi, M. 1987. Opti okvir i metod istraivanja, u: Popovi, M. (ur.). Drutvene nejednakosti. Beograd: ISI FF.
Bogdanovi, M. 1991. Osnovne dimenzije i drutveni poloaj slojeva, u: Popovi,
M. (ur.). Srbija krajem osamdesetih. Beograd: ISI FF.
Bogdanovi, M. 2007. Operacionalna definicija, u: Mimica, A. i M. Bogdanovi
(ur.). Socioloki renik. Beograd: Zavod za udbenike.
uri, M. 1962. Problemi sociolokog metoda. Beograd: Savremena kola.
Janiijevi, M. 1977. Opti metodoloki pristup i socijalne osobenosti drutvenih
slojeva, u: Popovi, M. (ur.). Drutveni slojevi i drutvena svest. Beograd:
Centar za socioloka istraivanja Instituta drutvenih nauka.
Lazi, M. 1987. U susret zatvorenom drutvu. Zagreb: Naprijed.
Lazi, M. 1987a. Drutveni poloaj: posredovanje izmeu klasnog i stratifikacijskog pristupa. Sociologija, 3/1987: 395-409.
Materijalni poloaj je meren na gotovo isti nain i u istraivanju drutvene strukture Hrvatske 1984. godine (Lazi, 1987).
15

27

Lazi, M. 1994. Sistem i slom. Beograd: Filip Vinji.

Lazi, M. (prir.). 1994. Razaranje drutva: jugoslovensko drutvo u krizi 90-ih. Beograd: Filip Vinji.
Lazi, M. 1994a. Opte pretpostavke istraivanja, u: Lazi, M. (prir.). Razaranje
drutva: jugoslovensko drutvo u krizi 90-ih. Beograd: Filip Vinji.
Lazi, M. 1994b. Preobraaj ekonomske elite, u: Lazi, M. (prir.). Razaranje drutva: jugoslovensko drutvo u krizi 90-ih. Beograd: Filip Vinji.
Lazi, M. 2002. Osobenosti globalne drutvene transformacije Srbije, u: Boli, S.
(ur.). Drutvene promene i svakodnevni ivot: Srbija poetkom devedesetih. Beograd: ISI FF.
Lazi, M. i S. Cveji. 2004. Promene drutvene strukture u Srbiji: sluaj blokirane
post-socijalistike transformacije, u: Mili, A. (ur.). Drutvena transformacija i strategije drutvenih grupa: svakodnevica Srbije na poetku treeg milenijuma. Beograd: ISI FF.
Mili, V. 1996. Socioloki metod. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.
Popovi, M. (ur.). 1977. Drutveni slojevi i drutvena svest. Beograd: Centar za socioloka istraivanja Instituta drutvenih nauka.
Popovi, M. 1977. Teorijske pretpostavke i pojmovni elementi istraivanja, u: Popovi, M. (ur.). Drutveni slojevi i drutvena svest. Beograd: Centar za
socioloka istraivanja Instituta drutvenih nauka.
Popovi, M. (ur.). 1987. Drutvene nejednakosti. Beograd: ISI FF.
Popovi, M. (ur.). 1991. Srbija krajem osamdesetih. Beograd: ISI FF.
Popovi, M. 1991. Teorijske pretpostavke i cilj istraivanja, u: Popovi, M. (ur.).
Srbija krajem osamdesetih. Beograd: ISI FF.
Popovi, M. 1994. Teorija i empirija: Socioloko istraivanje drutvenih klasa i slojeva. Beograd: ISI FF.
Sekuli, D. 1983. O pristupima izuavanju stratifikacione strukture jugoslavenskog
drutva. Sociologija, 1/1983: 1-20.
Vujovi, S. 1994. Promene u materijalnom standardu i nainu ivota drutvenih slojeva, u:Lazi, M. (ur.). Razaranje drutva: jugoslovensko drutvo u krizi
90-ih. Beograd: Filip Vinji.
upanov, J. 1987. Sociologija i samoupravljanje. Zagreb: kolska knjiga.

28

Vladimir Vuleti
Univerzitet u Beogradu, Srbija
Filozofski fakultet

OSNOVNI POJMOVI DRUTVENE STRUKTURE

U UDBENICIMA SOCIOLOGIJE
BASIC TERMS OF SOCIAL STRUCTURE
IN SOCIOLOGY TEXTBOOKS
Summary
There is a significant difference in the way that some basic terms
used for analyzing of social structure are defined in sociology textbooks
in our high schools and universities.
On one side, this article is a critical review of existing interpretations of several basic terms, and on the other side, an attempt to suggest
their consistent interpretation.
Few most often used terms cause biggest confusion. For that
reason, this article is focused on analyzing the terms system and
structure. Then, we are trying to explain the difference between
terms class and layer. In the end, we make short review of different
answers to the question: Does, analytically speaking, the term social
mobility belong to the field of social structure or to the field of social
changes?

Uvod
U naim udbenicima sociologije, kako srednjokolskim, tako i univerzitetskim, postoje znaajne razlike u definisanju nekoliko osnovnih pojmova koji
se koriste u analizi drutvene strukture. Te razlike do sada nisu izazvale panju
socioloke javnosti izmeu ostalog zbog monopola koji su pojedini udbenici
imali u nastavi sociologije. Sada se, meutim, ta situacija menja jer se u nastavi
koriste razliiti udbenici, pa razlike u definisanju ovih pojmova postaju oigledne.
29

Naravno, razliito definisanje pojmova ne predstavlja novost u sociolokoj

tradiciji. Autori koji pripadaju razliitim teorijskim pravcima na razliite naine
definiu pojmove. Meutim, kada je re o razlikama u domaim udbenicima,
utisak je da one ne proizilaze iz teorijskih premisa jer u njih nisu ni dosledno
ugraene.
Ovaj tekst je, s jedne strane, kritiki osvrt na postojea tumaenja nekoliko
osnovnih pojmova, a sa druge strane, pokuaj da se predloi njihovo konzistentnije tumaenje1. U tom smislu, on pre svega predstavlja poziv za otvaranje debate
o odreenju znaenja kljunih pojmova drutvene strukture.
Najvee probleme stvaraju najee korieni pojmovi. Zbog toga e ovde
biti rei o korienju pojmova sistem i struktura. Zatim e se panja posvetiti pokuajima da se razgranie pojmovi klasa i sloj. Na kraju, ukratko e se
napraviti osvrt na razliite odgovore na pitanje da li drutvena pokretljivost
predstavlja pojam koji analitiki pripada oblasti drutvene strukture ili drutvenih
promena.

Struktura i sistem
U ovom delu bie rei o odreenju pojmova sistem i struktura u dva srednjokolska i dva univerzitetska udbenika. Naravno, osim pomenutih tekstova,
ovde se ne moe izbei osvrt na gledite koje je izloio profesor Mihailo Popovi
jer je ono presudno uticalo na shvatanje ovih pojmova u svesti veine dananjih
sociologa2.
U tom smislu, Popovi o strukturi govori na sledei nain: re struktura
ili sastav u naem prevodu, oznaava, po pravilu, manje ili vie stabilnu celinu
odnosa izmeu elemenata jedne stvari, pojave ili ireg podruja realnosti (Popovi, 1988: 36). U ovom odreenju Popovi, dakle, istie tri kljuna momenta:
Jo davnih osamdesetih godina, kao student sociologije, bezuspeno sam
pokuavao da odgonetnem u emu je sutinska razlika izmeu pojmova struktura
i sistem. Nije, naime, bilo problema kada je trebalo odrediti bilo strukturu, bilo
sistem, ali problemi su nastajali kada je trebalo razgraniiti njihovo znaenje. Trideset godina kasnije, ini se da isti problemi stoje pred sadanjim generacijama
studenata.
2
Interesantno je da ovo tumaenje Popovi nije menjao od 1967. godine, kada
se pojavilo prvo izdanje ove knjige. Osim Popovievog, u domaoj sociologiji ostalo je
zabeleeno i gledite Vojina Milia koji je u tekstu posveenom drutvenoj strukturi (Mili, 1960), takoe, definisao ovaj pojam. Mili se, meutim, kasnije prvenstveno bavio
metodologijom sociolokih istraivanja, tako da je primat u odreenju pojmova drutvene
strukture i sistema preuzeo profesor Popovi.
1

30

elemente, odnose i, to je posebno vano za nau temu stabilnu celinu ovih

odnosa koja se, kako kae, esto naziva sistem (Isto: 36).
Za Popovia je struktura realno postojei entitet. On smatra da zahvaljujui
strukturi stvari imaju fizionomiju koja ih meusobno razlikuje. Bez structure,
stvari bi bile bezoblini skupovi ili haotine smee razliitih sastojaka (Isto:
36). Primere za to na autor pronalazi kako u svetu neive materije, tako i u svetu
ivih organizama koji nestaju onoga trenutka kada se raspadne njihova organska
struktura.
Ovde se ne moe raspravljati pitanje da li je struktura realno postojei entitet ili misaona konstrukcija. Za nas je vanije to to autor govori o sistemu kao
jednom od tri osnovna momenta strukture. Sistem je, dakle, stabilna celina
odnosa. Kada paljivije osmotrimo, vidi se da je predloena definicija strukture zapravo identina odreenju pojma sistem3. Drugim reima, struktura, kao i
sistem, predstavlja relativno stabilnu celinu odnosa izmeu elemenata, s tim to
struktura obuhvata i elemente, a sistem se odnosi samo na odnose. U tom smislu,
sistem je odreen kao ui pojam, odnosno kao jedan momenat (ta god to znailo) strukture.
Problem je, meutim, kako zamisliti sistem odnosa koji ne ukljuuje elemente izmeu kojih se ti odnosi uspostavljaju. Zapravo, mogue je zamisliti sistem istih odnosa, ali je to bez veeg analitikog znaaja. Bez obzira na nivo
apstrakcije, uvek se mora znati, odnosno oekuje se, neka vrsta odrednice koja
svedoi o kakvom je sistemu re, odnosno izmeu kojih elemenata se ti odnosi
uspostavljaju. Ako se radi o politikom sistemu, to znai da je re o odnosima
izmeu elemenata koji ine politiku strukturu, ako je re o ekonomskom sistemu, to znai da je re o odnosima izmeu elemenata ekonomske strukture, itd.
Drugim reima, ako pojam sistem nema odreeno znaenje, postavlja se pitanje
njegove svrhe. U najboljem sluaju, tako ispranjen, pojam sistem predstavljao
bi skraenicu za stabilne odnose izmeu bilo kojih elemenata, pa bi se, shodno
tome, moglo rei: struktura je sistem elemenata. Drugim reima, ako bi se insistiralo na razgranienju koje proizilazi iz ovako postavljenih osnova, struktura bi
se mogla videti kao neto realno postojee, a sistem bi predstavljao vie tehniki
izraz ispraenjen od realnog sadraja. Ovakvo razgranienje, meutim, svakako
nije ono to se oekuje ako se eli jasno definisanje pojmova.

Izvorno, Popovi pie: I pored manjih ili veih razlika u interpretaciji re sturktura ili sastav u naem prevodu, oznaava, po pravilu, manje ili vie stabilnu celinu
odnosa izmeu elemenata jedne stvari, pojave ili ireg podruja realnosti. Strukturu karakteriu dakle, bar tri osnovna momenta: 1) elementi iz kojih se sastoji i njihove krakteristike; 2) odnosi kojima su elementi povezani i 3) relativno stabilna celina ovih odnosa
koja se esto naziva sistem(Popovi, 1988: 36).
3

31

Moglo bi se pomisliti da e strani udbenici, pre svih Gidensov i Haralambosov, koji se koriste u nastavi na naim fakultetima, doprineti jasnijem pojmovnom
razgranienju. Meutim, uvid u definicije koje oni nude pokazuje da ni tu situacija
nije mnogo bolja. Pre svega, u njima se ne daje mnogo prostora ovoj problematici.
Tako Haralambos, u duhu svog pluralistikog pristupa, na dva mesta turo odreuje
pojam sturkutra. Najpre predoava funkcionalistiku poziciju, a potom govori o poziciji Klod Levi-Strosa4. Predstavljanje funkcionalistike pozicije ovde je vanije
jer se kroz njega direktnije prelamaju oba pojma o kojima je re.
Haralambos polazi od uvida da je za funkcionaliste drutvena struktura
ukupan zbir normativnih ponaanja tj. ukupan zbir odnosa kojima upravljaju
norme5. Sistem je, s druge strane, odreen kao skup meupovezanih delova
koji zajedno oblikuju celinu (Haralambos, 2002: 1033).
Vidimo, dakle, da Haralambos sistem odreuje vie na nain na koji je
Popovi odredio strukturu, a struktura je odreena kao zbir normi koje upravljaju
ponaanjem, odnosno vie na nain na koji Popovi odreuje sistem. Ipak, trebalo bi istai da je pojam struktura ovde mnogo preciznije odreen. Pre svega, re
je o odreenju koje se fokusira na drutvenu, a ne strukturu uopte. Zbog toga,
struktura, za razliku od Popovievog sistema, nije ispranjena od sadraja, ve je
ine normirana ponaanja.
Gidens ovom problemu pristupa iz neto ire perspektive koju je razvio
stvarajui svoju teoriju strukturacije. Tako on o strukturi raspravlja u kontekstu
prevazilaenja dualizma pojedinac-drutvo s namerom da ukae kako taj odnos
ne treba posmatrati kao dualizam, ve pre kao dualnost: Struktura je skup pravila i resursa koji su vanprostorni i vanvremenski, ona se uspostavlja kao sistem
kada se akteri oslanjaju na pravila i resurse u svojim aktivnostima. Struktura je
paradigmatska. Sistem je skup interakcija koje se odigravaju po strukturnim
obrascima i odnosi se na konkretne prakse aktera koje se odvijaju u vremenu
i prostoru. On je empirijska datost, sistem je struktura u akciji (Gidens, 2006:
685-687)6.
4
Haralambos ovako opisuje Levi-Strosovo gledite o postojanju univerzalnih
struktura: svi oblici drutvenosti imaju odreenu strukturu. Te strukture se ne mogu
neposredno posmatrati, ali ih se moe razotkriti u ljudskoj kulturi koju te stukture oblikuju. S obzirom da su strukture zajednike svim ljudima dokazi o njima mogu se svuda nai (Haralambos, 2002: 910). Tako, na primer, uprkos razlikama u pojedinostima,
razliiti mitovi ili sistemi srodstava imaju istu strukturu.
5
Takav zakljuak se izvodi iz shvatanja da funkcionalistika teorija poiva na
ideji da je ponaanje ljudi strukturirano, to znai da su odnosi meu ljudima organizovani po nekim pravilima. Vrednosti daju opta uputstva koja se, pomou pravila i normi,
prevode u konkretna uputstva.
6
Struktura u odnosu na aktera nije neto spoljno. Ona je neodvojiva od njegovog
ponaanja (neto poput vrednosnog sistema), zato ne postoji dualizam izmeu pojedinca i

32

Lako je uoiti da je Gidensovo shvatanje strukture, mada neto ire jer obuhvata i resurse, blisko Haralambosovoj interpretaciji funkcionalistikog gledita,
ali i Levi-Strosovom gleditu o univerzalnosti struktura. U oba sluaja struktura
se odreuje kao skup pravila, odnosno univerzalnih obrazaca. Odreenja sistema,
meutim, razlikuju se kod ova dva autora jer je za Gidensa sistem skup strukturiranih akcija, a za Haralambosa celina meusobno povezanih delova.
Trebalo bi, meutim, posebno istai da Gidensov pokuaj univerzalizacije
strukture, bez odreenja ta je to to je zajedniko svim drutvima u svim vremenima, deluje krajnje neodreeno. Zbog toga je prilino neodreen i pokuaj diferencijacije pojmova stuktura i sistem koji se svodi na to da je sistem istorijski
konkretizovana struktura. Time je pojmovna zbrka o kojoj smo govorili samo
dodatno usloenjena.
Razreenju ove nedovoljno jasne distinkcije stare gotovo pola veka nisu,
dakle, bitno doprineli ni prevedeni udbenici. Pokuaj da se uspostavi jasno razgranienje izmeu ovih pojmova nainio je Slobodan Antoni u udbeniku Sociologija za srednje kole (Antoni, 2011). Po njegovom miljenju, struktura
je postojana celina sastavnih elemenata koji su u meusobnom odnosu. S
druge strane, sistem je sastav kod koga su svi elementi nuni za njegovo samoodranje. Da bi naglasio tu razliku, Antoni dodaje: dok struktura nastavlja
da postoji i ako se ukloni jedan od elemenata sistem biva ugroen bez neke svoje
sastojnice (Antoni, 2011: 52).
Ono to se odmah zapaa to je da Antoni, kao i Popovi, strukturu vidi
kao stabilnu, ili postojanu celinu elemenata i njihovih odnosa. Za Antonia je,
meutim, sistem centralni pojam, a struktura je neka vrsta sistema obogaenog
elementima koji nisu sutinski bitni za sistem. Moe se rei da je sistem ogoljena,
ili osnovna struktura.
Antoni, dakle, u osnovi prihvata Popovievo odreenje strukture, ali pokuava da ga jasnije razgranii od pojma sistem. Kao kvalitativna razlika koja
razdvaja ove pojmove istie se stepen obaveznosti prisustva pojedinih elemenata.
Ovde vidimo da, za razliku od Popovia, Antoni smatra da je sistem iv, on
nestaje ako zakae neki element. Struktura postoji ak i kada se ukloni jedan od
elemenata.
Da bi objasnio razlike izmeu ovih pojmova, Antoni navodi da je struktura
sastav, a sistem sklop. U prvom sluaju je naglasak na sloenosti, a u drugom na
uklopljenosti. Ako se setimo osnovne definicije sistema koja glasi da je sistem
strukture nego samo dualnost. Struktura kao skup pravila i resursa je i sredstvo i rezultat
ponaanja ljudi. Kao sredstvo ona osigurava pravila i resurse i ini ponaanje moguim.
Kao rezultat, ona nastaje reprodukcijom i transformacijom pokretanjem pravila u akciju
i interakciju. Struktura je, dakle, ograniava, ali i omoguava pojedincu aktivnosti (Gidens, 2006).

33

sastav kod koga su svi elementi neophodni za njegovo odranje, onda to znai da
je sistem struktura koja funkcionie, ili iva struktura7.
Ovde se, meutim, postavlja pitanje: da li uopte postoji sistem (sklop) za
koji bi se moglo rei da su svi elementi neophodni za njegovo funkcionisanje?
Ovo pitanje je, u neto drugaijoj formi, jo davno postavio Robert Merton raspravljajui o vladajuim postulatima u funkcionalnoj analizi (Merton, 1979). U
osnovi Mertonovog odgovora na to pitanje bio je uvid da se mora praviti razlika
izmeu, s jedne strane, nunosti odreenih funkcija za odranje sistema tada
smo na polju onoga to funkcionalisti nazivaju funkcionalnim preduslovima i, s
druge strane, nunosti da odreeni elementi obavljaju te funkcije to je sadrano u definiciji koju predlae Antoni. U tom smislu Merton naglaava da nasuprot
nunosti elemenata postoji dakle, pojam funkcionalnih alternativa, ili funkcionalnih ekvivalenata, ili funkcionalnih supstituta (Merton, 1979: 95). Drugim
reima, ak i najsloeniji sistemi poput drutvenih sistema, ili ovekovog organizma mogu da imaju funkcionalne zamene, to znai da mogu da funkcioniu
bez odreenih elemenata.
Otuda proizilazi da je teko razlikovati strukturu i sistem samo na osnovu
predloenog kriterijuma. U prilog tome moe se dodati da se strukutra, takoe,
teko moe zamisliti bez svih svojih elemenata. Ako iz spiska elemenata od kojih
je sastavljena struktura demokratskog drutva izostavimo, na primer, nezavisno
sudstvo, to onda vie nije struktura demokratskog drutva.
Da zakljuimo, prema Antoniu struktura postoji i kada nema sve elemente, a sistem postoji samo kada su prisutni svi elementi neophodni za njegovo
funkcionisanje. Meutim, ovakvo odreenje vodi paradoksalnim zakljucima.
Na primer, ako govorimo o strukturi i sistemu jedne iste pojave kao to je ljudski organizam, onda bi se moglo zakljuiti da je organizam sistem ako ima sve
elemente neophodne za funkcionisanje, ali ako ih iz bilo kog razloga izgubi, ili
ako ti elementi prestanu da funkcioniu, postaje struktura. To bi znailo da se o
ljudskom organizmu moe govoriti kao o sistemu samo dok je iv, a nakon toga
postaje struktura.
Meutim, to, gotovo izvesno, nije ono to je autor eleo da kae. ini se da
je Antoni, u nameri da naglasi distinkciju izmeu ovih pojmova, suvie panje
posvetio razlikama u njihovom sadraju.
Takvo razlikovanje, meutim, nije dovoljno, a iz perspektive koja se ovde
zastupa, izgleda i suvino. Umesto u sadraju, razliku izmeu ovih pojmova trebalo bi traiti u analitikom okviru u kome se koriste. Drugim reima, kada pokuavamo da odgovorimo na pitanje od kojih elemenata je jedno druto sastavljeno
Na izvestan nain ovo razlikovanje podsea na Gidensovu distinkciju izmeu
sistema kao entiteta koji se odnosi na konkretne prakse aktera i strukture koja je vanprostorna i vanvremenska.
7

34

i kakvi su odnosi izmeu tih elemenata, tada govorimo o strukturi. Meutim, ako
elimo da opiemo kako drutvo funkcionie, odnosno, koje su funkcije pojedinih elemenata drutva, tada govorimo o sistemu.
Na ovaj nain prevazilazi se problem razgranienja dva posmatrana pojma.
Postojei pokuaji da se problem rei pronalaenjem sadrinskih razlika pokazali
su se neuspeni jer takva razlika zapravo ne postoji. Elementi i odnosi meu elementima su ono to ini sadraj oba pojma. Isti elementi koji ine sturkturu nekog
drutva ine i sistem tog drutva.
Gledite koje se ovde zastupa polazi od toga da je za pojam strukture kljuan pojam poloaj, a za pojam sistema pojam uloga. Struktura drutva ukazuje
da je drutvo sastavljeno od mnotva razliitih grupa. Neke grupe, kao porodice, preduzea, politike stranke, itd. realno postoje u smislu da ih formiraju
sami pojedinci tokom svojih interakcija. Postoje i drugaije vrste grupa kao
to su drutveni slojevi i razliite statistike kategorije (stari, mladi, oenjeni,
razvedeni, itd). Ove kategorije definisane su na osnovu odreenih slinosti (u
prihodima, starosti, branom stanju i sl) koje se uoavaju meu pojedincima. U
oba sluaja, meutim, polazi se od pretpostavke da pripadnost razliitim grupama, u veoj ili manjoj meri, utie na ponaanje pojedinaca. Sociolozi koji
vrsto zastupaju ovo gledite tvrde da drutvena struktura odreuje pojedinca.
Oni, takoe, veruju da se grupe koje ine strukturu nalaze u meusobnim odnosima koji se ne menjaju lako. Zbog toga se kae da strukture predstavljaju
relativno stabilne celine.
U zavisnosti od toga koje grupe posmatramo, govorimo o razliitim strukturama. Na nivou konkretnog drutva moemo prepoznati mnoge grupe kao to
su, na primer, politike organizacije, preduzea, plemena, starosne kategorije,
slojevi i dr. Ako posmatramo preduzea, videemo da se ona razlikuju prema vrsti delatnosti, broju zaposlenih, vlasnikoj strukturi, ukupnom dohotku, itd. Demografsku strukturu ine starosne i polne skupine. Na slian nain mogli bismo
govoriti o obrazovnoj, nacionalnoj, religijskoj, strukturi zanimanja i mnotvu
drugih struktura. Sve one, zajedno posmatrane, ine strukturu drutva u irem
smislu. Meutim, kada se govori o drutvenoj strukturi (u uem smislu), onda
se ima u vidu podela na drutvene slojeve. Razlog zbog koga se posebna panja
pridaje ovoj strukturi je taj to se dugo verovalo da upravo pripadnost razliitim
slojevima najdirektnije odreuje ponaanje i identitet pojedinca. Drugim reima,
veina sociologa je tokom XX veka verovala da, bar kada je re o zapadnim
drutvima, poloaj u klasnoj strukturi predstavlja glavni, ili master poloaj.
Uprkos razuenoj strukturi modernih drutava, odnosno postojanju mnotva grupa koje imaju posebne interese i ciljeve, vidimo da ona relativno skladno
funkcioniu. Da bi odgovorili na pitanje kako je to mogue, sociolozi su osmislili
pojam drutveni sistem.
35

Teorija drutvenog sistema pretpostavlja da svaki deo drutva, odnosno

svaka grupa (organizacija ili institucija), ima odreenu ulogu, odnosno funkciju.
Kao to je struktura skup poloaja, odnosno pojedinaca i grupa koji ih zauzimaju,
tako i sistem predstavlja skup uloga, odnosno aktera koji ih obavljaju. Kao to
u strukturi postoje odnosi izmeu razliitih poloaja koji je ine relativno stabilnom, tako i izmeu uloga postoje odreeni odnosi koji spreavaju da one dou u
konflikt i ugroze odranje sistema.
Uloge koje imaju pojedine grupe uvek su u vezi sa odranjem drutva kao
celine. Uloga porodice je, na primer, reprodukcija i primarna socijalizacija novih
lanova. Uloga preduzea je obezbeivanje sredstava za ivot lanovima drutva,
itd. Ideja sistema polazi od pretpostavke da drutvo ima mnotvo razliitih potreba i da svaka grupa ima ulogu da zadovolji neku od njih.

Klasa i sloj
Ve je u uvodu istaknuto da teorijski pluralizam u sociologiji oteava neupitno definisanje osnovnih pojmova. No, ini se da to nije ozbiljan problem za
udbeniki prikaz ukoliko se jasno ukae na tradicije iz kojih se pojmovi definiu.
Problem se, meutim, javlja kada, iz razliitih razloga, autori pokuavaju da poveu razliite tradicije u, vie ili manje uspenom, eklektikom pokuaju da ree
odreene probleme. Jedan od takvih problema bio je svojevremeno saet u pitanju: Ima li klasa u socijalizmu?. Ovo pitanje je dugo muilo domae sociologe
jer je pridravanje strogo marksistike tradicije dovodilo autore u, pojednostavljeno reeno, situaciju da se sukobe bilo sa vladajuim ideolokim shvatanjem,
bilo sa drutvenom realnou. Jedan od naina da se proe izmeu Scile i Haribde
bio je beg u eklekticizam. Najvie uspeha u tome, pa samim tim i najvie uticaja
na kasnije socioloke radove, imao je profesor Popovi, koji je u analizi drutvene strukture koristio pojmove klasa i sloj u nameri da pomiri ideoloku doktrinu i
drutvenu stvarnost. Taj njegov pokuaj rezultirao je, izmeu ostalog, nedovoljno
jasnim razgranienjem ovih pojmova koje se i danas zadralo u domaoj sociologiji.
Popovi je bio svestan ovog problema, pa na jednom mestu kae da je potrebno to preciznije odrediti i istovremeno razgraniiti () u prvom redu pojmove drutvena klasa i drutveni sloj (Popovi, 1974: 217). U tom cilju, on
za drutveni sloj kae da se njime moe oznaiti ili deo (segment) neke klase ili
takva grupa koja ne pripada ni jednoj klasi, niti ima osnovne klasne osobine, ve
zauzima posebno mesto u datom sistemu raspodele ekonomske i drutveno-politike moi (Isto: 219). Uprkos jasno izraenoj nameri da precizno odredi ove
pojmove, odreenje drutvenog sloja ostalo je, u najmanju ruku, dvosmisleno.
36

Da stvar bude komplikovanija, nekoliko stranica pre navedenog odreenja

Popovi sloj odreuje na jo dva naina. Na jednom mestu, koristei pojam sloj
uopte ili stratum8 kae da sloj obuhvata bilo koju grupu koja se razlikuje
prema drutvenom poloaju. Drugim reima, sloj uopte obuhvata kastu, stale
i klasu kao istorijski razliite oblike grupisanja na osnovu drutvenog poloaja.
Kao najznaajnija obeleja slojeva u irem smislu Popovi navodi isti drutveni poloaj, zajednike interese, sline uslove ivota, nain ponaanja i neka slina
shvatanja i navike (Popovi, 1974: 197-200).
Najzad, u pokuaju da definie drutvenu klasu, Popovi pominje jo jedno
znaenje sloja. Ako znaenje pojma klasa uzmemo tako iroko da ga izjednaimo sa terminom sloj uopte tada je klasa svaka grupacija koja ima posebno mesto
u sistemu raspodele drutvene moi, materijalnih i drugih vrednosti i posebno
ugleda bez obzira na druga obeleja (Popovi, 1974:209).
Osnovni zakljuak koji se moe izvesti jeste da Popovi, uprkos opredeljenju
za preciznim definisanjem, pojam sloj koristi kao svojevrsnu potapalicu za svaku
priliku u kojoj govori o razliitim oblicima stratifikacijskog grupisanja. Drugim
reima, on pojam sloj vidi istovremeno kao neto to je ire, ue, istovrsno, ali i razliito od pojma klasa. Sloj je iri kada istovremeno obuhvata klasu, stale i kastu;
ui je kada predstavlja delove klasa; istovrsan je kada se o klasi govori kao o sloju,
a razliit kada se njime oznaavaju sve one grupe koje se ne mogu podvesti ni pod
jednu klasu. Nepristajanje na korienje iskljuivo, tada dominantne, marksistike
terminologije plaeno je stvaranjem konfuzije u definisanju pojma druteni sloj u
meri da je on izgubio bilo kakvo socioloko znaenje.
Uticaj ovakvog naina razmiljanja vidljiv je i danas. Tako se, na primer,
u udbeniku za srednje kole grupe autora govori o klasno-slojnoj diferencijaciji, ili klasno-slojnoj podeli rada (Babovi), ili o interesima vodeih klasa i
slojeva, gde se, u istoj lekciji, pominju i srednji slojevi (Kulji). Na drugom
mestu se govori o oseanju irih drutvenih slojeva, ali i o interesima viih
slojeva odnosno drutvene elite (Baki). Pored toga, u udbeniku se pominju
nii i vii drutveni slojevi, ali, takoe, i graanski sloj. Izraz graanski sloj
koriste i drugi autori koji istovremeno koriste i pojam srednji sloj (Vujovi).
U udbeniku se i na drugim mestima govori o srednjim slojevima, a pojedini
autori pominju novi sloj mahom mlaih ljudi (Tomanovi). Poseban kuriozitet
predstavlja, meutim, glosar nepoznatih rei u kome se, na primer, buroazija
definie kao sloj buruja, pripadnika graanskog stalea u Francuskoj (i drugim
zemljama) (Grupa autora, 2011).
Ako je stratum termin koji izraava iri pojam, ukljuujui i klasu, postavlja
se pitanje kakav je odnos izmeu sloja uopte i klasnog poloaja kao ekonomske osnove
slojevitosti u klasnim formacijama, odnosno u emu se razlikuju istorijski drukiji oblici
slojeva, kao to su kaste i stalei od klasa (Popovi, 1974: 200).
8

37

Zbog prirode tema koje obrauje u ovom udbeniku, pojam drutveni sloj
najee pominje Slobodan Antoni. Kada govori o klasi, on je odreuje kao
drutveni sloj koji nije odreen pravom ve mestom u proizvodnji, a klase (po
Marksu) odreuje kao neprijateljski suprotstavljene slojeve. Kada govori o meupokolenjskoj pokretljivosti u klasnom drutvu, Antoni koristi pojmove oeva
i sinovljeva klasa, a kada govori o pokretljivosti u otvorenom drutvu, govori o
oevom i sinovljevom sloju. Iz toga proizilazi da se ti pojmovi meusobno razlikuju u zavisnosti od toga da li je re o klasnom ili otvorenom (besklasnom) drutvu. Na drugom mestu, meutim, Antoni pominje podelu na vii, vii srednji,
nii srednji i nii sloj (ili klasu) (Antoni, 2011: 63). Na osnovu toga bi moglo
da se zakljui da su ova dva pojma sinonimi. To nije sve, nekoliko pasusa pre
toga govori se o pripadnosti odreenom sloju (staleu), to znai da pojam sloj
obuhvata i pojam stale.
Antoni, dakle, poput Popovia, pojam drutveni sloj koristi na vie naina
prvo, kao najoptiji pojam drutvene stratifikacije koji obuhvata sve oblike stratifikacijskog grupisanja. Zatim, kao samosvojan pojam koji se koristi za analizu
stratifikacije u otvorenim drutvima, ali i kao sinonim za pojam klasa.
Nedovoljno distinktivan pristup definisanju pojmova klasa i sloj moe se
nai i u stranim udbenicima sociologije koji se koriste u naoj praksi. Tako, na
primer, govorei o tendenciji pripadnika razliitih slojeva da razviju sopstvenu
supkulturu, Haralambos kae da e se oni: esto identifikovati sa svojim posebnim drutvenim slojem i smatrati se, na primer, srednjom ili radnikom klasom
(Haralambos, 2002: 24). Meutim, i pored toga to u ovom udbeniku nema jasnog odreenja pojma drutveni sloj, jasno je da se on koristi kao opti termin
koji obuhvata razliite oblike stratifikacijskog grupisanja, dakle, u smislu koji je
Popovi oznaio kao sloj u irem smislu.
Nasuprot ovim primerima, u Gidensovom udbeniku sociologije pojam sloj
se i ne pominje. Slino tome, u udbeniku Sociologija (Vuleti, 2012), takoe se
ne pominje pojam sloj, osim na jednom mestu u rezimeu, gde se kae da elite
predstavljaju gornji sloj9. Sve u svemu, mnogostrukost znaenja koju ovaj pojam ima u domaoj sociologiji prelila se u svakodnevnu socioloku praksu na
nain da je teko nedvosmisleno rei koje od postojeih znaenja je ispravno.
Upravo to mnotvo znaenja koja se prostiru na kontinuumu, od najirih
shvatanja koja slue kao svojevrsni kontejner za sve oblike raslojavanja ukljuujui i klase, pa do najuih shvatanja koja sloj vide kao segment pojedinih klasa,
ini uregentnom potrebu da se ovo pitanje razjasni.
Na osnovu postojeih shvatanja nije mogue odgovoriti na pitanje ta razlikuje sloj od klase. Zbog toga se ovde zalaem za to da se pojam drutveni sloj
Zapravo, iz ovog udbenika pojam drutveni sloj je sistematski odstranjen to, takoe, predstavlja problem jer se umesto njega koristio pojam klasa u razliitim znaenjima.
9

38

rezervie za analizu drutvene slojevitosti, dok bi termini kao to su klasa, stale,

kasta, elita, itd. predstavljali drutvene grupe koje imaju akcioni potencijal, pa bi
ih trebalo koristiti u analizi drutvenih promena. Drugim reima, za razliku od
sloja koji predstavlja klasifikacionu kategoriju, klasa predstavlja delatnu drutvenu grupu. Pojam sloj nam koristi da opiemo razlike izmeu pojedinih segmenata
drutva s obzirom na odreena objektivna obeleja njihovog drutvenog poloaja, kao to su visina prihoda, mo, ugled, itd. Klasa, s druge strane, ukazuje na
sposobnost pojedinih drutvenih grupa da izgrade svest o svom posebnom drutvenom poloaju i da se aktiviraju u cilju njegove promene. Na izvestan nain,
mogli bismo rei da sloj shvatamo kao ono to je Marks nazivao klasa po sebi,
a pojam klasa kao ono to je nazivao klasa za sebe.
Tek ako se prihvati ovakav nain razlikovanja, mogue je razumeti zbog
ega, istovremeno, pojedini autori zastupaju tezu o takozvanoj smrti klase, dok
drugi ukazuju na sve izraenije klasne razlike (Haralambos, 2002).
Na ovaj problem ukazuje i Mladen Lazi pri definisanju pojma klasa. Kritikujui Goltorpov i Rajtov pristup, on istie da im je zajedniko to klasu posmatraju kao fenomen drutvenog strukturiranja. Lazi, meutim, istie da postoji
i trea grupa autora koja insistira da se klasa mora posmatrati kao akter. Kao
predstavnika ovog shvatanja Lazi navodi Edvarda Palmer Tompsona, britanskog
istoriara koji pokazuje da se prelazak iz klase po sebi u klasu za sebe manifestuje
kao istorijski proces promena (Lazi, 2011).
U pokuaju da prevazie jaz izmeu ova dva pristupa, Lazi predlae da se
o klasama misli na razliitim nivoima apstrakcije. Na najviem nivou, klase se
pokazuju kao grupe koje se formiraju na temeljima globalne podele drutvenog
rada (Lazi, 2011: 29). Tu je re o nainima proizvodnje, odnosno reprodukcije
odreenog tipa drutva (socijalizam, kapitalizam, feudalizam), a klase su akteri
koji imaju, odnosno osporavaju, kontrolu nad uslovima reprodukcije (vlasnitvo, politika vlast i kulturna hegemonija). Ovde je, dakle, re o klasama kao
antagonistikim gupama, a njihove akcije se mogu interpretirati kao usmerene
na odravanje, odnosno osporavanje postojeeg odnosa monopola/iskljuenosti
(Isto: 29). Samo na ovom nivou o klasama se moe misliti kao o grupama koje su
unutar sebe homogene.
Na niem, odnosno konkretnijem nivou drutveno-istorijskog sistema, kontrola se ispoljava kao raspodela sredstava prozvodnje vlasti i kulturnog kapitala.
Ovde se ve moe misliti o klasama koje su unutar sebe diferencirane na frakcije
izmeu kojih moe dolaziti i do sukoba. Stoga se i prvobitni jedinstveni korpus klase sada pokazuje kao unutranje sloen, sastavljen od podgrupa (slojeva,
frakcija i sl.) (Isto: 30). Na ovom nivou analize vie nije u fokusu reprodukcija
sistema, ve konkretne sistemske aktivnosti klasa koje se realizuju kroz institucije i organizacije.
39

Na jo niem nivou konkretno istorijskih drutava (ameriko, francusko,

srpsko), klasa se diferencira na osnovu dva inioca. Prvi upuuje na injenicu da,
osim dominantnog naina proizvodnje, u svakom konkretnom istorijskom drutvu
postoje i ostaci, ili embrioni drugih naina proizvodnje, pa se iz njih formiraju posebne drutvene grupe koje stoje uz postojee dominantne klase. Drugo, u okviru svake
dominantne klase mogue je prepoznati razliite hijerarhijski ustrojene grupe koje se
razlikuju prema koliini resursa kojima raspolau. Po prvom osnovu je mogue govoriti o klasama iz drugih vremena, na primer, o aristokratiji. Po drugom osnovu
mogue je govoriti o podeli unutar klase na grupe koje su u meusobnom sukobu, ali
je taj sukob ogranien zajednikim interesom odranja (ili ruenja) sistema.
Na najniem nivou apstrakcije klasa postaje statistika i strukturna grupa,
a granice izmeu klasa se oituju kao propusne. Pripadnici klasa na ovom nivou
mogu imati razliite poglede na svet u zavisnosti od line jednaine, itd, a njihov
poloaj se ne moe anticipirati, ve predstavlja stvar empirijske analize.
Lazi u svojoj knjizi nigde ne definie termin sloj. No, uprkos tome, moe
se uoiti da odreenje klasa na razliitim nivoima apstrakcije podsea na pokuaj Mihaila Popovia da na razliite naine odredi pojam sloj. Najvie slinosti
postoji izmeu shvatanja klase na konkretno istorijskom nivou i Popovievog
ukazivanja da sloj moe biti ne samo deo klase, nego i grupa koja ne pripada
nijednoj klasi, ve predstavlja ostatke prevazienih drutvenih odnosa. U tom
smislu, odreeni prigovori koji su upueni Popovievom odreenju sloja, mogli
bi se uputiti i Lazievom odreenju klase.
Kljuna primedba odnosi se na odreenje pojma klasa na najniem nivou
apstrakcije. Naime, nije jasno zbog ega se na ovom nivou uopte govori o klasi, s
obzirom da postoji kvalitativna razlika izmeu klase shvaene na ovom i ostalim
nivoima. Ta razlika se ogleda u tome to ovde klasa, kako sam Lazi navodi,
nema sposobnost grupnog delanja: grupno delanje moe (se) samo uslovno,
naknadno rekonstruisati, polazei od akcija pojedinaca pripadnika grupe
(Lazi, 2011: 34). Zapravo, sredinji predmet istraivanja, kako istie Lazi, ovde
je pojedinac, a ne klasa.
ini se da bi uputnije bilo da se za ovaj analitiki okvir svakodnevnog ivota, kako ga naziva Lazi, koristi izraz sloj. Na taj nain bi se izbeglo preklapanje
pojmova koje je Lazi pokuao da prevazie predloenom podelom na etiri analitika okvira, odnosno nivoa apstrakcije.
Naime, u nameri da pomiri i povee razliite tradicije u kojima se klasa, s
jedne strane, shvata kao delatni istorijski subjekt, a, s druge strane, kao samo
strukturni, a ne i delatni entitet, Lazi prihvata obe tradicije, pokuavajui da
problem prikae kao razliku u nivou apstrakcije10. ini se, meutim, da ovde nije
Lazi ispravno primeuje da gledite prema kojem grupe nemaju relativno autonomnu prirodu odvojenu od pojedinaca dovodi u pitanje ontoloki karakter drutva,
10

40

re samo o stepenu apstrakcije, ve, pre svega, o razlici u saznajnom cilju ijem
dostizanju ti pojmovi slue. Drugim reima, kada Lazi govori o klasi na nivou
svakodnevnog ivota, onda je u sreditu interesovanja pitanje drutvene stratifikacije. Na ostalim nivoima, klasa predstavlja drutvenu grupu koja ima sposobnost kolektivnog delovanja usmerenog ka ouvanju, odnosno promeni postojeih
drutvenih odnosa.
Analiza drutvene slojevitosti bazira se na podacima prikupljenim od pojedinaca. Stvar je naeg interpretativnog okvira kako emo te podatke iskoristiti.
Linije podele izmeu slojeva moemo povui prema bilo kom kriterijumu. Zapravo, kriterijum za razlikovanje slojeva moe biti plod statistike analize, ili
nae opredeljenje da stratifikacionu lestvicu podelimo prema nekom drugom prigodnom kriterijumu. Mogue je razlikovati, na primer, nii, srednji i vii sloj, ali
je, takoe, linije mogue povui i na vie nivoa, pa tako pojedini autori razlikuju
devet, a neki drugi etiri, ili sedam nivoa, itd. Kada je, meutim, re o klasama
kao delatnim grupama, takve operacije nisu mogue.
Klase su konkretno istorijske grupe, a slojevi su statistike kategorije. Potreba za razlikovanjem klasa i slojeva nije samo terminoloka. Problem je u tome
to se empirijska analiza obavlja na nivou slojeva, ali se rezultati te analize neretko koriste za klasnu analizu11. injenica da klase nisu homogene grupe ne znai da su najvanije podele unutar njih vezane za slojnu diferencijaciju. Frakcije
unutar klasa mogu, a, istorijski posmatrano, ee su vezane za sektorske, rasne,
rodne i razne druge podele. Takoe, to je jo vanije, nisu svi pojedinci koje
moemo razvrstati na skali drutvene slojevitosti klasno svesne individue koje se
bez problema identifikuju sa klasom koju im sociolozi pripiu.
Upravo zbog toga je mogue da u dananjim drutvima dolazi do sve vee socijalne polarizacije, a da su klasna identifikacija i klasna borba sve slabije izraene.
pa, samim tim, i opravdanost postojanja sociologije. Meutim, nejasno je zbog ega,
uprkos tome, izdvaja kao ravnopravno ostalima ono shvatanje koje klasu vidi kao velike
grupe pojedinaca koje, s obzirom na to da dele sline ivotne okolnosti, u principu imaju
slina svakodnevna iskustva i priblino jednake ivotne anse, oblikuju sline obrasce
ponaanja i drutvene svesti itd (Lazi, 2011: 34). Naime, ini se da ovakvo odreenje
pre zasluuje naziv sloj jer se sutinski razlikuje od prethodnih shvatanja po tome to ne
implicira kolektivnu akciju.
11
Takav je sluaj i u Lazievoj studiji (Lazi, 2011). On to opravdava na sledei
nain: Osnovna jedinica istraivanja, u skladu s teorijskim okvirom () bila je klasa.
Empirijska operacionalizacija pojma klase polazila je () od nekoliko pretpostavki. Po
naem miljenju, kljuna pretpostavka je da su i same klase unutranje diferencirane, to
znai da su sainjene od slojeva koje formiraju pojedinci koji dele sline ivotne uslove,
imaju priblino jednake ivotne anse, oblikuju sline obrasce ponaanja i drutvene svesti itd (Lazi, 2011: 132).

41

Drutvena pokretljivost
Na kraju bi trebalo pomenuti i dilemu da li drutvena pokretljivost predstavlja pojavu koju treba analizirati u okviru drutvene strukture ili drutvene
promene. Ta dilema je, kao to emo videti, u znaajnoj meri povezana sa prethodnim pitanjima i to je razlog zbog kojega se njome ovde bavimo. Naravno,
time se ne gubi iz vida injenica da je nemogue, osim u analitike svrhe, odvojiti
probleme strukture i promene. Ta ideja je najpregnantnije izraena tvrdnjom da je
promena razlika izmeu dva stanja drutvene strukture. No, upravo zbog analitikih razloga, valja ispitati da li je ispravnije problematiku drutvene pokretljivosti
svrstati u oblast promene i razvoja drutva, kao to je to sluaj u srednjokolskom
udbeniku Sociologija Milovana Mitrovia, ili u tematsku oblast drutvena struktura i sistem, kao to je to sluaj u udbeniku Sociologija grupe autora.
Da bi se to utvrdilo, trebalo bi poeti od odreenja drutvene pokretljivosti
u pomenuta dva udbenika. Milovan Mitrovi pokretljivost definie kao sve izmene uloga i poloaja pojedinaca i grupa u okviru neke strukture, pri emu mrea
uloga i poloaja ostaje nepromenjena (Mitrovi, 2006: 111). Mitrovi pritom razlikuje tri vrste pokretljivosti horizontalnu, vertikalnu i prostornu (teritorijalnu)
koja obuhvata migracije pojedinaca i grupa12. S druge strane, Slobodan Antoni
kae da je drutvena pokretljivost svaka promena slojne pripadnosti. Najee
je pripadnost nekom sloju u neposrednoj zavisnosti od osnovnog zanimanja pojedinca, koje je glavni izvor njegovih prihoda i steene imovine. Otuda se drutvena pokretljivost posmatra uglavnom preko promene zanimanja, a razlikuju se dve
vrste () unutarpokolenjska i meupokolenjska (Antoni, 2011: 64)13.
Veoma slina definicija pokretljivosti nalazi se u Gidensovom udbeniku: Izraz
drutvena pokretljivost odnosi se na kretanje pojedinaca i grupa meu razliitim drutveno-ekonomskim pozicijama (Gidens, 2006: 306). Gidens, meutim, unosi dodatnu
zabunu time to horizontalnu pokretljivost koja se obino vezuje za promenu uloge pojedinca u okviru istog poloaja vezuje za kretanje u geografskom smislu, odnosno za
ono to Mitrovi naziva prostornom pokretljivou. No, uprkos ovakvom odreenju pokretljivosti, Gidens ovu problematiku situira u deo koji se naziva Klasa, stratifikacija i
nejednakost, dakle u oblast koja se vie tie drutvene strukture nego promene. To je
razumljivo s obzirom da on promenu vezuje za stepen promene u osnovnoj strukuri
nekog predmeta ili dogaaja u odreenom vremenskom periodu (Gidens, 2006: 46), a
drutvenu promenu, s tim u vezi i veoma usko, vidi kao izmenu osnovnih institucija u
odreenom vremenskom periodu (Gidens, 2006: 46).
13
Slino odreenje postoji kod Haralambosa koji drutvenu mobilnost vezuje za
prelazak pojedinaca iz jednog sloja u drugi. Sistemi stratifikacije koji daju malo mogunosti za drutvenu mobilnost mogu se opisati kao zatvoreni. Oni s relativno visokim stepenom drutvene mobilnosti su otvoreni. () U zatvorenim sistemima poloaj
pojedinaca je uveliko pripisan. Kaste su dobar primer zatvorenog sistema stratifikacije.
12

42

Mada naizgled sline jer direktno ili indirektno govore o promeni poloaja
u okviru slojne strukture, ove dve definicije se, pored ostalog, znaajno razlikuju
po tome to Antoni govori o pokretljivosti pojedinaca, a Mitrovi pokretljivost
povezuje sa promenom poloaja i uloga kako pojedinaca, tako i grupa.
ini se da upravo ova razlika presudno utie na mesto koje pokretljivost
zauzima u analitikoj shemi. Naime, ukoliko pokretljivost podrazumeva samo
promenu poloaja pojedinaca na hijerarhijskoj lestvici, onda je teko govoriti o
drutvenoj promeni jer se ne menja struktura drutva. No, ukoliko je re o promeni poloaja drutvenih grupa, tada je opravdano govoriti o drutvenoj promeni jer
svaka promena poloaja grupa podrazumeva promenu odnosa meu njima, a to
onda podrazumeva svojevrsno drutveno restrukturiranje.
Problem Mitrovieve definicije sastoji se upravo u tome to postulira da je
mogua promena poloaja drutvenih grupa, a da, pritom, mrea uloga i poloaja ostaje nepromenjena.
Upravo zbog toga, ovde se zastupa miljenje da je problematika drutvene pokretljivosti vezana za probleme drutvene strukture, a ne promene. Naime,
pokretljivost nesumnjivo utie na ivotne anse pojedinaca. Ona je povezana i sa
problemom drutvenih nejednakosti. Najdirektnije svedoi o otvorenosti, odnosno zatvorenosti stratifikacijske stukture nekog drutva od koje ak mogu zavisiti
stepen i brzina drutvenih promena, ali sama po sebi ne predstavlja drutvenu
promenu.
Drutvena pokretljivost, ukoliko elimo da taj pojam bude precizno odreen, podrazumeva unutar i meugeneracijsku promenu poloaja pojedinaca na
zamiljenoj stratifikacionoj lestvici. Promena drutvene strukture, s druge strane,
podrazumeva pojavu i nestajanje drutvenih grupa, kao i promene u njihovom
meusobnom odnosu i poloaju14.
Razlog zbog kojega se drutvena pokretljivost esto poistoveuje sa drutvenom promenom jeste taj to su te dve pojave blisko povezane i mogu znaajno uticati jedna na drugu. Kao to smo ve rekli, otvorenija drutvena struktura
pogoduje brim drutvenim promenama. S druge strane, drutvene promene su
() Poreenja radi, drutvena klasa, sistem stratifikacije u kapitalistikom industrijskom
drutvu, primer je otvorenog sistema (Haralambos, 2002: 24).
14
Ukoliko neka grupa, iz bilo kog razloga, izgubi/stekne dominantan poloaj, ili
oslabi/ojaa u odnosu na druge grupe, tada je re o promeni drutvene strukture. Takve
situacije mogu, ali ne moraju, biti posledica masovne socijalne pokretljivosti pojedinaca,
ali te dve pojave pokretljivost, makar ona bila masovna i promenu odnosa izmeu grupa, odnosno strukture drutva treba analitiki razdvojiti. Masovna pokretljivost moe
predstavljati temelj za promenu poloaja grupa, ali promene u odnosu moi izmeu grupa, takoe, mogu pogodovati veem stepenu otvorenosti drutva, a mogue je, takoe, i
da te dve pojave ne budu u vezi.

43

jedan od kljunih inilaca koji je istorijski uticao na stepen otvorenosti drutva.

No, iz toga ne sledi da pokretljivost predstavlja vrstu drutvene promene.
Drutvenu pokretljivost, takoe, ne bi trebalo povezivati sa promenom
mesta boravka pojedinaca i drutvenih grupa, odnosno sa migracijama. Re je,
naprosto, o dve potpuno razliite pojave koje mogu biti u odreenoj vezi, ali analitiki se ne mogu povezati. Naime, esto se deava da pojedinci, usled gubitka
odreenog poloaja, ree da napuste mesto dotadanjeg boravka, ali razlozi migracija ne mogu se svesti, ili objasniti, iskljuivo promenama na stratifikacijskoj
skali.
Pokretljivost bi, dakle, trebalo odrediti kao pojam koji oznaava promene
drutvenog poloaja pojedinaca. U tom smislu, taj pojam bi trebalo koristiti za
izuavanje stepena otvorenosti/zatvorenosti stratifikacijskog sistema (odnosno
drutvene strukture u uem smislu te rei). S tim u vezi, mada su promene poloaja realne, one se zbivaju i belee na zamiljenoj vertikalnoj osi slojevitosti. U
tom smislu, ukoliko se eli dosledno korienje ranije pomenutih pojmova, onda
bi pokretljivost trebalo vezati iskljuivo za promenu slojne, a ne klasne pripadnosti, kao to sam i sam uinio na jednom mestu (Vuleti, 2012: 64).

Zakljuak
Prethodni tekst je pokazao da postoji veoma neujednaeno odreenje
osnovnih pojmova drutvene strukture u najrasprostranjenijim srednjokolskim
i univerzitetskim udbenicima sociologije. Zbog toga je ovde nainjen pokuaj
da se ponudi pojmovni okvir kojim bi se prevazile osnovne protivrenosti koje
oteavaju dosledno odreenje posmatranih pojmova.
Kljunu protivrenost koja oteava jasno razgranienje pojmova struktura
i sistem predstavlja pokuaj da se oni sadrinski diferenciraju. Ovde se, nasuprot
tome, zastupa miljenje da ove pojmove treba razlikovati s obzirom na saznajne
ciljeve kojima slue.
Kljuna protivrenost koja oteava razlikovanje pojmova klasa i sloj nalazi
se na ontolokoj ravni. Naime, pretpostavlja se da oba pojma imaju isti karakter.
Ovde se zastupa gledite da je razgranienje ovih pojmova mogue tek ako se
klasa (kao i frakcije unutar klasa, ali i stalei i kaste) shvati kao realno postojea
drutvena grupa, a sloj kao klasifikaciona kategorija koja moe biti odreena na
razliite naine, u zavisnosti od potreba istraivaa.
Na kraju, kada je re o pokretljivosti, kljuna protivrenost vezana je za
injenicu da se promene poloaja pojedinaca esto ne razlikuju od promene poloaja grupa. Naime, mada mogu biti u vezi, promene poloaja pojedinaca na stratifikacionoj lestvici ak i kada su masovne, ne treba poistoveivati sa promenom
44

poloaja grupa. U prvom sluaju, re je o pokretljivosti koja svedoi o stepenu

otvorenosti nekog drutva. U drugom sluaju, re je o promenama u odnosima
moi izmeu grupa.
Literatura:
Antoni, S. 2011. Drutvena struktura i sistem, u: Grupa autora. Sociologija udbenik za srednje kole. Beograd: Zavod za udbenike.
Gidens, E. 2006. Sociologija. Beograd: Ekonomski fakultet.
Grupa autora. 2011. Sociologija udbenik za srednje kole. Beograd: Zavod za
udbenike.
Haralambos, M. 2002. Sociologija teme i perspective. Zagreb: Golden Marketing.
Lazi, M. 2011. ekajui kapitalizam. Beograd: Slubeni glasnik.
Merton, R., K. 1979. O teorijskoj sociologiji. Zagreb: CDD.
Mili, V. 1960. Jedan pojmovno-hipotetiki okvir za prouavanje drutvene strukture. Sociologija br. 2.
Mitrovi, M. 2006. Sociologija - udbenik za III razred strucnih i IV razred gimnazije. Beograd. Zavod za udbenike.
Popovi, M. 1974. Problemi drutvene structure. Beograd: BIGZ.
Popovi, M. 1988. Problemi drutvene structure. Beograd: Nauna knjiga.
Vuleti, V. 2012. Sociologija udbenik za IV razred gimnazija i III razred srednjih
strunih kola. Beograd: Klett.

45

Vera Vratua
Univerzitet u Beogradu, Srbija
Filozofski fakultet

NOVA ILI STARA DRUTVENA STRUKTURISANJA/

RASLOJAVANJA U SRBIJI, BIVIM JUGOSLOVENSKIM
REPUBLIKAMA I BIVIM DRUTVIMA
REALNOG SOCIJALIZMA?
NEW OR OLD SOCIAL STRUKTURATION/
STRATIFICATION IN SERBIA, FORMER YUGOSLAV
REPUBLICS AND FORMER SOCIETIES OF
REAL SOCIALISM?
Summary
This paper questions the adequacy of using the adjective
new to describe the social structuring of Serbia, the former Yugoslav republics and former societies of real socialism following
the symbolic historic turning point event of tearing down the Berlin wall in 1989. The main hypothesis supposes that a common
social denominator of conflict and consensus versions of positivist
old-materialistic and/or phenomenological-hermeneutical idealist theoretical and methodological approaches to the study of
social structure/stratification, presents the practical political standpoint/interest of exploiting class of conductors affiliates to preserve or only to reform the existing relations of reproduction of
civil societys social life. This hypothesis is checked through the
content analysis of relevant texts, starting from the perspective of
critical new-materialistically inverted dialectic theoretical and
methodological approach to the study of class struggle throughout
the class pre-history, from the practical political standpoint/interest of the class of exploited and subordinated, to establish the
relations of socialized humanity.

46

Uvod:
Naslov sociolokog istraivanja drutvenog strukturisanja/
stratifikovanja kao rezime teorijsko-metodolokih i praktikopolitikih pretpostavki autora istraivanja
Podsticaj za postavljanje naslovnog pitanja ovog rada Nova ili stara
drutvena strukturisanja/raslojavanja u Srbiji, bivim jugoslovenskim republikama i bivim drutvima realnog socijalizma? pruila su dva naslova na
istu temu koja su se pojavila u razmaku od samo etiri meseca. Prvi naslov
Nova drutvena strukturisanja u Srbiji pojavio se poetkom avgusta 2012. godine, pozivajui potencijalne uesnike projektne konferencije da
izloe svoje istraivake nalaze. Drugi naslov Stratifikacijske promene u
Srbiji pojavio se poetkom decembra 2012. godine, najavljujui definitivni
Program projektne konferencije. Prvi naslov je podstakao autora ovog rada
na preispitivanje primerenosti upotrebe prideva nova u istraivanjima procesa nastajanja, postojanja i preobraavanja dominantnih drutvenih odnosa
izmeu ljudi povodom uslova i sredstava reprodukcije njihovog drutvenog
ivota ne samo u Srbiji, nego i u bivim jugoslovenskim republikama i bivim drutvima realnog socijalizma, nakon prekretnikog istorijskog dogaaja simbolisanog ruenjem zida u Berlinu 1989. godine, odnosno nakon tzv.
Demokratske revolucije, Bager revolucije ili pua iz senke u Beogradu
2000. godine (Rankovi, 2000: 406-426; Savi, 2001; Maral, 2002). Drugi
naslov je podstakao autora ovog istraivanja na preispitivanje u naslovu rezimiranih pretpostavki polazei od kojih se vri istraivanje i procena novosti,
odnosno starosti istraivanog oblika organizacije drutvenih odnosa. Ovaj
odabir podrazumeva razreavanje kljune dileme istraivaa drutvenih procesa strukturisanja/raslojavanja, kojoj teorijsko-metodolokoj paradigmi istraivanja i kojoj praktiko-politikoj strategiji usmeravanja procesa ouvanja
ili reformisanja starih, ili uspostavljanja novih drutvenih odnosa da se
priklone u svojem radu.
Osnovna hipoteza ovog rada je da se u osnovi prvobitnog naslova poziva
na projektnu konferenciju Nova drutvena strukturisanja u Srbiji nalazi priklanjanje konfliktnoj varijanti pozitivistikog klasno relacionog teorijsko-metodolokog pristupa analizi drutvenih nejednakosti izmeu klasa, kao i da se
u osnovi naslova konanog programa projektne konferencije Stratifikacijske
promene u Srbiji nalazi priklanjanje konsenzualnoj varijanti pozitivistikog
slojno gradualistikog teorijsko-metodolokog pristupa analizi razlika izmeu
stratuma. Zajedniki drutveni imenitelj konfliktne i konsenzualne varijante pozitivistikog staro-materijalistikog i/ili fenomenoloko-tumaeeg idealistikog teorijsko-metodolokog pristupa istraivanju drutvene strukture/stra47

tifikacije, jeste praktiko-politiko klasno stanovite/interes od kojega se polazi

u istraivanje: ouvanje ili samo reformisanje odnosa drutvene reprodukcije
ivota graanskog drutva. Ovu hipotezu emo proveriti u daljem toku izlaganja na osnovu analize sadraja relevantnih tekstova polazei od kritikog novo-materijalistiki preokrenutog dijalektikog teorijsko-metodolokog pristupa istraivanju klasnih borbi kroz klasnu predistoriju, sa praktiko-politikog
klasnog stanovita/interesa uspostavljanja odnosa podrutvljenog oveanstva
(Vratua, 1995a: 417-431, 2006; Cveji, 2012a: 28-32). Provera ove hipoteze na
osnovu analize anketnih i statistikih podataka prikupljenih 1989, 1993, 1997,
2003. i 2012. godine, zbog ogranienog prostora, morala je da bude izbaena iz
prvobitne verzije ovog rada kao graa za drugi tekst.

Pozitivistiki i kritiki pristup relacionoj klasnoj analizi

drutvene strukture
Pod relacionom klasnom analizom drutvene strukture podrazumevamo istraivanje drutvenih klasa kao osnovnih elemenata drutvenog strukturisanja koji se uzajamno konstituiu kroz imanentno sukobljene odnose
izmeu svojih pripadnika, povodom njihovog nejednakog odnosa imanja/
nemanja pristupa i kontrole nad osnovnim sredstvima i uslovima za reprodukciju ivota.
U okviru relacione klasne analize drutvenog strukturisanja, valja uoiti
zagovornike dva njegova bitno razliita paradigmatska modaliteta, zavisno od
odabranog epohalnog praktiko-politikog stanovita/interesa: 1) kritiki novo-materijalistiki preokrenuti dijalektiki modalitet relacionog klasnog
pristupa istraivanju drutvenog strukturisanja, polazei od svetsko-istorijskog
stanovita/ interesa podrutvljenog oveanstva i 2) pozitivistiki staro-materijalistiki i/ili idealistiki modalitet klasnog relacionog pristupa
istraivanju drutvenog strukturisanja sa stanovita graanskog drutva.
1. Zagovornici kritikog istraivakog modaliteta, na tragu Marksovih
Teza o Fojerbahu (Marks i Engels, 1835-1895/1968-1979: knj. 6, 5-7), u drutvenom objektu istraivanja prepoznaju i preobraavalaku delatnost istraivanog i
samoistraivanog drutvenog subjekta, a u proizvoakom samorefleksivnom subjektu, njegovu proizvedenost i determinisanost istorijski zateenom strukturom
u prethodnom periodu objektivirane drutvene delatnosti drutvenih subjekata.
Oni stoga afirmiu imanentne objektivno utopijske potencije kritiko realistikog
stanovita istorijskog nastajanja odnosa proizvodnje, razmene i raspodele prvenstveno upotrebnih vrednosti dobara i usluga za razvoj ljudskih potencija svih u
okviru podrutvljenog oveanstva.
48

Kritiki istraivaki modalitet odlikuje se prvenstveno shvatanjem klasnog karaktera drutvene podele rada, tog temelja drutvenog strukturisanja, kao
istorijski nastalog, pa stoga i prolaznog, antagonistikog odnosa reprodukcije
drutvenog ivota. U pismu Vajdemajeru (Weydemeyer) od 5. marta 1852. Marks
izriito naglaava da nije zasluan za otkrivanje bilo postojanja klasa u modernom drutvu, niti njihove meusobne borbe, poto su graanski istoriari odavno
prikazali istorijski razvoj te borbe, a graanski ekonomisti njihovu ekonomsku
anatomiju. Svojom novinom i doprinosom smatra sledea tri aspekta: 1) dokazivanje da je postojanje klasa povezano samo s odreenim istorijskim razvojnim
fazama proizvodnje; 2. da klasna borba nuno vodi do diktature proletarijata; 3)
da ta diktatura ogromne veine nad neznatnom manjinom po prvi put u istoriji
ini samo prelaz do uklanjanja svih klasa i do besklasnog drutva. Savremenici
koji ne poriu samo borbu nego ak i postojanje klasa, za Marksa su ignorantski mamlazi, koji dokazuju samo to da su oni, usprkos svemu svom krvavom
i toboe humanistikom kevtanju i time to smatraju drutvene uslove u kojima
vlada buroazija za poslednji proizvod, za non plus ultra istorije samo sluge
buroazije; da je to ropstvo utoliko odvratnije ukoliko ti mamlazi manje shvataju
veliinu i prolaznu nunost samog buroaskog ustrojstva (Marks i Engels, 19681979: knj. 35, 463). Pretpostavka za pobedu modernog najamnog roblja nad buroazijom i nove organizacije drutva putem ukidanja svih klasnih razlika jeste, po
Marksu, ne samo samoorganizovan i samosvestan proletarijat, nego i buroazija
u ijim su se rukama drutvene proizvodne snage toliko razvile da omoguavaju
konano ukidanje klasnih razlika. Za razliku od zagovornika direktnog prelaza
iz polufeudalnih odnosa carske Rusije u socijalizam, poput Tkaova, Marks se
usprotivio uspostavljanju stanja bez klasnih razlika kao kod divljaka i poludivljaka, zato to su iz tog stanja kroz koje je proao svaki narod, sa razvojem
drutvenih proizvodnih snaga nuno proizale klasne razlike (naglaavanje
V. V.). Tek na visokom stupnju razvoja drutvenih proizvodnih snaga, postae, po
Marksu, mogue podii proizvodnju tako visoko da e ukidanje klasnih razlika
znaiti stvarni napredak i da e biti trajno, i da nee dovesti do zastoja ili ak
nazadovanja u drutvenom nainu proizvodnje. Ali taj stupanj razvoja dostigle
su proizvodne snage tek u rukama buroazije. Buroazija je prema tome isto tako
nuan preduslov socijalistike revolucije kao i sam proletarijat (Marks i Engels:
knj. 29, 449).
Ne gubei iz vida da se moe sporiti i da je bilo osporavano evolucionistiko produktivistiko shvatanje razvoja proizvodnih snaga u citiranim
tekstovima, nesporno je da je Marks istorizovao neistorijsko shvatanje klasne
podele rada kao vene pojave utemeljene u prirodno nejednakoj nadarenosti pripadnika raznih drutvenih klasa, ili u funkcionalnim preduslovima postojanja
drutva. Marks i autori skloni kritikoj istraivakoj paradigmi polaze od pretpostavke da nijedan iskaz o drutvenim procesima preoblikovanja drutvenih
49

odnosa tokom celokupne klasne predistorije oveanstva ne moemo da iskaemo, a da to nije sa odreenog klasno zainteresovanog stanovita da se ouvaju,
reformiu ili ukinu klasno strukturisani odnosi izrabljivanja i tlaenja, zavisno
od poloaja i uloge koje zagovornici tih stanovita zauzimaju u klasnoj podeli
drutvene ivotne delatnosti na upravljaki i izvrilaki otueni rad. Iz klasno
monopolizovane podele potencijalno jedinstvene i univerzalne ljudske ivotne delatnosti, proizilazi strukturalno-sistemski povezana hijerarhijska
raspodela nejednakog pristupa proizvodima klasno podeljene ivotne delatnosti ili svojini nad materijalnim bogatstvom, nejednakog pristupa ueu u
donoenju stratekih odluka o organizovanju te delatnosti ili politikoj moi,
te nejednakog pristupa viim nivoima formalnog obrazovanja ili znanju i kulturnom ugledu.
Popularnost kritikog modaliteta klasno relacionog pristupa istraivanju
drutvenog strukturisanja raste u periodima ciklinog zaotravanja klasnih sukoba i sistemske krize akumulacije kapitala u svetskim razmerama, kao to je
to bio sluaj u prvim decenijama dvadesetog veka (Kor, 1919/1977; Lukcs,
1923/1977) ili od kraja ezdesetih godina i poetka sedamdesetih (Amin, 1970;
Gouldner, 1970). Ve tada je teorijski obrazloena i, sa izvesnom preuranjenou, najavljena aktualna vrlo duboka sistemska kriza akumulacije kapitala od
2007/2008. godine.
2. Zagovornicima raznih varijanti pozitivistikog istraivakog modaliteta na teorijsko-metodolokom planu zajedniko je to da, za razliku od pristalica kritikog modaliteta, mehaniki razdvajaju i hipostaziraju bilo objekat teorije, metode i prakse istraivanja i drutvenog postojanja ljudi (npr.
Dirkemovu realistiki shvaenu drutvenu injenicu, Dirkem, 1895/1963:
21-30, 31-54), bilo njihov subjekat (npr. Veberovo nominalistiki shvaeno
drutveno delanje, dopunjeno pozitivistikom ambicijom da se njegov
tok i posledice uzrono objasne na osnovu tumaeeg razumevanja idealno
tipskog, od strane istraivaa konstruisanog i pripisanog znaenja pobuda delanja mase pojedinaca i organizovanih drutvenih grupa,Weber, 1922/1964:
199-223). Time zagovornici kako pozitivistiko funkcionalistike, tako i fenomenoloko tumaee paradigme istraivanja drutvenog strukturisanja, deistorizuju istorijski nastale i prolazne odnose proizvodnje, razmene i raspodele prvenstveno prometnih vrednosti roba za trino posredovanu akumulaciju
privatnog profita u okviru odnosa drutvene reprodukcije ivota graanskog
drutva.
2a. Utemeljiva konfliktne varijante pozitivistiko funkcionalistike i
fenomenoloko tumaee istraivake paradigme je Maks Veber. Uoio je da
svojina materijalnih dobara monopolie njihovim vlasnicima mogunost da ih
upotrebe kao kapital za sticanje prihoda pod uslovima robnog trita i na taj
50

nain (im) obezbeuje neposredno ili posredno uee u dobiti koja proizlazi iz
funkcije organizovanja i upravljanja privrednim poslovima (...) oni koji nemaju nita mogu da ponude samo svoje usluge (bilo u prirodnom obliku, bilo u
obliku proizvoda svoga rada) i njih moraju ustupiti po svaku cenu da bi uopte
mogli da odre goli ivot (Weber, 1922/1964: 303-305). Ovaj pristup su dalje
razvili, takoe u periodima zaotravanja drutvenih sukoba, neoveberijanci poput Luisa Kozera (Coser, 1957: 197-207), Ralfa Darendorfa (Dahrendorf, 1972),
Goldtorpa (Goldthorpe, 1987), ali i neomarksisti poput Pjera Burdijea (Bourdieu, 1986) Erika Olina Rajta (Wright, 1997). Postojanje klasa u idealno
tipskom smislu ovi teoretiari vezuju za kapitalistike odnose slobodne trine
konkurencije privatnih vlasnika raznih vrsta roba, od proizvodnih sredstava do
radne snage razliitog nivoa obrazovanja i trine konkurentnosti, koja treba da
bude institucionalizovana elementima dravne regulacije, kako ne bi dovela do
dezintegracije drutva.
Opredeljenje za konfliktnu varijantu staro-materijalistikog ili idealistikog relacionog pristupa analizi klasnog drutvenog strukturisanja, prepoznajemo u prvobitnom naslovu poziva na projektnu konferenciju koji je
sadravao pojam (nova) strukturisanja.
2b. Pozitivistiki slojno gradualistiki pristup istraivanju drutvene
stratifikacije. Zagovornici konsenzualne varijante pozitivistikog pristupa
analizi razliitosti izmeu pripadnika raznih stratuma, poimaju osnovnu jedinicu
drutvene diferencijacije kao drutveni sloj. Oni u analizi drutvene stratifikacije
pomeraju akcenat sa odnosa klasnog sukobljavanja na odnose meuzavisnosti
i organske solidarnosti izmeu pripadnika raznih profesija u drutvenoj podeli
rada. Zagovornici stratifikacijskog pristupa istraivanju drutvene razliitosti negiraju klasni karakter drutvene podele rada i svode je na puku tehniku ili funkcionalnu podelu rada. Akcenat je na kvantitativnom postepenom hijerarhijskom
razvrstavanju pojedinaca u drutvene slojeve. Pojedinci zauzimaju komplementarne poloaje i uloge u tehnikoj podeli rada. Razlike su navodno utemeljene na
opteprihvaenom nejednakom stepenu raspolaganja zasluenim, retkim i esto
meusobno nepovezanim vrstama nagraivanja (bogatstvo, mo i ugled) za
razliit specijalistiki doprinos pojedinaca opstanku drutva (npr. Davis and Moore, 1961/1990).
Ovaj pristup odabira veina autora sociolokih udbenika i naunih istraivanja, naroito u periodima stabilizacije i nasilne imperijalistike ekspanzije akumulacije ekstraprofita na poluperiferiji i periferiji svetskog hijerarhijskog sistema
kapitalistike privrede.
Opredeljenje za konsenzualnu varijantu pozitivistikog gradualistikog
pristupa analizi razliitosti izmeu pripadnika raznih stratuma, prepoznajemo u
promenjenom naslovu programa projektne konferencije.
51

Zajedniki drutveni imenitelj i konfliktne i konsenzualne varijante pozivistikog pristupa analizi drutvenog strukturisanja/stratifikacije na praktikopolitikom planu, jeste izriito ili preutno uverenje da je oduvek postojala i da
e zauvek postojati hijerarhijska raspodela radnih funkcija u specijalizovanoj
tehnikoj podeli rada na one koji, po Dirkemovim reima, misle i na one koji
delaju. Ovakva hijerarhijska raspodela specijalizovanih radnih funkcija je, prema Dirkemu, drutvu potrebna, bez obzira to ovakva stratifikacija podrazumeva zakrljavanje neupranjavanih ljudskih potencija (Dirkem, 1922/1981:
79-80).
Pitanje/projekat prevazilaenja antagonistikih odnosa izrabljivanja i tlaenja izmeu klasa koji poivaju na klasnoj podeli rada, uslovljenoj nejednakim
pristupom uslovima i sredstvima reprodukcije, uopte se ni ne postavlja sa stanovita ouvanja ili reformisanja robno-novanih odnosa graanskog drutva. Najkonzervativniji zagovornici varijante funkcionalistiko-pozitivistikog pristupa
istraivanju drutvene stratifikacije, ve samo postavljanje pitanja o mogunosti
i drutveno-istorijskim pretpostavkama ukidanja istorijski nastale klasne podele rada na naredbodavni i izvrilaki, odnosno univerzalnosti i venosti klasne
drutvene nejednakosti, ideoloki kvalifikuju i diskvalifikuju na tragu sociobiolokih ideja o ljudskoj prirodi, kao potencijalno totalitarnu utopijsku ideologiju
(Sanderson, 2001). Kapitalistiki nain proizvodnje i reprodukcije oligopolski
kontrolisanim tritem posredovanog drutvenog ivota za privatni profit, esto
se pod drugim nazivima (postmoderno, postindustrijsko, usluno, utemeljeno na
znanju, informatiko, globalizovano... drutvo) prikazuje kao jedino efikasan i
zato poeljan oblik organizacije odnosa izmeu ljudi povodom pristupa uslovima
i sredstvima reprodukcije ivota.

Konfliktni i konsenzualni funkcionalistiko-pozitivistiki

pristup istraivanju novog strukturisanja i/ili
stratifikacijskih promena u Srbiji
U naoj sredini Mladen Lazi od poslednje etvrtine dvadesetog veka i
Slobodan Cveji od prelaza na dvadeset prvi vek dali su i dalje pruaju znaajan doprinos operacionalizaciji i povezivanju konfliktne i konsenzualne varijante pozitivistikog pristupa istraivanju klasno/slojnog drutvenog strukturisanja/
raslojavanja i meugeneracijske mobilnosti, odnosno samoreprodukcije klasa/
slojeva. Najnovije odlike i rezultate primene ovog teorijsko-metodolokog pristupa istraivanju i stratekom usmeravanju drutvenog strukturisanja/raslojavanja,
analiziraemo na primeru prezentacije rezimea rezultata primene ovog pristupa
tokom ankete Instituta za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta Univerzite52

ta u Beogradu u prolee i leto 2012. godine, koji su uporeeni sa nalazima ranijih

uporedivih anketa. Opredelila sam se za analizu sadraja upravo ove prezentacije
(Cveji, 2012a), zato to ona sadri autorski autentian rezime teorijsko-metodolokog i praktiko-politikog okvira i najnovijih nalaza dugogodinjih istraivanja kako Lazia, tako i Cvejia, koji su detaljnije izloeni u istoimenom naunom
lanku (Cveji, 2012b). Time nastojim da izbegnem vlastita skraivanja i s njima
povezana potencijalna iskrivljavajua tumaenja samostalnih i koautorskih obimnijih tekstova ova dva autora. U obimnijim radovima samostalnim i koautorskim
lancima i monografijama ova dva autora na koje u se pozivati na odgovarajuim mestima tokom izlaganja nisam pronala nijedan tekst u kojem bi ovi autori
jedan drugom kritikovali bilo polaznu istraivaku paradigmu, bilo istraivake
rezultate. Naprotiv, kada god pominje neki kljuni pojam, poput socijalizam,
postsocijalizam, klasa, de/blokirana transformacija i sl, Slobodan Cveji u
svojim tekstovima ne proputa da se pozove na neki teorijski utemeljujui, u naoj
sredini pionirski, nauni rad starijeg kolege Mladena Lazia, objavljen poslednjih
decenija dvadesetog veka, ili na neki njihov zajedniki rad objavljen prvih decenija
dvadeset prvog veka. Sa svoje strane, Mladen Lazi takoe istie znatan doprinos mlaeg kolege Slobodana Cvejia nastajanju koautorskih radova, ne samo
kroz statistiku ekspertizu, nego i kroz prvu interpretaciju nalaza i teorijsku elaboraciju Lazievih izvoenja (Lazi, 2011: 13).
Ve naslov pomenute prezentacije i istoimenog lanka Slobodana Cvejia
Novi trendovi u klasno-slojnoj pokretljivosti u Srbiji najavljuje nastojanje
autora da objedini konfliktnu sa konsenzualistikom varijantom pozitivistikog
pristupa istraivanju drutvenog strukturisanja/stratifikacije. Sadraj prvog slajda OSNOVNI POJMOVI I OPERACIONALIZACIJA KLASNO-SLOJNE
STRUKTURE razjanjava nain na koji je ovo objedinjavanje izvedeno (razvijenije videti u Cveji, 2012b: 143). Mada se u oba teksta koristi izraz klasa i
pominje da je klasna struktura istovremeno relaciona i hijerarhijska, uz pozivanje na koautorski rad sa Laziem (Lazic and Cvejic, 2007), u daljem izlaganju
preovlauje upotreba izraza klasa u gradualistikom znaenju sloja ili kategorije
hijerarhijskog rangiranja na kontinuiranim skalama raznih dimenzija drutvene
stratifikacije. Drutvene klase su u prezentaciji i istoimenom tekstu definisane
kao drutvene grupe koje zauzimaju razliita mesta u drutvenoj strukturi s
obzirom na svoju ulogu u procesu reprodukcije datih drutvenih odnosa (Isto).
Pridev razliito, meutim, asocira vie na kontinuiranu hijerarhiju poloaja i
uloga koji se meusobno kvantitativno razlikuju u stepenu doprinosa obnavljanju
postojeih drutvenih odnosa, nego na imanentno protivrene interese i antagonistike odnose izmeu pripadnika osnovnih drutvenih klasa, koji kroz klasnu
borbu mogu makar potencijalno da dovedu do kvalitativnog preobraaja datih
drutvenih odnosa.
53

Gradualistiki pristup analizi drutvene stratifikacije je u poetnim tezama i

istoimenom tekstu podveden pod relacioni pristup analizi drutvene strukturacije,
uz pozivanje na zajedniki rad (Lazi i Cveji, 2004): klase ine drutvenu
hijerarhiju zasnovanu na razlikama u posedovanju/kontroli razliitih oblika
kapitala: ekonomskog, organizacionog i kulturnog; klase su iznutra sloene
i podeljene na podgrupe koje ine pojedinci koje karakteriu slini ili isti ivotni
uslovi (Cveji, 2012b: 146). Nain na koji Lazi (2011: 32) i Cveji u pomenutim zajednikim radovima upotrebljavaju i operacionalizuju pojam kapitala
je pod snanim uticajem francuskog sociologa Burdijea (Bourdieu, 1986: 46),
koji kapital na pozitivistiko neistorijski nain poistoveuje sa akumulisanim
radom, a njegove razne oblike sa resursima, to jest materijalnim i nematerijalnim stvarima, robama ili prometnim vrednostima u sferi razmene i raspodele u
okviru vanvremeno izdiferenciranih i neobjanjeno meusobno povezanih sfera
ekonomije, politike i ideologije (Vratua, 2012b: 82). Oba autora prenebregavaju
kritiko istorizovano odreenje kapitala kao istorijski specifinog odnosa prisvajanja neplaenog vika rada pripadnika klase izrabljivanih i podreenih izvrilaca, od strane pripadnika klase izrabljivaa i nadreenih upravljaa, prevashodno
kroz ekonomsku prinudu, mada je i fizika prinuda stalno u pripravnosti.
abela 1. Klase i oblici kapitala
Drutveni slojevi

Kombinacija 3 tipa
kapitala

Krupni i srednji preduzetnici*, vii i srednji direktori, politiari

Velik i/ili

Mali i mikro preduzetnici, nii direktori, krupni poljoprivrednici*

Srednji i/ili

Strunjaci, samozaposleni i slobodne profesije i nii rukovodioci sa univerzitetskim obrazovanjem

Mali i/ili i velik

kulturni

Slubenici, tehniari, samozaposleni, slobodne profesije i

nii rukovodioci bez univerzitetskog obrazovanja

Bez ili mali i/ili ,

mali Kulturni

5 VKV i KV ne/manuelni radnici

Bez i , mali Kulturni

6 PKV i NKV ne/manuelni radnici

Bez , i

7 Sitni privatni poljoprivrednici

Zanemarljiv , bez
i

U tabelarnom prikazu (up. Tabela 1) osnovnih terijsko-metodolokih teza

u prezentaciji i istoimenom tekstu (Cveji, 2012b: 146), izraz klasa gotovo
54

potpuno nestaje, da bi ustupio mesto izrazu sloj1:na bazi tri pomenuta tipa
kapitala, ekonomskog (E), organizacionog (O) i kulturnog (K), razlikujemo 7
osnovnih slojeva:
Vano je da ukaemo na injenicu da se ovaj spisak kategorija za razvrstavanje ispitanika i ispitanica u klase/slojeve prema njihovom radnom mestu, odnosno drutveno ekonomskom statusu, samo malo menjao kroz vreme. Tako se
spisak kategorija za razvrstavanje 3.660 ispitanika i ispitanica iz kombinovanog
kvotnog uzorka Konzorcijuma jugoslovenskih instituta drutvenih nauka tokom
ankete o kvalitetu ivota 1989. godine, koju Cveji opisuje kao vreme poslednje
krize socijalizma, samo u etiri kategorije oznaene zvezdicom u tabeli 1
razlikuje od spiska slinih kategorija za razvrstavanje 2.557 ispitanika i ispitanica iz vieetapnog uzorka Instituta za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu tokom ankete sprovedene 2012. godine, koju Cveji opisuje kao
vreme krize politikog kapitalizma. Radi se o kategorijama krupnih i srednjih
preduzetnika, pridodatih prvoj klasi/sloju, zajedno sa od ranije postojeim kategorijama viih i srednjih direktora i politiara, kao i o kategorijama krupnih
poljoprivrednika i mikro preduzetnika, pridodatih drugoj klasi, zajedno sa od
ranije postojeim kategorijama malih preduzetnika (sitnih privatnika) i niih
direktora. Ove kategorije (osim mikro preduzetnika) pojavile su se po prvi put
u anketama sprovedenim 1993. i 1997. godine, dakle u vreme koje Lazi (2000:
130) poput Cvejia (2005: 73) opisuje kao vreme blokirane post-socijalistike
transformacije. U ovom periodu, deo prethodno vladajue nomenklature, prema
Laziu i Cvejiu, odlaui uvoenje trine ekonomije i politikog takmienja,
konvertovao je svoj sveukupni drutveni monopol u meusobno povezanu
ekonomsku i politiku dominaciju (naglaavanje V. V.). Pomenute klasifikacione kategorije klasa/slojeva su ostale u upotrebi i u anketama sprovedenim 2003.
(n=2.997, South East European Social Survey Project) i 2007. godine (ISIFF),
u vreme koje Lazi i Cveji opisuju kao vreme deblokirane postsocijalistike
transformacije (Lazi i Cveji, 2004, 2007, 2011).
Citirane formulacije Lazia i Cvejia prenaglaavaju monopolistiko
objedinjavanje kontrole nad svim podrujima prakse u rukama partijsko-dravne nomenklature ili kolektivno vlasnike klase u navodno novom klasnom
nainu proizvodnje socijalistikog drutva, po ugledu na era Markua (Feher
et al., 1983/1986). U ovom navodno novom nainu proizvodnje, eventualni elementi kapitalistikih odnosa akumulacije profita, ukoliko uopte postoje, potpuno
su podreeni odnosima komandno-planske proizvodnje (Lazi, 1986: 17; Lazic
and Cvejic, 2011), a postoji i sistemsko onemoguavanje da se formiraju
Treba napomenuti da se u svim samostalnim i koautorskim Lazievim tekstovima pojam sloja izriito koristi kao sastavni element empirijski sloenog pojma klase i
nigde se ne pominje kao samostalna jedinica drutvenog strukturisanja.
1

55

znaajnije drutvene grupe iji bi specifini interes predstavljala privatizacija (Lazi, 1994a: 136, naglaavanje V. V.). Ne potvruju li postojanje ovog
sistemski podsticanog specifinog interesa najpreduzimljivijeg dela vladajue
klase kolektivnih, odnosno grupnih, vlasnika dravne i drutvene svojine da kroz
privatizaciju obezbede sigurnije mehanizme samoreprodukcije privilegija vladajue klase nego to je to naimenovanje na rukovodee poloaje od strane vrha
vladajue klase (Vratua, 1993, 1995b), nalazi istraivanja samog Lazia da je
tokom prve polovine devedesetih godina dve treine elitnih preduzetnika poticalo (direktno ili indirektno) iz bive vladajue grupe (Lazi, u Lazi (ur.), 1994b,
2011: 152)? Iz potvrdnog odgovora na ovo pitanje moemo da zakljuimo da
sedmolana klasifikacija klasa/slojeva u periodu deblokirane postsocijalistike
transformacije nije nova nego stara. Meutim, o rasprosrtanjenosti pojave
tipino kapitalistikog proizvodnog odnosa u okviru navodno novog socijalistikog komandnog naina proizvodnje, ne moemo da doznamo iz odgovarajuih sociolokih anketa, upravo zbog teorijske pretpostavke koja je posluila kao
osnov za konstrukciju spiska klasa/slojeva da je najamni odnos samo zanemarljivi i podreeni ostatak starog oblika klasnog strukturisanja, odnosno da je
(marginalna) grupa malih preduzetnika formirana izvan dominantnog klasnog
odnosa (Lazic and Cvejic, 2011).
U cilju uvrivanja teze o socijalizmu kao novom klasnom nainu proizvodnje, naroito je Lazi, od svojih ranih do kasnih radova, sklon da, sa druge
strane, prenaglaava izdiferenciranost i uzajamnu autonomiju podruja ekonomske, politike i kulturne prakse i odgovarajuih klasa/slojeva/elita u kapitalistikom nainu proizvodnje (Lazi, 1987: 15-21, 2011: 28). Time je potcenjena
slinost izmeu dravnog planiranja u realnom socijalizmu i realnom kapitalizmu i njihov zajedniki temelj tendencije akumulacije kapitala da, kroz
koncentraciju i naroito centralizaciju drutvenog kapitala, omogui u graninom
sluaju pojavu samo jednog jedinog akcionarskog drutva bez ukidanja kapitalistikih odnosa reprodukcije (Marks i Engels, 1867/1977: knj. 21, 555).
Sve etiri kategorije koje su se pojavile u spisku kategorija za razvrstavanje ispitanika i ispitanica prema njihovom drutveno-ekonomskom statusu tek u
istraivanjima posle 1989. godine, postojale su u stvarnosti, dakle, i pre 1989.
godine. Formalno-pravno gledano, mogunost transformisanja tzv. stare
sitne buroazije, malih preduzetnika i poljoprivrednika u spisku kategorija, u
srednju i krupnu buroaziju ili srednje i krupne preduzetnike i poljoprivrednike u spisku kategorija, otkrinuta je ve 1953. godine Novim ustavom FNRJ
(Novi ustav FNRJ, 1953), a potpuno otvorena amandmanom na Ustav SFRJ iz
1963. godine (Ustav SFRJ, 1963). Ovi pravni akti su legalizovali unajmljivanje
tue radne snage. Zbog zakonskih ogranienja i izbegavanja poreza, najvei deo
najamnih radnika je angaovan u sivoj i crnoj ekonomiji. To je puevski me56

tod postupnog uveavanja eksploatacije najamnog rada radnika izvan porodice,

kojim nastaju kapitalistiki zakupci i industrijski kapitalisti (Marks i Engels: knj.
21, 661).
Sedmolana klasifikacija Lazia i Cvejia konstruisana za potrebe analize
procesa strukturisanja/stratifikovanja u Srbiji, takoe sakriva postojanje i uticaj
na ove procese u Srbiji, bivim jugoslovenskim republikama i bivim drutvima
realnog socijalizma, lokalno odsutne svetske vladajue klase (a ne sloja).
Radi se o finansijskoj oligarhiji, vlasnicima kontrolnih paketa akcija transnacionalnih bankovnih i industrijskih korporacija koji svoje interese sprovode kroz posredovanje domae kompradorske buroazije (Vratua, 1983, 1997, 2007, 2012a).
Previanje ovog spoljanjeg transnacionalnog kolektivnog delatnika, uticalo je
na nedovoljno iznijansirano tumaenje unutarnacionalnih domaih kolektivnih
delatnika, odnosno previanje podele pripadnika prvog, drugog i treeg sloja
iz sedmolanog spiska Cvejia i Lazia, na nacionalno ili kompradorski orijentisanu ekonomsku, politiku i kulturnu elitu (Antoni, 2006: 68-87, 2008: 71-92,
2012: 11-92).
U delu prezentacije koji nosi naziv METODOLOKI PRISTUP (isto u
Cveji, 2012b: 146), autor razrauje dve mogunosti pregrupisavanja unutarnacionalne 7-lane slojne sheme. Prva ponuena mogunost je podela na 4-slojnu
klasifikaciju, vii sloj (1), srednji (2+3), prelazni (4) i nii (5+6+7), ukoliko je
naglasak istraivanja na slinim ivotnim uslovima. Druga mogunost je operacionalna podela na 3 osnovne klase, viu (1), srednju (2+3) i niu (4+5+6+7),
ukoliko fokus istraivanja predstavljaju nejednakosti i razlike u interesima.
Drugim reima, ovim metodolokim okvirom istraivanja razlika u interesima izmeu klasa na najapstraktnijem teorijskom nivou istraivanja
istorijske smene kvalitativno razliitih naina proizvodnje, nije ni predviena operacionalna podela na dve osnovne klase za potrebe empirijskog istraivanja drutveno-istorijskih procesa dugog trajanja (up. i Lazi, 2011: 29-30). Ovo
izostavljanje operacionalizacije dvoklasnog modela razvrstavanja klasa, upravo
za potrebe istraivanja protivrenog procesa transformacije dominantnih proizvodnih odnosa, tim vie zauuje kada imamo u vidu nalaze samog autora prezentacije i istoimenog teksta da drutvo u Srbiji postepeno klizi ka bipolarnom
modelu tj. ka zaotravanju klasnih odnosa (Cveji, 2006: 132) i da se regrutacijski krug za vii sloj sve vie zatvara u relaciji vii sloj strunjaki sloj (Cveji, 2012b: 151). Izostajanjem operacionalizacije dvoklasnog modela, ne gubimo
li osnovni kriterijum za razlikovanje izmeu starog strukturisanja, slinog za
celokupnu klasnu predistoriju oveanstva osim promene oblika organizacije
temeljnog proizvodnog odnosa izrabljivanja i tlaenja jednih pripadnika ljudskog
roda od strane drugih pripadnika ljudskog roda od potencijalno kvalitativno
novog strukturisanja u okolnostima prevaziene klasne podele rada?
57

Sa stanovita kritike istraivake paradigm, jedino je primereno da se ispitanici strunjaci i ostali univerzitetski obrazovani slobodni umetnici, samozaposleni i nii rukovodioci ne izdvajaju u zaseban srednji sloj/klasu
kada se razmatra protivrean proces razvoja drutvene proizvodne snage ljudskog rada. Marks u Kapitalu s odobravanjem citira socijalistu utopistu Vilijema
Tompsona koji je ve u prvoj petini devetnaestog veka uoio da su se ovek od
nauke i proizvodni radnik mnogo udaljili jedan od drugoga, i nauka, umesto da u
ruci radnikovoj poveava njegovu sopstvenu proizvodnu snagu za njega samog,
skoro se svugde postavlja protiv njega. Marks zakljuuje da proces odvajanja
nauke od rada zavrava u prisilnom stavljanju nauke u slubu kapitala (Marks i
Engels: knj. 21, 322). Po Marksovom miljenju, deo buroazije, sitnih srednjih
stalea i naroito obrazovanih buruja ideologa, koji su najugroeniji u
svojim ivotnim uslovima tokom procesa koncentracije i centralizacije kapitala,
u revolucionarnim situacijama kao to je bila ona 1848. godine, prelazi na stranu
proletarijata i dovode mu masu elemenata obrazovanja (Marks i Engels: knj.
7, 381- 389). Visokoobrazovani strunjaci su zapravo pripadnici tzv. nove sitne
buroazije, najamnog proizvoaa sistema ideja i privatnog vlasnika formalnih
kvalifikacija za vrenje posrednikih naredbodavnih, koordinatorskih i kontrolnih funkcija u klasnoj podeli rada. Pripadnici nove sitne buroazije poseduju visokokolsku diplomu kao linu privatnu svojinu koja im otvara pristup upravljakim poloajima i ulogama u klasnoj podeli rada po pravilu u najamnoj slubi
posredovanja interesa krupnog kapitala niz drutvenu hijerarhiju, ak i kada istovremeno sami uopte ne poseduju deonice domaih i/ili inostranih bankovnih i
industrijskih kompanija. U drutvima na periferiji i poluperiferiji svetskog sistema kapitalistike privrede u kojima je nerazvijena domaa industrijska buroazija, visokoobrazovana posrednika nova sitna buroazija predstavlja vaan deo
domae kompradorski orijentisane domae buroazije.
Praktino-politike pretpostavke istraivanja tj. vrednosna opredeljenja istraivaa koja su uticala na izostanak dvoklasne analize protivrenih klasnih interesa su u prezentaciji Slobodana Cvejia i istoimenom lanku tekstu
2012b samo nagovetene u upotrebi prideva sa negativnom konotacijom
(blokirana postsocijalistika transformacija) odnosno prideva sa pozitivnom konotacijom (deblokirana postsocijalistika transformacija) za opisivanje pojedinih faza preobraavanja klasno/slojnih odnosa. Ove pretpostavke
su detaljnije razvijene u onim delovima koautorskog rada sa Laziem (2011)
i monografije Mladena Lazia ekajui kapitalizam (2011: 252-254, 260) u
kojima se govori o tome da srednja klasa u Srbiji ne vri dovoljan pritisak (...)
na vladajue grupe da preduzmu bri i iri pristup trino-orijentisanoj transformaciji ekonomskog podsistema u Srbiji i nedovoljno delatno podrava
stabilizaciju novog poretka (naglaavanje V. V.), poto i dalje u znaajnoj
58

meri mada vidno manjoj nego kod donjeg sloja manuelnih radnika zastupa
redistributivni etatizam. Ova vrednosna orijentacija je, prema Laziu i Cvejiu, navodno iskljuivo vezana za reprodukciju socijalistikog tipa drutvenih
odnosa, koja oteava normalizaciju kapitalistikog sistema drutvene reprodukcije (naglaavanje V. V.), podrivajui institucionalni i normativni okvir
trine regulacije koji je ve uspostavljen (Lazi, 2011: 252-254, 260). Drugim reima, osnovni praktiko-politiki smisao istraivanja procesa drutvenog strukturisanja/stratifikacije nije prouavanje uslova i sredstava kvalitativno
nove transformacije zateenih odnosa izrabljivanja i tlaenja utemeljenih u
klasnoj podeli rada, nego stabilizacija novog drutvenog poretka i bre irenje pozitivne i poeljne trino orijentisane varijante kapitalizma, nasuprot
nepoeljnoj varijanti kapitalizma koja dominira u Srbiji, koju Cveji u ovoj
prezentaciji i istoimenom lanku naziva politikim kapitalizmom (isto u
Cveji, 2012b: 147). Preuzimajui izraz koji je prvi uveo Veber, Cveji, kao
i Lazi u meri u kojoj kritikuje kontrolu dravnih aparata nad kljunim privrednim resursima (Lazi, 1994b: 120), bez obzira da li i sam koristi izraz
politiki kapitalizam, implicitno se slau sa Veberom da dominacija politike
sile nad trinim zakonima ponude i potranje u oligopolistikoj i imperijalistikoj fazi razvoja kapitalistikih odnosa spada u politiki, avanturistiki
ili iracionalni kapitalizam. Pri tome, oni zanemaruju strukturalno-sistemsku povezanost izmeu politikog kapitalizma i navodno pravog kapitalizma koji
Veber idealno-tipski definie kao racionalno i miroljubivo sticanje dobiti putem
konkurentske razmene na tritu (Veber, 1976: tom II, 15-26).
Klasno zainteresovana ili ideoloka funkcija teze da je tzv. realni socijalizam bio nov neizdiferenciran, zatvoren i statian nain proizvodnje i odgovarajui oblik klasnog strukturisanja koji je samo u spoljnom kontaktu sa svetom
kapitalizma, do punog izraza dolazi kada se na temelju nje sugerie zakljuak
da kapitalistiki izdiferencirani, otvoreni i dinamini robno-novano trini
nain proizvodnje i odgovarajue klasno strukturisanje, omoguavaju drutveni razvoj (naglaavanje V. V.). Za razliku od njega, novi komandni nain
proizvodnje socijalistikih, navodno statinih i autarhinih, drutava izolovanih
od kapitalistikih drutava i u kojima preovladava planska dravna regulacija,
prema Laziu istorijski je demonstrirala da ne omoguava drutveni razvoj (Lazi, 2011: 254). Previanje prevashodno dravno-kapitalistikog karaktera dravne regulacije na polu-periferiji svetskog sistema kapitalistike privrede (Wallerstein, 1974/1986) nakon epohalnog izostanka socijalne revolucije u drutvima
centra, omoguava Laziu da posle 1989. godine kapitalistiki nain proizvodnje ponovo predstavlja kao nov, poeljan i progresivan nain proizvodnje u
odnosu na urueni, kratkotrajno nov, a posle 1989. godine stari, nepoeljan i
regresivan tzv. komandni socijalizam.
59

Zakljuak ta bi to bilo novo strukturisanje

u Srbiji i svetu?
Zakljuak autora prezentacije i istoimenog teksta (Cveji, 2012b: 157) da
je u kratkom vremenskom rasponu (9 godina) vidljiv trend dodatnog klasnog
zatvaranja koji je uoen jo osamdesetih godina, na svojevrsni nain potvruje
tezu autora ovog rada da u Srbiji ni nakon 1989. ni nakon 2000. godine nije
dolo do kvalitativno novih trendova u klasno slojnoj pokretljivosti, nego
samo do kvantitativnih promena u okviru starog (klasnog) strukturisanja
utemeljenog u klasnoj podeli rada, odnosno privatnoj svojini kao njenom pravnom izrazu.
Osnovni zakljuak autora ovog rada je da upotrebu prideva nova za
opisivanje drutvenog strukturisanja treba rezervisati samo za identifikovanje i analizu revolucionarnih drutvenih procesa i pokreta koji pokuavaju
da kroz samoupravnu uesniko-demokratsku samoorganizaciju planiranja
ekoloki odrive reprodukcije drutvenog ivota, prevaziu klasnu podelu
rada na upravljaki i izvrilaki kao temelj reprodukcije starog klasnog, a od
produenog esnaestog veka, kapitalistikog oblika izrabljivanja i tlaenja u svetskim razmerama.
Literatura:
Amin, S. 1970. Accumulation lchelle mondiale. Paris: Anthropos.
Antoni, S. 2006. Kriza demokratije i transnacionalne elite, u: Kajtez, N. (ur.).
Filozofeme 4: Zbornik. Novi Sad: Srpski filozofski forum.
Antoni, S. 2008. Postoji li u Srbiji `transnacionalna kapitalistika klasa`? u: Vujovi, S. (ur.). Drutvo rizika: promene, nejednakosti i socijalni problemi.
Beograd: ISI FF.
Antoni, S. 2012. Loa beskonanost prilozi sociologiji srpskog drutva. Beograd:
Slubeni glasnik.
Bourdieu, P. 1986. The forms of capital, in: Richardson, J. (ed.). Handbook of Theory and the Search for the Sociology of Education. New York: Greenwood
Press.
Coser, L. 1957. Social Conflict and the Theory of Social Change. The British Journal of Sociology, Vol. 8, No. 3: 197-207. http://www.csun.edu/~snk1966/
Lewis%20A%20Coser%20Social%20Conflict%20and%20the%20Theory%20of%20Social%20Change.pdf (preuzeto 26. 4. 2010).
Cveji, S. 2005. Pokretljivost drutava Srednje i Istone Evrope na poetku postsocijalistike transformacije. Zbornik Matice srpske za drutvene nauke,
br. 118-119: 71-92.

60

Cveji, S. 2006. Korak u mestu, Drutvena pokretljivost u Srbiji u procesu post-socijalistike transformacije. Beograd: ISIFF.
Cveji, S. 2012a. Novi trendovi u klasno slojnoj pokretljivosti u Srbiji prezentacija prikazana u okviru Sociolokih debata u organizacija Srpskog sociolokog drutva 1. novembra 2012 godine. http://www.ssd.org.rs/images/
cvejic.pptx. (preuzeto 16. 1. 2013).
Cveji, S. 2012b. Novi trendovi u klasno-slojnoj pokretljivosti u Srbiji, u: Promene
u drutvenoj strukturi i pokretljivosti ljuki, Sran i Duan Marinkovi
(ur.). 143-157. Novi Sad: Odsek za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. http://ssd.org.rs/images/stories/opsti/34434.pdf
(preuzeto 16. 1. 2013).
Dahrendorf, R. 1972. Konflikt und Freiheit: auf dem Weg zur Dienstklassengesellschaft. Mnchen: Piper.
Davis, K. and W. Moore. 1961/1990. Neki principi stratifikacije, u: Kuvai (ur.).
Funkcionalizam u sociologiji. 345-355. Zagreb: Naprijed.
Dirkem, E. 1895/1963. ta je to drutvena injenica. Pravila koja se odnose na
posmatranje drutvenih injenica, u: Pravila socioloke metode. 21-30;
31-54. Beograd: Savremena kola.
Dirkem. E. 1922/1981. Vaspitanje i sociologija. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.
Feher, F., A. Heler i . Marku. 1986. Diktatura nad potrebama. Beograd: Rad.
Goldthorpe, J. 1987. Social mobility and class structure in modern Britain. Oxford:
Clarendon Press.
Gouldner, A. 1970. The Coming Crisis of Western Sociology. New York: Basic Books.
Kor, K. 1919/1974. Radno pravo za savjete poduzea; Spisi o socijalizaciji.
Zagreb: Stvarnost.
Lazi, M. 1987. U susret zatvorenom drutvu. Zagreb: Naprijed.
Lazi, M. 1994a. Sistem i slom Raspad socijalizma i struktura jugoslovenskog
drutva. Beograd: Filip Vinji.
Lazi, M. 1994b. Preobraaj ekonomske elite, u: Lazi, M. (ur.). Razaranje drutva. Beograd: Filip Vinji.
Lazi, M. 2000. Serbia: the Adaptive Reconstruction of Elites, in: Highley, J. and
G. Lengyel (eds.). Elites after State Socialism. theories and Analysis. Lanham, Rowman & Littlefield Publishers, Inc.
Lazi, M. 2011. ekajui kapitalizam nastanak novih klasnih odnosa u Srbiji. Beograd: Slubeni glasnik.
Lazi, M. i S. Cveji. 2004. Promene drutvene strukture u Srbiji: sluaj blokirane
post-socijalistike transformacije, u: Mili, A. (ur.). Drutvene transformacije i strategije drutvenih grupa. Beograd: ISIFF.
Lazic, M. and S. Cvejic. 2007. Class and Values in Post-Socialist Transformation in
Serbia. International Journal of Sociology, Vol. 37, No. 3.

61

Lazic, M. and S. Cvejic. 2011. Post-Socialist Transformation and Value Changes

of the Middle Class in Serbia. European Sociological Review, Vol 27,
Issue 6: 808-823. http://esr.oxfordjournals.org.proxy.kobson.nb.rs:2048/
content/27/6.toc (preuzeto 24. 1. 2012).
Lukcs, G. 1923/1977. Povijest i klasna svijest: studija o marksistikoj dijalektici.
Zagreb: Naprijed.
Marks, K. i F. Engels. 18351895/19681979. Dela knj. 146. Beograd: Prosveta.
Maral, T. 2002. Igra senki. Beograd: RB92.
Novi ustav Federativne Narodne Republike Jugoslavije: ustavni zakon od 13. i. 1953
i ustav od 31. i. 1946 (dijelovi koji nisu ukinuti). 1953. orevi, J.(prir.).
Beograd: Slubeni list FNRJ.
Rankovi, M. 2000. etiri dimenzije Bager revolucije. Srpska slobodarska misao, br. 5: 406-426.
Sanderson, S. K.. 2001. The Evolution of human Sociality: A Darwinian Conflict
Perspective. USA: Rowman & Littlefield.
Savi, M. 2001. Dogaaji i naracija: O procenjivanju karaktera savremenih dogaaja, u: R/evo-lucija i poredak zbornik radova sa skupa odranog u Beogradu, 2. i 3. marta 2001. Beograd: IDN_IFDT.
Ustav Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije. 1963. Beograd: Slubeni list
SFRJ.
Veber, M. 1976. Privreda i drutvo. Beograd: Prosveta.
Vratua, V. 1983. Strategije razvoja zemalja u razvoju i klasni interesi, u: Rankovi, M. (ur.). Istraivanje i planiranje drutvenih promena i razvoja. Beograd: ICIFF.
Vratua, V. 1993. Protagonisti svojinske transformacije u drutvenim sistemima
istone, centralne i jugoistone Evrope s posebnim osvrtom na sluaj Jugoslavije. Sociologija, g. 35, br. 1: 5368.
Vratua, V. 1995a. O smeni dominantne paradigme u drutvenim naukama. Socioloki pregled, g. 35, br. 3: 417-431.
Vratua, V. 1995b. Attitudes toward the desirable organization of society and the
war in Yugoslavia. Sociologija (Sociology), vol. 37, no. 4: 485513.
Vratua, V. 1997. Balkan in Transition Social Actors and Strategies. Transition in
central and eastern europe, t. II. 183-200. Belgrade: Yasf.
Vratua, V. 2006. Uvod u sociologiju saznanja, u: Forum umesto WIKIja. http://
lms.f.bg.ac.rs/mod/forum/view.php?id=12777 (preuzeto 12. 5. 2010).
Vratua, V. 2007. Kompradorska buroazija, u: Mimica, A. i M. Bogdanovi (ur.).
Socioloki renik. Beograd: Zavod za izdavanje udbenika.
Vratua, V. 2012a. Tranzicija Odakle i kuda? Prvi deo. Beograd: ISIFF; igoja
tampa.
Vratua, V. 2012b. ekajui kapitalizam ili antikapitalistiki mislei i delajui?.
Socioloki pregled, god. 48, br. 1: 77-96.

62

Wallerstein, I. 1974/1986. Suvremeni svjetski sistem. Zagreb: CEKADE.

Weber, M. 1922/1964. Pojam sociologije i drutvenog delanja, Klase, stalei i stranke, u: uri , M. Sociologija Maxa Webera. Zagreb: Matica Hrvatska.
Wright, E. O. 1997. Class Counts: Comparative Studies in Class Analysis. Cambridge: Cambridge University Press.

63

Slobodan Cveji
Univerzitet u Beogradu, Srbija
Filozofski fakultet

PENZIONERI I NEZAPOSLENI U KLASNOJ ANALIZI

SLUAJ SRBIJE
THE UNEMPLOYED AND THE RETIRED IN CLASS ANALYSIS
THE CASE OF SERBIA
Summary
This paper raises the question of the role of the retired and the
unemployed in reproduction of basic social relations in Serbia and
their respective position in social structure. Class analysis approach
has been used in order to answer this question. The retired and the
unemployed have been compared to other active population along 3
structural dimensions: economic position, social (class) origin and
basic value orientation. Empirical analysis is based on data obtained
in three large social surveys conducted in 1989, 2003 and 2012. The
analysis shows that class position of the retired has changed tremendously since 1989 and that today they present a separate social group on the margins of social stratification with significant capacity for
class action. On the other hand, the unemployed are visibly split on
two groups, one that shares class position of their (affluent) parents
or spouses and the other that has more and more characteristics of
underclass.

Uvod
U poslednjih desetak godina, nakon rasprave izmeu neomarksista i neoveberijanaca iz sredine devedesetih godina XX veka (videti Cveji, 2002),
klasna teorija je u svetskoj sociologiji izgubila svoj zamah i pretvorila se u alat
za deskripciju aktuelnih drutvenih podela, zajedno sa rodnim, etnikim teorijama, itd. Najnovija svetska ekonomska kriza bacila je novo svetlo na rastue
ekonomske nejednakosti u svetu i na uloge koje razliite klase igraju u stva64

ranju i reprodukciji globalnog i nacionalnih sistema drutvenih i ekonomskih

odnosa. Pitanje glavnih principa drutvene reprodukcije je ponovo dobilo na
znaaju.
U ovom radu polazimo od gledita da su trenutne drutvene i ekonomske
transformacije u bilo kojoj dravi na svetu rezultat optih klasnih odnosa na globalnom nivou, s jedne strane i posebnih klasnih odnosa na nacionalnom nivou, s
druge, kao i da su ova dva nivoa u korelaciji (Lazi, 2011). Jasno je da podravamo kreacionu premisu klasne teorije (Pakulski and Waters, 1996) i da u klasama vidimo neto vie od nominalnih klasifikacija ili grupa ljudi koji sluajno dele
istu poziciju na tritu rada1. Klase definiemo kao grupe koje imaju specifinu
ulogu u reprodukciji datog sistema drutvenih odnosa. One tvore drutvenu hijerarhiju zasnovanu na strukturalnim razlikama u posedovanju ekonomskog, organizacionog i kulturnog kapitala, to njihove odnose ini potencijalno konfliktnim.
U isto vreme, klase poseduju sloenu unutranju strukturu, podeljenu na podgrupe individua, koje dele sline uslove za ivot. Na taj nain, klasna struktura se
vidi kao istovremeno relaciona i hijerarhijska2.
S obzirom na neizvestan rast znaaja klasne analize i prepoznatu konvergenciju dva osnovna pristupa klasama (Crompton, 1998), za svrhu nae analize
nije od najveeg znaaja odreenje bazinog teorijskog pristupa klasi. Bilo da
elimo da transformaciju i funkcionisanje osnovnih drutvenih odnosa objasnimo korienjem klasa kao bazine konstitutivne drutvene grupe, ili da socijalne
i ekonomske nejednakosti jednostavno opiemo analizom klasa kao socijalnih/
stratifikacionih grupa koje dele isti nain ivota, za spoljnu validnost klasne teorije veoma je vano da dokae da klasni odnosi obuhvataju veinu stanovnitva.
Do sada su klase obino prouavane preko poslodavaca i zaposlenih u jednom
drutvu. Meutim, sa trenutnim demografskim i trendovima na tritu rada, udeo
aktivne populacije se smanjuje u evropskim drutvima, posebno u centralnoj i
istonoj Evropi. Ovaj trend je opisan u literaturi o promeni reima blagostanja
(socijalne drave) sa dva glavna zakljuka: populacija stari, a stopa nezaposlenosti raste (Glassman, 2000). Shodno tome, broj osoba koje zavise od budetskih
transfera i/ili porodice je u porastu, pre svega broj penzionera i nezaposlenih.
To nas dovodi do pitanja da li ove dve grupe uestvuju u reprodukciji osnovnih
drutvenih odnosa i tako utiu na institucionalni oblik svojih drutava. Ovde lei
nae glavno istraivako pitanje: da li bi, i kako, penzioneri i nezaposleni trebalo
da budu ukljueni u klasnu analizu, odnosno, da li penzioneri i nezaposleni pripadaju odreenoj klasi (ili ak nekolicini njih)? Negativan odgovor na ovo pitanje bi bio dodatni argument tezi da bi klasna analiza trebalo da bude naputena.
Za vie argumenata o ovoj polaznoj poziciji videti Cveji, 2002.
Za vie informacija o raspravi o relacionom i gradacionom modelu videti Crompton, 1998.
1
2

65

Ukoliko bi odgovor bio pozitivan, postavlja se pitanje ta bi onda bio pravi poloaj penzionera i nezaposlenih u klasnoj hijerariji. U ovako postavljenoj analizi,
kontroverzni problem potklase dobija svoj legitimitet (videti Buckingham, 1999;
Cveji, 2006).
Sa tako definisanim istraivakim pitanjem, Srbija postaje kljuni sluaj za
analizu. Stopa aktivnosti u Srbiji je 2012. godine iznosila 46,4% (Republiki zavod
za statistiku (RZS), 2013). Trenutna stopa nezaposlenosti je 25,5% (RZS), dok, s
druge strane, mnogi zaposleni imaju privremene i povremene poslove. Stanovnitvo je jedno od najstarijih u Evropi, a stopa zavisnosti se uveava svake godine.
Trenutno, na svakog penzionera dolaze 1,2 zaposlena. Ove injenice svakako utiu
na ekonomski poloaj kako zavisnih, tako i aktivnih lanova drutva. Takoe, interesuje nas i koliko se nezaposleni i penzioneri razlikuju meu sobom.
Kako bismo odgovorili na postavljeno pitanje, nameravamo da analiziramo nekoliko dimenzija klasnog poloaja ove dve grupe: ekonomski poloaj
i uslove ivota, poziciju na tritu rada, obrazovanje, vrednosne orijentacije,
klasnu samoreprodukciju (klasnu mobilnost). Analiza e biti zasnovana na
postojeim statistikim podacima, kao i na 3 skupa podataka prikupljenih u
3 istraivanja. Prvo je sproveo Konzorcijum instituta drutvenih nauka bive
Jugoslavije 1989. godine, na uzorku od 4.382 ispitanika, drugo Univerzitet
Tromsoe iz Norveke 2003. godine (SEESSP), na uzorku od 2.997 ispitanika,
dok je tree organizovao Institut za socioloka istraivanja 2012. godine, na
uzorku od 2.557 ispitanika. Ove ankete o drutveno-ekonomskim strategijama
domainstva i klasnom raslojavanju pruaju komparativnu osnovu za kvantitativnu analizu ve pomenutih klasnih dimenzija u tri vremenske take: kraj
socijalizma (1989), deblokiranje postsocijalistike transformacije (2003) i afirmacija politikog kapitalizma (2012).

Istorijska transformacija klasne pozicije

penzionera i nezaposlenih
Na kraju socijalistikog perioda, penzioneri i nezaposleni inili su mnogo
manji deo srpskog drutva nego to to danas ine. Ukupna populacija Srbije (bez Kosova) u to vreme je brojala oko 7.900.000 stanovnika, sa priblino
700.000 penzionera i 440.000 nezaposlenih osoba, to je inilo oko 14% ukupne
populacije. U 2012. godini populacija Srbije se smanjila na gotovo 7.200.000,
od kojih je otprilike bilo 1.700.000 penzionera i oko 720.000 nezaposlenih, to
ini oko 1/3 ukupne i vie od 40% odrasle populacije. Na taj nain je udeo ove
dve grupe u drutvu udvostruen u 20 godina i one sada ine skoro polovinu
stanovnitva.
66

Do kraja socijalistikog perioda u Srbiji znaajno su porasle razlike u prihodima i razlike u visini penzija. Kao posledica kasne modernizacije i visoke marginalne klasne pokretljivosti posle Drugog svetskog rata, penzionere je dominantno inilo stanovnitvo seljakog porekla. Meu ovim graditeljima socijalizma
rasprostranjena je bila vrednosna orijentacija prema redistributivnoj ekonomiji.
Penzioneri nisu bili ni dovoljno brojni, niti dovoljno homogeni da bi bili analizirani kao posebna stratifikaciona grupa. S druge strane, njihovo neizdiferencirano
socijalno poreklo i vidljive unutargrupne razlike u materijalnom poloaju, bili su
dovoljni da ih analitiki zadre na klasnom poloaju koji su imali pre penzionisanja. to se tie nezaposlenih, oni su bili brojniji nego u ostalim socijalistikim
zemljama (krajem socijalistikog perioda stopa nezaposlenosti je dostigla neto
vie od 10%), ali domainstva bez zaposlenih lanova su bila veoma retka, a dugorona nezaposlenost nije dominirala i inila je oko 1/3 ukupne nezaposlenosti.
Veina nezaposlenih zaista je delila drutveni poloaj svojih domainstava i na
osnovu toga su mogli da budu klasifikovani u klasnoj analizi. Ipak, postojala je
jedna mala grupa za koju se moe rei da je inila potklasu, a koja e se tek razviti
u narednim godinama krize u Srbiji.
Godine teke ekonomske, politike i socijalne krize tokom devedesetih godina znaajno su uticale na dve grupe koje nas zanimaju. Jak ekonomski pad
proizveo je poveanje i zvanine i skrivene nezaposlenosti (zvanino registrovano zaposlenje u dravnim preduzeima, ali bez redovnih prihoda, a esto i bez
obaveza odlaska na radno mesto). Na vrhuncu krize, stopa nezaposlenosti je procenjena na preko 40%. To je bilo vreme rasta dugorone nezaposlenosti za mnoge
radnike u dravnim preduzeima, koja se nisu oporavila u procesu privatizacije.
Dugorona nezaposlenost je naroito pogaala nekvalifikovane radnike iz radno
intenzivnih industrija i nerazvijenih regiona Srbije. S druge strane, penzioneri su
bili ekonomski gotovo upropateni tokom hiperinflacije i piramidalnih ema tednje 1992/1993. godine, a razlike u visini penzija, koje smo pominjali ranije, skoro
su izbrisane. Gotovo svi penzioneri u Srbiji su do kraja devedesetih godina bili
izjednaeni u relativnom siromatvu. Ovo je nateralo mnoge od njih da ponovo
uu na trite rada i pronau dodatne prihode kroz neformalno zapoljavanje.
Do vremena kada je sprovedeno nae sledee istraivanje, 2003. godine,
dolo je do nekih promena u sistemu koje su dovele do manjeg poboljanja poloaja nezaposlenih i penzionera. Ekonomski rast je smanjio stopu nezaposlenosti
na podnoljivih 20% (2007. godine stopa je iznosila 13%). Meutim, nova zapoljavanja su se uglavnom odvijala u tercijarnom i kvartarnom sektoru, to je
nekvalifikovane radnike i dalje zadralo na marginama drutva. Takoe, usled
nedosledno sprovedenih reformi u realnom sektoru, veliki broj novih poslova je
otvaran u javnom sektoru, to se pokazalo neodrivim u kasnijim godinama. Reforma penzionog sistema je vratila dostojanstvo penzionerima, ali zbog broja67

nog rasta ove grupe i sve veeg pritiska na dravni budet, penzije su ipak ostale
na niskom nivou, a razlike izmeu njih su bile manje nego u socijalizmu. Moglo
bi se rei da je nova pozicija ove dve grupe stabilizovana nakon 2000, ali da su
njihovi pripadnici trajno ostali na marginama drutva. I dok su penzioneri i nezaposleni postajali sve vie homogenizovani u ekonomskom smislu, ove dve grupe
su poele meusobno da se razlikuju u pogledu meugeneracijske reprodukcije
jer je meu penzionerima opadao broj oeva iz klase seljaka, dok je meu nezaposlenima rastao broj oeva iz srednje i kvalifikovane radnike klase. Poloaj ove
dve grupe u u socijalnoj stratifikaciji je bio, s jedne strane i dalje nedovoljno iskristalizovan da bi se one izdvojile u analitikoj emi, a s druge, previe razliit od
poloaja drugih klasa da bi se individue svrstavale u odnosu na preanje pozicije
(pre nego to su ule u status penzionera ili nezaposlenih). Samo je grupa kratkorono nezaposlenih mogla biti klasifikovana prema dominacijskom pristupu.
Do 2012. godine, novi talas ekonomske krize (ovoga puta globalnih razmera) pogodio je Srbiju i proizveo pogoranje ekonomskog poloaja veine domainstava. Grupe penzionera i nezaposlenih su postale toliko brojne, da su i
svojom pukom brojnou uspevale da utiu na sistem drutvene reprodukcije u
zemlji, a ujednaenim ekonomskim poloajem i perspektivom su dale dovoljno
agrumenata za ispitivanje slinosti njihove klasne pozicije i posebnosti u odnosu
na druge klase.
Meutim, ni grupna homogenost penzionera i nezaposlenih, niti njihova
razliitost u odnosu na druge grupe u drutvenoj hijerarhiji, nisu jedino to
nas zanima u klasnoj analizi savremene Srbije. Nae primarno interesovanje,
koje proizilazi iz teorijskog stanovita, jeste da li ove dve grupe igraju posebnu
ulogu u reprodukciji datog sistema drutvenih odnosa. One su se obino smatrale grupama koje stoje na marginama drutva i ne utiu na glavne drutvene i
ekonomske tokove. Ipak, naa pretpostavka je da penzioneri i nezaposleni, kao
odvojene stratifikacione grupe, imaju sve vei znaaj za funkcionisanje drutvenog sistema u Srbiji (a pretpostavljamo, takoe, i u nekoliko drugih zemalja
u regionu i svetu). Ovaj uticaj se ostvaruje na dva naina, jedan pasivan i jedan
aktivan, dok se oblici uticaja razlikuju meu penzionerima i nezaposlenima.
Pasivan nain na koji penzioneri utiu na reprodukciju sistema u Srbiji je taj
to redistribucija, na kojoj poiva njihova ekonomska reprodukcija, predstavlja
veliko optereenje za dravni budet i na taj nain ugroava ekonomski rast i
razvoj. Pasivan nain na koji nezaposleni utiu na reprodukciju sistema jeste to
to oni dugo ostaju odsutni sa trita rada i iz obrazovanja, ime gube kvalifikacije i motivaciju i, na taj nain, smanjuju vrednost ljudskih resursa neophodnih
za odrivi razvoj. Oigledno, ove dve grupe su u kontradiktornom drutvenom
poloaju: to vei udeo dravnog budeta ide na penzije, to manje ostaje za
investicije u privredu i za aktivnu podrku tritu rada. Kreatori pravnog i institucionalnog okvira ugrauju ovu suprotstavljenost u osnov sistema tako to se,
68

poveanjem starosne granice za penziju, mlae generacije teraju da due ekaju

na status zaposlenih lica.
Poslednja tvrdnja nas dovodi do zakljuka da e jedino dinamina ekonomska politika investicija i rasta, koja e otvoriti vie radnih mesta na tritu rada,
poveati broj zaposlenih i popuniti dravni budet iz kojeg bi odriv penzioni
sistem mogao da se finansira. Meutim, aktivni oblici uticaja, koje ove dve grupe
vre, ugroavaju pomenuti princip ekonomskog rasta. Naime, penzioneri igraju
veoma znaajnu aktivnu ulogu u definisanju sistema drutvene reprodukcije u
Srbiji. Ovaj uticaj se moe prepoznati u formi kolektivne ili individualne aktivnosti. to se tie kolektivnog delovanja, penzioneri su se organizovali u politiku
partiju, koja predstavlja nezaobilaznog koalicionog partnera ve nekoliko godina
unazad, i to je igralo znaajnu ulogu u definisanju ekonomske politike i pregovarakih uslova za dobijanje finansijske pomoi Srbiji od strane meunarodnih
organizacija. Kada je pojedinana aktivnost u pitanju, zbog rizika od siromatva,
znaajni broj penzionera ulazi na neformalno trite rada (najee za minimalni
nivo plata) i na taj nain se nadmeu sa mlaim nezaposlenim licima. Ova paradoksalna veza izmeu penzije i nezaposlenosti ima viestruke posledice: mladi odlau osamostaljivanje od roditelja, broj proirenih porodica se obnavlja, a
penzije su esto jedini prihod u porodici, ili su kljune za odravanje porodinih
prihoda iznad linije siromatva3.
Aktivni oblik uticaja nezaposlenih nije tako vidljiv i profilisan kao kod penzionera, ali je ipak prisutan. Generalno, to to se ovaj uticaj ne javlja u kolektivnoj formi ini ga tekim za definisanje kao klasne akcije. Vaan individualni oblik
uticaja jeste izlazna strategija. Mnogi nezaposleni, posebno oni sa univerzitetskim obrazovanjem, naputaju Srbiju i ulaze na trite rada u drugim zemljama.
Moglo bi se rei da ovaj podatak grupu nezaposlenih ini irelevantnom za analizu
reprodukcije drutvenog sistema u Srbiji, ali to ne bi bilo tano iz najmanje dva
razloga. Prvo, obim odliva mozgova je postao tako veliki da zapravo doprinosi
starenju stanovnitva i jaanju politikog uticaja penzionera. S druge strane, devizne doznake iz inostranstva koje alju ekonomski emigranti igraju sve veu ulogu
u srpskoj privredi (ine preko 11% BDP-a, UNDP, 2011) i u ekonomskoj odrivosti znaajnog broja domainstava. Klasni karakter ove akcije u Srbiji je na neki
nain pozajmljen iz druge klase na paradoksalan nain. Ovaj paradoks klasnih
odnosa u Srbiji odnosi se na injenicu da takvu strategiju izlaska kreira veliki broj
porodica iz vie i srednje klase, tako da one podravaju svoju decu da se visoko
obrazuju i da emigriraju, kako bi izbegla status nezaposlenih lica u Srbiji. Na ovaj
nain se doprinosi jaanju pritiska na dravni budet i slabe se ljudski resursi u
zemlji, to, u ne tako dugom vremenskom periodu, ugroava reprodukciju celog
Regresiona analiza porodinih prihoda u ruralnim podrujima u Srbiji je pokazala da su penzije kljuna determinanta ostajanja van siromatva (Cveji et al., 2010).
3

69

sistema u kojem su oni (srednja klasa) glavna transmisiona komponenta. Ukratko, pokuavajui da poboljaju izglede svoje dece, roditelji ugroavaju sopstvenu
poziciju, iako devizne doznake ovaj proces mogu da odloe za jednu generaciju.
Ovde bi trebalo naglasiti da je svrstavanje znaajnog broja nezaposlenih u
potklasu u Srbiji takoe teko, zato to su strukturalne determinante ove pozicije
slabe iz nekoliko razloga. Prvo, dravne subvencije koje se nude ovoj grupi su
veoma male. Tek neto vie do 2% porodica u Srbiji prima finansijsku pomo za
siromane, a dodatak za nezaposlene je nizak i kratkotrajan. Drugo, broj domainstava bez zaposlenih lanova u kojima se moe oekivati meugeneracijska
reprodukcija poloaja u najnioj klasi jo uvek nije znaajan i uglavnom je koncentrisan u jednoj etnikoj grupi (Romi), to omoguava kulturno oznaavanje
klasne razlike kao etnike. Tree, teritorijalna podela, koja bi omoguila intenzivnu prostornu koheziju, i kulturna segregacija ove klase jo uvek nisu iroko
rasprostranjene u Srbiji. Iz razloga koji su gore opisani, mi oekujemo da samo
malom delu nezaposlenih moe biti dodeljen poseban klasni poloaj koji pripada pasivnoj potklasi, grupi koja ne utie na reprodukciju klasnih odnosa bilo na
direktan, ili na merljiv indirektan nain. Ostatak grupe obino deli klasnu poziciju svojih domainstava i trebalo bi da bude analiziran na ovaj nain.

Opis pokazatelja, operacionalizacija i analiza

Kako je ranije navedeno, empirijska analiza nae teme e biti zasnovana
na tri skupa podataka prikupljenih u okviru tri istraivanja. Prvo je sproveo Konzorcijum instituta drutvenih nauka bive Jugoslavije 1989. godine, na uzorku
od 4.382; drugo je sprovedeno od strane Univerziteta Tromsoe, Norveka 2003.
godine (SEESSP set podataka), na uzorku od 2.997, dok je tree sproveo Institut
za socioloka istraivanja iz Beograda 2012. godine, na uzorku od 2.557. U istraivanju iz 1989. godine je bilo 540 penzionera i 355 nezaposlenih; istraivanje
iz 2003. godine je obuhvatilo 707 penzionera i 286 nezaposlenih; a u uzorku iz
2012. godine je bilo 813 penzionera i 520 nezaposlenih. Ovi brojevi su dovoljni
za analizu na nacionalnom nivou.
Sledea analiza se odnosi na podatke o ekonomskoj poziciji klasa iz 1989,
1997. i 2003. godine. Ekonomske nejednakosti su analizirane kroz kompozitni
indeks ekonomskog poloaja. Indeks sumira rezultate za domainstvo za 7 komponenti: bruto prihod domainstva, posedovanje i vrednost nekretnine u kojoj
ivi domainstvo, posedovanje i vrednost drugih nepokretnosti, kvalitet infrastrukture (centralno grejanje, itd), objekti za domainstvo, destinacija za odmor
i posedovanje automobila. Sve komponente su definisane kao posebne varijable
ponderisane na osnovu njihove procenjene trine vrednosti. I sam indeks eko70

nomskog poloaja je predstavljen kao petostepena skala sa sledeim pozicijama:

nii, nii srednji, srednji, vii srednji i vii4. U analizi emo posmatrati promenu
ekonomskih dispariteta unutar dve grupe, ali i promenu u kristalizaciji posebne
klasne pozicije (ovde e smanjene korelacije izmeu nivoa obrazovanja i ekonomskog poloaja znaiti i kristalizaciju pozicije na margini klasne hijerarhije).
I dok klasno poreklo bez sumnje predstavlja klasnu strukturu oeve generacije za penzionere (sa manjim odstupanjima zbog razlika u oekivanom trajanju
ivota izmeu srednje i nie klase) i stoga je irelevantno za objanjenje njihovog
klasnog pozicioniranja kada odu u penziju, s druge strane, ini se da je ovo prilino vana determinanta posebnog klasnog poloaja za nezaposlene. Zato e ovde
biti prezentovana promena u klasi porekla nezaposlenih lica. Takoe, bie analizirane i varijacije u koeficijentu korelacije izmeu klasnog porekla i ekonomske
pozicije, u cilju odgovaranja na pitanje da li vea korelacija izmeu ove dve varijable znai i jasniju distinkciju izmeu klasnih (pod)grupa meu nezaposlenima.
Na kraju e biti analizirane i vrednosne orijentacije ove dve grupe. Svrha
ove analize jeste da pokae da li sklonosti ka redistributivnom etatizmu u ekonomskoj sferi i kolektivnom autoritarizmu u politikoj sferi predstavljaju vrednosni okvir za klase, ije je pozicioniranje odreeno zavisnou od budeta. Konstruisanje indikatora vrednosnih orijentacija je zasnovano na naem ranijem istraivanju (videti Lazic and Cvejic, 2007). Ukratko, dve skale e biti konstruisane
od nekoliko tvrdnji koje su merene Likertovom skalom i testirane na pouzdanost.
Ove skale izraavaju suprotstavljene vrednosne orijentacije, politiki liberalizam
nasuprot autoritarnom kolektivizmu i trini liberalizam nasuprot redistributivnom etatizmu. Meutim, trebalo bi napomenuti da su 1989. godine merene samo
dve tvrdnje, po jedna za svaku ve pomenutu dimenziju, pa e se iz tog razloga
porediti samo rezultati iz 2003. i 2012. godine. U ova dva uzorka, skala politikog liberalizma je konstruisana od est tvrdnji, a skala trinog liberalizma od tri.
U oba uzorka koriene su iste tvrdnje.

Upitnik za istraivanje iz 1989. godine, koje je sprovedeno na kraju perioda

kolektivnog vlasnitva i ekonomskog egalitarizma, ne ukljuuje pitanja o vrednosti nekretnine ili prihoda. Za potrebe ove analize, prva promenljiva je rekonstruisana na osnovu pretpostavke da e svi korisnici socijalnog stanovanja vrlo brzo otkupiti stanove u
kojima su iveli po veoma niskim cenama (to se stvarno i desilo sredinom devedesetih).
Ispitanicima iz 1989. godine su potom dodeljene pribline pozicije na intervalnoj skali
vrednosti nekretnine. Ova klasifikacija je testirana putem multinominalne logistike regresije, u kojoj su veliina stana, infrastruktura i veliina naselja bili kovarijati. Klasifikacija je bila ispravna za tri etvrtine sluajeva. Prihodi domainstava su rekonstruisani na
osnovu ispitanikovog zanimanja, korigovanog za ukupan broj lanova domainstva i broj
izdravanih lica.
4

71

Rezultati
Promena u ekonomskom poloaju
Promena kompozitnog indeksa materijalnog poloaja za sve tri stratifikacione grupe je predstavljena na donjem grafikonu.
Grafikon 1. Promena u ekonomskom poloaju, 1989., 2003., 2012.

3
2.8
2.6
2.4
2.2
2
1.8
1.6
1.4
1.2
1

2.47
2.44
2.34
2.35

2.77
2.57
2.52

2.41

2.24

2.06
1.78
1.72

1989

2003

Penzioneri
Nezaposleni
Drugi aktivni
Ukupno

2012

Pre nego to objasnimo promenu prezentovanu na gornjem grafikonu,

ukratko emo predstaviti rezultate statistike analize razlika izmeu tri grupe u
svakoj od navedenih godina. U cilju utvrivanja razlika izmeu grupa u srednjim
ocenama na indeksu ekonomskog poloaja koriena je ANOVA. Levenov test je
pokazao da su razlike izmeu varijansi ovih grupa znaajne. Braun-Forsajtov test
je primenjen radi testiranja hipoteze o razlikama u prosenim skorovima grupa
i razlike su potvrene u sve tri godine. Meutim, u istraivanju iz 1989. godine,
uoena razlika izmeu grupe nezaposlenih i drugog aktivnog stanovnitva je bila
na granici znaajnosti, a poto je odnos veliina ove dve grupe bio vei od 1:4,
primenjen je odgovarajui neparametrijski test (Kruskal-Valisov), koji je pokazao da izmeu tri grupe nema razlike. Za dve druge godine primenjen je Danetov
T3 post-hoc test kako bi se proverilo koje grupe se znaajno razlikuju. U 2003.
godini je postojala znaajna razlika izmeu sve tri grupe, a u 2012. godini rezultat
za nezaposlene i penzionere je bio slian i znaajno nii od rezultata za druge aktivne. Ukratko, na kraju socijalizma nije bilo znaajne razlike izmeu penzionera,
nezaposlenih i drugih aktivnih graana u pogledu ekonomskog poloaja, dok su
razlike rasle u naredne dve ankete. U 2003. godini je ve pomenuti oporavak pen72

zionog sistema malo podigao penzionere na ovoj skali, izmeu nezaposlenih koji
su ostali na dnu, i drugih aktivnih graana koji su bili na vrhu. Meutim, godine
krize su donele mnogo otriji pad rezultata za nezaposlene i penzionere nego za
druge aktivne graane.
Posmatrajui grafikon 1. moemo primetiti pad u prosenom skoru za ceo
uzorak iz 2012. godine u odnosu na 2003, pa ak i na 1989. godinu (iako poslednji nije u potpunosti pouzdan zbog procena ugraenih u kompozitni indeks,
koje su objanjene u fusnoti 5). Na fokus je vie na razlici izmeu grupa i na
promenama u ovim razlikama. Iznad linije proseka u sva tri istraivanja ostala
je samo populacija drugih aktivnih graana. Penzioneri su ostvarili odreeno
poboljanje ekonomskog poloaja 2003. godine, ali i otar pad 2012. godine.
Nezaposleni su bili u konstantnom padu tokom celog istraivakog perioda.
Dakle, posle perioda socijalistikog egalitarizma, strukturni poloaj nezaposlenih i penzionera postao je sve udaljeniji od drugog aktivnog stanovnitva.
Ove dve grupe su u 2012. godini bile relativno siromane i zavisne. Dati nalazi
su potvreni kroz analize korelacije izmeu ekonomske pozicije i nivoa obrazovanja unutar ove dve grupe. Naime, Spirmanov koeficijent korelacije meu
penzionerima je bio znaajan u sva tri istraivanja, kao to se oekivalo, sa
vrednostima 0,454 u 1989. godini, 0,539 u 2003. i 0,428 u 2012. godini. Ista
statistika za nezaposlene je, takoe, bila znaajna u sve tri vremenske take,
sa vrednostima 0,324, 0,313 i 0,340, respektivno. Odgovarajue vrednosti za
nezaposlene su bile nie zato to nivo obrazovanja manje varira u ovoj grupi
u odnosu na penzionere (u svakom uzorku priblino 2/3 nezaposlenih je imalo
srednju kolu) i zato to su penzioneri imali vie vremena da akumuliraju sredstva. Ipak, oigledno da je do 2012. godine obrazovanje postalo manje vano
za ekonomski poloaj penzionera, dok se u isto vreme javlja blagi trend pada
ekonomske pozicije sa padom nivoa obrazovanja kod nezaposlenih. Meutim,
da bi se proverilo da li je to znak razlikovanja klasnih pozicija, moramo da
testiramo i druge dimenzije.
Promena u obrascima regrutovanja
Kao to je pomenuto ranije, analiza meugeneracijske mobilnosti nije relevantna za penzionere, iako marginalna klasna pokretljivost, odnosno opte poveanje nivoa obrazovanja i urbane koncentracije, prua povoljan okvir za afirmaciju neegalitarnih vrednosti i klasnu mobilizaciju ak i za ovu grupu. Kod
nezaposlenih pitanje je da li je njihovo socijalno poreklo danas nie, a ako duina
nezaposlenosti raste za potomke oeva iz nie klase, to doprinosi stabilizaciji
pozicije u potklasi.
73

Tabela 1. Klasno poreklo nezaposlenih 1989, 2003. i 2012. godine (u %)

Klasni poloaj oeva
Godina

Via
klasa

Mali
preduzetnici

Strunjaci

Slubenici,
tehniari

Kvalifikovani manuelni radnici

Nekvalifikovani manuelni radnici

Mali
poljop.

1989.

2,5

3,4

22,3

19,4

25,1

10,1

13,8

2003.

1,7

1,7

6,6

15,7

30,1

21,7

14,7

2012.

3,2

1,6

6,2

17,9

32,4

18,9

19,8

Prvi zakljuak do kojega dolazimo na osnovu posmatranja gornje tabele

jeste da je, posle vremena socijalistikog egalitarizma, smanjena verovatnoa da
osobe poreklom iz srednje klase budu nezaposlene, dok je ista verovatnoa za potomke iz porodica viih klasa ostala veoma mala. Generalno, rast se moe uoiti
kod potomaka iz niih klasa, ali ne samo meu onima sa dna hijerarhije (nekvalifikovani radnici i mali poljoprivrednici).
to se tie duine nezaposlenosti, ona se moe analizirati samo kod niih
klasa jer su veliine poduzoraka za ostale klase bile premale za pouzdanu analizu. Meutim, vano je napomenuti da, uprkos generalnom poveanju prosene
duine nezaposlenosti u Srbiji, prosene vrednosti su 2 puta vee za potomke
kvalifikovanih i nekvalifikovanih radnika, nego za potomke oeva iz srednje klase, a 2,5 puta vee za potomke malih poljoprivrednika nego za one poreklom iz
srednje klase.
Tabela 2. Prosena duina nezaposlenosti za potomke iz razliitih klasa
u mesecima, 2003. i 2012. godine
Godina
2003.
2012.

Slubenici,
tehniari
16
59

Klasni poloaj oeva

Kvalifikovani manuNekvalifikovani
elni radnici
manuelni radnici
30
45
86
84

Mali poljop.
32
106

Imajui u vidu da je obrazovna mobilnost u Srbiji opadala tokom postsocijalistikog perioda (videti Cveji, 2006; Stanojevi, ovo izdanje), oigledno je
da su godine tranzicionih promena u drutvu i na tritu rada u Srbiji pogorale
poloaj gubitnika tranzicije. Mnogi od njih su ostali nezaposleni tokom itavog
perioda izmeu dva istraivanja. Upeatljivo je da ak i meu potomcima oeva
sa srednjokolskim obrazovanjem moe vrlo jasno da se uoi intenzivni porast
dugorone nezaposlenosti.
74

Promena vrednosne orijentacije

Na uzorku iz 2003. godine Levenov test je potvrdio homogenost varijanse
za skalu trinog, ali ne i politikog liberalizma. ANOVA-om je utvrena statistika znaajnost na skali trinog liberalizma, a Braun-Forsit test je pokazao da
znaajne razlike postoje i na skali politikog liberalizma. U istraivanju iz 2012.
godine Levenova statistika je bila znaajna za obe skale, a i ANOVA je pokazala
znaajne razlike izmeu prosenih skorova na oba skale. Promene u skorovima
na skalama su prikazane na grafikonima ispod.
Grafikon 2. Promena vrednosne orijentacije trinog liberalizma, 2003. i 2012.
10
9
8

2003

2012

6
5
Penzioneri

Nezaposleni

Drugi aktivni

Registrovan je opti pad podrke trinom liberalizmu. Zaposleni generalno

pruaju veu podrku ovoj vrednosnoj orijentaciji od nezaposlenih i penzionera.
U istraivanju iz 2003. godine postoji znaajna razlika izmeu nezaposlenih i
zaposlenih. Meutim, u 2012. godini utvrena je znaajna razlika izmeu penzionera i zaposlenih.
Grafikon 3. Promena vrednosne orijentacije politikog liberalizma, 2003. i 2012.
19
18
2003

17

2012
16
15
Penzioneri

Nezaposleni

Drugi aktivni

to se tie politikog liberalizma, generalno nije bilo znaajnih promena. I ovu

vrednosnu orijentaciju zaposleni vie podravaju. Razlika je znaajna u odnosu na
penzionere u 2003. godini i u odnosu na penzionere i nezaposlene u 2012. godini.
75

Posmatrajui obe vrednosne orijentacije, moe se zakljuiti da, sa opadanjem ekonomske pozicije, sklonost penzionera ka redistributivnom etatizmu raste i pridruuje se ve karakteristinom autoritarnom kolektivizmu ove grupe u
politikom polju.

Zakljuak
Prikazane analize dovode do interesantnog zakljuka. ini se da se penzioneri transformiu u prepoznatljivu stratifikacionu grupu koja se sve vie razlikuje
od aktivnog stanovnitva i postaje sve homogenija iznutra. Njen ekonomski poloaj je ozbiljno opao do 2012. godine, a korelacija izmeu materijalnog poloaja i
stepena obrazovanja je smanjena. Ovaj trend je praen poveanjem podrke jakoj
ulozi drave u ekonomiji i drutvu. Ako se vratimo na nae prvo istraivako pitanje, moemo da kaemo da penzioneri doprinose reprodukciji drutvenog ivota
u Srbiji, kao posebna klasna grupa. Poto su retko direktno povezani sa drugim
drutvenim klasama preko trita rada, ve je ta veza posredna preko zahteva za
budetsku (re)distribuciju, mi ih radije zovemo marginalizovana klasa. ak i kada
se pojavljuju na tritu rada, opet se radi o marginalizovanoj formi (neformalna
zaposlenost sa minimalnim zaradama). Marginalizovana klasa ne doprinosi ekonomskom rastu, ali uestvuje u reprodukciji sistema u osnovi vrenjem pritiska
na dravni budet i na taj nain ugroava preduslove za ekonomski rast. Meutim, ovo treba smatrati legitimnom klasnom akcijom u situaciji kada je minuli rad
ove klase i njen doprinos penzionom sistemu ozbiljno naruen i zloupotrebljen.
injenica da jedan deo penzionera u Srbiji (mada, ne veliki) politiki zastupa
Partija ujedinjenih penzionera (lanica vladajue koalicije ve 6 godina) izdvaja
marginalnu drutvenu klasu jo vie i daje joj politiko sredstvo za prezentaciju i odbranu klasnih interesa. Kao i druge klase, i ova je verovatno heterogena
iznutra, sa manjim delom visokoobrazovanih ljudi, koji potiu iz viih drutvenih
klasa, imaju bolje ekonomske pozicije, koji, takoe, mogu biti razliiti po svojim
vrednostima, ideolokim orijentacijama i politikom ponaanju. To bi, meutim,
trebalo da bude predmet posebne analize.
Zakljuak, ipak, nije tako jasan kada govorimo o nezaposlenima. Njihov
ekonomski poloaj se, takoe, pogorava, prosena duina ekanja na posao raste
i to se odnosi na potomke iz svih klasa koje su nie od srednje. ini se da u ovoj
grupi treba praviti razliku izmeu onih koji potiu iz srednje i vie klase, s jedne
strane, i onih koji potiu iz niih klasa, s druge. Dok oni sa viim obrazovanjem
i socijalnim poreklom mogu krae ostati u statusu nezaposlenih lica i deliti vie
resursa sa svojim porodicama, mogue je da se meu ostatkom moe nai velika
grupa sa karakteristikama potklase. Ovo otvara pitanje o pokazateljima koji bi
76

trebalo da se koriste u ovakvim klasnim analizama, ali to je neto to bi tek trebalo da se uradi.
Literatura:
Arandarenko, M. 2011. Trite rada u Srbiji: trendovi, institucije, politike. Beograd:
Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta.
Buckingham, A. 1999. Is There An Underclass in Britain?. British Journal of Sociology, Vol. 50. No. 1: 49-75.
Crompton, R. 1998. Class and Stratification. An Introduction to Current Debates. 2nd
ed. Cambridge: Polity Press.
Cveji, S. 2002. Dometi klasne analize na kraju XX veka, u: Zbornik filozofskog
fakulteta spomenica Mihaila Popovia. Beograd: Filozofski fakultet.
Cveji, S. 2006. Korak u mestu. Drutvena pokretljivost u Srbiji u procesu postsocijalistike transformacije. Beograd: Institut za socioloka istraivanja
Filozofskog fakulteta.
Cveji, S. et al. 2010. Socijalna iskljuenost na selu u Srbiji. Beograd: UNDP.
David-Baronijan, H. 2008. Siromatvo meu penzionerima i starim licima sa 65 i vie
godina. Istraivanje za Tim potpredsednika Vlade za implementaciju Strategije za smanjenje siromatva. Beograd: Zavod za statistiku; Ministarstvo
za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije.
Deacon, B. 2000. Eastern European Welfare States: the impact of politics of globalization. Journal of European Social Policy, Vol. 10 (2).
Deacon, B. and P. Stubbs (eds.). 2007. Social Policy and International Inteventions
in South East Europe. Cheltenham: Edward Elgar.
Glassman, R. 2000. Caring Capitalism. A New Middle-Class Base for the Welfare
State. Houndmills; London: Macmillan Press Ltd.
Lazi, M. 2011. ekajui kapitalizam. Beograd: Slubeni glasnik.
Lazic, M. and S. Cvejic. 2007. Class and Values in Postsocialist Transformation in
Serbia. International Journal of Sociology, Vol 37. No 3: 54-74.
Matkovi, G. 2009. Penzijski sistem u Srbiji Karakteristike, dosadanje reforme,
dileme i opcije, Beograd: USAID/SEGA; CLDS.
Mijatovi, B. (ur.). 2008. Reforme u Srbiji: dostignua i izazovi. Beograd: CLDS.
Pakulski, J. and M. Waters. 1996. The Reshaping and Dissolution of Social Class in
Advanced Society. Theory and Society 25: 667-691.
RZS. STOPE aktinosti, zaposlenosti, neaktivnosti i nezaposlenosti. Preuzeto sa:
http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=26
Stani, K. 2011. Penzijski sistem u Srbiji. Dizajn, karakteristike i preporuke. Beograd: USAID/SEGA; CLDS.
UNDP. 2011. Global Human Development Report. NY: UNDP.

77

Vladimir Ili
Univerzitet u Beogradu, Srbija
Filozofski fakultet

ODNOS POSMATRANJA
I DRUGIH ISTRAIVAKIH POSTUPAKA
OBSERVATION AND OTHER RESEARCH PROCEDURES
Summary
In the paper the relation among the observation and other research procedures is analyzed. In the first section relation among the observation, content analysis and focus groups is shown. In the next section
classical debate on the mutual advantages between the observation and
the interview is considered; comprehensions of the authors such as G.
Shapiro, H. Becker, B. Geer, Martin Trow and G. McCall are examined.
In the next part the experiences in respect to the bindings of the observation and case studies in contemporary sociology are considered. The
negligence and the methodological decomposition of the observation
are referred to methodological and research trends generated by the modified social role of sociology.

Kao to primeuju Festinger i Katz, grubo delei, postoje samo tri izvora
za prikupljanje podataka za istraivanja drutva: postavljanje pitanja ljudima; posmatranje ponaanja osoba, grupa ili organizacija i njihovih proizvoda; korienje postojeih materijala ili podataka prikupljenih za neke druge ciljeve, a ne za
vlastito istraivanje (Festinger and Katz, 1953: 239). V. Mili kao etvrti izvor
podataka dodaje primarno iskustvo istraivaa (Mili, 1978). Ovi izvori podataka
razlikuju se prema tome koliko su pogodni za testiranje pretpostavki u istraivanjima sa teorijskim ciljevima.

Posmatranje, analiza sadraja, fokusirane grupne diskusije

Posmatranje je jo od dvadesetih godina dvadesetog veka i nastanka socijalne
psihologije u znatnoj meri bilo potisnuto razgovorom i anketom na uzorcima. Ne
78

udi to je J. Madge ocenio da se razgovor i njegov polubrat upitnik popularno

sagledava kao par excellence metod drutvene nauke (Madge, 1957: 150). Znatno kasnije, Burges je saeo ovaj uvid kroz ocenu da neki sociologiju zbog toliko
rairene upotrebe intervjua nazivaju naukom intervjua (Burges, 1984: 101). Njegov naelni pogled na odnos posmatranja i razgovora kao istraivakih postupaka
pokazuje stavljanje naglaska na posmatranje; on pie da intervjui mogu biti komplementarni uesnikom posmatranju. Oni u ovoj kombinaciji pomau istraivau
da situaciju smestii u iri kontekst (Ibid:106). Komentariui poglede M. Trowa iz
polemike o kojoj e kasnije biti rei, Burges uravnoteeno tvrdi da nijedan metod
nije nadmoan bilo kom drugom, svaki ima svoje sopstvene snage i slabosti, naroito kada se posmatra u odnosu prema posebnom problemu (Ibid: 143).
Kada je u pitanju odnos posmatranja kao istraivakog postupka sa korienjem postojeih materijala ili podataka prikupljenih za neke druge ciljeve,
prvo na ta misao dolazi jeste analiza sadraja, mada se, razumljivo, ovde misli
i na dokumentarne, statistike, arhivske i istoriografske podatke. O odnosu posmatranja sa analizom sadraja bilo je rei u ranijem tekstu (Ili, 2012). Burges
podsea da je svet prepun dokumenata koje ljudi proizvode (Burges, 1984: 123),
a da nekada i specifina dokumenta povezana sa iskustvom naunog posmatranja naknadno postanu javna. M. Mead je objavila pisma koja je slala ljudima sa
refleksijama o svom terenskom radu (Mead, 1977), a i Malinowski je naknadno
objavio svoj terenski dnevnik (Malinowski, 1967). Kada je u pitanju sama analiza
sadraja, P. Stone, D. Dunphy, M. Smith, D. Ogilvie i njihovi saradnici podseaju
da mnogi problemi analize sadraja nalikuju na one s kojima se sreu posmatrai
pri terenskom radu. Naime, u oba sluaja ne postoji kontrola nad istraivanim
ponaanjem, a mnoge spoljne varijable sa znaajnim uticajem mogu se procenjivati samo pomou vrlo optih ideja i mera. Osim toga, nedostaje bilo fizika, bilo
statistika kontrola mnogih znaajnih nezavisnih varijabli. Ovi pisci smatraju da
se, s druge strane, za razliku od posmatranja, pri primeni analize sadraja koristi
verbalno ponaanje prikupljeno na sistematski efikasan nain (Stone et al., 1966:
241). Ovo je u najmanju ruku prebrzo donesen sud. Pomenuta mogunost bar
naelno ne izmie ni posmatranju u drutvenim naukama. D. Katz podsea da,
za razliku od analize sadraja, pri terenskom radu tipovi posmatranja i merenja
mogu da budu pod kontrolom istraivaa. Kasniji metodolozi, a posebno K. Krippendorf, razvili su kontrolu merenja i kod analize sadraja. Prema Katzovim
reima, nauka koja moe da prikuplja svoje sopstvene podatke u skladu sa interesima istraivanja, a osim toga se koristi postojeim evidencijama, u ogromnoj
je prednosti nad disciplinom koja preskae ovaj znaajni deo naunog procesa
(Katz, 1953: 56). Drugim reima, Katz naglaava aktivni karakter posmatranja;
pritom on zanemaruje da je zbog niza razloga ovaj postupak ipak znatno manje
aktivan od prikupljanja podataka preko verbalnog optenja.
79

Katz je imao znatno iri pogled na posmatranje u sociologiji od veine

savremenika, pa i od veine savremenih pisaca izgubljenih u zahtevima i aranmanima takozvane kvalitativne metodologije1. Prema njegovim reima, najznaajnija dimenzija prema kojoj terenska istraivanja mogu da se razlikuju jeste
stepen merenja koje ona predstavljaju, koji obuhvata od krajnosti interpretativne
antropoloke deskripcije primitivnog drutva do istraivanja koje koristi standardizovanu kvantifikaciju prikupljanja podataka u obliku posmatrakih skala
za beleenje ponaanja i skala stavova za merenje verovanja i oseanja (Ibid:
59). On ukazuje i na epistemoloke prednosti teorijski zasnovanog posmatranja:
treba, meutim, zapaziti da funkcionalna analiza Malinowskog ima definitivne
prednosti nad mnogim deskriptivnim objanjenjima kultura. Ovaj tip analize koristi teorijske pojmove koji neposredno ukazuju na opaanju dostupne drutvene
interakcije. Otud je interpretacija pogodna za konvertovanje u proverljive hipoteze (Ibid: 60).
Posebno mesto u odreivanju odnosa posmatranja sa drugim istraivakim
postupcima zauzima njegov odnos prema takozvanim fokus grupama, odnosno
fokusiranim grupnim razgovorima. Prikazujui socioloki empirizam, u knjizi
Oblici kritike socijalizma pisao sam da se iza onoga to se naziva primena fokus
grupa esto nalazi sistematsko posmatranje malih grupa uz grupni intervju (Ili,
1998). Kada se posmatra veza fokus grupa sa posmatranjem kao postupkom, vidi
se da one nastoje da stvore podatke s take gledita uesnika (posmatranih, odnosno intervjuisanih) i to tako to istraiva svojom vetinom moderiranja izmamljuje objektivne injenice o stavovima i miljenjima lanova grupe, istovremeno izazivajui takvo njihovo ponaanje koje omoguava opaanje interakcije
uesnika i analizu konteksta u kojem nastaje njihov govor (Munday, 2006: 95).
Prema nekim miljenjima, na ovaj nain se stvaraju podaci kakve ne moe stvori
nijedan drugi tip tehnike intervjua (Blee and Taylor, 2002; Krueger and Casey,
2000). Kako A. Bryman komentarie, fokus grupa obezbeuje priliku da se istrai
kako pojedinci zajedniki konstruiu i daju znaenje pojavama i ponaanju (Bryman, 2001).
J. Munday primeuje da je glavna prednost fokus grupa nad drugim tehnikama intervjua da one obezbeuju istraivaa alatkama da analizira ne samo ta
je reeno, nego takoe i kontekst i procese interakcije kroz koje se razgovor stvara. Kao to Blee i Taylor zapaaju, nasuprot individualnim intervjuima, fokus
grupna sesija doputa istraivaima da posmatraju interakcije o predmetima rasprave, koje mogu da osvetle nain na koje aktivisti drutvenog pokreta kolektivno uokviravaju pitanja i konstruiu grupnu solidarnost (Blee and Taylor, 2002:
107). Fokus grupa je stoga idealno orue za istraivanje kolektivnog identiteta,
Katzovo pominjanje field studies ne treba da zavara. Za razliku od kasnijih metodologa, on ih je stvarno poistoveivao sa posmatranjem.
1

80

zbog svoje sposobnosti da opaa interakciju koja se deava i koja je kljuna u

osvetljavanju pitanja proizvodnje identiteta (Munday, 2006: 102). Oito je da
se u ovom afirmisanju mogunosti fokus grupa kao postupka naglasak stavlja na
njihovu ulogu u istraivanju sadraja i procesa formiranja identiteta, to je zahvalan, ali i ogranien zadatak. J. Munday ih, u samoj stvari, i definie kao fleksibilan
i robustan metod za stvaranje podataka o kolektivnom identitetu. Na metodolog
S. Brankovi, opisujui fokus grupe, pie da se pri njihovoj primeni ne prati
samo ono to je reima iskazano. Neverbalni govor nije nita manje znaajan
od verbalnog, a ponekad je i znaajniji () Svako zna da pri tom izraz lica (namrten, ravnoduan, prijatno zauen, oduevljen) kao i govor tela (da li se onaj
koji proba pri tom strese, zastane, ili na njemu nisu vidljive nikakve reakcije),
kazuje vie od samih rei. Ako se, pak, vodi rasprava o nekim aktuelnim pitanjima, (...) onda gestikulacija, boja i visina glasa, izrazi lica (zajapurenost, namrtenost, smeh) mogu mnogo bolje da ilustruju prirodu i vrstinu nekog uverenja
nego rei (Brankovi, 2009: 169). S druge strane, pitanje je da li se primenom
posmatranja malih grupa, kao i grupnim razgovorom, ovi saznajni zadaci moda
mogu podjednako dobro ispuniti. Brankovi, kao prilog znaaju posmatrakog
aspekta fokus grupa, navodi da, ako se tokom i posle predoavanja protivargumenata smanji estina neverbalne reakcije ili se pak iz tog govora tela vidi nelagodnost i nesigurnost, onda se moe smatrati da je taj argument plodotvoran i da
moe da pokoleba zastupnike osporavanog stava, iako oni verbalno ne ele da
priznaju da je vrstina njihovog opredeljenja oslabljena (Ibid). Ovde bi se mogla
staviti napomena da je u sluaju fokus grupa osnovni postupak grupni razgovor,
a da se preko dodatnog posmatranja sudi o stavovima i ak o njihovoj promeni.
Naime, ako se u okviru fokus grupe razgovara o delikatnoj temi, a neki uesnici
od drugih uju drutveno poeljne protivargumente, iskustva upuuju da e se
opaziti ne samo samokontrola verbalnih iskaza, nego i govora tela. Brankovi
smatra da je najvea prednost fokus grupa njihova dijaloka i akciona dinamika
koju ne moe da obezbedi nijedan drugi metod, osim delom posmatranje (Ibid:
170). Moe se primetiti da posmatranje (uglavnom) prati spontani ritam deavanja pojave, a da je akcioni i dijaloki karakter istraivanja najoitiji kod intervjua.
S druge strane, sociologiji nedostaju izrazito aktivni postupci za stvaranje izvorne
grae, osim verbalnog optenja, tako da je razumljivo nastojanje zagovornika fokus grupa da broj ovih postupaka poveaju i da posmatranju pridaju to aktivniji
karakter.
Jedan drugaiji pokuaj provociranja ponaanja, nevezan za fokus grupe,
ali u osnovi sa istim ciljem, osmislio je C. Heat (Heath, 1982; Heath, 1986; Cf.
Sharrock, 1989). Heat je, naime, istraivao neverbalne reakcije kao odgovor na
utanje drugih uesnika grupnih intervjua. On je, kako komentarie Sharrock,
analizirao integraciju verbalnih i neverbalnih aktivnosti tako to je prolongirao
81

razgovore i konstruisao u njima odreene situacije, naroito preko insistiranja

na produavanju razgovora o istim temama. Oito je Heat hteo da stvori napetu
atmosferu u razgovoru, raunajui da e se u njoj bolje videti i sam neverbalni
aspekt razgovora i odnos vizuelnog i verbalnog aspekta
Zanimljivo je da su neke argumente formalno nalik na one koje danas
iznose zastupnici primene fokus grupa svojevremeno iznosili zagovornici ire
upotrebe audio-vizuelnih postupaka u istraivanjima drutva. Svojevremeno je
M. Torres, zalaui se da se odredi mesto audio-vizuelnih podataka u odnosu na
neposredna posmatranja, naglaavala da verno filmsko predstavljanje stvarnosti otkriva aspekte koji bi inae ostali neuhvatljivi, naime, ono to je zbog veliine teko ulima zapaziti, neoekivano, zabranjeno, prolazno, istovremeno,
uzastopno, s onu stranu fizioloke granice ula, na samim pragovima opaanja
(Diflo, 1971: 111, 112). Ona smatra da se posmatranje bez vizuelnog snimanja pokazuje kao nedovoljna (metoda) kad unapred ne raspolaemo izvesnom
verbalnom kategorizacijom koja bi bila dovoljno produbljena da nam omogui
neposredno analiziranje situacije, ili kad nam razvoj dogaaja ne dozvoljava da
je direktno primenimo. Na primer, injenica da je etnologija upotrebila audiovizuelno snimanje ee nego sociologija dolazi, po naem miljenju, otuda to
ponaanja koje etnologija prouava pripadaju civilizaciji koja je strana civilizaciji posmatraa i to ovome nedostaju pojmovi na koje bi se mogao pozvati
izmeu ostalih i jeziki ako bi hteo da ih opie, protumai i uini shvatljivim
(Ibid: 112)2.
Dok M. Torres opravdano primeuje da, u vreme kada je pisala svoj tekst,
film jo nije prodro u sociologiju, za razliku od sociokulturne antropologije (Cf.
Hockings, 1975), situacija se danas ovde potpuno izmenila. Danas postoje tzv.
vizuelna sociologija, Meunarodno udruenje za vizuelna istraivanja i asopis
Visuel Studies. U okviru Meunarodnog sociolokog udruenja (ISA), 2009.
godine, oformljena je tematska grupa za vizuelnu sociologiju. Manje je vano
to ova nastojanja nemaju neposredne veze sa fokus grupama. Znaajnije je to
ona dele neke sadraje njihovih epistemolokih pretpostavki koje je Brankovi
konkretizovao kroz ukazivanje na ulogu posmatranja (a snimanje omoguava
njegovu poveanu preciznost) ba onih neverbalnih reakcija koje su snano
povezane sa verbalnim iskazima i koje u znaajnoj, a nekad i u sutinskoj, meri
Poseban znaaj snimanju posmatranog M. Torres pridaje u sluaju posmatranja
dogaaja koji su nam prostorno bliski ali vremenski retki (na primer majski dogaaji u
1968. godini u Francuskoj) mogu da iznenade posmatraa, jer on nema iskustva sa njima
(a moda ga vie nee ni imati) (Ibid: 113). Ona dodaje da postoje situacije koje nisu
ni retke ni egzotine nego suvie sloene ili suvie kratkotrajne da bi bile neposredno posmatrane, kao i da, uopte uzev, audio-vizuelno snimanje treba vriti radije nego obino
posmatranje onda kada drutvena situacija zahteva naknadnu analizu i tumaenje.
2

82

utiu na validno razumevanje njihovih sadraja. Ovaj trend ka povezivanju

razgovora i posmatranja (uz snimanje kratkih reakcija koje izmiu aktuelnom
opaanju), preko poveavanja preciznosti, poveava i objektivnost prikupljene
grae.

(Uesniko) posmatranje i razgovor

Najpoznatija metodoloka polemika o odnosu posmatranja i prikupljanja
anketnih podataka voena je sredinom pedesetih godina u American Sociological Review i Human Organizations, da bi svoje odbleske dobila u oivljenom
interesovanju za ovaj odnos krajem ezdesetih i poetkom sedamdesetih godina, u znaajno izmenjenim naunim i drugim uslovima. A. J. Vidich i G. Shapiro su anketi na uzorcima metodoloki protivstavili posmatranje zasnovano na
skaliranju posmatraa i primeni sociometrijske metode, prouavajui njihovu
efikasnost pri istraivanju prestia lanova lokalne zajednice (Springdalea).
Shapiro je stavio naglasak na minimiziranje line jednaine posmatraa preko
njihove obuke. Prema zakljucima analize pomenutih autora, uporeivanje merenja prestia pripadnika uzorka iz Springdalea preko skalirajueg posmatranja
i preko sociometrije nije dokazalo (ovu re autori stavljaju pod navodnike)
validnost nijednog od pomenutih postupaka, ali je osnailo spremnost istraivaa da ih, oba, primenjuju kada mere prestia. Vidich i Shapiro su istakli da je
pri primeni posmatranja obuhvaen nesrazmeran udeo posmatranih sa niskim
prestiom, pa su zakljuili da istraiva, i kada ulae poseban napor da doe
do ljudi sa niskim prestiom, dobija takva znanja o lanovima zajednice koja
vode prezastupljenosti onih sa visokim prestiom. Ako je u pitanju antropoloko istraivanje savremenog drutva, koje se u posmatranom aspektu moe
poistovetiti sa sociolokim istraivanjem, onda najee prisutan istraivaev
status zaposlenog mukarca, profesionalca iz srednje klase, utie na kontakte
koje e on uspostaviti. Usled toga, pri izboru respondenata (odnosno posmatranih), selektivnost i pristrasnost su izraenije kod posmatraa nego kod anketara. (Vidich and Shapiro, 1955: 22-33).
Vidljivo je da Vidich i Shapiro ovde nisu razmiljali o rigoroznijem planskom usmeravanju posmatranja u savremenom drutvu, preko primene rafiniranijih i zahtevnijih uzoraka. Ovde treba imati u vidu da su oni poredili sa anketom
samo uesniki oblik posmatranja, koji namee posebne probleme u vezi sa planskim uzorkovanjem, s obzirom na vezanost posmatraa za ulogu koju obavlja u
zajednici. Oni, takoe, smatraju, bez dovoljno obrazloenja, da su prikupljeni
sirovi anketni nalazi dublji od onih dobijenih posmatranjem, ali opravdano primeuju da se dubina evidencije dobijene anketnim putem, odnosno posmatra83

njem, menja pri obradi podataka. Naime, upozoravaju da, kada se porede interpretiranje znaenja koje daju desk chair analitiar anketnih podataka i posmatra
uesnik, analitiar u najboljem sluaju moe dati nagaanja, dok se posmatra
moe pozvati na bogatstvo svog iskustva o uoenim lingvistikim navikama, stavovima, vrednostima i verovanjima i na taj nain obezbediti mnogo bogatiju i
moda zvuniju interpretaciju. Metodoloki analizirajui prouavanje prestia u
Springdaleu, Vidich i Shapiro zakljuili su da se ispostavilo da uesniko posmatranje i anketa na uzorku nisu kompetitivne, nego komplementarne tehnike.
Naime, anketa prua reprezentativne informacije, a posmatra im daje znaenje.
Prema njihovom miljenju, ponekad, mada ne esto, anketni metodi mogu da
poslue testiranju hipoteza koje je razvio posmatra, posebno tamo gde je replikacija mogua i smislena. Svakako je za aljenje to u ovom istraivanju, pa
samim tim i u iz njega proistekloj metodolokoj analizi, nije bilo zastupljeno i neuesniko posmatranje. Treba upozoriti da je vienje problema kod ovih pisaca
bilo ire nego to se moe uiniti na prvi pogled: oni su naglaavali neophodnost
ukljuivanja i psiholokog i antropolokog pristupa u ovakva istraivanja, naglaavajui potrebu da se pri njihovom planiranju i izvoenju uravnotee fleksibilnost i objektivnost. Oni su, takoe, ukazali na problem pronalaenje merila koja
bi omoguila interkulturna poreenja. S druge strane, njihovoj panji izmakla je
mogunost primene posmatranja pri testiranju hipoteza.
Dve godine kasnije, H. Becker i B. Geer takoe su poredili (samo uesniko) posmatranje i razgovor, analizirajui istraivanje studenata medicine i
razmatrajui ta moe biti isputeno iz vida ili pogreno protumaeno prilikom
intervjua sa njima. Becker i Geer bili su mnogo odreitije usmereni ka prednostima posmatranja u odnosu na Vidicha i Shapiroa. Prema njihovom miljenju,
posmatranjem se dobija najkompletniji oblik sociolokog podatka, to jest, nijedan drugi postupak ne moe da prui u toj meri informativne podatke. Kada je
u pitanju uesniko posmatranje, Becker i Geer smatraju da je ono standard za
potpunost podataka dobijenih na druge naine, odnosno, da predstavlja model
koji pokazuje koje informacije izmiu istraivaima kada koriste druge postupke
(Becker and Geer, 1957: 28-32). Prema njihovom miljenju, za razliku od intervjua, posmatranje omoguava da znaenje rei bude shvaeno sa velikom preciznou, u kontekstima njihove upotrebe, kroz trajno intervjuisanje koje pokazuje
implikacije i nijanse rei. Naime, posmatra moe da uje termine koje posmatrani (u konkretnom sluaju studenti medicine) nikada ne koriste u obinim intervjuima. Stoga je potrebna imaginacija posmatraa za ovu vrstu tumaenja, poto
se kulturna ezoterinost grupe moe prikrivati iza obinog jezika korienog na
specijalne naine. Becker i Geer piu da ljudi intervjuist/kinj/i esto ne kau sve
to on/a eli da sazna. Podseaju da postoje uobiajena regularna iskustva na
koja respondent ne obraa panju, ili su ona tako pritajena i nezapaena da ih res84

pondenti nisu svesni, pa ih ni ne saoptavaju intervjuist/kinj/i. A postoje, takoe, i

dogaaji koji mogu biti toliko neobini da je ljudima teko da ih verbalno izraze.
Pomenuti autori naglaavaju da, za razliku od intervjua, uesniko posmatranje
otkriva nesaglasnosti izmeu injenica, omoguava proveravanje opisa kroz njihovo sueljavanje sa injenicama, kao i da otkriva izvrtanja koja intervjuista ne
bi otkrio u iskazu respondenta.
Becker i Geer su svesni da posmatranje ima i svoje rizike. Posmatra prikuplja podatke u situaciji koja nije izolovana ni formalna, kakva je situacija u kojoj
se vri intervju; posmatra mora biti svestan svojih impresija, od kojih su neke
na subliminalnom nivou i koje mu slue da preko njih stvara svoje interpretacije.
To, meutim, ima i dobru stranu jer bogatstvo informacija i utisaka senzibilie
posmatraa za suptilnosti koje bi prole nezapaeno pri razgovoru, a koje mogu
da usmeravaju dalje posmatranje.
Zakljuak ovih autora je da najvea razlika izmeu dva metoda moda nije
toliko to uesniko posmatranje osigurava priliku da se izbegnu greke o kojima
je raspravljano, nego to ono obezbeuje bogati iskustveni kontekst koji navodi
na svest o nesaglasnostima ili neobjanjenim injenicama, poveava senzitivnost
za njihove mogue implikacije i veze sa drugim posmatranim injenicama, i stoga neprestano navodi na reviziju i prilagoavanje teorijske orijentacije i specifinih problema u smeru vee relevantnosti za istraivanu pojavu (Ibid:32).
Ograniavanje poreenja ankete i intervjua s jedne, a posmatranja s druge
strane, samo na uesniki oblik posmatranja, dovodi do primedbi od kojih bi se
zagovornici prednosti posmatranja lake odbranili da nisu bili usredsreeni samo
na njegov participativni oblik. M. Trow zamera Beckeru i Geer na parohijalnom
pogledu na obim i raznovrsnost sociolokih problema. Upozorava da isticanje
da posmatranje daje vie obavetenja nego bilo koji drugi metod zanemaruje da
se neke pojave, kao nacionalne politike kampanje, ne mogu posmatrati. Trow
primeuje da predmet istraivanja odreuje naine prikupljanja podataka, a da
veina istraivanih problema iziskuje druge izvore podataka, a ne uesniko posmatranje. On naglaava da veina problema koji se istrauju zahteva nekoliko
razliitih naina prikupljanja podataka. Pritom on uesniko posmatranje vidi kao
relativno slab instrument za prikupljanje podataka o oseanjima, ponaanjima
i normativno propisanim odnosima grupe koja se posmatra. Po njegovom miljenju, uesniko posmatranje po sebi najblie je tome da bude zadovoljavajue pri
prouavanju malih, izolovanih, relativno homogenih populacija, kao to su primitivna plemena, gde varijacije u karakteru ranog ivotnog iskustva, i efekti ovih
varijacija na sadanja oseanja i ponaanja, nisu tako velike. Gde su varijacije u
iskustvu van podruja koje je posmatrano velike, moramo, za veinu problema,
koristiti druge metode prikupljanja podataka da bismo ih saznali (Trow, 1957:
34). Svoju intervenciju u polemici Trow zakljuuje ukazujui da nije omalova85

avanje uesnikog posmatranja kada se obrati panja na nekritiki entuzijazam

koji se izraava kao romantika fascinacija suptilnou i bogatstvom drutvenog ivota i posebno njegovom kulturnom ezoterinou (Ibid: 35). Becker i
Geer su u svojoj replici morali da se sloe sa insistiranjem na komplementarnosti
naina prikupljanja podataka, ali su ostali pri zastupanju stava da posmatranje,
uopte uzev, donosi najpotpunije podatke (Becker and Geer, 1958).
Kada su desetak godina posle ove polemike G. J. McCall i J. L. Simmons
sabrali tekstove njenih uesnika, podsetili su da je potpunost evidencije samo jedan od nekoliko kriterijuma koji moraju biti uravnoteeni pri izboru istraivake
procedure. Oni su prethodno prikazanu polemiku tumaili kao Trowovo suprotstavljanje tezi da je uesniko posmatranje nadmoan postupak pri ostvarivanju
svih saznajnih ciljeva. Pritom, McCall i Simmons, naputajui ue polje razmatranja iskljuivo uesnikog posmatranja, podseaju da kada se koriste informanti da kau neto o onome to posmatra nije mogao da posmatra, oni imaju ulogu
posmatraevih posmatraa. S druge strane, ovi pisci, nagovetavajui trend
danas razvijen u takozvanoj kvalitativnoj metodologiji, smatraju da uesniko
posmatranje nije istraivaki postupak uporediv sa drugim postupcima, kao to
su intervju ili ne-uesniko posmatranje. Ono je, prema njihovom miljenju, pre
stil ili strategija istraivanja koji koristi nekoliko metoda i tehnika, pa ga stoga,
prema ovom shvatanju, ne treba porediti sa intervjuom, nego sa interview studies,
ili observational studies, surveys, experimental studies etc. (McCall and Simmons, 1969: 341). Ovde je vidljiv uticaj inilaca koji pre spadaju u organizaciju
(i s njom povezan image) modernog naunog rada, nego onih epistemolokog
karaktera, poto je na planu teorije naunog saznanja veoma teko braniti stav
o sutinskim epistemolokim razlikama izmeu uesnikog i ne-uesnikog posmatranja. McCall i Simmons, sumirajui klasine metodoloke debate o posmatranju u drutvenim naukama, otvaraju prostor za epistemoloku dezintegraciju
posmatranja kao istraivakog postupka, nagovetavajui nae vreme u kojem se
klasini postupci sociolokog istraivanja zamenjuju onima sa manje drutveno subverzivnog potencijala i sa veom cenom na naunom i irem drutvenom
tritu ideja i znanja. Oni, ipak, u svom epistemoloki neosnovanom korenitom
podvajanju uesnikog od ne-uesnikog posmatranja navode i razloge strogo
naunog karaktera, zakljuujui da je uesniko posmatranje tip istraivakog
poduhvata koji je najpopularniji i najplodonosniji u istraivanju dinamike svih
varijeteta razumno kompaktnih drutvenih organizacija (Ibid).
Kada je u pitanju ne-uesniki oblik posmatranja, McCall i Simmons su
mnogo blii epistemoloki zasnovanim uvidima metodologije drutvenih nauka.
Oni, za razliku od Vidicha i Shapiroa, upozoravaju da posmatranje slui testiranju
hipoteza tamo gde vre strukturisani metodi ne mogu da budu upotrebljeni,
kao i da slui rekonstrukciji dogaaja ili serije dogaaja. Ne usteu se da ustvrde
86

da ne-uesniko posmatranje ima i druge uloge, na primer pri stvaranju hipoteza, umesto pri njihovoj verifikaciji, u studijama sluaja, ili u pilot istraivanjima
(Ibid: 20). tavie, kada piu o posmatranju uopte, a ne posebno o uesnikom
posmatranju, McCall i Simmons ne usteu se da ustvrde da je validnost zakljuaka u iskustvenom istraivanju relativna stvar i da su nestrukturisano posmatranje
i intervjuisanje nekada jedini naini prikupljanja podataka za testiranje hipoteza
(Ibid: 21). Podseaju da, za razliku od istraivaa koji se slui anketnim istraivanjem, terenski posmatra apsorbuje mnogo informacija koje mu se isprva ine
irelevantnima, a kasnije moe da ih vidi kao krajnje vredne (Ibid: 23). U ovom
pogledu oni opravdano pridaju znaaj i samoposmatranju, tvrdei da neposredno
samoposmatranje moe da bude heuristiki veoma vredna tehnika. Naime, introspekcija otkriva znaajne pojave koje se mogu proveriti posmatranjem drugih
ili razgovorom (Ibid: 63).
Prenaglaavanje specifinosti uesnikih oblika posmatranja razvilo se prirodnim putem u zanemarivanje posmatranja kao istraivakog postupka i njegovu zamenu kvalitativnim metodima, od kojih je danas najvie u praksi prisutan
metod sluaja (Cf. Bogdanovi, 1993). P. J. M. Verschuren pie da je, kada je
re o metodima za generisanje istraivakih materijala, holistiko posmatranje
zasnovano na dva tesno povezana uslova: 1. na posmatranju objekta kao celine i
2. na otvorenom stavu istraivaa. Pri primeni posmatranja, istraiva prvo posmatra kako objekat reaguje u svom prirodnom kontekstu, radei istraivanje in
situ. U ovom smislu je, prema njegovom shvatanju, neposredno vizuelno posmatranje vie holistiko nego prikupljanje verbalnih iskaza od pojedinaca. Pritom i
Verschuren ispunjavanje oba navedena uslova vezuje prevashodno za uesniko posmatranje (Verschuren, 2003: 131). Verschuren, kao i veina metodologa,
naglaava neophodnost primene triangulacije da bi se izbeglo bitno suavanje
perspektive (tzv. tunnel vision). Naime, svaki postupak otkriva svoje sopstvene
aspekte i delove drutvene stvarnosti; u tom smislu posmatranje otkriva ponaanje, ali ne i motive za njega. Suprotno vai za razgovor koji otkriva motive, ali
ne i ponaanje. Verschuren podsea da su na ovom uvidu Ragin i Yin zasnovali
svoje zamisli studija sluaja. Nije, naravno, jasno, a i protivno je duhu vremena,
zapitati se zbog ega triangulacija ne bi mogla da ukljui i ne-uesniko posmatranje. Prisutna je implicitna pretpostavka da uesniki oblik posmatranja generie grau, dok je ne-uesniki pogodniji za testiranje postojeih hipoteza, nego
za otkrivanje novih znanja. Ovde je vidljiv uticaj svojevremeno vrlo rairenih
pogleda C. Ragina iz osamdesetih godina, ije je dejstvo danas utoliko prisutnije
ukoliko se manje eksplicira, a vie podrazumeva njihova epistemoloka osnova
(Ili, 2000).
Stariji metodolozi, oni koji su pisali o terenskom radu, ali koji jo nisu zagovarali metode terenskog rada, nego su pominjali metode istraivanja drutva,
87

davali su konkretnije predloge. E. C. Huges u ovom je smislu pisao o problemu

razdvajanja uloga uesnika i posmatraa, predlaui, kao jedno od reenja, da se
pomenute uloge razdvoje u vremenu. Naime, izvetaj se moe pisati godinama
kasnije, sa distancom. Kao loa strana ovakvog reenja javlja se, razumljivo, zaboravljanje, ukoliko je uloga uesnika spreila posmatraa da naini dovoljno
pisanih tragova o svojim opaanjima. Kao drugi nain reavanja ovog problema
Huges pominje mogunost da istraiva bude part-time uesnik i part-time izveta, odnosno, ili privatno uesnik i javno izveta, ili privatno uesnik i tajno
izveta. Razumljivo je da se u sluaju primene poslednjeg od sugerisanih reenja otvaraju etiki problem. No, Huges je nesumnjivo u pravu kada smatra
da problem odravanja dobre ravnotee izmeu ovih uloga lei u samom jezgru
sociologije i, zaista, cele nauke o drutvu (Huges, 1960: XI-XII). S druge strane,
u pitanju su problemi koji prevazilaze okvire uesnikih oblika posmatranja.
U isto vreme kada su McCall i Simmons sumirali polemiku o odnosu posmatranja i drugih istraivakih postupaka, stvarajui, uz to, presedane na koje
e se kasnije nadovezati oni koji e posmatranje utopiti u optu orijentaciju ka
tzv. kvalitativnoj metodologiji, M. Stacey je podsetila da su Vidich i Shapiro u
svom poreenju posmatranja sa anketom zakljuili da svaki postupak ima svoje
prednosti i da su tvrdili da anketa obezbeuje reprezentativne informacije koje
daju znaenje podacima koje prikuplja posmatra. Vidich i Shapiro su smatrali
da anketni metodi omoguavaju testitanje hipoteza, (Stacey, 1969: 67), dok su
McCall i Simmons opravdano pokazali da ova mogunost ne izmie ni posmatranju, ograniavajui je, naalost, samo na ne-uesniko posmatranje. Stacey je
ovde otila korak dalje. Piui o analizi podataka dobijenih posmatranjem, ona
podsea da, ukoliko je istraiva testirao svoju hipotezu na grupi koju je posmatrao u okviru terenskog rada i o kojoj ima sistematske zapise, on moe da vidi ta
moe da zakljui pomou statistike i da se vrati traganju za devijantnim sluajevima da bi i preko njih objasnio ponaanje (Ibid: 116)3.
S. D. Sieber se u debate ukljuio elei da ojaa oba uporeivana postupka
tako to e kombinovati svaki od njih sa jedinstvenim kvalitetima onog drugog.
Prema njegovom miljenju, koristi od predloene integracije javljaju se na planu
izrade nacrta istraivanja, sakupljanja podataka i njihove analize (Sieber, 1973:
Naime, u istraivanju Banburyja koje Stacey posebno analizira, prvobitni cilj
bilo je ispitivanje odnosa izmeu ranijih stanovnika i imigranata. U toku istraivanja
videlo se da osnovna socijalna podela ne ide du linije starinci imigranti, nego izmeu
tradicionalnog drutvenog sistema s jedne, i netradicionalnih drutvenih grupa s druge
strane. Stoga je u ovom istraivanju promenjen sam predmet prouavanja. Stacey primeuje da bi se, da se ustrajalo na prvobitnom predmetu istraivanja, dobile parcijalne
korelacije sa mestom roenja, a izgubili zanimljivi aspekti strukture i kulture gradia i
njihove implikacije po klasni sistem i procese drutvene promene.
3

88

1335). Sieber smatra da je to povezano sa novim stilom drutvenih istraivanja;

mene njegov pristup podsea na saobraavanje novim modama u nauci izazvanim
konjunkturnim razdvajanjem kvantitativne od kvalitativne metodologije.
Sieber se poziva na uspena Lazarsfeldova nastojanja da iz komercijalnih
predizbornih sondaa i marketinkih istraivanja, uz nuna prilagoavanja, napravi akademsko anketno istraivanje. Sieber smatra da se tu radi o dve metodoloke supkulture, jedne usmerene ka dubokim, bogatim podacima posmatranja,
druge prema tvrdim, za generalizaciju pogodnim anketnim podacima. Prema
njegovim reima, to to su zagovornici posmatranja glasniji u kritici anketnih
istraivanja, nego to je obrnuto sluaj, govori o njihovoj nesigurnijoj poziciji.
Ovaj pisac terenski rad definie kao uesniko posmatranje, obavljanje razgovora
sa informantima i korienje dostupnih materijala. Prikazujui polemiku Trowa
sa Beckerom i Geer, Sieber prihvata Trowovo protivljenje apsolutizaciji bilo kog
pojedinanog metoda. Trowovom stavu da mnoga socioloka posmatranja mogu
da se izvedu samo na osnovu velikih populacija i da su neke tehnike prikladne
za pribavljanje jednog tipa informacija, a druge za druge tipove, Sieber pridodaje argumentaciju koju je svojevremeno razvio M. Zelditch (Zelditch, 1962).
Naime, pomenuti pisac je pri reavanju pitanja prikladnosti posmatranja i ankete
primenio kriterijume efikasnosti i informativne adekvatnosti u sluaju ankete,
uesnikog posmatranja i razgovora sa informantima. Zelditch je ovde mislio na
sakupljanje tri vrste podataka: 1. distribucije frekvencija, 2. dogaaja i istorija i 3.
institucionalizovanih normi i statusa. Prema njegovom miljenju, najbolji postupak za distribuciju frekvencija je anketa ili popis, ali je anketa nedovoljna i neprikladna za istraivanje dogaaja i istorija. Sieber smatra da je Zelditchev tekst
znatno pomogao medijaciji izmeu dva istorijski antagonistika stila istraivanja (Sieber, 1973: 1336). On, naime, smatra da se razliite tehnike (njegov izraz
za anketu i (uesniko) posmatranje prim.V. I) ne samo uzajamno snae, nego
i da bi trebalo da budu modifikovane za zajedniku upotrebu. Naime, postojalo
je miljenje da velike populacije mogu biti merene samo pomou ankete, a neverbalizovani normativni obrasci malih grupa samo pomou posmatranja. Pridajui poseban znaaj tvrdnjama Trowa i Zelditcha da priroda problema odreuje
koji e metod biti primenjen, Sieber izriito dodaje tvrdnju da svaki metod moe
biti uveliko osnaen pomou oslanjanja na jedinstvene kvalitete drugog metoda4
(Ibid: 1341).
Kada pie o doprinosu terenskog rada anketi, Sieber podsea da anketni
istraivai nekada biraju kolektive koji obeavaju maksimiziranje prednosti upoVidljivo je da Sieber ovde naputa izraz tehnika i da poinje da o razmatranim
postupcima govori kao o metodima. S druge strane, on nastavlja da koristi kao sinonime
termine terenski rad i posmatranje, povremeno ovde isputajui, a povremeno ukljuujui, ne-uesnike oblike posmatranja.
4

89

rednih istraivanja. Upravo pri izradi nacrta anketnih istraivanja, terenska istraivanja (i.e. posmatranje) i neformalni kontakti i znanja koja ona donose mogu
da prue veliki doprinos stvaranju plana anketnog istraivanja (Ibid: 1342). Kada
je re o doprinosima posmatranja anketnim istraivanjima na polju prikupljanja
podataka, ovaj pisac razlikuje prethodnu ulogu eksploratornih intervjua i posmatranja od poboljanja upitnika pomou kvalitativnog pretestiranja i od dobijanja
znanja putem posmatranja koje e omoguiti lake prikupljanje podataka. Metodolokim razlozima Sieber dodaje i jedan vezan za poboljanje organizacije anketnog istraivanja: naime, terenski rad esto omoguava postizanje legitimnosti
istraivanja, preko uticaja na voe prouavane populacije (Ibid: 1343).
Kada je u pitanju doprinos posmatranja analizi anketnih podataka, Sieber
istie: prvo, da iz terenskog rada moe da izraste teorijski okvir koji e da usmerava analizu; drugo, da anketni rezultati mogu da dobiju na validnosti, ili bar
na prihvatljivosti, preko provere putem posmatranja i razgovora sa informantima (ovo se u istraivakoj praksi posebno koristi kada su nalazi iznenaujui ili
strategijski); tree, statistiki odnosi mogu se interpretirati u odnosu na rezultate
posmatranja; etvrto, elementi za izbor anketnih indikatora mogu se zasnivati na
posmatranju; peto, spoljna validnost statistikih konstrukata (indikatora) dobija
se poreenjem sa skalama posmatranja; esto, studije sluaja kojima se ilustruju
statistiki i istorijski tipovi dobijaju se iz terenskih protokola; i, sedmo, provokativni odgovori na upitnike mogu se razjasniti oslanjanjem na terenske beleke
(Ibid: 1345).
Kada su u pitanju doprinosi ankete terenskom istraivanju (to kod Siebera
najee znai: posmatranju), na polju izrade plana terenskog istraivanja, ovaj
pisac istie: kada se biraju kolektivi za studije sluaja moe se osloniti na statistiki profil populacije koja sadri jedinice koje e biti posmatrane (Ibid.: 1350);
zatim, lake se biraju kolektivi koji e biti posmatrani sa razliitih mesta na kontinuumu ustanovljenom anketnim putem; potom, prethodno anketno istraivanje
moe da uputi terenski rad na devijantne sluajeve, pa onda terenski istraiva
moe da ove sluajeve podvrgne intenzivnom posmatranju (Ibid.: 1352); ukratko, anketa pomae terenskom radu na podruju izrade plana istraivanja tako
to identifikuje i reprezentativne i nereprezentativne sluajeve (prvi, prema autorovoj interpretaciji, slue dobijanju generalizacija, a drugi teorijski rafiniraju
terensko istraivanje).
Kada je re o doprinosu ankete prikupljanju podataka u terenskom istraivanju, ovaj pisac podsea da terenski istraiva esto posveuje suvie vremena
i panje posmatranju elita i njihovih pripadnika, a anketno istraivanje mu daje
sistematska obavetenja o celom stratumu; drugim reima, ako se anketni rezultati pojave u sredini terenskog rada, moe se promeniti procedura prikupljanja podataka, tj. posmatranja. To znai da anketa ispravlja elite bias i podzastupljenost
90

nekih grupa pri posmatranju. Vidljivo je da Sieber reava problem koji se pokazao pri istraivanju Springdalea. Anketa, takoe, doprinosi analizi terenskog materijala prikupljenog u kvalitativnom obliku. Osim toga, anketa ispravlja holistic
fallacy, odnosno greku pars pro toto, tj. zakljuivanje o celini zajednice na osnovu posmatranja samo jednog njenog dela. Ona, takoe, pokazuje granice optosti
pojedinane opservacije. Ankete, takoe, slue proveri terenskih interpretacija.
Napokon, rezultati ankete mogu da bace novo svetlo na rezultate posmatranja.
Anketa moe da donese neoekivane nalaze (serendipities), ili da pokae da su
neki rezultati posmatranja pogreno interpretirani.
Sieber otvara vano pitanje: ta prvo izvesti anketu ili terensko posmatranje. Zakljuuje da, ako se eli da terenski rad doprinese formulisanju teorijske
strukture, on treba da prethodi izradi plana ankete. Ali, ako je cilj terenskog posmatranja da razjasni i proiri nalaze ankete, on e joj uslediti. Naelno posmatrano, optimalno reenje jeste istovremeno izvoenje terenskog rada i ankete u toku
trajanja projekta, nezavisno od toga koji je primarni metod prikupljanja podataka
(Ibid: 1357).
Sieber je potpuno u pravu kada upozorava da ak i velika anketna istraivanja mogu imati koristi od terenskog posmatranja. Na primer, svaki n-ti intervjuista moe biti obuen da obavi posmatranje ili da proiri razgovor. Ispitivanje
moguih istraivakih situacija i posebnih delova uzoraka koji bi se ovako prouavali ostaje za neki kasniji tekst.

Posmatranje i metod sluaja: kulminacija novih trendova

Zanimljivo je uporediti Sieberovo shvatanje odnosa posmatranja i ankete sa
Yinovim pogledom na odnos posmatranja sa metodom sluaja5. Ovde se radi o
dve metodoloke kulture, formirane, tokom vremena, pod uticajem unutarnaunih
inilaca, kao i usled upliva okolnosti koje su uticale na smanjivanje subverzivnog potencijala i probojnosti ranije socioloke metodologije, pa i same sociologije. Yin polazi od teze da je studija sluaja jedan od nekoliko naina izvoenja
sociolokog istraivanja, uz eksperimente, ankete, istorije i analizu arhivskih informacija (Yin, 2003: 1). Primetno je da pisac ovde izostavlja posmatranje i analizu sadraja (Cf. Ili, 2011; Ili, 2012). Prema Yinovom miljenju, studija sluaja
uiva prednost pri prouavanju savremenih dogaaja u kontekstu stvarnog ivota;
ona moe da ispuni eksploratorne, deskriptivne i eksplanatorne saznajne zadatke.
Videlo se da je Verschuren ve nagovestio danas preovlaujui pogled na ovo pitanje. A R. K. Yin nesporno je klasik takozvane kvalitativne metodologije. U ovom napisu
koristi se tree izdanje njegove knjige. O Yinovim pogledima na metod sluaja (kojeg on
naziva studija sluaja) Cf. Bogdanovi, 1993).
5

91

Jedva da treba precizirati da je posmatranje vie od metoda sluaja vezano za

istraivanje savremenih dogaaja. Yin smatra da je, za razliku od etnografskog
dugotrajnog posmatranja ili uesnikog posmatranja, kod studija sluaja mogue
obaviti istraivanje za krae vreme, ponekad bez naputanja biblioteke, telefona
ili interneta; i pored toga, zapaa pisac, jo uvek u metodolokim tekstovima postoji brkanje studija sluaja sa uesnikim posmatranjem (Yin, 2003: 11-12).
Studiju sluaja od, inae srodnih, etnografskog metoda ili od utemeljene
teorije razlikuje preliminarno razvijanje teorija pre prikupljanja podataka (Ibid:
28). Prema miljenju ovog pisca, zahtevi koje studija sluaja namee Vaem intelektu, ego-u i oseanjima daleko su vei nego oni koje namee bilo koja druga
istraivaka strategija (Ibid: 58). Ovo Yinovo zapaanje pre vai za ovladavanje
kvalitativnom graom dobijenom bilo kojim postukom jer je nju relativno teko misaono kontrolisati u njenoj celini, nego posebno za studiju sluaja. Poto
je prvobitno iskljuio posmatranje iz naina izvoenja sociolokog istraivanja, pisac kasnije razmatra njegov odnos sa studijom sluaja, pa ak ovu potonju
odreuje preko povezivanja sa osobinama onog prvog: kao i posmatranje, i studija sluaja podrazumeva stvaranje protokola pre izlaska na teren. Yinov pogled
na posmatranje sutinski otkriva njegovo shvatanje evidencije za studije sluaja,
koja moe doi iz est izvora: dokumenata, arhivskih izvora, intervjua, neposrednog posmatranja, uesnikog posmatranja i fizikih artefakata (Ibid: 83).
Yin tabelarno pokazuje svoje shvatanje prednosti i ogranienja est navedenih izvora podataka (Ibid: 2003: 86). Kao prednosti neposrednog posmatranja
navodi stvarnost dogaaji se posmatraju u stvarnom vremenu i kontekstualnost dogaaj se posmatra u kontekstu. Ogranienja neposrednog posmatranja
pisac vidi u utroku vremena, selektivnosti (osim u sluaju irokog obuhvata),
refleksivnosti (dogaaj se moe tumaiti drugaije nego to je opaen) i visokim
trokovima po pojedinanom posmatrau.
Uesniko posmatranje, kao, po Yinu, u odnosu na neposredno posmatranje zaseban izvor evidencije za studiju sluaja, deli neke prednosti neposrednog posmatranja, ali, dodatno omoguava i uvid u interpersonalno ponaanje i
njegove motive. Ono prua i intrinsine informacije, odnosno obavetenja iz
insajderske perspektive. Kad su u pitanju ogranienja uesnikog posmatranja,
ona su, takoe, delom, zajednika sa onima neposrednog posmatranja, a specifini hendikep predstavljaju posmatraeve predrasude usled navodne istraivaeve manipulacije dogaajima. Yin se ovde poziva na Beckera, pominjui, uz to,
i problem da se uesnik posmatra nae na pravom mestu u pravo vreme u grupi
koju posmatra. Dok Yin neposrednom posmatranju pridaje pre svega pomonu
ulogu pri izvoenju studija sluaja, u kojem, radi poveavanja pouzdanosti, treba
koristiti vie posmatraa, uesniko posmatranje, odreeno kao poseban nain
posmatranja u kojem niste iskljuivo pasivni posmatra, vezuje prvenstveno za
92

antropoloka istraivanja i prouavanja velikih organizacija. Ono omoguava dostupnost informacija o grupama kojima se ne moe prii na drugi nain.
Yinovo dekomponovanje posmatranja na uesniko i neposredno ne znai nuno njihovo tretiranje kao specijalnih postupaka, nego prvenstveno kao posebnih izvora evidencije razliite vrste potrebne za izvoenje studije sluaja. Ovo
ne mora biti sporno, poto metod sluaja predstavlja u isto vreme istraivaki
postupak i postupak analize uzronih odnosa koji se koristi razliitim izvorima i
nainima prikupljanja podataka (Cf. Bogdanovi, 1993). Meutim, dekomponovanje posmatranja na neposredno i uesniko otkriva nepoznavanje ili bar
zanemarivanje epistemolokih osnova i karakteristika istraivakih postupaka.
Poznata metodoloka zamisao V. Milia u ovom se pogledu otkriva kao epistemoloki nesravnjivo nadmona (Mili, 1978). S druge strane, Yinov pogled na
posmatranje istovremeno pokazuje vezu sa nesnalaenjima ranijih metodologa
iz prikazanih klasinih rasprava i pojaavanje epistemoloki neutemeljenih ili
nedovoljno utemeljenih distinkcija koje su se u njima javljale. Opadanje prisustva posmatranja u istraivanjima, kao i njegovo zanemarivanje na planu metodoloke kritike istraivakih postupaka, podudarili su se sa opadanjem uloge
sociologije kao nauke koja otkriva latentne funkcije drutvenih pojava i nenameravane posledice drutvene akcije. Jaanje konformistikih trendova olakano
je ranije nedovoljno uspeno reenim ispitivanjima odnosa posmatranja i drugih
istraivakih postupaka. Ne osporava se legitimnost metoda sluaja, niti smeta
fascinacija njegovih zagovornika ovom istraivakom strategijom. Bez tog psiholokog nastrojenja bilo bi manje motiva za unapreenje samog metoda sluaja,
kao potrebnog i istraivaki mnogostruko dokazanog. Zagovornici kvalitativnog istraivanja ponekad uverljivo trae vrlo rigoroznu primenu kvalitativnih
istraivakih metoda (Becker, 1996). Smeta odsustvo uvida u specifinost posmatranja i u temeljno epistemoloko jedinstvo ovog postupka nezavisno od toga
koji se njegov oblik analizira ili primenjuje. Uvid u interpersonalno ponaanje
i njegove motive ne izmie nuno neposrednom posmatranju, osim ukoliko
se ono izvodi sasvim izolovano od drugih istraivakih postupaka, to je redak
sluaj, ako se izuzmu etoloka i psiholoka istraivanja6.
Ne moe se ovde razmatrati veza danas preovlaujueg nastrojenja sa problemima logike sociolokog istraivanja izraenim kroz sadanju prevlast neOvde se ne zapostavlja razlika izmeu uesnikog i neuesnikog posmatranja. O
njoj e drugom prilikom posebno biti rei. Zapazio je jo J. Burckhardt: Koliko je zemaljskog zbivanja morao Dante da promatra paljivo i sa uestvovanjem, da bi mogao da opie
posve ulno istinski pojave s onog svog drugog svijeta? Znamenite slike rada u venecijanskom arsenalu, pa slika kako se slijepci oslanjaju jedan na drugog pred crkvenim vratima i
sl., nisu ni izdaleka jedini dokazi te vrste, ve njegovo umijee, da prikae duevno stanje u
spoljanjoj kretnji, pokazuje veliki i ustrajni studij ivota (Burckhardt, 1953: 194).
6

93

kritikog induktivizma, oiglednu, bez obzira na sve zahteve i pretenzije za

eksplanatornom ulogom studija sluaja ili cele kvalitativne metodologije.
Iza potiskivanja i epistemoloki neprihvatljivog zanemarivanja specifinosti
posmatranja, kao i iza njegovog epistemoloki neopravdanog dekomponovanja, nalazi se, u osnovi, novi oblik empirizma u drutvenoj nauci. Dananjem
drutvu, ili, tanije, onim njegovim delovima koji vre bitan uticaj na organizaciju naune delatnosti, manje je potrebna teorijski razvijena i, u logikom
pogledu, hipotetiki-deduktivno zahtevna sociologija, nego to je bio sluaj u
vreme kada se inilo da dominantni oblici organizacije tog drutva imaju realnu
istorijsku alternativu.
Bilo bi posve pogreno ova zapaanja vezana za razloge istraivakog potiskivanja i metodolokog dekomponovanja posmatranja vezivati samo za takozvanu
kvalitativnu metodologiju. Istina, njenim zagovornicima je lake da se nadoveu
na ranije metodoloko prenaglaavanje navodnih epistemolokih razlika izmeu
uesnikih i ne-uesnikih oblika posmatranja, nego to je sluaj sa pristalicama
rivalske orijentacije. Sutinski izvor potiskivanja subverzivnih sociolokih istraivakih postupaka nije u kvalitativnoj orijentaciji, nego u empirizmu i u promenjenoj drutvenoj ulozi sociologije koja pospeuje empirizam. Ovo nije svojstveno
samo sociologiji: M. V. Angrosino i K. A. Mays de Perez istiu da razliiti antropolozi posmatrai mogu da, sledei iste procedure, dou do vrlo razliitih observacija
i zakljuaka (Angrosino and Mays de Prez, 2000: 689). Ovo samo po sebi nije
sporno, ali subjektivizam i empirizam na planu shvatanja i primene posmatranja u
socijalnoj antropologiji zahtevaju da budu ispitani u posebnom napisu.
Literatura:
Angrosino, M. V. and K. A. Mays de Perez. 2000. Rethinking observation: From
method to context, in: Denzin, N. K. and I. S. Lincoln (eds.). 1998. Strategies of Qualitative Inquiry. London; New Delhi: Thousand Oaks; SAGE.
Becker, H. S. and B. Geer. 1957. Participant Observation and Interviewing. Human
Organizations, 16 (Fall): 28-32.
Becker, H. S. and B. Geer. 1958. Rejoinder. Human Organizations, 17 (Fall): 39-40.
Becker, H. S. 1996. The Epistemology of Qualitative Research, in: Jessor, R., A.
Colby and R. A. Shweder (eds). Ethnography and Human Development:
Context and Meaning in Social Inquiry. 5371. Chicago: University of
Chicago Press.
Blee, K. and V. Taylor. 2002. Semi-structured Interviewing in Social Movement Research, in: Klandermans, B. and S. Staggenborg (eds.) Methods of Social
Movement Research. 92-117. Minneapolis: University of Minnestota Press.
Bogdanovi, M. 1993. Metodoloke studije. Beograd: IPS.

94

Brankovi, S. 2009. Metodi iskustvenog istraivanja drutvenih pojava. Beograd:

Megatrend univerzitet
Bryman, A. 2001. Social Research Methods. Oxford: Oxford University Press.
Burckhardt, J. 1953. Kultura renesanse u Italiji. Zagreb: Matica Hrvatska.
Burges, R.G. 1984. In the Field. London: George Allen and Unwin.
Denzin, N. K. and I. S. Lincoln (eds.). 1998. Strategies of Qualitative Inquiry. London; New Delhi: Thousand Oaks; SAGE.
Diflo, M-T. 1971. Audio-vizuelni metod i prikupljanje podataka u sociolokim istraivanjima. Socioloki pregled, Vol V, No.1: 110-123.
Festinger, L. and D. Katz (eds.). 1953. Research methods in behavioral sciences.
New York: The Dryden Press.
Heath, C. C. 1982. The display of recipience: an instance of a sequential relationship
between speech and body movement. Semiotica, 42: 147-167.
Heath, C. C. 1986. The Partnership: Essays in the Social Organisation of Speech
and Body Movement in the Medical Consultation. Cambridge: Cambridge
University Press.
Hockings, P. (ed.). 1975. Principles of Visual Anthropology.The Hague: Mouton.
Huges, E. C. 1960. Introduction: The place of field work in social science, in:
Junker, B. J. Field Work An Introduction to the Social Sciences. Chicago:
The University of Chicago Press.
Ili, V. 1998. Oblici kritike socijalizma. Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin.
Ili, V. 2000. Kvantitativna i kvalitativna orijentacija u uporednim istraivanjima.
Sociologija, 42, no.4: 247-269.
Ili, V. 2011. Prvi aleksandrinski tekst o analizi sadraja u sociologiji. Sociologija,
LIII, No. 4: 453-474.
Ili, V. 2012. Drugi aleksandrinski tekst o analizi sadraja. Sociologija, Vol LIV,
No. 3: 481-500.
Katz, D. 1953. Field Studies, in: Festinger, L. and D. Katz (eds.). Research methods in behavioral sciences. New York: The Dryden Press.
Krueger , R. and M. A. Casey. 2000. Focus Groups: A Practical Guide for Applied
Research, 3rd edn. London: Sage.
Madge, J. 1957. The Tools of Social Science. London; New York; Toronto: Longmans; Green and Co.
Malinowski, B. 1967. A Diary in the Strict Sense of the Term. London: Routledge and
Kegan Paul.
McCall, G. J. and J. L. Simmons (eds.). 1969. Issues in Participant Observation A
Text and Reader. Massachusetts: Reading; California: Menio Park; London: Don Mills; Ontario: Addison-Wesley Publishing Company.
Mead, M. 1977. Letters from the Field, 1925-1975. New York: Harper and Row.
Mili, V. 1978. Socioloki metod. Beograd: Nolit.

95

Munday, J. 2006. Identity in Focus: The Use of Focus Groups to Study the Construction of Collective Identity. Sociology, Vol. 40, No.1: 89-105.
Sieber, S. D. 1973. The Integration of Fieldwork and Survey Methods. American
Journal of Sociology, Vol. 78, No. 6: 1335-1359.
Sharrock, W. 1989. Ethnomethodology. British Journal of Sociology, vol. 40, no.
4: 657-677.
Stacey, M. 1969. Methods of Social Research. Oxford; London; Edinburgh; New
York; Toronto; Sydney; Paris; Braunschweug: Pergamon Press.
Stone, P. J., D. C. Dunphy, M. S. Smith and D. Ogilvie with associates. 1966. The
General Inquirer: A Computer Approach to Content Analysys. Cambridge,
Massacushets; London, England: Massacushets Institute of Technology;
The M-I-T. Press.
Trow, M. 1957. Comment on Participant Observation and Interviewing: A Comparison. Human Organizations, 16 (Fall): 33-35.
Verschuren, P. J. M. 2003. Case study as a research strategy: some ambiguities and
opportunities. International Journal of Social Research Methodology,
Theory and Practice, Vol. 6, No. 2 (April June): 121-139.
Vidich, A. J. and G. Shapiro. 1955. A comparison of participant observation and
survey data. American Sociological Review, vol. 20, no. 1: 28-33.
Yin, R. K. 2003. Case Study Research: Design and Methods. London; New Delhi:
Thousand Oaks; Sage.
Zelditch, M. 1962. Some Methodological Problems of Field Studies. American
Journal of Sociology, 67 (March): 566-576.

96

II
PROMENE
DRUTVENO-EKONOMSKIH
STRUKTURA

97

98

Marija Babovi
Univerzitet u Beogradu, Srbija
Filozofski fakultet

PROMENE U EKONOMSKIM STRATEGIJAMA

DOMAINSTAVA U SRBIJI 2003-2012: EKONOMSKO DELANJE
PRIPADNIKA RAZLIITIH DRUTVENIH SLOJEVA U
USLOVIMA RASTA I RECESIJE
CHANGES IN ECONOMIC STRATEGIES OF HOUSEHOLDS
IN SERBIA 2003-2012: ECONOMIC ACTION OF SOCIAL
STRATA DURING GROWTH AND RECESSION
Summary
The analysis of economic strategies of households in Serbia
during 2003-2012 focuses on the exploration of modes through which they adjust their economic action to the socio-economic context
marked firstly by reforms and positive economic growth and later by
the recession grounded in unsuccessful transformation and effects of
global economic crisis of liberal capitalism which has spread from
the core to the semi-periphery. Comparative data for three years:
2003, 2007 and 2012 were obtained through surveys conducted upon
national representative samples1 and they indicate significant changes in economic strategies of households. At the beginning of this
period, pro-active strategies (market oriented labour strategies) were
prevailing over passive-defensive ones (lack of economic activities
or action limited to non-market labour strategies). Besides, diversified strategies which combine formal employment with various forms
of irregular work were frequent. Findings from 2007 survey indicated significant changes in the form of increased formal employment,
particularly among middle strata, and decrease of passive-defensive
strategies and irregular work. Findings from the 2012 survey indicate
These surveys have been conducted by The Institute for Sociological Research
of the Faculty of Philosophy, University of Belgrade, with support of the Ministry of
education, science and tehnological development RoS, or corresponding ministries from
previous periods.
1

99

certain contraction of economic activities of households in the context

of economic crisis, and the increase of passive-defensive strategies, together with decrease of irregular forms of work and diversified strategies. These changes were accompanied by deterioration of economic
position of intermediate and non-qualified workers strata. Contraction
of economic activities and their narrowing to formal employment (for
some strata mostly in the public sector) was followed by the increase of
intra-strata homogeneity and sharper inter-strata differences.

Uvod
Prouavanje socio-ekonomskih strategija domainstava i pojedinaca u Srbiji sprovodi se periodino od 2000. godine sa namerom da se steknu uvidi u
naine na koje pojedinci i domainstva oblikuju svoje ekonomsko delanje u kontekstu intenzivnih drutvenih promena. Ovakva istraivanja do sada su sprovedena u pet navrata2 (2000, 2002, 2003, 2007. i 2012. godine), ali, usled promena
u metodologiji, potpuna longitudinalna uporedivost mogua je tek za poslednja
tri ciklusa3.
Analiza predoena u ovom tekstu naslanja se na nalaze prethodnih istraivanja koji su ukazali na znaajne promene u ekonomskim strategijama drutvenih
aktera u Srbiji u periodu izmeu 2000. i 2007. godine. U osnovi, pokazalo se da
su na kraju perioda blokirane postsocijalistike transformacije ove strategije
bile tipine strategije opstanka, koje su obeleene izvesnom polarizacijom na
pasivne i proaktivne (Babovi i Cveji, 2000, 2002). Domainstva koja su bila
ekonomski pasivna, nastojala su da obezbede svoju reprodukciju redukcijom potreba i oslanjanjem na mree podrke, dok su u proaktivnim, radno intenzivnim
domainstvima lanovi bili viestruko angaovani u razliitim oblicima rada,
vrlo esto neformalnog. Nalazi s poetka odblokirane, reaktivirane postsocijalistike transformacije iz 2003. godine (Babovi, 2009) ukazali su da je dolo
do promena u pravcu veeg radnog angaovanja i to u zoni formalnog trita
rada, ali su ekonomske strategije domainstava i dalje nosile obeleja iz perioda
opstanka puno diversifikovanih oblika rada u kojima se lanovi domainstva
angauju, uz znaajno uee neformalnih oblika rada. Ovako diversifikovane
Prvi put u saradnji Centra za prouavanje alternativa i Instituta za socioloka
istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, a potom u okviru istraivakih projekata
Instituta za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta koja su finansirana sredstvima
ministarstava koja su bila nadlena za nauku i obrazovanje.
3
To ne znai da se uvidi iz ovih istraivakih faza ne mogu porediti sa ranijim
nalazima, ve da se ne mogu porediti dosledno uz upotrebu istih mera i tipologija.
2

100

ekonomske strategije bile su povezane sa nekristalizovanim socijalnim poloajima drutvenih slojeva jer je upravo ekonomska strategija domainstva intervenisala u odnose izmeu ekonomskog, kulturnog i socijalnog kapitala domainstva
koji su uzeti kao pokazatelji statusne konzistencije. Nalazi istraivanja iz 2007.
godine pokazali su da je, u meuvremenu, dolo do znaajnih promena, pre svega za pripadnike srednjih slojeva. Na agregatnom nivou, dolo je do promena u
rasprostranjenosti tipova ekonomskih strategija, pa ne samo da su proaktivne,
radne strategije, poveale zastupljenost, nego su po prvi put od kada se ova istraivanja sprovode, strategije fokusirane na formalnu zaposlenost postale najzastupljeniji tip strategija kod svih slojeva izuzev NKV radnika i poljoprivrednika
(Babovi, 2010). Pored toga, nalazi su jasno ukazali da je dolo i do vee statusne
konzistencije kod slojeva koji belee porast strategija formalne zaposlenosti. Ove
promene u ekonomskim strategijama domainstava odigrale su se u kontekstu
poetnog zamaha reformi tokom kojega su ostvarivane relativno visoke stope
ekonomskog rasta uz poetnu konsolidaciju trita rada nakon inicijalnih pogoranja u jeku privatizacije.
U meuvremenu je dolo do znaajnih promena u drutvenom kontekstu.
Izbijanje svetske ekonomske krize samo je potkopalo slabe temelje ekonomskog
sistema ija reforma nije daleko odmakla. Pokazalo se da ekonomski rast nije
odriv jer se zasnivao preteno na vremenski i resursno ogranienoj privatizaciji
i podsticanju potronje.
Zadatak analize izloene u ovom tekstu upravo je da sagleda da li i na koji
nain su se iznova desile promene u ekonomskim strategijama domainstava u
takvom kontekstu. U tom cilju, u istraivanju i analizi su primenjeni isti metodi,
definicije i mere kao i u prethodna dva israivaka ciklusa, sa namerom da se
obezbede uporedivi uvidi u promene u rasprostranjenosti razliitih tipova ekonomskih strategija na nivou celog uzorka, kao i kod razliitih drutvenih slojeva,
te uoe i efekti po njihov materijalni poloaj, ali i ire, statusnu konzistentnost,
koja je sagledavana kroz povezanost kulturnog kapitala, poloaja na tritu rada
i ekonomskih ishoda sagledanih kroz materijalni poloaj domainstva. Trendovi
uoeni u ovom periodu ukazali su na poveanu kristalizaciju socijalnih poloaja
(posebno na vrhu socijalne lestvice), ali su u celini ekonomske strategije i dalje
reprodukovale nekristalizovane socijalne poloaje za veinu domainstava. To je
bilo evidentno ne samo iz podataka o nedovoljnoj konzistentnosti slojnog i ekonomskog poloaja, ve i iz podataka o tipovima strategija koje ukazuju na izrazito heterogene poloaje lanova domainstva u sistemu socijalne reprodukcije.
Efekat poveanja statusne konzistentnosti u viim i srednjim slojevima odrazio se
i u formi poveanja unutarslojne homogenosti u srednjim slojevima (sa stanovita
tipova ekonomskih strategija i materijalnog poloaja), te poveanju meuslojne
diferencijacije (vie o tome u Babovi, 2010).
101

Potrebno je napomenuti da nalazi koji su predoeni u ovom tekstu nipoto

ne iscrpljuju mogue uvide u stanje jer je zbog ogranienog prostora ovde mogue zabeleiti samo najvanije pokazatelje i trendove. Stoga e, nakon definisanja
teorijsko-metodolokog okvira i ukazivanja na promene u relevantnom drutveno-ekonomskom okruenju, nalazi biti predoeni u dva kljuna aspekta: promenama u distribuciji i karakteristikama osnovnih tipova ekonomskih strategija, a
potom i na specifine obrasce promena kod razliitih drutvenih slojeva, te efekte
tih promena po njihov materijalni poloaj i statusnu konzistentnost.

Longitudinalno prouavanje ekonomskih strategija domainstava

teorijsko-metodoloki okvir
Teorijsko-metodoloki okvir prouavanja socio-ekonomskih strategija domainstava u Srbiji vie puta je detaljno prikazan (Babovi, 2004, 2009, 2010),
pa e ovde biti ukazano samo na najvanije elemente koji su od znaaja za razumevanje izloenih nalaza. S obzirom da je re o relativno sloenom teorijskom
modelu koji dovodi u vezu okruenje, strukturni poloaj domainstva, resurse
i potrebe koji u meusobnoj interakciji utiu na oblikovanje socio-ekonomskih
strategija usmerenih na ouvanje ili promenu poloaja domainstva (pogledati grafiki prikaz modela u Babovi, 2009), nije mogue u okviru teksta ovog
obima obuhvatiti sve aspekte ovog problema. Kao to je naznaeno u uvodnim
napomenama, ovoga puta e panja biti usmerena primarno na promene u distribuciji razliitih tipova strategija kod razliitih drutvenih slojeva, njihove efekte
na materijalni poloaj i statusnu konzistentnost, u kontekstu promena u drutveno-ekonomskom okruenju.
Strategije su shvaene kao relativno stabilni obrasci ekonomske akcije
usmereni na prikupljanje i (re)distribuciju ekonomskih resursa (ukljuujui i konvertovanje razliitih formi kapitala) u cilju obezbeivanja socijalne reprodukcije domainstva na postojeem socijalnom poloaju, ili pak promene socijalnog
poloaja (Babovi, 2004). Profilisanje ekonomskih strategija u velikoj meri je
determinisano odnosom izmeu resursa i potreba (odnosno ciljeva) domainstva.
Resursna osnova domainstva je odreena njegovim strukturnim poloajem, odnosno poloajem u globalnom sistemu socijalne reprodukcije koji predstavlja
kombinaciju poloaja individualnih lanova u sistemu reprodukcije, kao i ukupnih raspoloivih resursa. Resursna osnova domainstva obuhvata ekonomski
kapital (ukljuujui finansijske resurse, nepokretnu i pokretnu imovinu, sredstva
za proizvodnju i sl), kulturni kapital (koji u irem obliku ukljuuje vrednosti, norme i socijalnu svest lanova, pored obrazovanja i vetina), socijalni kapital (socijalne mree koje lanovi domainstva mogu aktivirati u ostvarivanju odreenih
102

ciljeva, ukljuujui i mo tih mrea) i radni potencijal (broj radno sposobnih lanova domainstva). Resursi domainstva trebalo bi da omogue zadovoljavanje
materijalnih, kulturnih i socijalnih potreba lanova.
Ovaj odnos izmeu resursa i potreba u domainstvu moe biti u stanju
ravnotee (bilo statike u kojoj se reprodukcija odvija na istom nivou i sa
istom strukturom resursa i potreba, ili dinamike, u kojoj promene u potrebama prate promene u resursima i obrnuto, uz uslov da su resursi dovoljni
za postojee potrebe) ili u stanju deprivacije (kada resursi nisu dovoljni za
zadovoljavanje potreba). U nastojanju da usklade resurse i potrebe, domainstva mogu profilisati strategije usmerene na promene u resursima, potrebama,
okruenju ili simultano u vie navedenih dimenzija. Izbor, pak, strategije zavisi od strukture ansi sa kojom se domainstva odreenog poloaja i datih resursa suoavaju. Ishod ovih strategija moe biti prosta reprodukcija na istom
poloaju, ili promena poloaja bilo uzlazna ili silazna (u sluaju neuspenih
ili neadekvatnih strategija4).
Imajui u vidu navedene pretpostavke, pristup ekonomskih strategija ne
samo da prua uvide u ekonomsko delanje domainstava i pojedinaca u kontekstu njihovih strukturnih poloaja, ve omoguava i razumevanje sistemskih
promena koje, u razliitom stepenu, za razliite drutvene grupe otvaraju anse
za ekonomsku akciju u okviru sistema ekonomske reprodukcije drutva. Upravo
je zbog toga vano ukazati na karakteristike drutvenog konteksta unutar kojega
se posmatraju promene u ekonomskim strategijama domainstava. Pored toga,
ovaj pristup omoguava da se iz specifinog ugla sagledaju procesi kristalizacije
drutvenih poloaja na stratifikacijskoj lestvici, u smislu konzistencije povezanosti obrazovanja, zanimanja i materijalnog poloaja5.

Neuspenost strategija moe da proistie iz nesposobnosti domainstva da profilie odgovarajue uspene strategije ili iz strukturno-sistemskih ogranienja koja za
datu grupu ne otvaraju mogunosti profilisanja uspenih strategija.
5
Poredei nalaze iz istraivanja o drutvenoj strukturi iz 1989, 1997. i 2003.
godine, Lazi i Cveji (2004), zakljuuju da je na kraju socijalistikog perioda ekonomska diferencijacija klasa bila najjasnija i da je unutranja homogenost klasa bila
najjaa (Lazi i Cveji, 2004: 57-58). Autori tvrde da je u periodu blokirane transformacije usledilo opadanje konzistentnosti materijalnog poloaja drutvenih slojeva,
kao i da je dolo do smanjivanja razlika izmeu slojeva. Autori zakljuuju da drutveni poredak na poetku dvehiljaditih godina jo uvek nije dovoljno profilisan kako
bi se postigla jasnija kristalizacija poloaja, kao i da viegodinje ekonomsko opadanje, visoka nezaposlenost, narasla neformalna privreda i nerazvijeno trite rada jo
uvek ne omoguavaju da doe do konzistentnije povezanosti obrazovanja, zanimanja
i materijalnog poloaja, koja bi oznaila stabilizovanje novog tipa drutvenih odnosa
(Ibid.: 58).
4

103

Drutveni kontekst profilisanja strategija:

ekonomska kriza ili neuspena transformacija?
Kao poluperiferijsko drutvo sa zakasnelom i oteanom postsocijalistikom
transformacijom, drutvo Srbije suoeno je sa velikim razvojnim tekoama. U
naporima da se sagledaju promene u ekonomskoj akciji unutar opsenih procesa
drutvenih promena, u okviru longitudinalnog prouavanja ekonomskih strategija
domainstava u Srbiji, razlikuju se tri perioda nakon sloma socijalizma: period blokirane transformacije tokom devedesetih, period reaktivirane, odblokirane transformacije od 2000-2008. i period ekonomske krize, recesije, kako se uobiajeno
naziva faza nakon izbijanja svetske ekonomske krize 2008. godine, iji su se efekti
osetili u Srbiji poetkom 2009. godine. O fazi blokirane transformacije tokom devedesetih napisane su brojne analize (Boli, 2003; Lazi, 1995, 2000; Boli i Mili
(ur.), 2002.). Drutvo Srbije u ovoj poetnoj fazi sputane transformacije odlikovala
je snana recesija koja je bila posledica ratnih angaovanja i sankcija meunarodne
zajednice, ali i loih ekonomskih politika, drastinog opadanja industrijske proizvodnje, spore i problematine privatizacije, visokog uea neformalne ekonomije, disfunkcionalnih institucija i sl. U celini, drutvo se u ovom periodu opisuje kao
razoreno drutvo, odnosno drutvo u kome se dezintegriu drutvena struktura,
sistem i kultura, drutvo u kome su kljune drutvene institucije prazne (prestaju
da obavljaju funkcije, aktivnosti, postaju prazne drutvene forme), drutvo u kome
se ponitavaju i obesmiljavaju bazine drutvene uloge, stavlja van snage sistem
drutvenih pravila, a umesto drutvenih delanja u okviru institucija prevagu dobijaju kvazi ili para-fenomeni koji izmiu drutvenoj kontroli (Boli, u tampi).
Drugi period predstavlja fazu intenziviranja reformi, ili odblokiranja transformacije (Cveji i Lazi, 2004; Boli, 2004.) koja je trajala od 2001. do 2008.
godine. Ova faza obeleena je reformskim inicijativama koje su bile usmerene na
uspostavljanje novih institucija, pravila sistema, odnosno koje su imale za cilj da
oblikuju novo drutvo po modelu kapitalizma.
Na povrini, ove promene su se u ekonomskoj sferi manifestovale kroz dinamini
ekonomski rast, ekonomsko restrukturiranje u svojinskom i sektorskom pogledu. Rast
BDP-a je proseno iznosio oko 5% na godinjem nivou (RZR, 2008) i preteno se
dugovao rastu ekonomske aktivnosti u sektoru usluga (prosena stopa rasta od 7%)6.
Meutim, ovaj ekonomski rast, pokazalo se, nije bio odriv.
U 2008. godini sektor usluga je generisao 2/3 bruto dodate vrednosti Srbije, to je
bilo za 9,4% vie nego u 2000. godini. Kada se paljivije pogleda struktura ove dinamike
ekonomske aktivnosti, uoava se da su najbri rast ostvarili sektori saobraaja (16%), trgovine (14%) i finansijskog posredovanja (5,5%). Kao posledica razaranja tokom devedesetih
godina, dugogodinjeg procesa restrukturiranja i privatizacije, industrija je ostvarila jedva
pozitivan rast sa prosenom stopom rasta BDV od 1%, usled ega je na kraju ovog perioda
njeno uee u strukturi BDV smanjeno sa 26,7% na 20,4% (RZR, 2008).
6

104

Od 2009. godine, zapoinje trea faza, faza izraene recesije, a zapravo

faza u kojoj, usled prelivanja efekata svetske ekonomske krize, poinju da se
ispoljavaju velike sistemske tegobe domae ekonomije. U 2009. godini prvi put
je, od poetka faze odblokirane transformacije, zabeleen negativan ekonomski
rast od -3,5%. Stope rasta BDP prelaze u slabe pozitivne vrednosti tokom 2010. i
2011. godine (1,0% i 1,6%), da bi 2012. godine bila ponovo zabeleena negativna
stopa rasta od -1,7% (RZS, 2012). Ovaj pad ekonomske aktivnosti duguje se padu
industrijske proizvodnje, ali u poslednjoj posmatranoj godini i znaajnom padu
poljoprivredne proizvodnje.
Ekonomisti ocenjuju da ekonomski rast u Srbiji pre svega nije bio odriv zbog
toga to se bazirao na domaoj agregatnoj tranji (izvozna tranja je zbog strukture
privrede i njene nekonkurentnosti bila etiri puta nia) (MRLS, 2011.). Pored toga,
ovakav ekonomski rast nije bio praen porastom zaposlenosti. Naprotiv, usled intenzivnog restrukturiranja ekonomije koje se odvijalo kroz simultane procese svojinske i sektorske transformacije, dolo je do porasta nezaposlenosti, te do strukturnih
neusklaenosti ponude radne snage sa potranjom. Osnovni pokazatelji trita rada
ukazivali su na konstantno nisku stopu zaposlenosti uprkos varijacijama od nekoliko
procentnih poena i rast stope nezaposlenosti do 2006. godine. Blagi pozitivni trendovi, zabeleeni tokom 2007. i 2008. godine, nakon ispoljavanja ekonomske krize,
preokreu se i, od 2009. godine, na tritu rada se registruje konstantno pogoranje trendova. Stope zaposlenosti opadaju, a stopa nezaposlenosti je porasla na preko
24%, to zapravo znai da se udvostruila od poetka dvehiljaditih (Grafikon 1).
Grafikon 1. Stope nezaposlenosti stanovnitva radnog uzrasta (15-64) u Srbiji
30
25
20
15
10
5
0
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Izvor: Ankete o radnoj snazi, RZS

injenica da se Srbija manje od dve decenije nakon sloma prethodnog sistema, od kraja 2008. godine, ve nala u krizi novog, te da u odnosu na ze105

mlje centra daleko sporije i neuspenije iz te krize izlazi, upuuje na neke dublje
tegobe drutvene transformacije. Na ovom mestu se o tim tegobama ne moe
raspravljati, ali je jako vano imati ih u vidu kada se promilja o ekonomskim
strategijama kojima pojedinci i domainstva prilagoavaju svoje delanje datim
drutvenim uslovima i razmetaju se u sistemu drutvene reprodukcije. Naime,
drutveni sistem se u procesima transformacije oblikovao kao specifina varijatna
kapitalizma koja se ocenjuje kao kapitalizam centriran oko drave (vie o tome
u Lazi i Pei, 2012), usled ega su sistemske i strukturne osnove za ekonomsko
delanje i pozicioniranje u socijalnoj stratifikaciji determinisane ansama koje takvo drutvo za razliite grupe otvara. Efekti ekonomske krize samo su podrili one
krhke elemente sistema koji su zasnovani na tritu i ekonomskim inicijativama
utemeljenim u privatnom kapitalu i uinili da angaovanje u dravnom sektoru
bude jo jednom karta za ekonomski uspeno delanje. Na jednom dubljem nivou, ovo pitanje neuspene transformacije sistema determinisano je procesima
(re)konstituisanja samog drutva (Boli, u tampi). U tom svetlu, neuspeh transformacije drutva Srbije, koji se, izmeu ostalog, manifestuje i u produbljenoj i
produenoj ekonomskoj krizi, posledica je neuspene rekonstitucije drutva koja
nije ostvarena procesom reformi i koja zapravo nije u potpunosti dovela do prevladavanja stanja razorenosti drutva na ijim je temeljima trebalo da se oblikuje
novi sistem (Ibid).
U svakom sluaju, ishod je takav da se stanje ekonomije, koja se konstantno suoava sa tegobama uspenog restrukturiranja, te koju odlikuje ukupno
kontrahovanje ekonomske aktivnosti, nuno odraava na mogunosti stanovnitva da profiliu ekonomske strategije koje omoguavaju neometanu reprodukciju njihovih domainstava na datim drutvenim poloajima, ili njihov socijalni uspon.

Ekonomske strategije domainstava 2003-2012.

Ekonomske strategije su u osnovi operacionalizovane kao kombinacije ekonomskih aktivnosti u domainstvu. S obzirom da sloene kombinacije ekonomskih aktivnosti nije mogue, ili ne bar jednostavno, obuhvatiti jednom klasifikacijom, uspostavljena je relativno opta osnovna tipologija strategija utemeljena
primarno na radnim aktivnostima. Svi drugi elementi socio-ekonomskih strategija, kao to su razliiti oblici razmena izmeu domainstava, prodavanje stvari,
i sl. smatrani su aktivnostima od sekundarnog znaaja i stoga nisu ukljueni u
osnovnu tipologiju. Tipologija socio-ekonomskih strategija je sainjena prema
tri dimenzije: 1) prisustvu/odsustvu radih aktivnosti, 2) ne-trinim/trinim aktivnostima, 3) jednostrukim/viestrukim radnim aktivnostima.
106

Prema osnovnim tipovima strategija, domainstva se diferenciraju na ona sa:

pasivnim strategijama, strategijama supstitucije, fokusiranim radnim strategijama i
diversifikovanim radnim strategijama. Pasivna domainstva su ona iji lanovi ne
obavljaju nikakve trine niti netrine radne aktivnosti (izuzev osnovnih aktivnosti
odravanja domainstva i porodice i sl)7. Domainstva sa strategijom supstitucije
su ona koja umesto relativno uobiajenog zadovoljavanja pojedinih potreba kroz
trite rada, roba ili usluga to ine preko sopstvenih netrinih ekonomskih aktivnosti8 (bilo proizvodnjom hrane ili pruanjem usluga). Naime, polazi se od pretpostavke da proizvodnja hrane i samostalno obavljanje usluga imaju primarno funkciju
da nadoknade trine mehanizme u zadovoljavanju potreba radom u domainstvu,
najee zahvaljujui nedovoljnim finansijskim resursima. Stoga, dok pasivna strategija iskljuuje sve forme rada (izuzev onog usmerenog na dnevno odravanje
domainstva), strategija supstitucije ukljuuje netrine oblike rada ija je funkcija
da nadoknade nedostatak zaposlenosti ili drugih izvora prihoda koji bi omoguili
zadovoljavanje potreba preko trinih mehanizama.
Poslednja dva tipa strategija poivaju na pojedinanim oblicima, odnosno
kombinacijama, razliitih oblika trinog rada i ne ukljuuju diferencijaciju prema prisustvu/odsustvu aktivnosti supstitucije, ve prema broju razliitih vrsta
trinog rada u kojima su angaovani lanovi domainstva9. Tako trei tip predstavlja radno fokusirane strategije, zato to je ekonomska aktivnost domainstva
fokusirana na pojedinani tip ekonomske aktivnosti, bez obzira na to koliko lanova domainstva je angaovano u toj aktivnosti. U zavisnosti od tipa ekonomske aktivnosti, domainstva su klasifikovana kao ona sa: strategijom formalne
zaposlenosti (ukljuujui domainstva koja su iskljuivo angaovana u preduzetnitvu, s obzirom na izrazito malu zastupljenost u uzorku), strategijom neregularnog rada,10 i strategijom poljoprivrednog rada. etvrti tip nazvan je radno
Odsustvo aktivnosti otvara pitanje da li se ovakva domainstva mogu uopte
smatrati domainstvima koja imaju strategiju. Neki autori veruju da svesna odluka da se
ne dela moe takoe biti shvaena kao strategija (Anderson, et al, 1994: 20).
8
Ove aktivnosti ukljuuju proizvodnju hrane (u bati, na okunici, zemljinoj
parceli), izradu i prepravku odee (esto zbog nemogunosti da se nova odea kupi na
tritu), popravci kunih ureaja i krupnijih radova u odravanju stambenog prostora
(kreenje, popravka instalacija i sl).
9
Imajui u vidu da 45% domainstava u uzorku proizvodi bar delimino hranu
za sopstvene potrebe i da 64% domainstava obavlja samostalno neke oblike usluga,
ispostavilo se da aktivnosti supstitucije ne diferenciraju znaajno domainstva koja ve
obavljaju druge vrste trinih radnih aktivnosti, pa su iskljuene, kako ne bi uinile klasifikaciju previe kompleksnom.
10
Termin neregularni rad se ovde upotrebljava u smislu dvostruke neregularnosti: kao neredovni, nekontinuirani rad/zaposlenost (povremena zaposlenost) i u smislu
nelegalnosti (neformalni rad). Obe forme su uvrtene u jedan tip strategije zato to pred7

107

diversifikovanom strategijom, zato to oznaava kombinaciju dva ili vie oblika

rada iz prethodnog tipa.
Iako je podatke o strategijama od istraivanja 2003. godine nemogue dosledno
porediti sa ranijim nalazima zbog razlika u metodologiji, zbog vanosti longitudinalnih uvida u promene strategija, treba imati na umu i ove ranije nalaze, posebno
one iz 2000. godine, neposredno pred promenu reima i poetak perioda odblokirane
transformacije. Naime, ovo istraivanje11 ukazuje na stanje u strategijama koje su se
oblikovale tokom perioda izrazitih drutveno-ekonomskih tekoa i koje su odslikavale nastojanja domainstava da se ovako nepovoljnom kontekstu prilagode.
Kako su pokazali nalazi istraivanja, obrasci ekonomskog delanja ukljuivali su sledee elemente socio-ekonomskih strategija:
Snanu redukciju potronje koja je podrazumevala promene u strukturi
potronje (uee trokova na zadovoljenje osnovnih egzistencijalnih
potreba, kao to su hrana, rauni stanovanja, i sl. znaajno je poveano
u ukupnim trokovima domainstva), kao i u obimu potronje i kvalitetu dobara12.
Proizvodnju za sopstvene potrebe i samostalno pruanje usluga. Javljali
su se u obliku proizvodnje hrane na okunici, ivenju i prepravci odee,
samostalnom popravljanju ureaja, pa ak i automobila13.
Nemonetarnu razmenu izmeu domainstava (koja je bila na visokom
nivou), kao i novanu razmenu (koja je bila na niskom nivou). Meutim, preko treine domainstava izvestilo je o opadanju razmena sa
drugim domainstvima na kraju decenije u poreenju sa periodom na
njenom poetku.
Dodatni rad, uglavnom neformalni, u trgovini i poljoprivredi. Na kraju
decenije, ovaj element strategija je bio u opadanju, prema navodima
ispitanika iz treine domainstava. anse za dodatni rad su se smanjile,
a prihodi od dodatnih radnih aktivnosti su bili sve manje dovoljni da se
zadovolje potrebe domainstava (Cveji i Babovi, 2000).
stavljaju znaajno nii kvalitet rada u smislu kontinuiteta, stabilnosti, poloaja i prava
zaposlenih i najee i zarada.
11
Istraivanje je sproveo Centar za prouavanje alternative u leto 2000. godine,
neposredno pre smene politikog reima.
12
Preko 1/3 domainstava prijavilo je smanjenje potronje na hranu, dok je 1/2 domainstava iz uzorka izvestila da kupuje hranu loijeg kvaliteta u poreenju sa periodom
pre poetka transformacije. Dalje, 64% domainstava izvestilo je o smanjenju potronje
na kupovinu odee, dok je 46% domainstava izvestilo o smanjenju potronje na sredstva
za odravanje higijene (Cveji i Babovi, 2000).
13
Gotovo 60% domainstava iz uzorka je izvestilo o proizvodnji hrane sa okunice za potrebe domainstva, 33% je izvestilo da se odea ije u domainstvu i sl. (Ibid).

108

Rezultati istraivanja pokazali su, na kraju ovog perioda blokirane transformacije, anse za profilisanje relativno uspenih ekonomskih strategija (onih koje
omoguavaju bar reprodukciju domainstava na istom socijalnom poloaju, ili
njegov uspon), generalno opale. Sa stanovita pristupa socio-ekonomskih strategija domainstava, smena politikog reima 2000. godine moe se shvatiti delom
i kao nastojanje da se promeni okruenje u uslovima kada su druga nastojanja (da
se redefiniu strategije i preduzmu one uspene) bila iscrpljena.
Tokom perioda nakon 2000. godine, ispoljene su znaajne promene u ekonomskim strategijama domainstava (Tabela 1). Podaci iz 2003. godine ukazali
su da se domainstva prilagoavaju novim uslovima drutvene reprodukcije kroz
izrazitu diversifikaciju ekonomskih aktivnosti i to ne samo ukljuivanjem razliitih lanova domainstava u razliite poloaje sistema socijalne reprodukcije, ve
esto i simultanim angaovanjem jednog lana u viestrukim radnim aktivnostima (obino ne na nivou istih kvalifikacija, niti sa odgovarajuim radnim ugovorom, odnosno dozvolom). Iako direktno i dosledno poreenje sa nalazima dobijenim krajem perioda blokirane transformacije nije mogue, u sutini, slika prema
osnovnim elementima strategija ostaje vrlo slina. Naime, prema podacima iz
2003. godine, i dalje se belei znaajni udeo neregularnih formi rada, pre svega u
obliku neformalne zaposlenosti, relativno rasprostranjene aktivnosti supstitucije,
znaajni udeo poljoprivrednih aktivnosti kod domainstava koja poseduju zemljite, a koja se suoavaju sa problemom nezaposlenosti (vie u Babovi, 2009).
Izmeu 2003. i 2007. godine, odigrale su se neke znaajne promene u ekonomskim strategijama domainstava. Uee domainstava sa defanzivnim ekonomskim strategijama (pasivnim i strategijama supstitucije) je opalo, dok je poveano uee domainstava sa proaktivnim ekonomskim strategijama. anse na
tritu rada su se generalno poboljale, mada posebno za strunjaki sloj, to se
zapaa iz porasta zastupljenosti radnih strategija fokusiranih na formalnu zaposlenost meu domainstvima sa visokim kulturnim kapitalom (u kojima najmanje
jedan lan ima univerzitetsko obrazovanje). anse na tritu rada su se poboljale
i za prelazne slojeve, dok su za kvalifikovane i nekvalifikovane radnike uslovi neto poboljani tek na neformalnom tritu rada. Formalna zaposlenost je znaajno
porasla, a domainstva koja temelje svoju egzistenciju iskljuivo na formalnoj
zaposlenosti pretekla su u broju ranije najbrojnija domainstva sa radnim strategijama diversifikovanim na formalnu zaposlenost i dodatni rad. Udeo strategija
koje ukljuuju aktivnosti poljoprivredne proizvodnje je opao, ali je poljoprivredni rad i dalje ostajo znaajna dodatna ekonomska aktivnost.
Slika o strategijama znaajno je razliita u 2012. godini. U poreenju sa
prethodnim posmatranim periodom, ali i u odnosu na sliku o strategijama s poetka odblokirane transformacije, slika iz 2012. godine pokazuje jednu znaajno
kontrahovanu sferu ekonomskih aktivnosti domainstava. To se vidi pre svega
109

iz znaajnog porasta udela domainstava sa pasivno-defanzivnim strategijama

(pasivnom i strategijom supstitucije), a zatim i iz poveanja udela fokusiranih
strategija na raun diversifikovanih. Sfera trinog rada se suzila, a aktivnosti
supstitucije su premaile i nivo koji su beleile u 2003. godini. Iako je neformalna zaposlenost, kao vrsta radno fokusirane strategije, ostala na istom nivou kao
i u prethodna dva perioda, udeo dodatnih, neformalnih i neregularnih formi rada
koje su se ranije kombinovale sa osnovnim zaposlenjem je znaajno opao, zbog
ega su diversifikovane strategije znaajno smanjile udeo. Podaci takoe ukazuju
i na opadanje rada u poljoprivredi, to je znaajno uticalo da u ukupnoj slici strategije fokusirane na formalnu zaposlenost znaajno porastu, iako, kao to znamo
iz podataka o stanju na tritu rada, u istom periodu zaposlenost zapravo opada.
Tabela 1. Domainstva prema tipovima strategija, uporedni podaci
za 2003, 2007. i 2012. godinu

Pasivna
Supstitucija
Radna fokusirana ukupno

2003.
6,4
12,3
40,7

% domainstava
2007.
5,7
8,9
45,2

Formalna zaposlenost

20,6

29,2

37,3

Neregularni rad

10,0

11,4

11,0

Poljoprivredni rad

10,1

4,6

3,2

40,5

40,3

23,2

Formalna zaposlenost kombinovana sa

neregularnim oblicima rada

28,1

31,2

19,7

Formalna zaposlenost kombinovana sa

poljoprivrednom proizvodnjom

8,4

5,3

1,3

Poljoprivredna proizvodnja kombinovana

sa neregularnim radom

4,0

3,8

2,2

100,0

100,0

100,0

Tip strategije

Radna diversifikovana ukupno

Ukupno

2012.
11,7
13,6
51,5

Slika o osnovnim distribucijama strategija moe, bez dubljih uvida, da ostavi utisak konsolidacije modernog trita rada jer se marginalni oblici ekonomskih
aktivnosti i udeo strategija koje kombinuju formalnu zaposlenost sa neformalnim
oblicima rada i poljoprivrednom proizvodnjom smanjuje. Meutim, paljiviji
uvid u nalaze istraivanja ukazuje da, naalost, nije u pitanju ovakav trend. Naime, u prilog zakljuku o oskudnijim ekonomskim aktivnostima domainstava iz
uzorka govori i uporedni podatak o zastupljenosti pojedinih kljunih oblika aktivnosti na osnovu kojih su konstruisani tipovi strategija. Iz podataka predoenih
110

u narednoj tabeli moe se uoiti da su svi oblici radnih aktivnosti manje zastupljeni meu domainstvima u uzorku u poslednjoj posmatranoj godini u odnosu na
2007, kao i da su aktivnosti supstitucije, neregularni oblici rada i poljoprivredna
proizvodnja u formi osnovne ekonomske aktivnosti domainstva znaajno manje
zastupljene i u odnosu na 2003. godinu.
Tabela 2. Zastupljenost pojedinanih oblika ekonomskih aktivnosti
meu domainstvima iz uzorka (u %)
Rasprostranjenost razliitih oblika ekonomskih aktivnosti
Domainstva sa aktivnostima supstitucije
Domainstva sa formalno zaposlenima
Domainstva iji lan/ovi obavljaju neregularni rad
Domainstva u kojima se obavlja poljoprivredni rad kao jedna od osnovnih aktivnosti

2003.

2007.

2012.

74,8
56,2

71,6
63,9

62,7
58,8

55,3

48,7

33,8

22,9

13,6

7,8

Dakle, podaci iz tabele ukazuju da se ukupna koliina ekonomske aktivnosti koja se obavlja kroz razliite forme rada znaajno smanjila. Meutim, ovo
smanjenje je vee kod marginalnih oblika rada, pa formalna zaposlenost, iako
takoe belei opadanje, opada manje nego druge forme ekonomskih aktivnosti,
te u relativnom smislu poveava udeo u odnosu na druge ekonomske strategije
domainstava.
Kada se karakteristike ekonomskih strategija domainstava nastoje sagledati u kontekstu socijalne stratifikacije, moe se uoiti da je trend promena u
osnovi slian kod domainstava razliitih drutvenih slojeva (Tabela 3). Ovi trendovi se daju sumirati na sledee:
Poveanje udela pasivno-defanzivnih strategija u 2012. godini u odnosu
na 2007. registruje se u svim slojevima. Najvee poveanje udela pasivne i strategije supstitucije belee se kod prelaznog sloja (od ak 15,1%),
dok kod sloja nekvalifikovanih radnika tradicionalno ostaju visoko zastupljene i u 2012. godini udeo ovih strategija belei ak 37,6% kod
ovog sloja. Osim toga, podaci o zastupljenosti strategije supstitucije
kod poljoprivrednika ukazuju na poveanje udela ekonomske aktivnosti koja nije usmerena na trite.

Poveanje udela strategije fokusirane na formalnu zaposlenost registruje se u svim slojevima. Ipak, strategija oslanjanja iskljuivo na formalnu zaposlenost veinski je prisutna samo u domainstvima strunjaka
(u 54,9% sluajeva).
111

112

Ovo poveanje udela strategija oslanjanja iskljuivo na formalnu zaposlenost desilo se na raun velikog opadanja udela diversifikovanih strategija koje kombinuju formalnu zaposlenost sa drugim oblicima rada,
poput neformalnih i neregularnih, poljoprivredne proizvodnje i sl.
Strategije fokusirane na neregularne forme rada su konstantno niske
kod strunjaka, njihov udeo je prepolovljen kod nekvalifikovanih radnika, dok se kod prelaznog i sloja VKV i KV radnika belei porast u
odnosu na 2007.
Primetno je opadanje svih oblika ekonomskih strategija koje ukljuuju
poljoprivrednu proizvodnju, to je posebno znaajno u kontekstu domainstava kojima je rad u poljoprivredi osnovna ekonomska delatnost.
Kao to je ve napomenuto, delom se opadanje udela strategija fokusiranih na poljoprivredni rad desilo zbog povlaenja poljoprivrednih domainstava iz trine proizvodnje u proizvodnju za sopstvene potrebe,
koja je kljuni oblik strategije supstitucije. Pored toga, poveanje udela domainstava sa strategijom supstitucije kod domainstava iz sloja
poljoprivrednika povezano je sa smanjenjem udela domainstava koja
kombinuju trinu poljoprivrednu proizvodnju i neregularni rad.

113

Prelazni

KV radnici

NKV radnici

Poljoprivrednici

39,8

6,6

Formalna
zaposlenost i
neregularni rad

Formalna zaposlenost i polj.

proizvodnja

2,3

36,5

1,5

22,1

1,3

5,8

54,9

10,5
4,8

10,1

40,3

3,8

35,0

4,3
6,5

5,3

36,2

5,7

41,1

4,2
7,5

0,8

20,7

7,7

44,0

13,2
13,6

15,4

33,8

12,4

24,8

4,8
8,7

11,3

40,8

7,6

32,0

3,2
5,1

0,4

26,1

0,4

11,8

39,5

9,7
12,1

8,7

15,4

0,8

20,4

12,7

14,1
27,0

7,2

17,5

31,3

11,7

12,4
19,9

0,4

18,8

0,9

15,0

26,9

16,7
20,9

61,0

6,4

0,6
8,5

41,6

12,8

2,3
8,7

9,0

6,8

23,7

21,1

1,5

3,0
15,4

14

Uzorkom istraivanja nije obuhvaen dovoljan broj domainstava sa vrha i dna socijalne lestvice, to je onemoguilo analizu unutargrupnih diferencijacija prema tipu strategije. Stoga su u tabeli izostavljeni podaci za slojeve menadera, preduzetnika i marginalni sloj.

Poljoprivredna
proizvodnja i
0,3
0,8
0,4
23,5 34,7 19,5
neregularni rad
Ukupno
100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

Poljoprivredna
proizvodnja

6,1

41,7

31,6

7,4

6,1
7,3

6,9
7,7

2003. 2007. 2012. 2003. 2007. 2012. 2003. 2007. 2012. 2003. 2007. 2012. 2003. 2007. 2012.

Strunjaci

Neregularni
rad

Pasivna
Supstitucija
Formalna zaposlenost

Tip strategije

Slojni poloaj domainstva60

Tabela 3. Domainstva prema tipu ekonomske strategije i slojnom poloaju, uporedni podaci za 2003, 2007. i 2012. godinu (u %)14

Opisane promene u strategijama u pravcu porasta pasivno-defanzivnih i radnih

usmerenih samo na formalnu zaposlenost ne mora nuno predstavljati sliku o negativnim tendencijama. U sluaju povoljnog materijalnog standarda i snane drave
blagostanja, ovakva slika ne bi nuno morala da znai pogoranje ivotnih uslova za
domainstva. Meutim, nekoliko vanih injenica treba imati na umu kada se ocenjuju opisani trendovi. Prvo, znaajno opadanje ukupne koliine rada koja se ostvaruje u
drutvu i koja se na osoben nain sagledava kroz pristup ekonomskih strategija domainstava ukazuje da je mnogo manje napora angaovano na proizvodnji ekonomskog
bogatstva u drutvu. U tom smislu, ova slika o pasivizaciji i suavanju polja ekonomskog delovanja domainstava, koja se desila nakon 2007. godine, prua sumornu sliku sa stanovita potencijala za razvoj drutva Srbije. Drugo, potrebno je imati na umu
da ove promene u ekonomskim strategijama prati i pogoranje materijalnog poloaja
domainstava prelaznih i slojeva VKV i KV radnika, to indirektno upuuje na to da
nije re o pasivizaciji ili smanjenju diversifikovanosti radnih aktivnosti zbog poboljanja materijalnog standarda, ve pre zbog nepovoljnih okolnosti na tritu rada, kako
formalnom, tako i neformalnom. Naime, kada se uporede prosene vrednosti koje
drutveni slojevi belee na skali materijalnog poloaja nezavisno od tipa ekonomske
strategije, primeuje se da upravo ova dva sloja belee pogoranje, dok se kod preduzetnika registruje poboljanje, a kod strunjaka odravanje materijalnog poloaja na
istom nivou kao u prethodnom periodu. Relativno poboljanje materijalnog poloaja
registruje se i kod NKV radnika, mada na dnu lestvice. Materijalni status poljoprivrednika nije promenjen u poslednja dva posmatrana perioda.
Tabela 4. Domainstva prema slojnom i ekonomskom poloaju15

Drutveni
sloj

Preduzetnici
Strunjaci
Prelazni sloj
KV radnici
NKV radnici
Poljoprivrednici

2003.
Prosena
vrednost na
skali ekonomskog
poloaja
4,03
3,24
2,88
2,39
1,86
2,33

0,99
1,01
0,99
0,90
0,75

2007.
Prosena
vrednost na
skali ekonomskog
poloaja
3,96
3,68
3,21
2,73
2,09

0,89
0,98
1,00
0,91
0,78

0,86

2,62

0,81

St.
dev.

St.
dev.

2012.
Prosena
vrednost na
skali ekonomskog
poloaja
4,21
3,72
3,05
2,69
2,22
2,62

St.
dev.
0,98
1,01
1,00
0,95
0,82
0,93

Prosena vrednost ekonomskog poloaja je izraunata na osnovu skale zasnovane na kompozitnom indeksu sainjenom od oko 50 varijabli koje mere prihode, imovinu
i potronju domainstava, a u kojoj je najnii poloaj vrednovan sa 1, a najvii sa 5.
15

114

U prilog tezi o prinudnom povlaenju sa trita rada govore i subjektivne

percepcije ansi. Jo od prvog istraivanja 2000. godine, ispitivane su strateke
orijentacije za koje se pokazalo da jako dobro iskazuju na koji nain ispitanici
percipiraju postojee okolnosti, kako se u datim uslovima orijentiu i planiraju
kljune strateke pravce akcije usmerene na ouvanje ili poboljanje poloaja
svog domainstva. Ista formulacija pitanja: ta planirate da preduzmete u naredne dve godine da biste Vi i Vaa porodica iveli bolje?, ponovljena je u svakom
istraivanju i, zahvaljujui tome, imamo uporedive podatke za itav period. Pokazalo se da u periodima nepovoljnih uslova raste broj onih koji iskazuju pasivnu
orijentaciju, odnosno stav da ne planiraju nita, da ekaju da se promene okolnosti, dok opada udeo onih koji planiraju da preko razliitih promena u radnim
angamanima ostvare boljitak. Iz naredne tabele se moe primetiti da su strateke
orijentacije na rad, percepcija da se preko rada moe ostvariti boljitak, u 2012.
godini nie nego u 2000, te da je pasivna orijentacija, odnosno oseanje nemoi,
izraenije u aktuelnom periodu nego to je to bilo na kraju perioda blokirane
transformacije.
Tabela 5. Prioritetna strateka orijentacija ispitanika uporedni podaci
za 2000, 2002. i 2003.
Strateka orijentacija

% ispitanika
2000.

2003.

2007.

2012.

28,0

28,6

38,0

24,7

6,1

10,3

5,0

Iseljavanje u inostranstvo

5,6

5,4

1,1

2,9

Ulaganje u stanovanje, u
druge lanove porodice

5,3

6,9

5,6

Pasivna orijentacija

45,0

31,8

31,7

46,6

Ostalo, ne zna

21,4

22,8

12,0

15,2

Ukupno

100,0

100,0

100,0

100,0

Radne orijentacije
Orijentacija na obrazovanje

Na kraju ove analize, ostalo je da se predoi jo jedan aspekt problema

koji se prati iz ciklusa u ciklus istraivanja ekonomskih strategija domainstava.
Naime, prate se prosene vrednosti materijalnog poloaja razliitih slojeva u zavisnosti od tipa ekonomske strategije koju primenjuju. Ovo uporeivanje, izmeu
ostalog, ukazuje na efekte koje strategije imaju umetajui se izmeu slojnog i
materijalnog poloaja domainstava. Kada se tri posmatrana perioda uporede,
uoava se da su kontinuirano i kod svih slojeva diversifikovane radne strategije
povezane sa najviim ekonomskim poloajima. Meutim, u 2012. godini razlike
115

izmeu domainstava koja odlikuje diversifikovani rad i onih koja su fokusirana

samo na jedan tip radne aktivnosti, manje su nego u dva prethodna perioda. U
sluaju NKV radnika, ova razlika gotovo i ne postoji, a izrazito je mala i kod
strunjaka. Najveu razliku u materijalnom poloaju ova da tipa strategije proizvode kod sloja poljoprivrednika.
Razlika je takoe smanjena izmeu pasivne i strategije supstitucije, izuzev u sloju poljoprivrednika, kod kojih je pasivna strategija povezana sa viim
materijalnim poloajima i u odnosu na radnu strategiju fokusiranu iskljuivo na
poljoprivrednu proizvodnju. Ovde je, meutim, potrebno uiniti jednu napomenu. U poslednjem istraivanju pokazalo se da se unutar sloja poljoprivrednika
izdvaja jedna ua kategorija farmera koji su izrazito trino orijentisani, angauju radnu snagu i imaju proizvodnju velikog obima. Oni su prvi put prebaeni u
sloj preduzetnika jer, po svim karakteristikama, vie spadaju u sloj preduzetnika
u poljoprivredi nego sitnih seljaka koji se poljoprivrednom proizvodnjom bave
na tradicionalniji nain, odnosno, tek su delimino trino orijentisani. Iskljuivanjem tih krupnih proizvoaa, mogue je da se dobio efekat uticaja poljoprivredne penzije, koja koliko god da je niska, donosi bolje uslove nego to je sitna,
tradicionalna poljoprivredna proizvodnja. Na znaaj penzije (poljoprivredne ili
bilo koje druge) ukazali su i nalazi ranijeg istraivanja o socijalnoj iskljuenosti u
ruralnim oblastima Srbije. Naime, penzija predstavlja kljuni faktor za opstanak
domainstva iznad linije siromatva (Cveji et al., 2010.). No, u cilju korektne
interpretacije, potrebno je napomenuti da i sitna trina proizvodnja opet pravi
veliku razliku u materijalnom poloaju poljoprivrednih domainstava u odnosu
na situaciju kada proizvode samo za sopstvene potrebe.
U celini gledano, moe se zakljuiti da su procesi poveanja statusne konzistencije nastavljeni i u uslovima recesije, ali da ekonomske strategije i dalje
znaajno diferenciraju domainstva unutar istih slojeva, mada manje nego tokom ranijih perioda. To ukazuje na izvesnu unutarslojnu homogenizaciju prema
materijalnom poloaju u kontekstu ukupnog smanjivanja koliine ekonomskih
aktivnosti i suavanja proaktivnih, radnih strategija na fokusirane.

Zakljuak
Slika o ekonomskim strategijama domainstava posmatrana u tri vremenska preseka 2003-2007-2012. godine ukazuje na protivrene trendove. U prvom
posmatranom periodu (2003-2007) zabeleeno je poboljanje u smislu poveanog
udela proaktivnih, radnih strategija, formalne zaposlenosti, posebno kod strunjakog i prelaznog sloja. Pored toga, povean udeo formalne zaposlenosti kao
jedinog osnova egzistencije domainstava i opadanje diversifikovanih strategija u
116

kojima se kombinuju razliite forme rada, nalazilo se u sri trenda poveane kristalizacije slojnih poloaja koja se odvijala bar na vrhu stratifikacijske lestvice.
Nalazi istraivanja o ekonomskim strategijama domainstava iz 2012. godine
ukazuju na znaajne promene koje su se odigrale u uslovima duboke ekonomske
krize. Udeo pasivno-defanzivnih strategija je znaajno porastao i kod nekih slojeva
premaio nivo s poetka perioda reaktivirane tranzicije. Uz opadanje udela proaktivnih radnih strategija, belei se i znaajno opadanje udela diversifikovanih radnih
strategija, te poveanje strategija koje podrazumevaju oslanjanje iskljuivo na formalnu zaposlenost lanova domainstva. Meutim, ovo poveanje udela strategija
koje podrazumevaju iskljuivo oslanjanje na formalnu zaposlenost nije posledica
stvaranja veeg broja radnih mesta na formalnom tritu rada, ve opadanja ansi
za obavljanje drugih, neregularnih formi rada. Slika o strategijama ostavlja utisak
kontrahovanja ukupne ekonomske aktivnosti, koja je praena pogoranjem materijalnog poloaja kod prelaznih i slojeva kvalifikovanih radnika. U uslovima ovakvog
kontrahovanja ekonomskih aktivnosti domainstava, nastavljeni su procesi poveanja statusne konzistencije drutvenih slojeva, sa jasnijim meuslojnim razlikama i
izvesnom unutarslojnom homogenizacijom prema materijalnom statusu.
Literatura:
Anderson, M., Bechhofer, F. & J. Gershuny (eds.) (1994) The Social and Political
Economy of the Household, Oxford: Oxford University Press
Babovi, M. 2004. Ekonomske strategije domainstava u post-socijalistikoj transformaciji Srbije, u: Mili, A. (ur.). Drutvena transformacija i strategije
drutvenih grupa: Svakodnevica Srbije na poetku treeg milenijuma. 239275. Beograd: ISIFF.
Babovi, M. 2009. Post-socijalistika transformacija i socio-ekonomske strategije
domainstava u Srbiji. Beograd: ISIFF.
Babovi, M. 2010. Ekonomske strategije domainstava u Srbiji 2003-2007, u:
Cveji, S. (ur.). Suivot sa reformama. Beograd: ISIFF; igoja tampa.
Babovi, M. i S. Cveji. 2002. Strategije opstanka domainstava u Srbiji = Survival
strategies of households in Serbia. Sociologija, 2: 97-126.
Boli, S, Mili, A. (ur.) 2002. Srbija krajem milenijuma: razaranje drutva, promene i svakodnevni ivot, Beograd: ISIFF
Boli, S. 2003. Blocked Transition and Post-Socialist Transformation: Serbia in the
Nineties. Review of Sociology, Vol. 9, No. 2: 27-49.
Boli, S. (2004) Post-socijalistika transformacija i nove radne orijentacije: Srbija
1990-2003. godine, u Mili, A. (ur.) Drutvena transformacija i strategije
drutvenih grupa: svakodnevica Srbije na poetku treeg milenijuma, Beograd, ISIFF: 111-150

117

Boli, S. Razaranje i rekonstitucija drutva. Srbija na prelazu u 21. vek. Beograd:

Slubeni glasnik, u tampi.
Cveji, S. i M. Babovi. 2000. Strategije opstanka domainstava u Srbiji, izvetaj
iz istraivanja. Beograd: CPA.
Cvejic, S, Babovic, M, Bogdanov, N, Petrovic, M, Vukovic, O. 2010. Socijalna iskljucenost u ruralnim oblastima Srbije, UNDP, Beograd.
Lazi, M. 1995. Osobenosti globalne drutvene transformacije Srbije, u: Boli,
S. (ed.). Drutvene promene i svakodnevni ivot: Srbija poetkom devedesetih. Beograd: ISIFF.
Lazi, M. (ur.) 2000. Raji hod, Filip Vinji, Beograd
Lazi, M. 2002. (Re)strukturisanje drutva u Srbiji tokom 90-ih = (Re)structuring
of Serbian society during the 1990s, in: Boli, S., A. Mili (ur.). Srbija
krajem milenijuma: razaranje drutva, promene i svakodnevni ivot. 1734. Beograd: ISIFF.
Lazi. M. i S. Cveji. 2004. Promene drutvene strukture u Srbiji: Sluaj blokirane
post-socijalistike transformacije, u: Mili, A. (ur.). Drutvena transformacija i strategije drutvenih grupa: svakodnevica Srbije na poetku treeg milenijuma. 39-70. Beograd: ISIFF.
Lazi, M. i J. Pei. 2012. Making and Unmaking State Centered Capitalism in Serbia. Beograd: ISIFF; igoja tampa.
Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave RS. 2011. Izvetaj o razvoju
Srbije. Beograd.
Republiki zavod za razvoj. 2008. Izvetaj o razvoju Srbije. Beograd.
Republiki zavod za statistiku. 2012. Statistika nacionalnih rauna. http://webrzs.stat.
gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=61 (preuzeto 28. 4. 2013).

118

Dragan Stanojevi
Univerzitet u Beogradu, Srbija
Filozofski fakultet

MEUGENERACIJSKA OBRAZOVNA POKRETLJIVOST

U SRBIJI U XX VEKU
INTERGENERATIONAL EDUCATIONAL MOBILITY
DURING XX CENTERY IN SERBIA
Summary
In this paper, the author aims to present the characteristics of intergenerational educational mobility in Serbia in the twentieth century.
The results indicate several important processes. The first relates to the
accelerated literacy and increased coverage of the school system at all
educational levels throughout the whole period. The second depicts
changes in access to education depending on the educational level of
parents (and other factors). The period by the beginning of the fifties is
characterized by a low degree of educational mobility, high importance
of the education of parents, but also at the same time relatively greater importance of systemic factors in the educational achievement of
children. From the mid-fifties to mid-seventies, there was an expansion
of channels of education while the period of the eighties brought an
increase of immobility

Uvod
Bilo da je naglasak na pripremi za obavljanje odreenog zanimanja, socijalizaciji za ivot u kompleksnom drutvu ili oplemenjivanju due, obrazovanje
je tokom XX veka postalo znaajna sila transformacije drutvenih odnosa. Dve
grupe faktora se najee koriste za objanjenje ovog modernizacijskog procesa. Prva istie znaaj uzroka na makro nivou poput stepena industrijalizacije
(razvoj sekundarnog, tercijarnog sektora), urbanizacije, institucionalnih politika,
ekspanzije obrazovnog sistema, dok druga postulira znaaj mikro mehanizama
(na nivou pojedinca i njegove porodice) za obrazovno postignue. Dok je u pr119

vom sluaju fokus na tempu i obuhvatu obrazovanja tokom vremena, u drugom

je na nejednakom pristupu obrazovanju, postignuu tokom obrazovanja i ansi da
se steeni kulturni kapital kapitalizuje na tritu rada.
Cilj ovog rada je da prikae odnos obrazovanja roditelja i obrazovanja njihove dece tokom veeg dela dvadesetog veka (1930-2000. godine) u Srbiji, odnosno da pokua da ponudi odgovor na dva povezana pitanja: 1. kakve su osobine
meugeneracijske obrazovne pokretljivosti u ovom periodu i 2. kakav je uticaj
nivoa obrazovanja roditelja na nivo obrazovanja dece kroz dvadeseti vek (da li je
ovaj uticaj isti ili se menjao tokom vremena); na ovom nivou emo pokuati da
odgovorimo i na to kakav je relativni doprinos obrazovanja roditelja u odnosu na
druge faktore. Postavljeni ciljevi su u veoj meri eksplorativni nego eksplikativni
jer je akcenat na prepoznavanju osnovnih trendova meugeneracijske obrazovne
pokretljivosti tokom veeg dela XX veka.
Sa nastajuim strukturnim promenama nakon Drugog svetskog rata (industrijalizacije, urbanizacije, irenja obuhvata kolstva na svim nivoima) dolazi do
znaajnih institucionalnih napora da se kanali obrazovanja proire i da se to vei
broj ljudi opismeni i struno osposobi za ubrzanu industrijalizaciju i sve vee
potrebe dravne uprave. Istovremeno, pristup svim nivoima obrazovanja je znaajno uslovljen porodinim poreklom i, za ovaj rad posebno znaajno, nivoom
obrazovanja roditelja.
Bavei se problemom meugeneracijske pokretljivosti, istraivai su se
najee fokusirali ili na odnos klasne/slojne pokretljivosti ili uticaja klasne/
slojne pozicije roditelja na nivo obrazovanja dece. Tek u poslednje dve decenije pitanja meugeneracijske obrazovne pokretljivosti poinju da dobijaju na
znaaju.

Teorijski okvir
Za objanjenje odnosa obrazovanja roditelja i obrazovanja dece, u istraivanjima i literaturi se najee polazi iz jednog od dva teorijska okvira: teorije
transmisije kulturnog kapitala i teorije racionalnog izbora.
Iako ova dva stanovita nisu nuno suprotstavljena, izmeu njih postoje
znaajne razlike. Teorija kulturnog kapitala poiva na shvatanju drutvene startifikacije Burdijea u kojoj se polazi od toga da e pozicija koju e individua zauzeti
u drutvu zavisiti u znaajnoj meri od kulturnog kapitala porodice iz koje potie
(pored ekonomskog i socijalnog porodinog kapitala). Dve su kljune institucije u reprodukciji drutvenih poloaja: obrazovni sistem i porodica. Obrazovni
sistem je u ovoj vizuri u funkciji onih porodica i njihovih potomaka koji ve
imaju visok kulturni kapital, tako da je kljuna funkcija obrazovnih institucija
120

reprodukcija klasnih odnosa. Obrazovni sistem je najefektivniji nain perpetuiranja postojeih socijalnih obrazaca jer istovremeno omoguuje opravdanje socijalnih nejednakosti i daje na znaaju kulturnom nasleu koje je socijalni poklon
koji se tretira kao prirodni (Burdije, 1974: 32, nav. prema Sullivan, 2001: 894).
Reprodukcija poloaja se vri kroz jezike i kulturne kompetencije koje obrazovni kurikulumi implicitno sadre, tako da samo unutar porodice pripremljena
deca mogu razumeti zahteve obrazovnog sistema (Bourdieu, 1986: 59). Bolje
obrazovani roditelji e bolje osposobiti svoje dete za kolske programe, ime e
deca jo od osnovnog obrazovanja stei prednost unutar sistema. Ova deca e
ispoljavati i vei stepen vrednovanja samog sistema jer e raspodela nagrada ii
njima u korist. Sam obrazovni sistem uspeh i neuspeh dece tokom kolovanja ne
tretira kao razlike nastale na nejednakom poznavanju skrivenih kodova uslovljene razliitom pristupu obrazovnim, ali i drugim resursima njihovih roditelja, ve
kao zaslugu za upornost, rad i inteligenciju. Ovakva situacija dovodi do toga da
e se nii drutveni slojevi, anticipirajui odnos trokova i dobiti tokom i nakon
zavretka procesa obrazovanja, ee odluivati za odustajanje od procesa obrazovanja na odreenom nivou. Burdije primeuje da obrazovna hijerarhija korespondira sa klasnom, pa vii drutveni slojevi imaju kako vie obrazovanje, tako
i okupiraju najvei broj prestinih obrazovnih institucija. Homologija ova dve
strukture obrazovne i stratifikacijske prisutna je jer su razliiti oblici kapitala
(ekonomski, socijalni i kulturni) meusobno konvertibilni. I druge studije pokazuju da je najei oblik transmisije dobara porodice, preko obrazovnog sistema
(Ganzeboom et al., 2000), odnosno da se socio-klasni poloaj prenosi najee
tako to se deci omoguava poeljno obrazovanje.
Kulturni kapital Burdije deli na tri vrste: otelotvoren, institucionalizovan i
objektifikovan (Bourdieu, 1986). Prva dva kapitala se ne mogu direktno preneti
od strane roditelja deci, ve roditelji svojim stilom ivota i roditeljstva stvaraju
uslove u kojima deca stiu sline navike, ukuse, distinkcije kao i oni i pritom
kreiraju pozitivan odnos prema procesu obrazovanja u kojem se deca bolje snalaze ukoliko su im roditelji obrazovaniji. Iako istraivanja (De Craaf et al., 2000;
Kraaykamp and Eijck, 2010; Sullivan 2001; Ganzeboom et al., 2000) pokazuju
da sve tri vrste kulturnog kapitala roditelja imaju znaajnu prediktivnu mo za
sve tri vrste kapitala dece, institucionalizovani kulturni kapital roditelja pokazuje najvei direktan efekat na nivo obrazovanja dece. Visokoobrazovani roditelji
e visoko vrednovati sistem obrazovanja (posebno visokog obrazovanja), ee
e se ukljuivati u kolske obaveze svoje dece (pomo oko domaih zadataka),
stimulisati ih da vredno ue i omoguiti ambijent unutar porodice koji je stimulativan za proces uenja, kroz npr. posedovanje kune biblioteke, raznih uila,
porodinih putovanja koja imaju i obrazovni karakter i sl. (Kraaykamp and Eijck,
2010: 212).
121

Drugi teorijski okvir vei naglasak stavlja na racionalne odluke roditelja

i deteta nego na sistem nejednakog pristupa (iako anticipacija ove dimenzije
jeste bitan element prilikom donoenja odluke o nivou i tipu obrazovanja). Beker (1993; 1986) polazi od teorija razvijenih u okviru mikroekonomije i, razmatrajui meugeneracijsku mobilnost kao kljunu temu, vidi racionalni izbor
roditelja koji preko ulaganja u sopstvenu decu tee maksimizaciji dobiti najpre
svoje dece, a zatim i itave porodice. Roditelji svojoj deci ele sve najbolje
ali, anticipirajui njihovo suoavanje sa tritem rada nakon zavretka obrazovanja, nastoje da kalkuliu trokove i koristi od ulaganja (Lillard and Willis,
2004). Dobit od ulaganja u prvom redu kroz obrazovanje vidi se kao prihod
koji e dete ostvarivati nakon zavretka obrazovanja i samim tim doprinositi
dobrobiti porodice, ili makar nee zavisiti od raspoloivih prihoda roditelja.
Odluke e zavisiti kako od procenjenih trokova (visine i duine plaanja), tako
i posedovanja relevantnih informacija. Meutim, same odluke su uvek drutveno kontekstualizovane, tako da je promene u odlukama porodica koje pripadaju istom drutvenom sloju/klasi mogue sagledati kao racionalne odluke na
sistemske promene. Ukoliko doe do znaajne ekspanzije sistema obrazovanja
na odreenom nivou ili znaajnih subvencija od strane drave kolovanju (kroz
stipendije i kredite), porodice iz niih slojeva e lake doneti odluku o ukljuivanju dece u sistem obrazovanja, odnosno ostanak u njemu due od sopstvenog
(Checchi, 2005).

Klasno-slojne nejednakosti i unutargeneracijska

i meugeneracijska pokretljivost
Meugeneracijska pokretljivost je u sociologiji najee povezana sa klasnim/slojnim pomeranjima. S obzirom da je obrazovanje (implicitno ili eksplicitno) esto ve sadrano u klasnim/slojnim shemama, povezanost slojne i obrazovne reprodukcije/pokretljivosti ini nam se veoma znaajnim za objanjenje
konteksta odnosa strukturnih i porodinih mehanizama pokretljivosti u Srbiji u
XX veku (s obzirom da izostaju radovi u domaoj nauci koji se bave iskljuivo
obrazovnom pokretljivou).
Klasno-slojne nejednakosti i unutargeneracijska i meugeneracijska pokretljivost su u domaoj sociologiji teme koje su aktuelne od njenog osnivanja.
Otvarajui pitanja funkcionisanja jednog drutva koje je pretendovalo na drutvenu ravnopravnost svih slojeva i drutvenih kategorija, merenje dostizanja ovih
ideala je, pored saznajnih, imalo i svoje drutveno-politike implikacije. Istraivanja i analize bili su aktuelni tokom socijalizma (Mili, 1996; Janiijevi, 1972;
Vrcan, 1974, Popovi, 1984, 1987, 1991; Zveki, 1981; Bogdanovi, 1987, 1991,
122

1992; Berkovi, 1986; Lazi, 1987), a i nakon otpoinjanja postsocijalistike

transformacije. (Lazi, 1994, 1996, 2000, 2011; Vukovi, 1994, 1997; Miladinovi, 1993, 2004; Cveji, 2000, 2006; Lazi i Cveji, 2004).
Pre Drugog svetskog rata drutvo je bilo u velikoj meri egalitarno, ali
samo zahvaljujui tome to je najvei deo drutva sainjavalo seosko/poljoprivredno stanovnitvo (Lazi, 1987). Pokretljivost, meugeneracijska i unutargeneracijska, bila je niska, dok su, usled nerazvijenosti industrije, stope
klasne/slojne samoreprodukcije bile prilino visoke. Novi socijalistiki poredak je pokrenuo ubrzanu industrijalizaciju koja je praena ubrzanom urbanizacijom i deagrarizacijom. U ovoj fazi je drutvo bilo prilino otvoreno za
drutvenu promociju niih drutvenih slojeva. Meutim, ni u ovom periodu
anse za drutveni uspon nisu bile podjednake za sve. Nakon prvog perioda
industrijskog zamaha, dolazi do usporavanja industrijalizacije i nemogunosti daljeg razvoja sektora usluga, to dovodi do izvesnog klasnog zatvaranja,
odnosno vee samoreprodukcije.
Autori koji prouavaju drutvene nejednakosti, u razliitim studijama su
konstatovali postojanje navedenih nejednakosti. Mili (1996: 201-209), poetkom ezdesetih godina, primeuje postojanje niih ansi dece iji su roditelji poljoprivrednici da dou do nemanuelnih zanimanja, kao i relativnu otvorenost istih
za decu iji su roditelji radnici. Autor, takoe, uoava veoma visoku reprodukciju
nemanuelnih slojeva. Analize tokom sedamdesetih godina ukazuju na dodatno
zatvaranje slojeva (posebno poljoprivrednog) i sve manje anse za socijalno kretanje nadole za sve slojeve, ali jo uvek postojanje otvorenosti za promociju za
decu radnika u nemanuelna zanimanja (Sekuli, 1984; Janiijevi, 1972; Zveki,
1981). Osamdesetih godina poinje da dominira teza o klasnoj konsolidaciji u
socijalizmu u krizi1. Poredei rezultate 1990-1960. godine, Bogdanovi (1992)
primeuje da je kljuna razlika u pokretljivosti zapravo via samoreprodukcija
nemanuelnih pozicija.
Lazi i Cveji (2004: 46-47) predlau klasifikaciju perioda drutvene pokretljivosti u Srbiji nakon Drugog svetskog rata kroz etiri faze: 1. modernizacija,
2. kriza socijalizma, 3. blokirana socijalistika transformacija i 4. odblokirana
transformacija. U periodu socijalistike modernizacije, ubrzana industrijalizacija
je ila pod ruku sa znaajnom potrebom za obuenom i strunom radnom snagom
i deagrarizacijom, tako da je ovaj period obeleen visokim stopama pokretljivosti koje su bile uslovljene strukturnim promenama. Drugu fazu, koja nastupa od
sedamdesetih godina, karakterie postepeno klasno zatvaranje usled usporavanja
industrijalizacije, odnosno dostizanja odreenih limita privrednog sistema.
Do slinih rezultata dolazi i Lazi (1987) prouavajui drutvo Hrvatske. On
uoava da, osim kolektivno-vlasnike klase, sve ostale klase karakterie visok stepen
zatvorenosti.
1

123

U dve studije u kojima se analiziraju dinamiki aspekti pokretljivosti, Lazi

(1987, koji analizira period pre i posle socijalistike revolucije u Hrvatskoj) i
Cveji (2006, koji analizira period socijalizma u Srbiji) dolaze do slinih rezultata. Dok je samoreprodukcija svih slojeva pre socijalizma bila izuzetno visoka
(ukupna samoreprodukcija je iznosila preko 90%), tokom socijalizma dolazi do
znaajne pokretljivosti koja svoj najvei zamah ima u prvih dvadesetak godina
funkcionisanja sistema. U prvom periodu socijalizma dominira poljoprivredni
sloj kao glavna regrutaciona osnova za manuelna i nemanuelna zanimanja, da bi
ve sa sledeom generacijom to postala radnika klasa. Za generacije koje su roene krajem etrdesetih i poetkom pedesetih godina mogunost da preu u neki
od viih slojeva se smanjuju, odnosno primeuje se stabilizacija klasne reprodukcije (ukupna samoreprodukcija iznosi oko 35%). Poljoprivrednici i u ovom
periodu imaju najniu stopu samoreprodukcije i njihov uspon ini jo uvek najvei deo pokretljivosti (stopa samoreprodukcije se stabilizuje na oko 35%), dok
se u ovom periodu samoreprodukcija radnike i uslune klase stabilizuje na neto
preko 60%. Naime, nakon perioda brze industrijalizacije, sistem dostie svoje
limite i, iako je uspeo da povue veliki broj poljoprivrednika u industriju i od
potomaka seljaka naini radnike, istovremeno ne uspeva da daljim razvojem tercijarnog sektora uspostavi isti trend prelaska potomaka iz klase radnika u uslunu
klasu (Cveji, 2006: 55-59). Ovakvo stanje pogoduje uspostavljanju i reprodukciji drutvenih privilegija koje se ogledaju u nejednakim ansama prenoenja
kapitala (obrazovnog, ekonomskog i mogunosti zaposlenja) potomcima koje
su ve bile neravnomerno raspodeljene. U poznom socijalizmu Srbije moemo
uslovno govoriti o jasnoj klasnoj konstituisanosti koja se ogleda u zatvorenosti
srednje, izolovanosti nie i relativne propustljivosti kolektivno vlasnike klase za
potomke iz srednje.
Blokirana i odblokirana postsocijalistika transformacija donose nova
gibanja u meugeneracijskoj pokretljivosti. Prva je, usled izolovanosti, ratnog
okruenja i odsustva volje za brzim promenama u privredi i politici, dovela do
drastinog osiromaenja i jo izraenije klasne polarizacije, da bi tek u poslednjoj
fazi reaktivirane transformacije bili svedoci izvesne stabilizacije (Lazi i Cveji,
2004).

Ulazak u sistem obrazovanja i obrazovanje kao odskona daska

Najznaajniji kanal pokretljivosti u svim modernim drutvima predstavlja
obrazovanje, kao najznaajnija spona ka tritu rada. Upravo zbog toga postoji
znaajna korelacija izmeu obrazovnog statusa i klasne ili slojne pozicije pojedinaca. Ali, i pored toga to je znaajni kanal promocije, ono je isto tako i kljuni
124

mehanizam reprodukcije slojnog poloaja, odnosno klasnog zatvaranja (Duverovi, 1987: 121). Istraivanje poetkom ezdesetih godina XX veka pokazuje da
su i u ovom periodu brzog razvoja kolskog sistema postojale znaajne razlike
u pristupu srednjem, viem i visokom obrazovanju izmeu razliitih drutvenih
slojeva. Naime, deca poljoprivrednika i radnika su u svim tipovima kola (osim
u kolama za radnika zanimanja), kao i na univerzitetu, manje prisutna od dece
iji su roditelji zanatlije, slubenici i pripadnici slobodnih profesija. Takoe, deca
iz ovih slojeva u proseku pokazuju nie postignue u srednjim kolama (Mili,
1996: 229-284, 215-216), to je potvreno i gotovo dve decenije kasnije (Ristanovi, 1979: 133). Krajem osamdesetih je ve evidentno da se, usled krize socijalizma, ogromni deo obrazovne reprodukcije premeta u okvire porodice, pa mesto u drutvenoj raspodeli i koliina materijalnih sredstava koje treba izdvojiti za
kolovanje deteta predstavljaju osnovne pokazatelje da li e do kolovanja doi
i do kog nivoa (Duverovi, 1987: 154156)2. Do istih rezultata dolazi i Cveji
(2006: 78), ukazujui da je krajem socijalizma na sceni bio pseudomeritokratski
model u kojem je nominalno postojala otvorenost ka rukovodeim poloajima
i obrazovnom sistemu, ali da je korienje ovih mogunosti u populaciji bilo
strukturno neproporcionalno i da je neravnomernost bila skoncentrisana pre
svega u pristupu obrazovanju.

Podaci i skale
Za analize smo koristili tri metoda: 1. vizuelni stope samoreprodukcije i
pokretljivosti (ukupne i po obrazovnim kategorijama) na osnovu desetogodinjih
pokretnih proseka3, 2. kolinik ansi na osnovu starosnih kohorti (prema petogoditima) i 3. linearni regresioni model kojim se meri uticaj nivoa obrazovanja
roditelja na nivo obrazovanja dece4. Prilikom izbora najadekvatnijih podataka
suoili smo se sa prilino nepovoljnom strukturom nacionalnih baza podataka u
istraivanjima sprovedenim pre 1989. godine. Za ovako osmiljenu analizu bili
su nam potrebni podaci za nivo obrazovanja roditelja i nivo obrazovanja ispitani2
Prouavajui znaaj obrazovanja za zauzimanje pozicije unutar kolektivno-vlasnike klase, Lazi (1987: 149-166) primeuje da je znaaj ovog kanala tokom vremena
porastao i postavio dodatne barijere potomcima radnike klase.
3
Koristili smo metod koji je Cveji (2006) koristio za meugeneracijsku klasnu
pokretljivost. U tabelama je prikazana godina koja je u sredini pokretnog proseka i predstavlja godinu odluke o nastavku kolovanja (vidi dalje u tekstu).
4
Metod koji koristimo je razvijen za praenje dugoronog efekta roditeljskog socio-ekonomskog statusa na nivo obrazovanja i socio-ekonomski status potomka (Ganzeboom et al., 2000).

125

ka. Uvidom u razliite baze podataka, izdvojili smo tri. Da bismo dobili dovoljno veliki uzoraki okvir, spojili smo podatke i koristili kao jedinstveni uzorak.
Prvi uzorak predstavlja istraivanje Drutvena struktura i kvalitet ivota obavljeno 1989. godine na nivou itave SFRJ, iz kog smo mi izdvojili uzorak za Srbiju bez KiM (N=3.769). Drugi uzorak predstavlja istraivanje iz 2003. godine
koje je sprovedeno na podruju jugoistone Evrope (South-East European Social
Survey Project SEESSP), iz kog smo izdvojili uzorak za Srbiju (N=2.709). I
trei uzorak predstavlja istraivanje Evropske studije vrednosti (European Values Survey EVS), sprovedeno 2008. godine (N=1.364). Ukupan uzoraki okvir
nakon spajanja baza iznosio je N=7.842. Za potrebe analize, postavili smo donju
granicu godina ispitanika na 25 godina starosti. Polazei od toga da se u visoko
obrazovanje ulazi najee odmah nakon zavrene srednje kole (sa 19-20 godina), smatrali smo da je period od 5-6 godina studiranja dovoljno dug da vei broj
studenata stekne diplomu, a svima onima koji su i posle 25 godine starosti bili
studenti pripisivali smo status visokog obrazovanja (jer smo eleli da merimo
anse da se na ovaj nivo obrazovanja ue i ostane dovoljno dugo; ukupno uee
ove grupe je ispod 1%).
Nivo obrazovanja i roditelja (korien je dominacijski princip, gde smo
uzimali najvii stupanj obrazovanja bilo kog roditelja) i ispitanika je u analizama predstavljen na dva naina: 1. kao ordinalna skala koja se sastoji od sledeih nivoa: a) bez kole, b) osnovne kole, c) srednje kole i d) vieg i visokog
obrazovanja i 2. kao intervalna skala koja predstavlja aproksimaciju godina
provedenih u procesu obrazovanja na osnovu najvieg steenog stepena formalnog obrazovanja (od 0 do 18 godina). Da bismo kontekstualizovali trenutak
kada mladi i njihovi roditelji donose odluku o nastavku obrazovanja, formirali
smo intervalnu varijablu KOHORTA5, koja je sainjena od godine roenja na
koju smo dodali 14 godina jer je to otprilike prelomna taka kada se, nakon zavretka osnovne kole, najintenzivnije razmilja o nastavku kolovanja. Pored
navedene, vremensku dimenziju smo predstavili kroz dodatnu varijablu koja je
predstavljena kroz desetogodita centriranih u odnosu na 1965. godinu (KOHORTA 1 = (KOHORTA - 1965)/10; i uzima vrednosti od -4 do 3,5). Od dodatnih varijabli bie korien pol da bismo ispitali oblike i promene tokom vremena rodno odreene meugeneracijske obrazovne pokretljivosti i za potrebe
uoavanja nelinearnih trendova etrnaest indikatorskih varijabli (KOHORTA 2)
podeljenih na petogodita.

Varijable smo formirali delimino se oslanjajui na metod koji su razvili Ganzeboom, Kramemberg i Nieuwbeerta (2000: 28-29). Za razliku od autora koji polaze od
toga da je 12. godina ivota period kada se mladi i njihove porodice odluuju za nastavak
obrazovanja, mi smo se odluili za 14, kada se naputa osnovna kola.
5

126

Analiza rezultata
Obrazovni sistem Srbije je doiveo veoma burne promene nakon Drugog
svetskog rata. Dva su kljuna faktora dovela do ekspanzije obrazovanja na svim
nivoima: 1. potreba za kvalifikovanom radnom snagom industrije u zamahu i 2.
modernizacijski efekti socijalistike ideologije koja podrazumeva visok znaaj
obrazovanja za dobrobit pojedinca i drutva. Obrazovni sistem u periodu odmah
nakon revolucije nije bio jedini, pa ak ni glavni kanal drutvene promocije jer
je tipina bila pojava obavljanja poslova i zauzimanja radnih mesta za nekoliko
stepenica vie od one koja odgovara kolskoj spremi (Flere, 1973: 73) usled
znaajne disproporcije u obrazovanim kvalifikacijama stanovnitva s jedne strane
i ponude radnih mesta koja su nastala usled industrijalizacije. Meutim, iako je
stanovnitvo obavljalo poslove za koje esto nije imalo formalne kvalifikacije,
one su sticane uz rad, kroz veernje kole, dodatne kurseve ili priznavanjem
spreme (Isto). Kroz itav ovaj period belei se konstantan porast uea onih
koji ulaze i izlaze iz procesa obrazovanja sa steenim diplomama na svim nivoima, a obrazovanju odraslih se posveuje posebna panja (Ristanovi, 1979:
59-108; Flere, 1973: 74-75). Broj osnovnih, srednjih kola i fakulteta raste, kao i
broj zaposlenog nastavnog osoblja. Iako dolazi do ekspanzije obrazovanja, sociolozi prilino rano primeuju da je pristup svim nivoima obrazovanja, kao i uspeh
koji se ostvaruje, neproporcionalno zastupljen meu stanovnitvom. Uoavaju se
znaajne regionalne razlike unutar federacije, kao i razlike na relaciji selograd,
ali i razlike koje su produkt socijalnih osobina porodice porekla.
Grafikon 1. Obrazovna struktura stanovnitva Srbije prema popisu, 1953-2011.

Izvor: RZS, 2013.

127

Prvi popis stanovnitva posle Drugog svetskog rata (Grafikon 1) daje

nam informacije o veoma niskom obrazovnom statusu stanovnitva Srbije.
Bez kole je ak 2/5 stanovnitva, dok svaka druga osoba ima samo osnovnu
kolu ili manje. Sa srednjim obrazovanjem i fakultetom je zajedno bilo manje
od 10% stanovnitva. Podaci nam dalje pokazuju da je ve do sledeeg popisnog ciklusa udeo onih koji nemaju obrazovanje znaajno opao (i to ak za
30%), a da je istovremeno dolo do poveanja udela onih sa nekim nivoom
obrazovanja. U ovom periodu je do poveanja dolo u najveoj meri kod onih
sa osnovnom kolom. Intenzivni programi opismenjavanja i promovisanja
obrazovanja dali su efekta i uee onih koji su bez kole se smanjivalo, da
bi gotovo nestalo u prvoj deceniji XXI veka. Paralelno sa programima opteg
opismenjavanja stanovnitva, teklo je i intenzivno uvoenje srednjih kola
(za radnika zanimanja, strune kole i opte gimnazije), tako da je najvea
ekspanzija bila upravo na ovom nivou koji je, po poslednjem popisu, dostigla
gotovo polovina populacije. Visoko obrazovanje belei konstantan rast tokom itavog perioda i jedino je tokom devedesetih godina primetno izvesno
usporavanje, da bi, nakon dvehiljadite godine, dolo do znaajnog poveanja
broja mladih sa diplomom vie kole ili fakuleta. Dakle, ono to je vidljivo
iz popisnih podataka jesu modernizacijski efekti perioda (post) socijalizma u
sferi obrazovanja.
Da bismo dobili precizniju sliku o tome kakva je bila obrazovna pokretljivost stanovnitva, odnosno ko je imao vee anse da se koluje, kao i da vidimo
kakva je pokretljivost bila tokom vremena, upotrebiemo vizuelne prikaze stopa
pokretljivosti i samoreprodukcije.
Grafikon 2. nam ukazuje da je ukupna pokretljivost najpre rasla sve
do sredine pedesetih godina, da bi onda, sve do kraja sedamdesetih, usledila
izvesna stagnacija na nivou od oko 60%. Zatim je dolo do znaajnog smanjenja pokretljivosti tokom osamdesetih i nove stabilizacije na niem nivou
(od oko 50%) tokom devedesetih godina. Pre Drugog svetskog rata meugeneracijska obrazovna pokretljivost bila je na viem nivou nego na kraju veka.
Meutim, ukoliko imamo na umu da je obrazovni nivo stanovnitva pre rata
bio na prilino niskom nivou, jasno je da se pokretljivost odvijala u najveoj
meri izmeu onih iji su roditelji bili bez obrazovanja i dece koja su zavravala osnovnu kolu. Kao to emo videti, i put obrazovanja dece do sledeeg
obrazovnog nivoa e biti otvoren, ali e ulazak na visoko obrazovanje biti
prepreka. Grafikon nam govori da je tokom sedamdesetih dolo do znaajnog
opadanja pokretljivosti, odnosno da su modernizacijski efekti sistema dostigli
svoje prve limite.

128

Grafikon 2. Ukupna meugeneracijska obrazovna pokretljivost

Kako je dolazilo do irenja obrazovnih kanala, tako je u ukupnom ueu

samoreprodukcije sve manje bila zastupljena samoreprodukcija onih sa osnovnom kolom i onih bez kole jer su roditelji na ovom obrazovnom nivou bili
glavna regrutna baza za vie nivoe obrazovanja. U itavom periodu, njihovo relativno uee opada (Grafikon 3). Istovremeno raste relativno uee reprodukcije
srednjokolskih statusa koji od sredine osamdesetih ine skoro 3/5 ukupne samoreprodukcije i onih sa fakultetom koji ine gotovo 2/5 (oni sa osnovnom kolom
i bez kole ine svega oko 5%).
Grafikon 3. Ukupna i relativne stope obrazovne samoreprodukcije

129

Grafikon 4. Stope samoreprodukcije obrazovni nivoi

Grafikon 4. nam govori o apsolutnoj samoreprodukciji svih obrazovnih

nivoa tokom ispitivanog perioda. Trendove moemo da posmatramo kroz tri
perioda. Prvi bi bio do poetka pedesetih godina, kada kod svih obrazovnih
kategorija postoji manje-vie konstantna i stabilna reprodukcija. Iako je veoma mali udeo onih sa visokim obrazovanjem, u ovom periodu ak 70-85%
roditelja sa diplomom uspeva da obezbedi svojoj deci isti nivo obrazovanja.
Kulturni kapital je u to vreme bio u posedu drutvenih elita i, u velikoj meri,
unutar njih se i reprodukovao. Slina je situacija i sa onima iji su roditelji
imali neku od srednjih kola (zanatskih, uiteljskih i sl), tako da je svaki
drugi ostajao na ovom nivou obrazovanja, dok su ova deca bila drugi glavni
kandidati za popunjavanje mesta u studentskim amfiteatrima. Drugi period je
od sredine pedesetih do poetka osamdesetih, kada dolazi do znaajno manjih
stopa samoreprodukcije kod svih obrazovnih nivoa osim kod onih sa srednjom
kolom. Ovaj podatak nam ukazuje da su se u ovom periodu obrazovni kanali
otvorili, da je srednjokolsko obrazovanje bila najea destinacija, ali da roditelji sa srednjom kolom nisu mogli lako da obezbede svojoj deci ulazak na
univerzitet. Iako su osnovne kole, zanati, srednje strune kole i gimanzije
postajali dostupni, visoko obrazovanje nije bilo iroko otvoreno, ve je jo
uvek znaajno ekskluzivno. Meutim, istovremeno opada i samoreprodukcija
onih sa visokim obrazovanjem. Naime, u novim okolnostima, drutveni slojevi koji su bili prepoznati kao privilegovani, poeli su da gube svoju raniju
poziciju, tako da manji broj porodica u kojima se negovalo visoko obrazovanje ne uspeva da obezbedi svojoj deci isti nivo. I poslednji period, od poetka
130

osamdesetih, ukazuje da je sistem u krizi. Naime, na svim nivoima obrazovanja dolazi do poveanja samoreprodukcije, osim kod onih sa visokim obrazovanjem, gde je primeena znaajna silazna pokretljivost (krajem osamdesetih
je tek svaki drugi roditelj sa diplomom uspeo da odkoluje dete do tog nivoa).
Iako su oni bez kole i oni koji imaju samo osnovnu kolu u ovom periodu
postali prilino uski slojevi, sa stabilizacijom samoreprodukcije stvaraju se
uslovi za obrazovnu iskljuenost jednog dela ove populacije. Podaci ukazuju
da je sistem u znaajnoj meri iscrpeo ove obrazovne slojeve.
Pored pokretljivosti, hteli smo da ispitamo relativan odnos ansi mladih
da dostignu odreeni obrazovni nivo (Grafikoni 5,6,7). Verovatnoe da e neko
iji roditelji imaju samo osnovnu kolu zavriti srednju kolu (u odnosu na one
iji roditelji imaju srednju kolu), tokom ovog perioda su se poveavale. Ali, ak
i tokom devedesetih, anse su bile dvostruko manje. Odnos verovatnoa da e
ista osoba zavriti fakultet pokazuje ogromne razlike tokom ispitivanog perioda.
Preko sto puta je bila manja verovatnoa da e fakultet zavriti neko iji roditelji
imaju samo osnovnu kolu. Znaajno je da se verovatnoa dodatno smanjila tokom sedamdesetih i osamdesetih godina. Iako je sistem obrazovanja generalno
postajao inkluzivniji, za one iji su roditelji imali osnovnu kolu je u navedenom
periodu bio manje dostupan za dostizanje stepena iznad srednjokolskog. Mogunost da neko iji roditelji imaju srednje obrazovanje zavri fakultet, tokom
gotovo itavog perioda, oko tri puta je nia od onih iji roditelji imaju diplomu.
Izuzetak ine periodi tokom Drugog svetskog rata i neposredno posle njega, kada
su anse za sticanje vieg obrazovanja dece srednjokolskih roditelja znaajno
opale.
Grafikon 5. Osnovna kola srednja kola
kolinici ansi

131

Grafikon 6. Osnovna kola via/visoka

kolinici ansi

Grafikon 7. Srednja kola via/visoka kolinici ansi

Da bismo doli do preciznijih podataka o efektu obrazovanja roditelja

na obrazovanje dece (odnosno da bismo ispitali linearne i nelinearne efekte u
ovom odnosu), upotrebili smo osam regresionih modela6. Zavisna varijabla u
modelima je broj godina obrazovanja ispitanika. Koeficijenti u modelima pokazuju promene u obrazovnom postignuu ispitanika u zavisnosti od razliitih
faktora.

Primenjen model predstavlja neto modifikovanu shemu modela koju su primenili Ganzeboom, Kramemberg i Nieuwbeerta (2000: 34).
6

132

133

14,57%

Prilagoeni R

15,38%

10,59
15,81%

10,61

,378
(7,5)

,371
(6,41)

10,25

-1,023
(-12,57)

-,930
(-9,97)

-,794
(-8,72)

37,36%

7,43

,474
(51,12)

,344
(9,92)

,916
(24,41)

1,073
(37,49)

Model
IV

1,041
(36,51)

Intercept

OR*kohorta 1

Obrazovanje roditelja - godine (OR)

Kohorta 1*pol

Pol (=1, M=0)

Kohorta 1

Model
III

Model
II

Model
I

39,96%

41,69%

4,97

-,059
(-9,69)

-,10
(-18,23)
7,59

,484
(53,37)

,527
(10,77)

-1,128
(-14,32)

dummy varijable kohorta 2

Model
VI

,495
(54,06)

,457
(9,22)

-1,977
(-13,50)

1,054
(20,39)

Model
V

Tabela 1. Regresioni modeli - obrazovno postignue

19,81%

7,66

,502
(8,87)

-1,036
(-11,34)

dummy varijable
kohorta 2

Model
VII

Svake dekade proseno se za neto preko jedne godine obrazovanja povea

obrazovni standard kohorte (Model I), odnosno stanovnitvo Srbije je ostajalo u
procesu obrazovanja godinu due. Takoe, u celom ovom periodu mukarci su u
proseku za oko ,8 godina obrazovanja ispred ena (Model II). Meutim, hteli smo
da ispitamo i da li je ovaj trend prisutan kroz itav ispitivani period i zato smo uveli
interakciju izmeu kohorte i pola (Model III). Interakcijski efekat upuuje da je kod
ena ovo poveanje u proseku po dekadi iznosilo za ,371 godina obrazovanja vie
nego poveanje kod mukaraca. Ovaj efekat nam govori da, iako su ene na poetku ispitivanog perioda zaostajale za gotovo itavu godinu za mukarcima (-,930),
u meuvremenu se obrazovna situacija promenila u njihovu korist. S obzirom da
je za oko etiri dekade (u proseku) dolo do ove promene (a da je u proseku skoro
godinu dana obrazovanja vie na strani mukaraca), podaci nam govore da je na
poetku ispitivanog perioda postojala znaajna rodna nepristupanost obrazovanju,
koje je bilo rezervisano za mukarce, ali i o znaajnim modernizacijskim efektima
i tokom prvog perioda socijalizma, koji je za kratko vreme uspeo da na nivou obrazovanja izjednai mukarce i ene. Do vieg obrazovnog nivoa meu enama (u
odnosu na mukarce) dolo je kod kohorte koja je poetkom osamdesetih godina
odluivala o nastavku obrazovanja (odnosno onih koji su roeni sredinom ezdesetih godina). U sledeem modelu (Model IV), testirali smo kakav je uticaj obrazovanja roditelja na nivo obrazovanja dece. Uz visoku statistiku znaajnost, sa svakom
godinom obrazovanja roditelja ide i promena od gotovo pola godine (,447) obrazovanja dece, to upuuje da je u itavom periodu, u proseku, obrazovanje roditelja
znaajan prediktor obrazovanja dece. Sa uvoenjem obrazovanja roditelja, objanjena varijansa se poveava na 37,36%. Naredni model (Model V) nastoji da uoi
efekat (koji je od kljunog znaaja), da li je tokom vremena dolazilo do poveanja
ili smanjenja uticaja obrazovanja roditelja na obrazovanje deteta. Rezultat (-,0998)
ukazuje da je sa svakom decenijom ovaj uticaj slabio i da je ukupan pad znaaja
obrazovanja roditelja iznosio ak 1,5 puta (odnosno 157%, za sedam ispitivanih
decenija to je -0,0998*7=-,699, ,699/,445=1,57). Ispitujui (Model VI) da li se radi
o linearnom ili nelinearnom trendu, umesto intervalne varijable kohorte uveli smo
niz dummy varijabli kohorte (ovog puta sa petogodinjim intervalima). Poveanje
objanjene varijanse u odnosu na prethodni model (sa kohortom kao intervalnom
varijablom) daje nam jasan odgovor da se ne radi o linearnom trendu. Kao korak
dalje, da bismo ove razlike vremenski situirali (razlike u regresionim koeficijentima
tokom vremena), sproveli smo niz regresionih analiza za svaku kohortu pojedinano (kontroliui pritom pol ispitanika i interakciju pola i kohorte tokom vremena
Model VII). Grafikon 8. ukazuje da je uticaj nivoa obrazovanja roditelja na nivo
obrazovanja dece naglo poeo da opada u periodu posle Drugog svetskog rata i da
je ovaj trend trajao sve do sredine sedamdesetih, kada dolazi do izvesne stabilizacije ovog uticaja. S obzirom da je u ovom periodu dolo do masovnog ulaska u sistem
134

obrazovanja, kome su pristup imala deca iz svih slojeva, oekivano je da se uticaj

obrazovanja roditelja u proseku smanjivao.
Grafikon 8. Uticaj obrazovanja roditelja na obrazovanje dece

Meutim, u analizi smo hteli da odemo i korak dalje i da prepoznamo da li

je ak i sa padom znaaja obrazovanja roditelja na obrazovanje deteta relativan
doprinos u odnosu na druge faktore rastao ili se smanjivao tokom vremena. Zato
smo napravili dva modela sa izraunatim marginalnim vrednostima kohortnog
efekta na nivo obrazovanja tokom celog ispitivanog perioda (Grafikon 9). Prva
linija (takasta) odnosi se na poveanje nivoa obrazovanja dece tokom vremena kada su svi navedeni kovarijati pod kontrolom, dok je u sluaju druge linije
ostavljeno da slobodno varira obrazovanje roditelja. Na taj nain smo izdvojili
ist efekat obrazovanja roditelja (u odnosu na ve posmatrane faktore) na obrazovanje dece tokom ispitivanog perioda.
Grafikon 9. Marginalni efekti kohorte na nivo obrazovanja

135

Takasta linija ukazuje da je ekspanzija u obrazovanju imala visok uspon

sve do poetka ezdesetih, kao i jo izvestan usporen uspon do sredine sedamdesetih, i ona se moe objasniti onim faktorima koji se nisu nali u naem modelu
(poput sistemskih faktora ekspanzije sistema obrazovanja, urbanizacije, ubrzanog kolovanja, ali i onih faktora na mikro nivou poput slojne pozicije porodice,
njene ekonomske snage, socijalnog kapitala i sl). Kada smo sve ostale faktore
kontrolisali, a pustili nivo obrazovanja da slobodno varira meu kohortama, dobli
smo rezultat da je obrazovanje roditelja bilo neto manje znaajno (od zbirnog
efekta ostalih faktora) pre i tokom pedesetih godina. U periodu ezdesetih i sedamdesetih, obrazovanje roditelja dobija na blagom znaaju u odnosu na ostale
faktore koji su uticali na nivo obrazovanja dece. Ovo je vreme privredne reforme
(1965. godine) koja postavlja potrebu za kvalifikovanom radnom snagom putem obaveznog obrazovanja (Flere, 1973: 74). Moemo da pretpostavimo da, s
obzirom da vie nije bilo izvodljivo priznavanje kvalifikacija na osnovu radnog
iskustva i da su ostali alternativni oblici sticanja obrazovanja postali sekundarni,
obrazovni status roditelja postaje znaajan. Na taj nain dolazimo do zanimljivog
otkria, da, iako je u ovom periodu znaaj obrazovanja roditelja za obrazovanje
dece opadao, njegov relativni doprinos je zapravo porastao, odnosno, da su anse
da se ue i due ostane u sistemu obrazovanja zavisile i od sistemskih i drugih
faktora, u ovoj dekadi su zavisile neto vie i od kulturnog kapitala roditelja.
Objanjenje ovog naizgled paradoksa lei u tome da, iako je sistem obrazovanja
postajao inkluzivniji, podjednake koristi od njega nisu imali svi, bez obzira na
obrazovanje roditelja. Dok su oni bez kole najee uspevali da svoju decu odkoluju do osnovnog i ree srednjeg nivoa obrazovanja, vie i visoko obrazovanje
bilo je u veoj meri otvoreno za decu roditelja koji su imali iznad osnovnog obrazovanja. Sa irenjem obrazovnih kanala vee su koristi imali oni iji su roditelji u
ranim fazama (ekspanzije obrazovanja) iskoristili ansu da se obrazuju.

Zakljuak
Rezultati analize ukazuju da su veoma tesno povezani procesi klasne/slojne
pokretljivosti (Lazi, 1987; Cveji, 2006) i meugeneracijske obrazovne pokretljivosti u Srbiji tokom dvadesetog veka. Evidentno je nekoliko znaajnih tendencija. Prva se odnosi na ubrzano opismenjavanje i povean obuhvat kolskog
sistema na svim obrazovnim nivoima tokom itavog perioda. Druga oslikava promene u pristupu obrazovanju u zavisnosti od obrazovnog nivoa roditelja (i drugih
faktora). Period do poetka pedesetih godina karakterie visok stepen obrazovne
samoreprodukcije, visok znaaj obrazovanja roditelja, ali istovremeno i relativno
(u odnosu na obrazovanje roditelja) vei znaaj sistemskih i drugih faktora (sloja,
136

porekla i dr)7 za obrazovno postignue dece. Ovaj period obuhvata stari reim,
period tokom i neposredno nakon Drugog svetskog rata. Najvei deo pokretljivosti se odvija izmeu roditelja koji nemaju zavrenu ni osnovnu kolu i dece
koja uspevaju da je zavre. Obrazovna elita (sa zavrenim fakultetom), iako malobrojna, uspeva do gotovo svoj svojoj deci obezbedi diplomu fakulteta. Od sredine pedesetih godina dolazi do poveanja pokretljivosti, a onda i do stabilizacije
samoreprodukcije (na najniem nivou u celom veku) i ovaj period e potrajati
sve do sredine sedamdesetih godina. U ovom periodu dolazi do smanjenja stopa
samoreprodukcije kod onih bez kole i sa osnovnom kolom (jer i dalje slue
kao rezervoar za pokretljivost nagore), ali se poveava kod porodica sa srednjim
obrazovanjem (samoreprodukcija kod onih sa visokim obrazovanjem je gotovo
konstantna). Ove porodice ne uspevaju da istom brzinom (kao u ranijem periodu
oni bez ili sa niskim obrazovanjem) svoju decu upute na fakultet. Istovremeno,
obrazovanje roditelja ima znaajno nii efekat za obrazovno postignue deteta
nego u prethodnom periodu, ali je evidentno da ak i takav uticaj postaje znaajniji od drugih faktora. U ovom periodu se obrazovanje sve vie institucionalizuje
i u sve veoj meri podrazumeva odricanja (u prvom redu vremenska) i resurse za
ulazak i ostanak u sistemu obrazovanja. Roditelji koji jasnije percipiraju koristi
od obrazovanja (koji su i inae obrazovaniji) pokazuju se aktivniji u prenoenju
kulturnog kapitala svojoj deci u trenucima kada je struktura sistema poela da
se kristalizuje. Tokom treeg perioda, osamdesetih i devedesetih godina, najpre
dolazi do poveanja i stabilizacije stopa samoreprodukcije (na najviem nivou
tokom veka) i najvei deo se deava unutar onih sa srednjom kolom i fakultetom (koji ine gotovo 90% samoreprodukcije). Istovremeno se uoava trend
zatvaranja obrazovnih kategorija jer se stope samoreprodukcije kod svih (osim
kod fakultetski obrazovanih, koji doivljavaju i izvesnu silaznu pokretljivost) poveavaju i stabilizuju, ime obrazovanje postaje resurs koji se u veoj meri nego
ranije zadrava unutar porodice.
Literatura:
Becker, G. 1986. Human Capital and the Rise and Fall of Families. Journal of Labor Economics, 4 (3, pt. 2): SI-S39.
Becker, G. 1993. A treatise on the family (enlarged edition). Cambridge Mass.: Harvard University Press.
Berkovi, E. 1986. Socijalne nejednakosti u Jugoslaviji. Beograd: Ekonomika.

U proseku su drugi faktori (ekspanzija obrazovanja, u prvom redu) bili znaajniji faktor obrazovnog postignua.
7

137

Bogdanovi, M. 1987. Drutvene nejednakosti i vertikalna drutvena pokretljivost,

u: Popovi i saradnici (ur.). Drutvene nejednakosti socioloko istraivanje u Beogradu. Beograd: Filozofski fakultet; Institut za socioloka istraivanja.
Bogdanovi, M. 1991. Vertikalna drutvena pokretljivost, u: Popovi, M. i saradnici (ur.). Srbija krajem osamdesetih. Beograd: ISI FF.
Bogdanovi, M. I. 1992. Meugeneracijska drutvena pokretljivost uporedna analiza. Sociologija, vol. 34, br. 2: 193-211.
Bourdieu, P. 1986. The forms of capital, in: Halsey, A. H., H. Lauder, P. Brown and
A. S. Wells (eds.). Education: Culture, Economy, Society. Oxford: Oxford
University Press.
Checchi, D. 2005. The economics of education. Human capital, family background
and inequality. Cambridge University Press
Cveji, S. 2000. Opadanje drutva u procesu dualnog strukturiranja, u: Lazi, Mladen (ur.). Raji hod Srbija u transformacijskim procesima. Beograd: Filip
Vinji.
Cveji, S. 2006. Korak u mestu drutvena pokretljivost u Srbiji u procesu post-socijalistike transformacije. Beograd: ISI FF.
De Graaf, Dirk N., P De Graaf and G. Kraaykamp. 2000. Parental Cultural Capital
and Educational Attainment in the Netherlands: A Refinement of the Cultural Capital Perspective. Sociology of Education, 73: 92-111.
Duverovi, B. 1987. Klasni aspekti obrazovanja u: Popovi M., Bogdanovi M.
Vujovi S. i dr. (ur.) Drutvene nejednakosti, Beograd: ISIFF.
Flere, S. 1973. Obrazovanje za sve. Beograd: XX vek.
Ganzeboom, Kramemberg and Nieuwbeerta. 2000. The Parental Effect on Educational and Occupational Attainment in Slovenia during 20th Century. Druboslovne razprave, 32/33, vol 16.
Janiijevi, M. 1972. Meugeneracijska drutvena pokretljivost u SR Srbiji. Marksistike sveske, god. 1, br. 1-2.
Kraaykamp, G. & K. van Eijck. 2010. The Intergenerational Reproduction of Cultural Capital: A Threefold Perspective. Social Forces, 89, 1: 209-231.
Lazi, M. 1987. U susret zatvorenom drutvu klasna reprodukcija u socijalizmu.
Zagreb: Naprijed.
Lazi, M. 1994. Preobraaj ekonomske elite, u: M. Lazi (prir.). Razaranje drutva. Jugoslovensko drutvo u krizi 90-ih. Beograd: Filip Vinji.
Lazi, M. 1996. Delatni potencijal drutvenih grupa Sociologija 38 (2).
Lazic, M. 2000. Serbia: The adaptive reconstruction of elites, u: Highley, J. i G.
Lengyel (ur.). Elites After State Socialism. Theories and Analysis. Lanham:
Rowman & Littlefield.
Lazi, M. 2011. ekajui kapitalizam. Nastanak novih klasnih odnosa u Srbiji, Slubeni glasnik, Beograd.

138

Lazi, M. i S. Cveji. 2004. Promene drutvene strukture u Srbiji: sluaj blokirane

postsocijalistike transformacije, u: Mili, A. (prir.). Drutvena transformacija i strategije drutvenih grupa. Beograd: ISI Filozofskog fakulteta.
Lillard, L, and R. Willis. 1994. Intergenerational Educational Mobility: Effects of
Family and State in Malaysia. The Journal of Human Resources; Special
Issue: The Family and Intergenerational Relations, Vol. 29, No. 4: 11261166.
Miladinovi, S. 1993. Vertikalna drutvena pokretljivost u Jugoslaviji. Sociologija 2.
Miladinovi, S. 2004. Drutvena pokretljivost kao faktor globalne drutvene konkurentnosti, u: Tehnologija, kultura i razvoj. Beograd: Institut Mihajlo
Pupin.
Mili, V. 1996. Drutvena struktura i pokretljivost Jugoslavije, Novi Sad: Katedra za
sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Popovi, M. 1984. Klasno-slojne nejednakosti u jugoslovenskom drutvu. Sociologija. br 3-4.
Popovi, M. 1991. Shvatanja drutvenih nejednakosti i njihova socijalna uslovljenost, u: Popovi, M. i saradnici (ur.). Srbija krajem osamdesetih. Beograd: ISI FF.
Popovi, M. i saradnici. 1991. Srbija krajem osamdesetih. Beograd: ISI FF.
Popovi, M. V. 1987. Kolike su klasno-slojne nejednakosti i da li su drutveno funkcionalne, u: Popovi M., M. Bogdanovi, S. Vujovi i dr. (ur.). Drutvene nejednakosti. Beograd: Filozofski fakultet; Institut za socioloka istraivanja.
Popovi, M. V., M. I. Bogdanovi, S. . Vujovi, B. Duverovi, J. M. Petrovi, M.
J. Davidovi, D. Mrki, V. A. Goati i M. Krneta. 1987. Drutvene nejednakosti socioloko istraivanje u Beogradu. Beograd: Filozofski fakultet;
Institut za socioloka istraivanja / ISIFF.
Ristanovi, S. 1979. Drutvene nejednakosti i obrazovanje. Beograd.
RZS, 2013. kolska sprema, pismenost i kompjuterska pismenost, Beograd, Republiki zavod za statistiku.
Sekuli, D. 1984. Socioprofesionalna mobilnost u Jugoslaviji. Sociologija, br. 1-2.
Sullivan, A. 2001. Cultural Capital and Educational Attainment. Sociology, 35 (4):
893-912.
Vukovi, S. 1994. Pokretljivost i struktura drutva. Beograd: Institut za kriminoloka
i socioloka istraivanja.
Vukovi, S. 1997. Meugeneracijska pokretljivost prema mestu roenja. Socioloki pregled, XXXI, no 3.
Vrcan, S. 1974. Drutvene nejednakosti i moderno drutvo. Zagreb: kolska knjiga.
Zveki, U. 1981. Meugeneracijska vertikalna pokretljivost. Socioloki pregled,
br 1-2.

139

Dunja Poleti
Univerzitet u Beogradu, Srbija
Filozofski fakultet
Institut za socioloka istraivanja

MOBILNOST RADNO AKTIVNOG

STANOVNITVA U SRBIJI
MOBILITY OF ECONOMICALLY ACTIVE
POPULATION IN SERBIA
Summary
Job related mobility is a very important phenomenon. From the
perspective of the labor market, migrants are often seen as the dynamic segment that can alleviate economic crisis and overcome regional
disparities. In this paper we study willingness of economically active
citizen of Serbia to change their place of residence due to (better paid)
jobs, in order to examine individual and structural determinants that
affect the aspiration toward spatial mobility.

Uvod
Po miljenju brojnih teoretiara, mobilnost predstavlja jedno od osnovnih obeleja novog, globalizovanog sveta. Istraivai u tehnolokom napretku
vide preduslov za saimanje vremena i prostora, a u politikim i ekonomskim
promenama uzronike otvaranja teritorijalnih jedinica i stvaranja objedinjenog
ekonomskog prostora (Mlinar and tebe, 2004). Iako slobodan protok danas
obuhvata kretanje robe, usluga, kapitala, ljudi, ali i institucija, informacija, pa
ak i poslova, posebna panja je posveena mobilnosti radne snage. Ovaj pojam
je veoma iroko shvaen i obuhvata: rezidencijalnu mobilnost, migracije (kako
meunarodne, tako i regionalne), putovanja (turistika i poslovna), kao i dnevna kretanja (Kaufmann et al., 2004: 749). Naunici naglaavaju da je mobilnost
radno aktivnog stanovnitva jedan od najvanijih privrednih tokova, bitan ekonomski fenomen i pokazatelj regionalnih promena na tritu rada (Bonin et al.,
2008: 22).
140

Ipak, empirijski podaci ne idu u prilog teoretiarima globalizacije i njihovoj ideji o poveanom protoku ljudi, bar kada su Evropska unija i trajna mobilnost u fokusu (Limmer and Schneider, 2008: 15). Blie ispitivanje podataka
o stepenu mobilnosti izmeu zemalja EU pokazuje da nije bilo linearnog poveanja kretanja tokom vremena. Najvea mobilnost je zabeleena ezdesetih
godina, da bi nakon toga, i pored uklanjanja prepreka i integrativnih procesa,
dolo do njenog pada (Mlinar and tebe, 2004: 3). Unutardravna i meudravna geografska mobilnost u okviru Evropske unije su veoma niske. Na primer,
izmeu 2000. i 2005. godine, meudravne granice EU je proseno godinje
prelazilo izmeu 0,1 i 0,3% ljudi radnog uzrasta. Geografska mobilnost unutar zemalja lanica EU je bila neto vea i iznosila je oko 1%, to je znaajno
nie od prosene stope migracija u Sjedinjenim Amerikim Dravama, koja se
kree oko 3% (Bonin et al., 2008: 11). Drave koje pokazuju najveu sklonost
ka mobilnosti su visokorazvijene lanice EU: vedska, Norveka, Nemaka,
Holandija i Velika Britanija. Meu njima se ne nalazi nijedna istonoevropska
zemlja (Mlinar and tebe, 2004: 6).
Iz perspektive trita rada, migranti se esto definiu kao dinamian segment koji ublaava ekonomske krize i padove. Liberalna shvatanja geografsko
kretanje stanovnitva vide kao vaan deo socio-razvojnih procesa, pri emu posebno istiu njegovu ulogu u prevazilaenju regionalnih dispariteta. Zakljuci
pojedinih ekonomskih analiza ukazuju na to da, za razliku od radne snage u Americi, koja na nagle promene na tritu rada reaguje menjanjem mesta boravka u
potrazi za poslom, Evropljani biraju znatno pasivnije strategije, povlaei se iz
radnog kontigenta (Fidrmuc, 2005: 9). Skoranja istraivanja mehanizama trita
rada centralne i istone Evrope pokazuju da je niska unutranja migracija jedna
od glavnih smetnji u smanjenju regionalnih razlika (Fidrmuc and Huber, 2007:
2). I meunarodne organizacije, poput OEBS-a, naglaavaju potrebu za poveanjem stope mobilnosti radih ljudi u Evropi. U OEBS-ovom izvetaju o ekonomiji
Evropske unije za 2012. godinu stoji da je vea pokretljivost nuan uslov prevazilaenja neusklaenosti ponude i tranje, te boljeg zadovoljenja potreba radnika
i poslodavaca u EU (OECD Economic Surveys, 2012).
Spremnost na promenu mesta boravka moe se tumaiti u sklopu ire spremnosti radne snage na prilagoavanje promenama na tritu rada. Na globalnom
planu, u poslednjih nekoliko decenija, domen rada je pretrpeo brojne promene,
poevi od sektorskog pomeranja i razmetaja radne snage po delatnostima, preko novih radnih aranmana, feminizacije, do internacionalizacije rada i prostorne
pokretljivosti (Boli, 2004b: 325-326). Poslovi su postajali sve manje vezani
za stalni radni odnos na jednoj lokaciji, a zaposlenja u multinacionalnim korporacijama i organizacijama su dobila na znaaju. Time je poveana tranja za
radnom snagom koja hoe da se prilagodi prostornoj disperziji posla i smanjenom
141

vremenu provedenom u okviru jednog prebivalita. Stoga je pitanje spremnosti

ljudi da se ukljue u fleksibilnije, kratkoronije i samostalnije radne angamane,
a posebno pitanje spremnosti na prostornu mobilnost, postalo veoma bitno.
U postsocijalistikim zemljama, u koje spada i Srbija, promene u sferi rada
bile su jo turbulentnije jer su ujedno bile posledica kako ruenja socijalizma i karijerne stabilnosti, tako i ukljuivanja u globalnu, dinamiku, postfordistiku sferu rada. Za razliku od drugih zemalja istone Evrope, Srbija je tokom devedesetih
godina XX veka bila drutvo blokirane transformacije, ije su se specifinosti u
sferi trita rada ogledale u nedovoljnom svojinskom i granskom restruktuiranju,
porastu nezaposlenosti i izrazitom uveanju obima neformalne ekonomije, ali i
porastu privatnog preduzetnitva (Babovi, 2009: 174). Odblokirana transformacija, koja je dola sa promenama iz 2000. godine, nametnula je potrebu prilagoavanja radne snage novim uslovima.
U ovom radu e se ispitivati spremnost graana Srbije na radnu prostornu mobilnost. Pitanje na kojem e biti zasnovana analiza proverava volju radno aktivnih
graana da promene trenutno mesto boravka ako bi na taj nain doli do posla ili vee
zarade. Korieni podaci su dobijeni u okviru projekta Izazovi nove drutvene integracije u Srbiji i to na reprezentativnom uzorku punoletnog stanovnitva Srbije.
Cilj rada jeste da se ispita koje individualne i strukturalne determinante
najvie utiu na tenju ka prostornoj mobilnosti. Jasno je da ovako postavljena
analiza ima svoje granice, utoliko to prouavanje namera da se promeni mesto
boravka radi posla ne moe da predvidi budua migratorna kretanja. Samo posmatranje spremnosti da se pojedinac preseli radi posla predstavlja ignorisanje
kompleksnosti procesa odluivanja jer verovanje da bi se u nekoj fiktivnoj situaciji reagovalo na jedan nain ne znai da bi se i zaista reagovalo na taj nain
(Fouarge and Ester, 2009: 55). Pa ipak, saznanje koje grupe radno aktivnog kontigenta su najspremnije da se sele vrlo je bitan nalaz, posebno ako se usvoji teza
o vanosti proaktivnih radnih strategija za razvoj jedne zemlje.

Teorijski pristupi izuavanju radnih migracija

Veoma dugo se u objanjenjima determinanti migratornih kretanja polazilo
od neoklasine ekonomije migracija koja je nastojala da kretanja radnog stanovnitva u procesu industrijalizacije opie i na makro- i na mikronivou. Na makroteorijskom planu, ovaj pristup je polazio od toga da su glavni pokretai migracija, kako unutranjih, tako i spoljanjih, razlike u regionalnom razvoju, ponudi
i potranji radne snage. Naime, oekivalo se da pojedinci iz podruja sa niskim
zaradama i prekomernom ponudom radno aktivnih ljudi, poboljaju svoj poloaj
selidbom u podruja u kojima su nadnice vie i postoji potranja za dodatnom
142

radnom snagom. S druge strane, prognozirano je kretanje kapitala u suprotnom

smeru od bogatih ka siromanim zemljama i regionima (Masseyet al., 1993:
433). Na ovaj nain, migracije bi trebalo da izjednae trine uslove irom razliitih regiona, ime bi, dugorono gledano, proces doveo do uklanjanja uzronika
migracija (Fidrmuc, 2005: 6).
Na mikroplanu, neoklasini pristup se oslanjao na teorije racionalnog izbora koje su se razvile pod jakim uticajem ekonomske logike i bihevioralne teorije
odluivanja. U centru interesovanja je svestan i racionalan pojedinac koji odluku o migriranju donosi na osnovu analize trokova i koristi, birajui jednu od
ponuenih alternativa. Sutina teorija racionalnog izbora je model subjektivno
oekivane koristi (Haug, 2008: 586-587). Iz date perspektive migracije se smatraju racionalnim akcijama, do kojih dolazi iskljuivo ako pojedinci u njima vide
maksimizaciju neto koristi.
Prvobitno se polazilo od pretpostavke da e se akteri, ukoliko su slobodni
i dobro informisani, seliti ka podrujima gde e moi da ostvare najviu zaradu.
Kasnije su istraivai doli do zakljuka da za razumevanje analiziranog fenomena nije dovoljno uzeti u obzir samo razlike u zaradi, ve da je neophodno
posmatrati oekivane dobiti u irem smislu. Na ovim osnovama je osamdesetih
godina razvijen i Haris-Todarov model, koji je esto bio korien za prouavanje
migratornih kretanja. Njime se objanjavao nastavak migracija iz ruralnih u urbane oblasti i pored rastue nezaposlenosti u gradovima. Pojedinac u toku razmatranja odluke o migriranju procenjuje potencijalni, odnosno, oekivani prihod u
zemlji destinacije u odreenom vremenskom periodu, odnosno mogunost dobijanja posla i visinu zarade. On zatim uporeuje taj oekivani prihod sa oekivanim prihodom u zemlji u kojoj ivi, uzimajui u obzir dobrobit od zaraenog
novca u sadanjosti, kao i moguu buduu zaradu. Razlika izmeu ove dve vrednosti predstavlja ukupnu dobit mogue migracije i verovatnou da se pojedinac
odlui da migrira (Predojevi-Despi, 2010: 29). Ukoliko su oekivane koristi
od seljenja vee od oekivanih trokova, onda je verovatnije da e osoba mesto
trenutnog boravka zameniti nekim drugim (Fouarge and Ester, 2009: 51).
Ipak, empirijski podaci su pokazali da je eksplanatorna mo neoklasine
ekonomske teorije migracija bila precenjena. Razliita istraivanja su utvrdila da
veliki procenat migranata ne donosi samostalno odluke o promeni mesta boravka. Umesto toga, ustanovljeno je da migracije predstavljaju racionalnu strategiju
domainstva u trenucima ugroenog materijalnog blagostanja. Teoretiari nove
ekonomije migracija aktersku perspektivu su podigli na nivo domainstva. Oni su
utvrdili da cilj nije prosta maksimizacija prihoda pojedinca, ve celog domainstva, prepoznajui u prostornom kretanju nain na koji se ove ire organizacione
jedinice bore da prevaziu strukturalne transformacije i trine poremeaje. Migracije su, stoga, deo porodine strategije, koje slue da bi domainstva diversifi143

kovala svoje izvore primanja i smanjila rizik (Massey, 2003: 12-14; Haug, 2008:
587). Tako je i donoenje odluke o migriranju ree stvar linog izbora, a ee
zavisi od porodine situacije i trebalo bi da se posmatra u odnosu na partnerske
aranmane i prisustvo dece u domainstvu (R, 2011: 5).
Pored porodinog konteksta, istraivai su uoili da je i ljudski kapital izuzetno bitan determiniui faktor u donoenju odluka o mobilnosti (Haug, 2008:
587). Teorija ljudskog kapitala skrenula je panju na injenicu da individualne
karakteristike, poput obrazovanja, vetina, fizikih mogunosti utiu na razliite
trokove i koristi od migracija. Specifini zahtevi trita rada favorizuju grupe sa
odreenim osobinama, to dovodi do selektivnosti migracija. Time se omoguava
i teorijsko objanjenje zato verovatnoa migriranja opada sa godinama starosti
i zato pojedinci sa visokim obrazovanjem esto ispoljavaju veu sklonost ka
migracijama (Predojevi-Despi, 2010: 29).
Pojedini naunici su, osim porodine situacije i individualnih osobina, u determinante migracija ukljuili i strukturalne elemente. Dakle, umesto da naglaavaju optu tendenciju pojedinaca da postanu mobilni u cilju poboljanja materijalne
situacije, neki teoretiari su uoili da razliite socijalne strukture znaajno oblikuju prepreke i mogunosti aktera, nadilazei njihove individualne osobine (Haug,
2008: 586). Nivo nezaposlenosti, materijalna deprivacija, infrastruktura, poreski
sistem, osobine trita rada, zakonska akta mogu biti vani podsticaji migracija ili
snane barijere. Nisu manje vani ni kulturni inioci. Sistem vrednosti, ocena poeljnosti prostorne pokretljivosti, jezik, oseaj vezanosti za lokalnu zajednicu utiu
na sklonost ka radnim migracijama (Limmer and Schneider, 2008: 30; Fouarge and
Ester, 2009: 53).
Iako su savremeni pristupi migracijama koji polaze od teorija racionalnog
izbora pretrpeli brojne modifikacije poslednjih decenija, oni i dalje predstavljaju
dobru osnovu za izuavanje spremnosti na mobilnost. Dobar primer inkorporiranja saznanja nove ekonomije migacija, teorija ljudskog kapitala i strukturalnih
pristupa, o kojima je do sada bilo rei, moe se nai u De Jongovom i Fosetovom
modelu (Haug, 2008). Ovaj teorijski koncept definie nameru da se migrira kao
posledicu racionalnog procesa odluivanja, gde se akter na kraju odluuje za ono
mesto boravka koje e mu doneti maksimizaciju oekivanih koristi. Ipak, dok
pristup oekivane koristi za glavne determinante donoenja odluke o mobilnosti
uzima ekonomske i neekonomske ciljeve (vrednosti) i subjektivna oekivanja,
autori ovog modela smatraju da vrednosti i oekivanja nisu jedini uzronik migracija. Odreeni faktori utiu na donoenje odluka posredno, tako to oblikuju
ciljeve ili oekivanja. De Jong i Foset su te faktore podelili na:

144

individualne osobine i karakteristike domainstva, posebno one u vezi

sa demografskim i socio-ekonomskim varijablama,
socijalne i kulturne norme,

 faktore linosti, kao to su spremnost na rizik ili prilagodljivost i

prilike koje dozvoljava struktura (De Jong et al., 1983; Haug, 2008: 586).
U nastavku ovog rada bie ispitana spremnost na mobilnost i njene determinante, polazei od teorija racionalnog izbora i De Jongovog i Fosetovog modela.

Metodologija istraivanja i polazne pretpostavke

Spremnost na mobilnost se odnosi na ispitanikovu tenju da se seli pod
odreenim, hipotetikim okolnostima. Podaci su prikupljani anketnim istraivanjem na reprezentativnom uzorku u okviru projekta Izazovi nove drutvene integracije u Srbiji. U fokusu rada bie iskljuivo radno aktivno stanovnitvo, odnosno osobe starosti od 15 do 65 godina koje mogu biti zaposlene, samozaposlene
(ukljuujui i poljoprivrednike), privremeno van posla (zbog bolesti, odmora)
ili nezaposlene osobe koje aktivno trae posao (Boli, 2004b: 65). Iz analize
su iskljueni neaktivni graani (penzioneri, domaice, studenti i uenici) jer je
akcenat na stavovima onih graana koji na direktan nain participiraju na tritu
rada. Poduzorak radno aktivnog stanovnitva inilo je 1.418 osoba.
Radi komparacije, bie korieni i empirijski podaci iz istraivanja Transformacijske strategije drutvenih grupa u Srbiji i Socio-ekonomske strategije domainstava
u Srbiji koje je Institut za socioloka istraivanja sproveo 2003, odnosno 2007. godine. Podaci su prikupljani anketnim istraivanjem na nacionalnom stratifikovanom
uzorku. Istraivanjem iz 2003. godine obuhvaen je 1.761 radno sposoban stanovnik,
dok je 2007. godine broj radno sposobnih stanovnika iznosio je 1.202.
Tenja ka mobilnosti ispitivana je u sklopu fleksibilnih radnih aranmana i
bila je operacionalizovana preko pitanja: Da biste sebi i svojoj porodici osigurali
potrebna sredstva za ivot, spremni ste promeniti mesto stanovanja ako tako dolazite do zaposlenja ili vee zarade. Ispitanici su imali opciju da na ovo pitanje
odgovore sa da ili ne1. Krajnje odredite je ostavljeno otvorenim, ime je dobijen
odgovor vezan za radnu mobilnost koji je apstrahovan od destinacije. Time jeste
Inae, pitanje je ispitivalo spremnost graana na razliite forme prilagoavanja
promenama na tritu rada. Ponueno je bilo jedanaest razliitih opcija, a ispitanici su svoju otvorenost za fleksibilnije radne angamane ocenjivali redom. Opcije su bile sledee:
promeniti mesto stanovanja ako tako dolazite do zaposlenja ili vee zarade; raditi svaki
plaen posao; raditi i due od normalnog radnog vremena; raditi istovremeno vie poslova,
u vie firmi; raditi posao ispod svoje kvalifikacije, ali za znatno veu platu; da iz stalnog
radnog odnosa preete na povremeni, ali znatno bolje plaen rad po ugovoru; raditi, uz
stalan posao, i dodatne poslove po ugovoru, honorarno; raditi neformalno, poslove u sivoj
ekonomiji; stei nova znanja, vetine, kvalifikacije; zapoeti neki samostalan posao (samozaposliti se); osnovati sopstvenu firmu ili firmu sa nekim drugim vlasnicima.
1

145

izmeren generalni stav o promeni mesta boravka, ali je isputena mogunost poreenja poeljnosti razliitih destinacija.
U radu se proveravaju dve hipoteze. Prva se odnosi na prihvatanje promene
mesta boravka kao potencijalne fleksibilne radne strategije. Uzimajui u obzir
podatke o prostornoj pokretljivosti u Srbiji2, kao i trendove iz drugih strukturalno slinih drava (Fidrmuc, 2005; Fidrmuc and Huber, 2007; Mlinar and tebe,
2004) moe se oekivati relativno niska sklonost ka mobilnosti, posebno u poreenju sa drugim alternativnim radnim aranmanima (Boli, 2004a).
Druga hipoteza polazi od teorija racionalnog izbora i pretpostavlja da e
oni akteri iji su trokovi selidbe manji, ee birati ovu opciju. Migracije podrazumevaju snoenje materijalnih trokova, u vidu trokova putovanja, razlike u visini iznosa neophodnih za stanovanje i ishranu. Ovi trokovi su najlaki
za definisanje i merenje. Migracije, meutim, podrazumevaju i trokove koje je
teko kvantitativno izraziti, poput oportunitetnih trokova (proputena zarada u
periodu traganja za poslom ili u toku obuavanja i sticanja neophodnih vetina
za nov posao), ili psiholokih trokova (uloen napor pojedinca u uenje novog
jezika i kulture, napor da se prilagodi uslovima na novom tritu rada, odvajanje
od porodice i prijatelja). Iz De Jongovog i Fosetovog modela izdvojene su tri
grupe faktora za koje se pretpostavlja da utiu na trokove selidbe, a posredno
i na verovatnou izbora opcije da se promeni mesto stanovanja zarad zaposlenja
ili vee zarade. U radu e se ispitati individualne osobine i karakteristike domainstva, zatim karakteristike linosti, kao i strukturalni faktori.
Od individualnih osobina i karakteristika domainstva u analizu su ukljueni: pol, starost, obrazovanje, brani status, zanimanje, nezaposlenost, materijalni
poloaj, vlasnitvo nad kuom/stanom i posedovanje zemlje, kao i mesto trenutnog boravka (selo-grad). Prethodna istraivanja pokazuju da su manje mobilne
osobe enskog pola, pojedinci koji ive u (van)branim zajednicama, stariji i
manje obrazovani (Fidrmuc and Huber, 2007: 6). Stariji radnici imaju na raspolaganju krai period tokom kojeg investicija u migracije mora da se isplati, to
smanjuje neto dobit od migracija, kao i verovatnou da e takvi akteri eleti da
se sele. Slino je i sa osobama koje su u braku ili vanbranoj zajednici jer jake
porodine veze podiu psiholoku i socijalnu cenu migracija. Takoe, uoeno je
da su vlasnici stanova ili kua, ali i vlasnici zemlje, odnosno poljoprivrednici, te
U Srbiji je 2002. godine u ukupnom sastavu stanovnitva preovlaivalo autohtono stanovnitvo, tj. 54,2% lica je od roenja stanovalo u istom mestu, dok se 45,8%
lica selilo (Popis stanovnitva, domainstva i stanova u 2002, Stanovnitvo migraciona
obeleja, podaci po naseljima, 2004: 8). Poreenja radi, prema istraivanju koje je 2008.
godine sprovedeno na reprezentativnom uzorku u Sjedinjenim Amerikim Dravama,
ak 63% ispitanika se tokom ivota preselilo bar jednom, dok 37% nikada nije napustilo
svoje rodno mesto (Taylor et al., 2008: 6).
2

146

ljudi sa sela, vie vezani za svoje posede i da se tee odluuju na promenu mesta
boravka. S druge strane, visokoobrazovani pojedinci su ei meu migrantima,
utoliko to su efikasniji u pronalaenju poslova, to onda sniava trokove mobilnosti. Kada su zanimanja u pitanju, pokazalo se da su strunjaci i visokoobrazovani slubeniki kadar, ali i samozaposleni i preduzetnici, najotvoreniji za
dugorono prostorno kretanje (Borjas, 2000; Fidrmuc, 2005; Fidrmuc and Huber,
2007; Fouarge and Ester, 2009).
Kada je u pitanju materijalni poloaj, ne moemo govoriti o linearnoj vezi
izmeu ovog faktora i tenje ka mobilnosti. Pojedinci u tekoj finansijskoj situaciji su ili obeshrabreni da se kreu ili nisu u stanju da snose trokove mobilnosti,
ak i ako bi im seljenje pomoglo da poboljaju materijalnu situaciju. S druge
strane, oni koji ocenjuju prihode domainstva kao dovoljne ili vie nego dovoljne
za svoje potrebe, takoe, nisu skloni promeni mesta boravka (Fidrmuc, 2005: 14).
U ovom radu se pretpostavlja da su trokovi selidbe najvei kod najsiromanijih
i najbogatijih graana, usled ega se oekuje da e oni biti manje spremni na
promenu mesta boravka.
Za razliku od prethodnih varijabli gde je analiza trokova i koristi od migracija oigledna i jednoznana, uticaji radnog statusa na mobilnost je neto sloeniji.
Odreene studije pokazuju da su nezaposlena lica aktivnija od zaposlenih i da se,
samim tim, lake odluuju za promenu mesta boravka zarad posla. Meutim, ukoliko su akteri registrovani kao nezaposlena lica i ako primaju odreene nadoknade po
tom osnovu, onda su vezana za mesto gde dobijaju socijalnu pomo i vrlo su slabo
mobilna (Eglte et al., 2007: 24), to e i biti pretpostavka u ovom radu.
U drugu grupu faktora prema De Jongovom i Fosetovom modelu ubrojane
su karakteristike linosti. U nastavku analize bie ispitivani uticaji akterove sklonosti ka proaktivnim strategijama ponaanja i identifikacija sa lokalnom zajednicom. Proaktivnost je merena preko pitanja o tome da li ispitanik ima bilo kakav
plan u narednih pet godina. Oni ispitanici koji su bar na jednoj od etiri dimenzije
(karijera, kolovanje, stanovanje, planiranje porodice) odgovorili potvrdno, svrstani su u grupu proaktivnih aktera. Moe se oekivati da ova grupa procenjuje
svoje trokove mobilnosti kao nie, pa se pretpostavlja da e proaktivni pojedinci
imati vie elje za promenom mesta boravka. Takoe, veruje se da identifikacija
sa lokalnom zajednicom utie na percepciju trokova seljenja, to bi trebalo da
prouzrokuje rei pristanak na selidbu onih ispitanika koji su vre vezani za
svoje mesto. Identifikacija sa lokalnom zajednicom merena je preko ispitanikove
ocene emotivne vezanosti za svoje selo ili grad.
Na kraju, u okviru strukturalnih faktora, procenjivan je uticaj regiona iz kojeg ispitanici potiu. Pojedini autori veruju da manje razvijeni regioni gube radnike, posebno mlae i bolje obrazovane jer se u njima ne nude prilike za posao,
pa su stanovnici datih regiona jednostavno primorani da se sele u druge socio147

ekonomski razvijenije oblasti (Eglte et al., 2007: 24). Drugi autori nalaze da loi
ekonomski izgledi u regionu doprinose veoj sklonosti ka promeni mesta boravka, s tim da ova veza nije linearna, ve ima izgled obrnute U krive verovatnoa
selidbe je najmanja u najugroenijim i u najbogatijim regionima (Fouarge and
Ester, 2009: 53). Ipak, dosadanji regresioni modeli su pokazali da strukturalne varijable malo doprinose spremnosti na mobilnost, te da su line i porodine okolnosti mnogo bitnije za njeno objanjenje (Fidrmuc and Huber, 2007). U
ovom radu se pretpostavlja da e se izmeu etiri statistika regiona (Beograd,
Vojvodina, Zapadna Srbija i umadija, te Juna i Istona Srbija) javiti razlike i da
e graani koji trenutno ive u beogradskom regionu percipirati svoje trokove
seljenja kao nie (kako zbog povoljnih socio-demografskih karakteristika, razvijenosti regiona, ali i usled velikog broja aktera koji ve imaju iskustva sa migracijama). Oekuje se da e upravo oni iskazati najveu spremnost za mobilnost.
Kako bi se utvrdio pojedinani uticaj nabrojanih nezavisnih promenljivih,
za koje se pretpostavlja da utiu na sklonost ka mobilnosti, pored deskriptivne
analize, napravljen je i model ija je valjanost ocenjena pomou binarne logistike regresije.

Rezultati istraivanja
Poreenje rezultata spremnosti na mobilnost sa drugim radnim taktikama
pokazuje da graani Srbije nisu naroito skloni mobilnosti (Tabela 1). Ako se
imaju u vidu i rezultati slinih istraivanja iz drugih zemalja3, moe se zakljuiti da je 43% graana Srbije koji su spremni da se sele radi posla relativno nizak postotak. Neto je povoljnija situacija ukoliko se izdvoje samo radno aktivni
graani (57%). Meutim, ako promenu mesta boravka posmatramo u kontekstu
fleksibilnih radnih strategija kod radno aktivnog stanovnitva, pokazuje se da
je mobilnost tek na estom mestu po prihvatljivosti, iza dueg radnog vremena
(80%), rada ispod kvalifikacija za veu platu (78%), dodatnog honorarnog posla
(75%), sticanje novog znanja (68%) i prihvatanja svakog plaenog posla (61%).
Graani Srbije su spremni da rade due, bilo kakve poslove i da razvijaju svoje
saznajne i kvalifikacijske potencijale, dok ostali aranmani atipinog rada, ukljuujui promenu mesta boravka zbog posla, jo uvek nisu iroko prihvaeni.
U Sloveniji je 2002. godine 60% graana bilo spremno da se seli u okviru svog
regiona, 51% se preselilo u drugi region, 32% bi otilo u drugu evropsku zemlju, dok bi
samo 22% pristalo da se odseli van Evrope (Mlinar and tebe, 2004: 1). U Hvatskoj je
2005. godine zbog bolje poslovne prilike 79% ispitanika bilo spremno da se preseli, dok
je 2009. godine to bilo spremno uiniti 66% ispitanika (Moj posao, 2009).
3

148

Dodatni honorarni rad uz stalan posao

Neformalni rad u sivoj ekonomiji
Sticanje novih znanja, kvalifikacija
Samozaposlenost
Osnivanje firme
N

Bolje plaen honorarni posao

umesto stalnog radnog odnosa

Prihvatanje svakog plaenog

posla
Produeno radno vreme
Istovremeni rad u vie firmi
Rad ispod kvalifikacije, za
veu platu

Promena mesta boravka zbog

posla

Vrste spremnosti

76,0

60,0

73,0
36,0
65,0
58,0
46,0
1.761

57,0
26,0
51,0
45,0
35,0
3.080

41,0

82,0
48,0

63,0
36,0

32,0

63,0

57,0

49,0

46,0

50,0
41,0
1.993

60,0

25,0

67,0

34,0

64,0

73,0
47,0

51,0

48,0

59,0
49,0
1.202

70,0

29,0

78,0

40,0

74,0

87,0
55,0

59,0

55,0

40,0
33,0
2.542

50,0

29,0

56,0

32,0

59,0

60,0
41,0

47,0

43,0

55,0
44,0
1.418

68,0

37,0

75,0

42,0

78,0

80,0
55,0

61,0

57,0

Ispitanici spremni da prihvate ponuenu alternativu, u %

2003.
2007.
2012.
PoduzoPoduzorak
PoduzoCeo
Ceo
Ceo
radno akrak radno
rak radno
uzorak
uzorak
uzorak
aktivnih
tivnih
aktivnih

Tabela 1. Procenat spremnosti na mobilnost 2003, 2007. i 2012. godine

Iako postoji razlika u procentnim poenima u tri posmatrane vremenske take, promena nije statistiki znaajna. Jasno je da ne moemo govoriti o poveanju broja ljudi koji su voljni da menjaju mesto boravka iz ekonomskih razloga.
Dakle, hipoteza o relativno niskoj sklonosti ka mobilnosti meu radno aktivnim
graanima Srbije je potvrena.

149

U daljoj analizi posmatrana je spremnost ispitanika razliitih obeleja da se

sele. Utvreno je da se najznaajnije razlike mogu nai meu akterima razliitih
godina sa starou opada spremnost ka mobilnosti (2 = 85,742, Kramerov V =
0,250, p = 0,000). Tako su radno aktivni ispitanici starosti od 18 do 29 godina u
ak 73% sluajeva spremni da se sele zbog (boljeg) posla, a oni izmeu 30. i 44.
godine u 64% sluajeva. Taj procenat naglo opada u sledeoj starosnoj kohorti
(45-60 godina) na 46, da bi samo 31% ispitanika starijih od 60 godina odgovorio
da je spreman da menja mesto boravka.
I brani status ispitanika se pokazao kao statistiki znaajan (2 = 53,052,
Kramerov V = 0,197, p = 0,000). Postoji znaajna razlika izmeu neoenjenih i
neudatih (spremnost ide do 73%) i razvedenih (65%) ispitanika s jedne strane,
i aktera koji ive u vanbranim (59%) i branim zajednicama (51%), s druge.
Udovci i udovice sa samo 35% pozitivnih odgovora jesu najmanje spremni da
se sele, ali pretpostavlja se da je to najveim delom posledica njihove starosti
(prosena starost radno aktivnih ispitanika je 42 godine, dok su udovci i udovice
najstarija grupa koja proseno ima 50 godina).
Diferencijacija se javlja i kod ispitanika razliitih obrazovnih i profesionalnih profila. Sa poveanjem obrazovnog nivoa ispitanika, raste i njihova spremnost da se sele u potrazi za poslom (2 = 28,286, Kramerov V = 0,144, p =
0,000): udeo se kree od jedne treine radno aktivnih graana sa nezavrenom
osnovnom kolom (31%), do dve treine onih koji imaju fakultet (66%). Ipak,
pretpostavke vezane za zanimanja su samo delimino tane. I dok su u Srbiji preduzetnici (66%) naklonjeniji promeni mesta boravka od onih koji to nisu (56%;
2 = 4,341, Kramerov V = 0,056, p = 0,037), izmeu strunjaka i predstavnika
ostalih zanimanja ne postoje znaajne razlike. Zanimljivo je da razlike nisu uoene ni izmeu zaposlenih i nezaposlenih ispitanika.
Jo jedna socio-demografska varijabla koja se nije pokazala znaajnom jeste pol, to znai da se ene i mukarci ne razlikuju po ovom pitanju.
Kao to je i pretpostavljeno, indeks materijalnog poloaja nije linearno
povezan sa stepenom spremnosti za preseljenjem (2 = 11,124, Kramerov V =
0,09, p = 0,025). Procenat onih koji bi se selili radi posla linearno raste od najnieg do vieg srednjeg razreda (nii 53%, nii srednji 56%, srednji 61%,
vii srednji 70%), da bi onda naglo opao meu ispitanicima koji imaju najvii indeks materijalnog poloaja (58%). Podaci potvruju specifinu hipotezu
da su najsiromaniji i najbogatiji gotovo podjednako (ne)spremni da menjaju
svoje mesto boravka prvi zato to nemaju mogunosti, drugi zato to nemaju
potrebu.
Statistiki znaajne determinante su i vlasnitvo nad stanom (2 = 31,910,
Kramerov V = 0,153, p = 0,000) i posedovanje zemlje (2 = 14,907, Kramerov
V = 0,104, p = 0,000). Vlasnici generalno pokazuju manje spremnosti da se sele
150

(51% zemljoposednika naspram 61% onih koji nemaju zemlju; 54% vlasnika stanova bez kredita i hipoteke, naspram 79% podstanara). Smanjena mobilnost vlasnika je posledica velikog udela stanova u linom vlasnitvu i slabe razvijenosti
trita nekretnina4. Vezanost za nekretnine esto se navodi kao jedan od glavnih
uzroka zato se u istonoj Evropi nije razvila prostorna pokretljivost koja postoji
u ostatku Evrope ili u Americi (Fidrmuc and Huber, 2007: 2).
Iako postoje razlike izmeu stanovnika sela (53%) i grada (60%) po pitanju
spremnosti da se sele, statistiki pokazatelji ukazuju na slabu statistiku vezu
izmeu ovih varijabli (2 = 6,814, Kramerov V = 0,071, p = 0,009).
Neto bolji pokazatelj jeste oseaj povezanosti sa lokalnom zajednicom jer
66% onih koji ne oseaju vezanost ima aspiraciju ka kretanju, naspram 54% onih
koji imaju izgraen emotivni odnos prema mestu boravka (2 = 13,095, Kramerov V = 0,099, p = 0,000).
Znaajna razlika postoji i izmeu onih koji planiraju i onih koji nemaju
planove za budunost (2 = 62,516, Kramerov V = 0,214, p = 0,000): ak dve
treine proaktivnih graana (67%) je spremno na mobilnost, ali bi se na isti korak
odluilo manje od polovine pasivnih (45%).
Na kraju, uoene su i razlike izmeu ispitanika koji ive u razliitim regionima Srbije (2 = 16,487, Kramerov V = 0,110, p = 0,001): ak dve treine
stanovnika Beograda (66%) je spremno da napusti svoje trenutno mesto boravka
naspram znaajno manjeg procenta ispitanika koji ive u Vojvodini (52%), Zapadnoj Srbiji i umadiji (53%), odnosno Istonoj i Junoj Srbiji (57%).
Moe se zakljuiti da je hipoteza o faktorima koji utiu na percepciju trokova selidbe, a samim tim i na verovatnou izbora opcije da se promeni mesto
stanovanja zarad posla ili vee zarade, samo delimino potvrena. I dok su se
karakteristike linosti i strukturni elementi ponaali po pretpostavljenom obrascu, to se ne moe rei za sve posmatrane individualne osobine. Podaci su pokazali da ne moemo govoriti o statistiki znaajnoj vezi izmeu spremnosti na
radnu mobilnost s jedne strane, i pola, zanimanja strunjaka, radnog statusa ili
mesta trenutnog boravka, s druge. Verovatno da je nezaposlenost veoma iroko
rasprostranjena, te da obuhvata i deprivilegovane delove stanovnitva, kao i mlade i proaktivne graane koji su skloni mobilnosti. to se strunjaka tie, moe se
pretpostaviti da dobar deo ove grupacije pripada onom sloju koji nema potrebu
da menja mesto boravka.

Meu radno sposobnim ispitanicima ak 83% ivi u stanu ili u kui koji su u
vlasnitvu domainstva, dok 7,9% koristi bez nadoknade nekretninu, koja je u vlasnitvu
roaka ili prijatelja. Podstanara ima 4,8%, a vlasnika stana pod hipotekom ili kreditom je
svega 3,2%. Oko 1% ispitanika ima druge vlasnike aranmane (stan u vlasnitvu preduzea, drave, optine).
4

151

U cilju analize pojedinanog uticaja nezavisnih varijabli napravljen je

model binarne logistike regresije. Spremnost ka prostornoj mobilnosti koriena je kao zavisna dihotomna varijabla, gde je 0 oznaavala one koji nisu
voljni da se sele, a 1 one koji bi promenili mesto boravka radi pronalaska (bolje
plaenog) posla (tabela 2). U model su unete sledee nezavisne varijable: pol
ispitanika (mukarci se posmatraju u odnosu na ene kao referentnu kategoriju); starost (predstavljena kao kontinuirana varijabla); stepen obrazovanja ispitanika (uticaj zavrene osnovne, srednje kole i fakulteta posmatra se u odnosu
na nezavrenu osnovnu kolu kao referentnu kategoriju); brani status (brani status je rekodovan u dihotomnu varijablu, a referentnu kategoriju ine oni
koji su u braku); radni status (nezaposleni su referentna kategorija u odnosu
na zaposlene); pripadnost preduzetnikom, odnosno zanimanju strunjaka (obe
varijable su dihotomne, a ispitanici sa ovim zanimanjima se posmatraju u odnosu na one koji se ne bave ovim poslovima kao referentne kategorije); indeks
materijalnog poloaja (najnii materijalni poloaj je uzet kao referentna grupa);
vlasnitvo nad stanom/kuom i zemljom (u oba sluaja vlasnitvo je predstavljeno kao dihotomna varijabla, a vlasnici su referentna kategorija u odnosu na
one koji to nisu), region (za referentnu kategoriju je izabran region Istone i
June Srbije); grad (uticaj grada se posmatra u odnosu na selo kao referentnu
kategoriju); identifikacija sa lokalnom sredinom (identifikacija je dihotomna
varijabla, a oni koji nisu vezani za lokalnu sredinu posmatraju se u odnosu na
one koji su vezani kao referentnu kategoriju); razvijenost proaktivnih strategija ponaanja (za referentnu kategoriju je uzeta grupa pasivnih ispitanika, bez
planova).
Ceo model se pokazao statistiki znaajnim (2 = 186,708, p = 0,000). Model ispravno objanjava izmeu 13 i 17,5% varijanse i tano klasifikuje 66,5%
sluajeva. Kao to se vidi iz tabele 2. samo odreeni prediktori su preli nivo
statistike znaajnosti.
Najjai prediktor spremnosti na mobilnost je zavren fakultet, iji kolinik verovatnoe ukazuje na to da su visokoobrazovani ispitanici skoro dva i po
puta spremniji da menjaju mesto boravka u odnosu na one koji nemaju zavrenu
osnovnu kolu. I godine starosti su veoma znaajan prediktor za svaku dodatnu
godinu ivota, verovatnoa da e osoba odgovoriti da je spremna da se preseli
zbog posla opada za 3,7%. Dalje, preduzetnici imaju oko 65% vie anse da prihvate selidbu kao deo radne strategije od onih koji se ne bave preduzetnitvom,
dok je taj procenat za radno aktivne graane sa proaktivnim strategijama 57%.
Oni graani koji ne poseduju nekretnine i oni koji su malo povezani sa lokalnom
zajednicom pokazuju oko 53% veu ansu da se opredele za seljenje. Takoe,
mukarci i oni koji nisu u branoj zajednici imaju oko 35% vie ansi da podre
mobilnost.
152

Tabela 2. Spremnost na prostornu mobilnost: osnovni statistiki pokazatelji za model

logistike regresije
Varijabla
Pol
Starost
Obrazovanje nezavrena osnovna kola
zavrena osnovna kola
zavrena srednja kola
zavren fakultet
Brak
Radni status
Preduzetnici
Strunjaci
Indeks materijalnog poloaja nii
nii srednji
srednji
vii srednji
vii
Stan/kua u vlasnitvu domainstva
Posedovanje zemlje
Region Istona i Juna Srbija
Zapadna Srbija i umadija
Vojvodina
Beograd
Grad
Povezanost sa lokalnom zajednicom
Proaktivni
Konstanta

,304
-,037

,013
,000
,128
,177
,091
,020
,020
,120
,036
,739
,678
,822
,615
,286
,655
,019
,119
,229
,802
,195
,397
,405
,005
,000
,300

,463
,549
,900
,307
,225
,500
,103
-,034
,101
,330
-,238
,430
,238
-,041
-,217
,166
-,129
,426
,452
,490

Kolinik verovatnoe
1,355
,963
1,589
1,732
2,460
1,359
1,252
1,649
1,109
,967
1,106
1,391
,788
1,538
1,269
,960
,805
1,180
,879
1,531
1,572
1,633

Radni status, pripadnost strunjakim profesijama, materijalni poloaj, posedovanje zemlje, ivot u urbanim sredinama, te region Istone i June Srbije,
nisu se pokazali kao relavantni prediktori u ovom modelu.
Ako posmatramo radno aktivno stanovnitvo, moemo rei da su potencijalni radni migranti u Srbiji danas ee mlae osobe mukog pola, preduzetnici,
sa zavrenim fakultetom. Najee su neoenjeni, bez vlasnitva nad nekretninama i srednjeg materijalnog poloaja. To su osobe koje aktivno planiraju svoju
budunost. Iako mogu da dolaze i iz grada i sa sela, potencijalni migranti nisu
preterano vezani za lokalnu sredinu. Kako po pitanju radnog statusa nema razlike, migranti se mogu nai i meu zaposlenim i meu nezaposlenim delom radno
aktivnog stanovnitva.
153

Zakljuak
Analiza spremnosti na prostornu mobilnost je ukazala na to da promena
mesta boravka zbog posla nije iroko prihvaena kao oblik fleksibilne radne startegije. Ujedno, ne moe se govoriti o poveanju ili smanjenju broja ljudi koji su
spremni da se sele, taj broj je kod radno aktivnih ispitanika ostao gotovo nepromenjen od 2003. godine. Dakle, bez obzira na ocenu da je migratorni potencijal u
Srbiji visok, koja se moe uti u javnoj diskusiji na ovu temu, podaci ne ukazuju
na to da su graani Srbije skloni mobilnosti.
Takoe, moe se zakljuiti da je dobar deo faktora, za koje se pretpostavilo da determiniu trokove mobilnosti, a posredno i izbor ove opcije, potvrdilo svoj uticaj. Ovo istraivanje je ustanovilo da su najjai socio-demografski
prediktori za izbor strategije mobilnosti starost i obrazovanje. Kao to je ve
utvreno u drugim zemljama, i u Srbiji su mlai i visokoobrazovani vie skloni
radno uslovljenoj prostornoj mobilnosti. Takoe, proaktivni graani, odnosno
oni koji imaju neke planove za budunost, vie su okrenuti migracijama od onih
koji nemaju razvijene strategije za budunost. Od bitnih faktora izdvajaju se
jo brani status, vlasnitvo nad stanom/kuom i povezanost sa lokalnom sredinom, koji smanjuju verovatnou da e promena mesta boravka za ispitanike
biti prihvatljiva opcija. Ustanovljeno je jo da razlike izmeu stanovnika sela
i grada ne postoje. Na kraju, kada se u obzir uzmu radna aktivnost i profesije,
podaci pokazuju da su preduzetnici najvie spremni da se sele zbog posla, ali
nisu utvrene razlike izmeu zaposlenih i nezaposlenih, te izmeu strunjaka i
onih koji to nisu. Ukoliko se prihvati stanovite ekonomistikih pristupa, prema
kojima mobilnost pozitivno utie na smanjenje regionalnih razlika i prevazilaenje neusklaenosti ponude i tranje na tritu rada, prikazani rezultati ukazuju na izostanak dinamikog elementa i relativno mali potencijal stabilizacije i
razvoja trita rada u Srbiji.
ini se da je pitanje radnih migracija u postsocijalistikim zemljama, poput
Srbije, izuzetno vano za istraivanje. U zemlji u kojoj se migracije najee vezuju za negativan kontekst (bilo posmatranjem prisilnih migracija, tj. izbeglica,
drugih neregularnih kretanja, poput lanih azilanata, ili odliva mozgova, odnosno
iseljavanja strunog kadra), a ija radna snaga mora da postane fleksibilnija kako
bi se prilagodila dinaminom tritu rada, fenomen prostorne mobilnosti uslovljene radnim aranmanima zahteva dalje istraivanje i analizu.
Literatura:
Babovi, M. 2009. Post-socijalistika transformacija i socio-ekonomske strategije
domainstava i pojedinaca u Srbiji. Beograd: ISSIFF.

154

Boli, S. 2004a. Post-socijalistika transfromacija i nove radne orijentacije: Srbija

1990-2003. godine, u: Mili, A (ur.). Drutvena transformacija i strategije drutvenih grupa: svakodnevica Srbije na poetku treeg milenijuma.
111-150. Beograd: ISSIFF.
Boli, S. 2004b. Svet rada u transformaciji. Beograd: Plato.
Bonin, H. et al. 2008. Geographic mobility in the European Union: Optimising its
economic and social benefits. Final Report. Institute for the Study of Labour, DE, NIRAS Consultants A/S, DK, The Swedish National Labour Market Board (AMS), SE.
Borjas, G. J. 2000. Economics of Migration, u: Smelser, N. and B. Paul (eds.).
International Encyclopedia of the Social and Behavioral Sciences. Section
No. 3. 4, Article No. 38. Cambridge Univeristy Press.
De Jong, G., R. Abad, F. Arnold, B. Cario, J. Fawcett and R. Gardner. 1983. International and Internal Migration Decision Making: A Value-Expectancy Based Analytical Framework of Intentions to Move from a Rural Philippine
Province. International Migration Review, 3/1983: 470-484.
Eglte, P., L. Kle, . Krzmtra and A. Lulle. 2007. The Geographic Mobility Of
The Labour Force. The National Programme Of European Union Structural Funds, Labour Market Research The Project Welfare Ministry
Research. Riga: University of Latvia.
Fidrmuc, J. 2005. Labor Mobility during Transition: Evidence from the Czech Republic. William Davidson Institute Working Paper Number 767. http://www.
fidrmuc.net/research/iab-cz.pdf (preuzeto 26. 4. 2006).
Fidrmuc, J. and P. Huber. 2007. The Willingness to Migrate in the CEECs Evidence from the Czech Republic. WIFO Working Papers, No. 286. http://www.
wifo.ac.at/jart/prj3/wifo/resources/person_dokument/person_dokument.
jart?publikationsid=28060&mime_type=application/pdf (preuzeto 15. 3. 2008).
Fouarge, D. and P. Ester. 2009. How willing are Europeans to Migrate? A Comparison of Migration Intentions in Western and Eastern Europe, u: Ester,
P., R. Mufferls, J. Schippers and T. Wilthagen (eds.). Innovating European Labour Markets: Dynamics and Perspectives. 49-71. Edward Elgar
Pub.
Haug, S. 2008. Migration Networks and Migration Decision-Making. Journal of
Ethnic and Migration Studies, 4/2008: 585-605.
Kaufmann, V., M. M. Bergman and D. Joye. 2004. Motility: Mobility as Capital.
International Journal of Urban and Regional Research, 4/2004: 745756.
Limmer, R. and N. Schneider. 2008. Studying Job-Related Mobility in Europe,
u: Schneider, N. and G. Meil (eds.). Mobile Living Across Europe I Relevance and Diveristy of Job-Related Spatila Mobility in Six European
Countries. 13-47. Barbara Budrich Publishers; Opladen & Farmington
Hills.

155

Massey, D. 2003. Patterns and Processes of International Migration in the 21st Century. Paper prepared for Conference on African Migration in Comparative
Perspective, Johannesburg, South Africa, 4-7 June, 2003.
Massey, D., J. Arango, G. Hugo, A. Kouaouci, A. Pellegrino and E. Taylor. 1993.
Theories of International Migration: A Review and Appraisal. Population and Development Review, 3/1993: 431-466.
Mlinar, Z. and J. tebe. 2004. Mobility and Identification in the Context of Globalisation Theoretical Interpretation and Slovenian References. Paper presented at ISA TG06 International conference, Pultusk, Poland, September
18-19. http://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=2198298 (preuzeto 14. 4. 2005).
Moj posao. 2009. http://www.moj-posao.net/Press-centar/Details/69994/Mobilnostradne-snage-2009/30/ (preuzeto 26. 9. 2010).
OECD Economic Surveys. 2012. EUROPEAN UNION. March 2012. http://www.
oecd.org/eco/49950244.pdf (preuzeto 16. 1. 2013).
Optine i regioni u Republici Srbiji. 2012. Beograd: Republiki zavod za statistiku.
Popis stanovnitva, domainstva i stanova u 2002; Stanovnitvo migraciona obeleja, podaci po naseljima. 2004. Beograd: Republiki zavod za statistiku.
Predojevi-Despi, J. 2010. Ka razumevanju determinanti medjunarodnih migracija
danas teorijska perspektiva. Stanovnitvo, 1/2010: 25-48.
R, S. 2011. Recurring Job Mobility: Subjective Motives and Impacts of Job-related Spatial Mobility. Job Mobilities Working Paper, No. 2011-01. http://
www.jobmob-and-famlives.eu/papers/JFW_11-01_Roess.pdf (preuzeto 8.
6. 2012).
Taylor, P., R. Morin, D. Cohn and W. Wang. 2008. American Mobility: Who Moves?
Who Stays Put? Wheres Home?. Washington: Pew Research Center. http://
pewsocialtrends.org/files/2011/04/American-Mobility-Report-updated-12
-29-08.pdf (preuzeto 14. 4. 2009).

156

Irena Petrovi
Univerzitet u Beogradu, Srbija
Filozofski fakultet
Institut za socioloka istraivanja

REGIONALNE NEJEDNAKOSTI NA TRITU RADA U SRBIJI

KARAKTERISTIKE NEZAPOSLENOSTI PREMA REGIONIMA
REGIONAL LABOR MARKET DISPARITIES- REGIONAL
UNEMPLOYMENT CHARACTERISTICS IN SERBIA
Summary
The main objective of this analysis is to determine the characteristics of unemployment at the level of whole Serbia and in four statistical regions (Belgade, Vojvodina, umadija and Western Serbia, Southern and Eastern Serbia). The regions in Serbia were determined based
on NUTS 2 classification.
More precisely, the aim is to show whether certain socio-demographic sub-groups are less likely to enter labour market. We expect that specific socio-economic characteristics of a population, such as age, sex, education level, marital status, etc. will determine to a large extent the chanceces for successful integration of those groups into the labour market.
Empirical analysis is based on data obtained in the social surveys
conducted in 2012. Data was collected from a nationally representative
sample of households (N=2500). The analysis results refer only to the
economically active population (labour force) aged 15-64.

Uvod
Procesi intenzivnog privrednog restrukturiranja u Srbiji doveli su do znaajnog porasta nezaposlenosti i veoma izraenih strukturnih neusklaenosti ponude i potranje za radnom snagom. Osnovni pokazatelji trita rada ukazuju
na konstantno nisku stopu zaposlenosti i veoma visoku stopu nezaposlenosti u
Srbiji. Stopa nezaposlenosti je meu najviima u regionu i znatno via od stope
nezaposlenosti u EU 27.
157

Intenzivni procesi sektorske i svojinske transformacije nisu se samo odrazili na pad zaposlenosti i porast nezaposlenosti, ve su, izmeu ostalog, prouzrokovali i rast ve postojeih regionalnih nejednakosti. Tradicionalno nerazvijenom
jugu Srbije i podruju Sandaka pridruila su se nekada razvijena industrijska podruja Srbije (istona Srbija, delovi centralne Srbije, regionalni centri rudarstva
i tradicionalne industrije), postajui tako nova podruja nerazvijenosti (Arandarenko i Nojkovi, 2007).
Jedva da je i potrebno rei da postojanje izraenih regionalnih dispariteta na
tritu rada moe imati veoma negativne i dugorone posledice na ukupan drutvenoekonomski razvoj jedne zemlje. Osim toga, varijacije u stopi zaposlenosti i nezaposlenosti izmeu regiona jedne drave omoguavaju uvid u socijalnu koheziju unutar
jedne zemlje. U tom smislu, prouavanje regionalnih nejednakosti uopte i, posebno,
meuregionalnih razlika na tritu rada, postaje od sve veeg znaaja za Srbiju.
U isto vreme, ekonomske promene u Srbiji u prethodnoj deceniji ne samo
da nisu dovele do poveanja zaposlenosti (jobless growth) ve je dolo do pojave
novih socijalnih rizika koji su povezani sa ulaskom na trite rada i uspostavljanjem poloaja na njemu (o tome u Taylor-Gooby, 2004). Novi socijalni rizici
pogaaju sve vie mlade koji prvi put izlaze na trite rada, ene, kao i niskokvalifikovane radnike.

Teorijska razmatranja nejednakosti na tritu rada

Postoje mnogobrojna teorijska objanjenja nejednakosti na tritu rada, ali
e ovde ukratko biti predstavljena samo neka od njih. Imajui u vidu predmet
istraivanja, ini se da su za prouavanje regionalnih nejednakosti na tritu rada
posebno vana sledea dva teorijska pristupa. Prvo, neoklasina teorija trita
rada, budui da ima dominantnu poziciju u analizi trita rada, pa samim tim
i regionalnih nejednakosti. S druge strane, teorija optimalne brzine tranzicije
(Aghion i Blanchard, 1994 prema Arandarenko, 2011) predstavlja do sada najuticajniji teorijski pristup za praenje intenzivnih ekonomskih promena tokom
tranzicionog perioda u zemljama centralne i istone Evrope.
Neoklasini model polazi od pretpostavke da je trite rada savreno konkurentno, te da se i cena rada (najamnina) slobodno formira u zavisnosti od ponude i tranje za radom. Akteri na tritu rada nemaju trinu mo, kako zbog
toga to postoji slobodan ulazak na trite, te tako akteri mogu slobodno da uu i
izau sa trita bez ikakvih trokova, tako i zbog toga to su informacije savrene, tj. postoji potpuna informisanost svih aktera o kvalitetu proizvoda i njihovim
cenama (Cahuc and Zylberberg, 2004: 246-248). Ovaj pristup sugerie da radnici
uvek mogu da nau posao ukoliko su spremni da prihvate zarade i radne uslove
158

koji odgovaraju njihovim sposobnostima, to bi, dalje, moglo da znai da nezaposleni biraju da ne rade zato to ocenjuju poslove koji su u ponudi kao nedovoljno
privlane. Drugim reima, savrena konkurencija na tritu rada vodi efikasnoj
alokaciji resursa (Ibid.: 246). Kada je re o prostornim razlikama, prema neoklasinim ekonomistima, one nastaju kao posledica ogranienja na strani ponude i
institucionalnih rigidnosti (prema Arandarenko and Jovii, 2007: 301). Neoklasini pristup posmatra uvoenje raznih institucija (minimalnu platu, sindikate)
kao odstupanje od idealnog konkurentnog modela, pripisujui im odgovornost za
nezaposlenost (Arandarenko, 2011:71). Kako se navodi, institucije umeu klinove izmeu ponude i tranje, zbog ega se trite ne isti i na taj nain dolazi
do nezaposlenosti (Ibid:73). Neoklasini model, meutim, ne pravi posebnu distinkciju izmeu nacionalnog i regionalnog nivoa posmatranja, to, dalje, znai da
se regionalne razlike na tritu rada mogu objasniti na isti nain kao i razlike na
nacionalnom nivou. Izvori regionalnih razlika prema Armstrongu i Tejloru mogu
se objasniti time to tehnoloki napredak, rast fizikog kapitala i rast radne snage
mogu u znaajnoj meri da variraju izmeu razliitih regiona unutar jedne zemlje
(Armstrong i Taylor, 2000, prema Puljiz, 2000).
Dalje, prema neoklasinom modelu, razlike u ekonomskom razvoju prisutne su samo u kratkom i srednjem roku, dok bi u dugom roku, u skladu sa hipotezom o konvergenciji1, razlike trebalo da nestanu i sve regionalne ekonomije
razvijale bi se po istoj stopi. Budui da su regioni unutar jedne zemlje, na osnovu
svojih strukturnih karakteristika, uglavnom homogenije jedinice u odnosu na zemlje meusobno, moe se pretpostaviti prisutnost apsolutne konvergencije na regionalnom nivou (prema Puljiz, 2000). Dok, meutim, neoklasina teorija nastoji
da prui objanjenje smanjenja regionalnih razlika kroz proces konvergencije,
ona ne nudi objanjenja koja su povezana sa rastom i opstajanjem regionalnih
razlika, kao to ne prua ni odgovor na pitanje kako se prvobitno javljaju razlike
u nezaposlenosti.
Sveobuhvatni pregled teorijske i empirijske literature o regionalnoj nezaposlenosti tokom tranzicije u centralnoj i istonoj Evropi (Ferragina and Pastore, 2005, prema Arandarenko, 2011) stavlja akcenat na model Optimalne brzine
tranzicije (Optimal Speed of Transition (OST) model). Polazei od empirijskih
Zbog delovanja zakona o opadajuim prinosima kapital se seli iz podruja koja
su bogata njime u podruja sa niskim nivoom kapitala zbog veih prinosa. Istovremeno,
radna snaga se seli iz podruja sa niim nadnicama u podruja sa veim. Neoklasina teorija na taj nain sugerie da lokacija kao inilac u procesu regionalnog rasta nema posebno znaajnu ulogu, odnosno da je za odreeni region svejedno da li se radi o centralnom
ili perifernom regionu, budui da se odluke o investicijama donose u skladu sa zakonom
o opadajuim prinosima, to, na kraju, dovodi do izjednaavanja nivoa razvijenosti razliitih regiona (prema Puljiz, 2000).
1

159

rezultata, model optimalne brzine tranzicije nalazi da je u regionima sa visokom

nezaposlenou visok stepen fluktuacije radne snage povezan sa veoma brzim
privrednim restrukturiranjem. S tim u vezi, prema ovom modelu, nia stopa nezaposlenosti mogla bi se postii bilo sporijim restrukturiranjem privrede i realokacijom radne snage (sporom destrukcijom radnih mesta), ili neutralisanjem visoke
stope ruenja dravnog sektora vrlo brzim rastom novog privatnog sektora, tj.
brzim stvaranjem novih radnih mesta. Glavna ogranienja za prvu opciju su vrsto budetsko ogranienje i oportunitetni trokovi odlaganja tranzicije, a za drugu
opciju nedostatak investicionog kapitala za bri razvoj privatnog sektora (o tome
vie u Arandarenko, 2011: 212-215)2.
Ono to se dalje namee kao vano pitanje, a u skladu je sa predmetom
istraivanja, jeste sledee: zato odreene socio-demografske grupe imaju slabije
anse da se uspeno ukljue u trite rada. I ovde e se ukazati na neka od znaajnih teorijskih objanjenja. Polazei ponovo od neoklasine teorije i principa savrene konkurencije na tritu rada, navodi se kako su i poslodavci i radnici voeni
principom produktivnosti: na jednoj strani re je o produktivnosti u procesu proizvodnje, na drugoj strani, re je o produktivnosti u kontekstu ostvarivanja ciljeva
radnika da maksimiziraju svoje zadovoljstvo. Dakle, poslodavci preferiraju jeftin
i bolje kvalifikovan rad. Meutim, poslodavci u praksi ne vre efektivne potrage za najjeftinijim potencijalnim radnicima datog kvaliteta, koji su obino ene,
stariji radnici i predstavnici rasnih i etnikih manjina (Tilly and Tilly, 1998: 182,
prema Babovi, 2010: 90). Otuda je za prouavanje nejednakosti na tritu rada
znaajnije prouavati prepreke savrenoj konkurenciji. Kahuc i Zilberberg izdvajaju tri najvanija tipa prepreka: norme i vrednosti, prepreke ulasku na trite rada
i nepotpunost informacija 3. Ovde e biti iznete samo neke od njih. Primera radi,
diskriminacija predstavlja jednu od najvanijih prepreka ulasku na trite rada.
To je situacija u kojoj su pripadnici odreenih grupa tretirani na drugaiji nain
prilikom ulaska na trite rada ili nagraivanja, ne zbog razlika u produktivnosti i
kvalifikacijama, ve zbog odreenih karakteristika koje nisu povezane sa produktivnou, kao to su rasa, pol4, etnicitet i sl. (Becker, 1957, prema Babovi, 2010).
Dalje, prepreku idealno kompetitivnom tritu rada predstavlja i nedostupnost
2
O razliitim teorijskim modelima uzroka nezaposlenosti u regionalnom kontekstu videti detaljno u Elhort, 2000.
3
O tome vie u Cahuc and Zylberberg, 2004: 246.
4
Elison Mekiven Skot navodi niz faktora koji mogu da dovedu do rodne segregacije na tritu rada. Autorka navodi, izmeu ostalog, primer statistike diskriminacije.
Re je o praksi da se pojedinanom akteru pripisuju osobine za koje se veruje da su svojstvene grupi kojoj pripada. Tako poslodavci nee zapoljavati ene na temelju predrasude
da su one manje produktivne, ili nee zapoljavati ene u godinama za koje se pretpostavlja da su vreme za raanje i podizanje dece (prema Babovi, 2010: 90-91).

160

potpunih informacija. Na strani poslodavaca, nepotpune informacije o radnicima

pri regrutovanju vode nastojanju da se zaposle stariji, iskusniji radnici, ili da se
organizuju sloene procedure selekcije. Otuda esto stariji radnici imaju i vie
zarade, bez obzira to je marginalna produktivnost njihovog rada jednaka mlaim
radnicima bez iskustva (Cahuc and Zylberberg, 2004: 247). Prema neoklasinim
ekonomistima, savrena konkurencija na tritu rada mora voditi razlikama u zaradama koje rezultiraju iskljuivo iz toga to su neki poslovi tei od drugih, a neki
radnici kompetentniji od drugih. Pristup tritu rada, kao i razlike u zaradama
koji su povezani sa kompetencijama pojedinaca, prema teoriji humanog kapitala,
poivaju na pretpostavci da, zbog razlika u obrazovanju, pojedinci imaju razliitu
vrednost na tritu rada. Obrazovanje i obuka, smatra se, predstavljaju investicije
pojedinaca. U tom smislu, razlike u zaradama proistiu iz naknada za trokove
obrazovanja i obuke, koji su deo humanog kapitala zaposlenih (Becker, 1964,
prema Babovi, 2010; Cahuc and Zylberberg, 2004: 69).
Kritike neoklasinih teorija trita rada su brojne. Jedna od kljunih zamerki jeste ta da ne uzimaju dovoljno u obzir socijalnu determinisanost ponude
i tranje rada, uticaj normi i vrednosti na oblikovanje preferencija poslodavaca
i radnika, ulogu socijalnih mrea, relevantnih drutvenih institucija, kao to su
sistemi brige o deci, porodici i sl. Ili, kako navode Tili i Tili: Rad ne proistie iz
napora izolovanih pojedinaca koji odgovaraju na potrebe trita, ve iz socijalnih
odnosa izmeu radnika, poslodavaca i potroaa (Tilly and Tilly, 1998: 4, prema
Babovi, 2010).

Regionalne nejednakosti na tritu rada u zemljama u tranziciji

Savremeni trendovi porasta regionalnih nejednakosti na tritu rada najee se ilustruju velikim i rastuim razlikama u stopama nezaposlenosti unutar
zemalja. Jedan od razloga je taj to se stopa nezaposlenosti tradicionalno koristi
kao aproksimirajua varijabla za prikazivanje stanja na tritu rada5. Standardni
makroekonomski modeli i zakoni sintetiki predstavljaju promene na tritu rada
praenjem stope nezaposlenosti6 (Arandarenko, 2011:7).

Videti Cahuc and Zylberger, 2004.

Pitanje adekvatnosti korienja stope nezaposlenosti kao najbolje aproksimacije
za stanje na tritu rada ostaje otvoreno. Kritika je, prema reima, Arandarenka, dvosmerna. Najpre, postoje miljenja da je stopa zaposlenosti bolji reprezent ukupnog stanja na
tritu rada, zato to su granice izmeu zaposlenosti i nezaposlenosti jae i manje podlone interpetacijama, pa i manipulacijama u odnosu na prilino porozne granice izmeu
nezaposlenosti i neaktivnosti. Zatim, istie se da je standardno raunata stopa nezaposle5
6

161

I pored toga, problem nezaposlenosti se uglavnom razmatra samo iz nacionalne perspektive. Postoje, meutim, najmanje tri razloga zbog kojih je nezaposlenost potrebno posmatrati i iz regionalne perspektive: prvo, izmeu razliitih
regiona u okviru jedne zemlje razlike u stopi nezaposlenosti mogu biti u istoj
meri izraene kao i izmeu razliitih zemalja (videti Elhorst, 1995; Taylor and
Bradley, 1997; European Commission, 1999, prema Elhorst, 2000). Zatim, makroekonomske studije ne pruaju objanjenja zato postoje regionalne nejednakosti na tritu rada. Primera radi, na osnovu nekoliko makroekonomskih studija
koje su pokuale da objasne razlike u nivou nezaposlenosti izmeu zemalja istie
se da se one najveim delom mogu objasniti razlikama u institucijama na tritu
rada, kao to su zarade, socijalna zatita, penzioni i poreski sistem, itd. (Beenstock, 1988; Layard et al., 1991; Phelps, 1994; Malinvaud, 1994; Bean, 1994;
OECD, 1994; Scarpetta, 1996, prema Elhorts, 2000). Ono to, meutim, problem
razumevanja regionalnih dispariteta na tritu rada dodatno uslonjava jeste to
to se u mnogim zemljama institucije na tritu rada ne razlikuju izmeu regiona.
Najzad, potrebno je prouavati regionalne nejednakosti jer postojanje izraenih
regionalnih dispariteta moe imati veoma negativne posledice na ukupan drutveno-ekonomski razvoj jedne zemlje (prema Elhorts, 2000: 2).
U radovima koji se bave analizom zemalja u tranziciji potvreno je postojanje velikih regionalnih razlika na tritu rada koje se vremenom sve vie uveavaju (Huber, 2007)7. Pokazuje se da, dok s jedne strane, glavni grad i nekoliko
privilegovanih regiona sa robusnim tritem rada belee ubrzan ekonomski rast,
dotle se, s druge stane, ostatak zemlje suoava sa ekonomskim padom, postajui,
na taj nain, zona visoke nezaposlenosti i niskih zarada (World Bank, 2005).
Uspeh glavnog grada u postizanju nie nezaposlenosti, u poreenju sa manjim
gradovima i ruralnim podrujima, moe se objasniti meunarodnom trgovinom,
stranim direktnim investicijama i raznim faktorima aglomeracije8 (Arandarenko
i Jovii, 2007: 301). Kako se navodi, u poetnim fazama privrednog restrukturiranja i razvoja najvei deo javnih investicija obino se namerno usmerava na najefikasnije projekte, od kojih je veina locirana u podrujima nacionalnog rasta. S
druge strane, nedostatak investicija u ugroenim regionima, kao i brzo privredno
nosti nedovoljno dobra mera agregatne iskorienosti radnog potencijala (Arandarenko,
2011: 8).
7
Mnogobrojna dosadanja empirijska istraivanja pokazuju da su regionalne razlike u zemljama u tranziciji znatno vee od onih u razvijenim zemljama (Bornhorst and
Commander, 2004). Regionalna odstupanja na tritu rada postoje, meutim, i u ekonomski razvijenim zemljama, s tim to je stepen varijacije u stopama nezaposlenosti zemalja
u tranziciji znatno vei nego kod veine razvijenih zemalja (Ibid).
8
Huber posebno istie privilegovanu ulogu svih urbanih anglomeracija, a posebno glavnih gradova (vie o tome u Huber, 2007).

162

restrukturiranje, koje proizvodi dodatnu nezaposlenost, doprinosi daljem razvoju problema regionalnih dispariteta u ekonomijama u tranziciji (Ibid.). Ukratko,
nejednakost regionalnih stopa nezaposlenosti odraava snanu regionalnu koncentraciju novih radnih mesta i porasta zaposlenosti, kao i direktnih investicija.
Nova radna mesta stvaraju se uglavnom oko velikih gradskih aglomeracija s raznovrsnom industrijskom strukturom, pogotovo s velikim i rastuim uslunim
sektorom, razvijenom infrastrukturom i obuenom radnom snagom (World Bank,
2005, prema Arandarenko (ur.), 2006: 9-10). Nasuprot tome, perspektive zapoljavanja su loe, a nezaposlenost velika u visokospecijalizovanim, takozvanim
mono-industrijskim regionima, koji su izloeni veim rizicima od okova tranje:
u Bugarskoj i Moldaviji, na primer, zaposlenost je rasla iskljuivo u regionima
glavnih gradova; u Hrvatskoj, samo u etiri od 21 regiona; i u tri od 16 regiona
u Poljskoj (Ibid.).
Izraene regionalne nejednakosti predstavljaju zajedniku karakteristiku
tranzicionih ekonomija (Len-Ledesma and McAdam, 2004; Huber, 2007, u
Arandarenko i Jovii, 2007). Studija Svetske banke (2005) naglaava da prostorne neravnotee na tritu rada imaju tendenciju opstajanja u privredama u
tranziciji, pri emu regioni koji pokazuju bolje performanse na poetku imaju
dobre performanse i u kasnijim fazama. Koeficijenti korelacije pozicije regiona
tokom vremena pokazuju veliku inerciju u relativnom rangiranju regiona prema
razliitim indikatorima trita rada, to znai da su regioni koji su bili na dnu ili
na vrhu regionalne distribucije na poetku tranzicije, jo uvek na istim pozicijama i u kasnijoj fazi tranzicije (Huber, 2004, u Arandarenko (ur.), 2006: 9-10).
Veoma izraena postojanost regionalnih razlika irom centralne i istone
Evrope ukazuje na to da je nerealno oekivati da e se one spontano smanjiti
tokom tranzicije. Skoranja iskustva u zemljama centralne i istone Evrope pokazuju da se regioni na dui vremenski period mogu svrstati u dve vrlo razliite
grupe: prva grupa se sastoji od malog broja dobrostojeih, a druga od velikog
broja relativno siromanih regiona. Samoreguliui mehanizmi, kao to su prilagoavanje plata ili meuregionalna mobilnost radne snage, suvie su slabi da
bi ublaili uticaj regionalno-specifinih okova (Fidrmuc, 2004, u Arandarenko
(ur.), 2006: 9-10). Iako se unutranje migracije stanovnitva odvijaju oekivanim
pravcem od siromanih ka bogatijim regionima, podaci ukazuju na to da unutranje migracije u zemljama u tranziciji opadaju od sredine devedesetih, uprkos
rastuim razlikama meu regionima u istom periodu. S tim u vezi, meuregionalna mobilnost radne snage moe imati veoma ogranienu ulogu u procesu uravnoteavanja regionalnih dispariteta. Radnici u nerazvijenim regionima esto bivaju
uhvaeni u zamku siromatva sa ogranienim informacijama o mogunostima
pronalaska posla, to samo dodatno oteava njihovu mobilnost (Bornhorst and
Commander, 2004).
163

Regionalne nejednakosti na tritu rada u Srbiji

Kada je re o regionalnim nejednakostima na tritu rada u Srbiji, ono to
je bitno na samom poetku istai jeste to da je do nedavno pitanje regionalnih
nejednakosti bilo gotovo zanemareno. Tako je tek u 2004. godini reavanje problema regionalnih dispariteta na tritu rada postao jedan od prioritetnih ciljeva
Nacionalne strategije zapoljavanja za period 2005-2010. godine. Preciznije, Nacionalna strategija zapoljavanja definisala je meu svojim prioritetnim ciljevima
usporavanje irenja regionalnih razlika do okonanja procesa privatizacije i restrukturiranja u 2007-2008, a zatim promenu trenda ka poveanju regionalne jednakosti do kraja prole decenije (Arandarenko i Nojkovi, 2007). Podsticanje zapoljavanja u manje razvijenim regionima predstavlja jedan od prioritetnih ciljeva
Nacionalne strategije zapoljavanja i za period 2011-2020. Meutim, realizaciju
prioritetnih ciljeva definisanih nacionalnim strategijama oteavaju dugogodinje
regionalne disproporcije u Srbiji, koje su bile izraene i pre poetka tranzicionog
perioda. Regionalne disproporcije u Srbiji, merene indeksom razvojne ugroenosti9, spadaju meu najvee u Evropi i iznose 1:7 na regionalnom nivou, dok na
nivou optina iznose ak 1:15 (Arandarenko (ur.), 2006; Arandarenko i Nojkovi,
2007).
Istiui znaaj prouavanja regionalnih disproporcija na tritu rada u Srbiji, Arandarenko navodi tri razloga zbog kojih problem nezaposlenosti u Srbiji
treba posmatrati iz regionalne perspektive. Prvo, opseg varijeteta na tritu rada
meu regionima u Srbiji veoma je velik i po mnogim indicijama u daljem porastu. Drugo, makroekonomske studije ne daju objanjenje zato postoje razlike na
regionalnim tritima rada. Takoe, institucije trita rada, kao to su, na primer,
pravila zapoljavanja i otputanja, pregovaranja oko plate, socijalno osiguranje,
pravila o penzionisanju i poreski sistem, ne razlikuju se meu regionima. Tree,
prekomerne i perzistentne razlike u regionalnim karakteristikama trita rada,
posebno platama i stopama nezaposlenosti, znak su neefikasne alokacije rada kao
osnovnog ekonomskog resursa. Smanjenje regionalnih razlika moe dovesti do
vee produktivnosti i manjeg pritiska na rast inflacije. S obzirom na jo uvek
znaajne rigidnosti na tritu rada i izvan njega, ukljuujui i relativnu skupou stanovanja izvan stalnog mesta boravka, ali i sekularne kulturoloke faktore
koji uslovljavaju relativno ogranienu mobilnost radno aktivnog stanovnitva u
Srbiji, irenje mogunosti zapoljavanja u okvirima samih regiona trebalo bi da

Indeksom razvojne ugroenosti vri se kategorizacija regiona prema etiri kriterijuma razvojne ugroenosti, koji su definisani metodologijom EU. Ovaj indeks se dobija
kombinovanjem pokazatelja trenutne razvojne problematike i ocene razvojnih mogunosti regiona (opirnije u Arandarenko (ur.), 2006).
9

164

predstavlja najznaajniji mehanizam kontrole regionalnih razlika na tritu rada

(Arandarenko i Nojkovi, 2007)10.
Kada se osnovni indikatori trita rada u Srbiji uporede sa indikatorima drava lanica EU, uoava se veoma nepovoljna situacija. Opte stope aktivnosti i
zaposlenosti u Srbiji su znaajno nie od EU, dok je stopa nezaposlenosti gotovo
2,5 vea nego u EU (Tabela 1). Vie stope nezaposlenosti od Srbije krajem 2012.
godine imale su samo Grka i panija (Eurostat, 2012)11.
Ukoliko, dalje, posmatramo podatke prema regionima u Srbiji, moemo uoiti
odreene disproporcije (Tabela 1). Osnovni pokazatelji trita rada ukazuju na razlike
izmeu regiona Beograda i regiona umadije i Zapadne Srbije, s jedne, i ostala dva
regiona, s druge strane. Razlike su posebno izraene kada posmatramo stopu zaposlenosti i nezaposlenosti. Regioni Beograda i umadije i Zapadne Srbije imaju neto viu
optu stopu zaposlenosti i niu stopu nezaposlenosti. Ono to, meutim, predstavlja
iznenaujui istraivaki nalaz jeste to da Beograd i region umadije i Zapadne Srbije imaju gotovo iste stope zaposlenosti, dok su razlike u stopi nezaposlenosti veoma
slabo izraene. I ne samo to: region Vojvodine pokazuje neto loije performanse u
odnosu na umadiju i Zapadnu Srbiju i, na osnovu posmatranih indikatora trita
rada, pribliava se najslabije razvijenom regionu Junoj i Istonoj Srbiji.
Tabela 1. Stanovnitvo radnog uzrasta prema aktivnosti i regionu
EU 27

Stopa aktivnosti
Stopa zaposlenosti
Stopa nezaposlenosti
Stopa neaktivnosti

Srbija
Region
Vojvodine

Region
umadije
i Zapadne
Srbije

Region
June i
Istone
Srbije

Ukupno

Ukupno

Region
Beograda

72,0

60,1

59,8

58,9

61,9

59,8

64,2

45,3

46,9

43,2

47,3

43,8

10,8

24,6

21,6

26,7

23,7

26,2

39,9

40,2

41,1

38,1

40,7

Izvor: RZS, ARS, 2012; Za EU 27 Eurostat, 2012.

Budui da je mobilnost radne snage izmeu regiona veoma ograniena, potrebne

su, izmeu ostalog, i politike koje se bave nesavrenou na stambenom tritu i asimetrinou informacija kako bi se na taj nain poveala mobilnost radne snage i to bolje
integrisalo nacionalno trite rada (Bornhorst and Commander, 2004).
11
Stopa nezaposlenosti se definie kao procentualno uee nezaposlenog stanovnitva u aktivnom stanovnitvu, tj. radnoj snazi (ILO).
10

165

Osnovna razlika, meutim, koja menja ovu prividno povoljniju sliku poloaja na tritu rada u Zapadnoj Srbiji i umadiji u odnosu na Vojvodinu je u nivou
ranjive zaposlenosti, koja prema definiciji ILO obuhvata samozaposlene, pomaue lanove domainstva, vlasnike malih preduzea i poljoprivrednike (ILO,
2009). Ovde e biti prikazani rezultati anketnog istraivanja ISI FF koji se odnose
samo na zaposlenost u poljoprivredi.
Tabela 2. Zaposlenost u poljoprivredi, prema regionima
Region
Srbija
Beograd
Vojvodina
umadija i Zapadna Srbija
Juna i Istona Srbija

%
15,7
1,6
16,1
29,1
17,4

Rezultati empirijskog istraivanja su pokazali znaajne razlike izmeu regiona: u umadiji i Zapadnoj Srbiji, meu svim zaposlenima, oko 30% je zaposleno u poljoprivredi, dok je udeo takvih gotovo dvostruko manji u Vojvodini i
u Junoj i Istonoj Srbiji. Treba, pak, imati u vidu da se iza ovako visoke zaposlenosti u poljoprivredi krije zapravo veliko angaovanje stanovnitva u nisko
produktivnim poljoprivrednim aktivnostima, koje se esto javljaju i u netrinim
formama proizvodnje za potronju u domainstvu, u okviru takozvane ekonomije
opstanka (Cveji i dr., 2010: 69).
Moglo bi se, dakle, ukratko zakljuiti da postoje odreene regionalne razlike na tritu rada u Srbiji. Ono to se, ipak, nikako ne moe izgubiti iz vida
jeste to da su, na osnovu posmatranih pokazatelja trita rada, varijacije izmeu
etiri regiona nedovoljno izraene. Kada se prate osnovni indikatori trita rada
na uim regionalnim nivoima, kao to su optinski ili okruni, tada meuregionalne razlike na tritu rada dolaze do punog izraaja, na ta je prethodno ve
ukazano.

Ciljevi, hipotetiki okvir i metodoloke osobenosti analize

Osnovni cilj rada je da se na temelju empirijskih podataka utvrde karakteristike nezaposlenosti na nivou Srbije i u 4 regiona (Beograd, Vojvodina, umadija
i Zapadna Srbija i Juna i Istona Srbija12). Preciznije, nastoji se pokazati da li
odreene socio-demografske grupe imaju slabije anse da se uspeno ukljue u
trite rada.
12

166

Ovi regioni korespondiraju nivou NUTS2 u EU.

Ovde se oekuje da e odreeni inioci, poput starosti, pola, obrazovanja,

branog statusa i mesta stanovanja u znaajnoj meri determinisati anse za uspeno ukljuivanje u trite rada. Tako se oekuju veoma izraene rodne nejadnakosti, koje e se postepeno smanjivati sa viim nivoima obrazovanja. Takoe, polazi
se od pretpostavke da e se meu nezaposlenima pre nai mlaa populacija. Otean ulazak na trite rada mladih i ena vezuje se, kao to je napred pomenuto, za
pojavu novih socijalnih rizika u sferi trita rada.
U sluaju uticaja branog statusa, oekuje se da e se ene koje su u braku,
usled porodinih obaveza i brige o deci, ee nai u kategoriji nezaposlenih
lica. S druge strane, ne oekuju se posebno izraene razlike izmeu gradskog i
ruralnog stanovnitva zbog angaovanja seoskog stanovnitva u poljoprivrednoj
proizvodnji u okviru porodinog gazdinstva. Gotovo jednaka oekivanja postoje
za sva etiri regiona, s tim to se u Beogradu oekuju manje izraene razlike
izmeu mukaraca i ena, s obzirom na njihov brani status, s jedne, i ispitanika
razliite starosti, s druge strane.
Analiza karakteristika nezaposlenosti u Srbiji temeljie se na podacima
empirijskog istraivanja Promene osnovnih struktura srpskog drutva koje je realizovano na teritoriji cele Srbije u prvoj polovini 2012. godine u organizaciji
ISI FF. Podaci su prikupljeni na reprezentativnom uzorku od 2.500 ispitanika.
Rezultati istraivanja odnosie se samo na aktivno stanovnitvo radnog uzrasta
(15-64), dok je neaktivno stanovnitvo iskljueno, te je za potrebe ove analize
ekstrahovan poduzorak koji broji 1.411 ispitanika.

Rezultati istraivanja
Karakteristike nezaposlenosti u Srbiji: regionalne razlike
U cilju dobijanja to jasnije slike o faktorima koji mogu da utiu na pristup
tritu rada, uraena je binarna logistika regresija za Srbiju i sva etiri posmatrana regiona posebno. Uz pomo ovog modela ocenjuje se uticaj vie faktora na
verovatnou da ispitanici budu nezaposleni. Binarni logistiki regresioni model
ima sledei oblik:
logPi /P j= Y = 0 + 1X1+ 2X2+ 3X3 + 4X4+5X5
gde je: Y zavisna dihotomna varijabla u kojoj istraivanu kategoriju ine nezaposleni, a referentnu kategoriju zaposleni;
0 konstanta;
X1 starost ispitanika, gde se ispitanici iz najmlae (18-35) i najstarije (5164) starosne kategorije posmatraju u odnosu na ispitanike starosti od 36-50, kao
referentnu kategoriju;
167

X2 interakcija pola i stepena obrazovanja ispitanika, gde se ene sa

osnovnom, srednjom kolom i fakultetom i mukarci sa osnovnim i srednjim
obrazovanjem posmatraju u odnosu na mukarce sa visokim obrazovanjem kao
referentnom kategorijom;
X3 mesto stanovanja, gde se stanovnici sela posmatraju u odnosu na stanovnike sa grada kao referentnu kategoriju;
X4 brani status ispitanika, gde se ispitanici koji nisu u braku posmatraju
u odnosu na ispitanike koji su u braku13;
X5 region, gde se regioni umadije i Zapadne Srbije,Vojvodine i June i
Istone Srbije posmatraju u odnosu na Beograd kao referentnu kategoriju;
1 parametar uticaja samostalnog faktora starosti ispitanika;
2 parametar uticaja interakcije pola i stepena obrazovanja ispitanika;
3 parametar uticaja samostalnog faktora mesta stanovanja ispitanika;
4 parametar uticaja samostalnog faktora branog statusa ispitanika;
5 parametar uticaja samostalnog faktora regiona.
Osnovni statistiki pokazatelji za model binarne regresione analize sa Srbiju prikazani su u sledeoj tabeli:
Podaci iz tabele 3 pokazuju da su gotovo sve nezavisne promenljive koje su
ukljuene u model prele test statistike znaajnosti. Najjai prediktor aktivnosti,
oekivano, predstavlja interakcija pola i stepena obrazovanja ispitanika14. Rodne
razlike na tritu rada najizraenije su u kategoriji najnieg obrazovanja. Kolinik ansi (Odds ratio) za ispitanice sa zavrenom osnovnom kolom je 9,160,
to pokazuje da je verovatnoa da ispitanice sa najniim obrazovanjem budu nezaposlene preko 9 puta vea u odnosu na mukarce sa najviim obrazovanjem,
dok je kolinik verovatnoe za mukarce sa zavrenom osnovnom kolom znatno
manji (3,452). Kao to se, dalje, moe videti, rodne razlike na tritu rada znaajno se smanjuju sa porastom nivoa obrazovanja, pa tako u kategoriji najvieg
obrazovanja ne postoje razlike izmeu mukaraca i ena (nivo znaajnosti vei
od 0,05)15.
13
Kako bi se ispitala interakcija pola i branog statusa ispitanika, uraena je posebna regresiona analiza.
14
Na ovom mestu je neophodno ukazati da samostalni efekti obrazovanja i pola
takoe imaju statistiki znaajan uticaj na status aktivnosti na tritu rada.
15
Rodne ekonomske nejednakosti u participaciji na tritu rada posebno dolaze do
izraaja ukoliko se posmatraju osnovni pokazatelji poloaja na tritu rada (stopa aktivnosti, zaposlenosti i nezaposlenosti). Dok je razlika u stopi nezaposlenosti izmeu mukaraca
i ena 2 procentna poena, razlike u stopi zaposlenosti i aktivnosti izmeu mukaraca i ena
su itekako izraene (Tabela 1, u Prilogu). Poreenja radi, u tabeli su prikazani i podaci za
EU 27. O rodno-ekonomskim nejednakostima na tritu rada u Srbiji i EU videti Babovi,
2010.

168

Tabela 3. Osnovni statistiki pokazatelji za model binarne logistike regresije16

Starost ispitanika
18-35
51-64

,804
,326

,000
,000
,043

Interakcija stepena obrazovanja i pola ispitanika

ene sa zavrenom
osnovnom kolom
ene sa zavrenom srednjom kolom

Kolinik
verovatnoe

Interval 95% poveranja

za kolinik verovatnoe
Donja
granica

Gornja
granica

2,235
1,386

1,653
1,011

3,022
1,901

,000
2,215

,000

9,160

4,656

18,022

1,600

,000

4,954

2,683

9,147

ene sa zavrenom viom kolom/fakultetom

,576

,123

1,779

,855

3,700

Mukarci sa zavrenom
osnovnom kolom

1,239

,001

3,452

1,714

6,953

Mukarci sa zavrenom
srednjom kolom

,834

,008

2,302

1,241

4,270

Mesto stanovanja
Brani status
Statistiki regioni
Vojvodina
umadija i Zapadna
Srbija

-,419
,205

0,658
1,228

0,502
,943

,862
1,598

,482

,002
,127
,000
,015

1,619

1,099

2,386

,452

,024

1,571

1,062

2,325

Juna i Istona Srbija

,987

,000

2,682

1,841

3,908

-2,899

,000

,055

Konstanta

Znaajan faktor diferencijacije aktivnosti na tritu rada predstavlja i region.

Najslabije anse da se uspeno ukljue na trite rada, na osnovu rezultata ovog
istraivanja, imaju ispitanici iz June i Istone Srbije. Verovatnoa da e se nai u
Prilagoeni koeficijent determinacije (Nagelkerke R2) za ovaj model je 0,150,
to znai da dati skup promenljivih (model) objanjava 15,0% varijanse, a model ispravno klasifikuje 73,5% svih sluajeva koji su nezaposleni.
16

169

statusu nezaposlenih, u poreenju sa ispitanicima iz Beograda, gotovo je tri puta

vea za ispitanike, kada su svi ostali faktori jednaki. Statistiki znaajan uticaj na
status aktivnosti ima i starost ispitanika. Pokazuje se da se ispitanici iz najmlae
starosne kategorije (18-35) nalaze pod dvostruko veim rizikom od nezaposlenosti
nego ispitanici iz starosne kategorije od 36-50 godina, dok su razlike izmeu ispitanika najstarije starosne kohorte (51-64) i starosne kategorije od 36 do 50 godina veoma male. U sluaju uticaja mesta stanovanja, pokazuje se da se stanovnici sela nalaze pod manjiim rizikom od nezaposlenosti. Meutim, ovde se mora imati na umu
da su anse ruralne populacije na tritu rada znaajno determinisane dostupnou
radnih mesta u poljoprivrednoj delatnosti, te da je znaajan postotak zaposlenih
u ruralnim sredinama, prema rezultatima anketnog istraivanja, radno angaovan
u poljoprivrednim delatnostima u okviru porodinih gazdinstava (30%)17. Najzad,
pokazuje se da samostalan efekat branog statusa ispitanika nema uticaja na pristup
tritu rada. Ono na ta je, pak, ovde znaajno ukazati jeste da uticaj faktora branog statusa dobija na znaaju tek kada se dovede u interakciju sa polom.
Binarni regresioni model ima sledei oblik: logPi /P j= Y = 0 + 1X1
gde je: Y zavisna dihotomna varijabla u kojoj istraivanu kategoriju ine nezaposleni, a referentnu kategoriju zaposleni; 0 konstanta; X1 interakcija pola i
branog statusa ispitanika/ce, gde se ispitanice koje nisu u braku, ispitanice koje
su u braku i ispitanici koji nisu u braku posmatraju u odnosu na ispitanike koji
su u braku kao referentnu kategoriju18; 1 parametar uticaja interakcije pola i
branog statusa ispitanika/ce (Tabela 4).
Tabela 4. Osnovni statistiki pokazatelji za model binarne logistike regresije 19

B
Interakcija pola i branog
statusa ispitanika94
ene koje nisu u braku
ene koje su u braku
Mukarci koji nisu u braku
Konstanta

Kolinik
verovatnoe

Interval 95% poveranja

za kolinik verovatnoe
Donja
Gornja
granica
granica

,000
1,025
1,181
,891
-1,684

,000
,000
,000
,000

2,786
3,258
2,438
,186

1,926
2,385
1,715

4,031
4,451
3,464

17
O pristupu ruralne populacije tritu rada u Srbiji videti opirnije u Cveji i dr.,
2010: 68-75.
18
Samo interakcijom pola i branog statusa ispitanika objanjeno je 6,3% ukupne
varijanse zavisne promenljive.
19
Referentna kategorija su mukarci koji su u braku.

170

Podaci pokazuju da je verovatnoa da ene koje su u braku budu nezaposlene 3 puta vea u odnosu na mukarce koji su u braku. Dobijeni istraivaki nalaz
mogao bi se jednim delom objasniti time to, kako navodi Hakim, ena prihvata
ulogu sekundarnog hranioca porodice, oslanjajui se, pri tome, delimino ili u
potpunosti, na zaradu branog partnera20 (Hakim, 2003, prema Gelo i dr., 2011).
Takoe, dobijeni nalaz moda bi se mogao objasniti i jednom od strategija domainstva u kome se bira da ena zbog brige o deci i kunim obavezama ostane
kod kue umesto da se angauje u plaenom radu21. Dakle, na osnovu dobijenih rezultata, sa sigurnou moemo govoriti o branom statusu kao znaajnom
faktoru inferiornosti ena na tritu rada, to takoe moe ukazivati i na znaaj
odreenih karakteristika socio-kulturnog sistema (poput patrijarhalnih vrednosti
i obrazaca ponaanja)22.
Kao to je prethodno napomenuto, u radu se takoe nastoji da se vidi da li
se karakteristike nezaposlenosti razlikuju prema regionima u Srbiji. S tim u vezi,
u nastavku e biti prikazani rezultati analize za sva etiri posmatrana regiona
posebno. Binarni regresioni modeli za sva etiri posmatrana regiona imaju isti
oblika kao i na nivou Srbije.
Ukoliko posmatramo uticaj istih faktora na ukljuenost u trite rada prema regionima, moemo videti da svi prediktori uneti u analizu nisu preli test
statistike znaajnosti. Poimo redom. Istraivanjem dobijeni podaci za Beograd
pokazuju da efekti interakcije obrazovanja i pola ispitanika predstavljaju najznaajniji prediktor23. Kao i na nivou Srbije, najslabije anse da se uspeno ukljue
u trite rada imaju ispitanici iz najnie obrazovne kategorije, bez obzira na pol.
Ovde je interesantno ukazati da su niskoobrazovani mukarci u Beogradu pod
neto veim rizikom od nezaposlenosti od niskoobrazovanih ena. Procenjeni kolinik verovatnoe, kao i vrednost standardizovanog koeficijenta B za ispitanike
oba pola u odreenoj meri su prenaglaeni, budui da je ispitanika sa najviom
zavrenom osnovnom kolom u Beogradu bilo neto manje (7,2%), to je i oekivano jer su iz analize iskljuena neaktivna lica. Ponovo, kao i na nivou Srbije, ne
postoje razlike izmeu visokoobrazovanih mukaraca i ena. Starost ispitanika
Znaajno je ukazati da jo uvek nije dovoljno istraena povezanost izmeu branog stanja i zaposlenosti ena. Prema dostupnoj literaturi, imanje branog partnera pokazalo se kako podsticajnim, tako i kao prepreka zapoljavanju ena (opirnije o tome u
Hakim, 2003, prema Gelo i dr., 2011).
21
Ovde se, pak, sve vreme mora imati u vidu da su iz analize iskljuena neaktivna
lica, dakle i domaice.
22
O tome vie u upanov, 1983: 96-115.
23
Dok efekat samostalnog uticaja obrazovanja ispitanika ima znaajni uticaj, dotle
efekat samostalnog uticaja pola ne predstavlja statistiki znaajan prediktor. Tek u interakciji sa obrazovanjem, pol ispitanika dobija na znaajnosti.
20

171

172
10,479

2,254

2,329

Kolinik
verovatnoe

1,919

,463

,688

,002

,000

,146

,029

,082

6,818

1,588

1,990

Kolinik
verovatnoe

Vojvodina99

,001

,863

,474

,214

,051

,142

1,191 ,000

2,370

1,606

3,289

Kolinik verovatnoe

Zapadna Srbija i umadija100

3,984

,011

,588

,000

,000

,971

,031

,069

53,717

1,011

1,800

Kolinik
verovatnoe

Istona i Juna Srbija101

24
Prilagoeni koeficijent determinacije (Nagelkerke R2) za ovaj model je 0,130, a model ispravno grupie u kategorije zavisne
promenljive 81,8% sluajeva.
25
Prilagoeni koeficijent determinacije (Nagelkerke R2) za ovaj model je 0,147, a model ispravno razvrstava 72,4% sluajeva.
26
Prilagoeni koeficijent determinacije (Nagelkerke R2) za ovaj model je 0,142, a model ispravno razvrstava 72,3% sluajeva.
27
Prilagoeni koeficijent determinacije (Nagelkerke R2) za ovaj model je 0,185, a model ispravno razvrstava 60,2% sluajeva.
28
Dok je za Beograd, kao i na nivou Srbije, za mesto stanovanja referentna kategorija gradsko podruje, dotle referentnu kategoriju za ostala tri regiona ini selo.

,003

2,349

ene sa osnovnom kolom

,045
,004

,813

51-64

,029

,055

Interakcija kole i
pola ispitanika

,846

18-35

Starost ispitanika

Beograd98

24 25 26 27 28

Tabela 5. Osnovni statistiki pokazatelji za model binarne logistike

regresije za etiri regiona

173

2,778

1,222

-,249

-,063

-3,175 ,000

Mukarci sa
osnovnom kolom

Mukarci sa
srednjom kolom

Mesto stanovanja102

Brani status ispitanika

Constant

,852

,555

,041

,001

,340

,630

ene sa viom
kolom/fakultetom

,007

1,603

ene sa srednjom kolom

,042

,939

,779

3,393

16,089

1,878

4,966

,176

,992

,783

,370

,505

,014

-2,314 ,000

,366

,003

,160

,618

,458

1,416

,099

1,443

1,003

1,174

1,855

1,581

4,119

,063

,009

,640

,815

,384

,128

-2,501 ,000

,498

,688

,291

,161

-,815

,944

,082

1,645

1,989

1,338

1,175

,443

2,570

Tabela 5. Osnovni statistiki pokazatelji za model binarne logistike

regresije za etiri regiona (nastavak)

,893

,029

,028

,006

,032

,003

-3,478 ,000

,034

,529

2,071

2,663

2,234

2,782

,031

1,034

1,698

7,936

14,345

9,337

16,158

takoe ima statistiki znaajan uticaj na status aktivnosti na tritu rada. Ispitanici starosti do 35 godina nalaze se pod dvostruko veim rizikom od nezaposlenosti
u poreenju sa ispitanicima starosti od 36 do 50 godina. Najzad, pokazuje se da
nema razlike izmeu stanovnika gradskog i seoskog podruja, kao ni izmeu
ispitanika koji su u braku i onih koji nisu. Brani status ispitanika ne predstavlja
znaajni inilac ni kada se dovede u vezu sa polom ispitanika.
U regionu Vojvodine, interakcija pola i obrazovanja takoe ima uticaj na
poloaj na tritu rada. Ponovo se niskoobrazovane ene nalaze pod najveim
rizikom od nezaposlenosti. Kolinik verovatnoe za ene sa najniim obrazovanjem je ak 6,818. Ono to je zanimljiv i vaan istraivaki nalaz jeste da u regionu Vojvodine ne postoji razlika izmeu niskoobrazovanih i visokoobrazovanih
mukaraca. Ovaj istraivaki podatak u velikoj meri moemo objasniti angaovanou niskoobrazovanih mukaraca u poljoprivredi. Dalje, podaci pokazuju da su
i u Vojvodini perspektive zapoljavanja mladih veoma loe, pa se tako ispitanici
do 35 godina starosti nalaze pod dvostruko veim rizikom od nezaposlenosti nego
ispitanici iz srednje starosne kohorte (36-50). Najzad, moe se videti da samostalni efekti branog stanja i mesta stanovanja ponovo nemaju uticaj na perspektive
zapoljavanja. Meutim, ukoliko posmatramo interakciju pola i branog statusa
ispitanika, dobijamo sledee rezultate: ene se, oekivano, bez obzira na brano
stanje, nalaze pod veim rizikom od nezaposlenosti, s tim to u ovom regionu
najslabije anse za zapoljavanje imaju ene koje nisu u braku (Exp(B)=5,098).
Dobijeni istraivaki podatak jednim delom bismo mogli da objasnimo i uticajem
starosti ispitanika/ca, tj. moemo pretpostaviti da je znaajan postotak ena koje
nisu u braku mlae starosne dobi. U sluaju uticaja mesta stanovanja, dobijeni
nalaz se tumai na gotovo isti nain kao i na nivou Srbije: znaajni postotak ruralne populacije radno je angaovan na poljoprivrednom gazdinstvu.
U regionu umadije i Zapadne Srbije, jedino starost i mesto stanovanja
predstavljaju statistiki znaajne prediktore poloaja na tritu rada. Starost predstavlja kljunu determinantu statusa aktivnosti. Kao i u ostalim regionima, podaci
ukazuju na veoma lo poloaj mladih na tritu rada: ispitanici starosti do 35
godina nalaze se pod gotovo 3,5 puta veim rizikom od nezaposlenosti, dok ne
postoji razlika izmeu najstarije i srednje starosne kategorije. Dalje, verovatnoa
da e ispitanici iz Zapadne Srbije i umadije biti nezaposleni je gotovo dvostruko
vea za stanovnike grada u odnosu na ispitanike sa sela. Naizgled daleko bolji
pristup tritu rada seoske populacije, kao to je napred pomenuto, moemo objasniti znaajnim ueem zaposlenosti u poljoprivrednom sektoru u poreenju sa
drugim sektorima (blizu jedne treine ima status poljoprivrednika). Iznenaujue, interakcija pola i obrazovanja ispitanika ne predstavlja znaajan inilac, to
se moe objasniti time to vie od tri etvrtine ispitanika (78,1%) sa zavrenom
osnovnom kolom ima status zaposlenih lica. Od toga oko 60% ima status poljo174

privrednika (57,7%)29. Ukoliko, pak, posmatramo uticaj interakcije pola i branog

statusa ispitanika, rezultati pokazuju da e se mukarci koji nisu u braku ee
nai meu nezaposlenima nego oenjeni mukarci, koji e pod pritiskom modela
mukog hranioca porodice (Babovi, 2010) ee nastojati da se zaposle.
Najzad, u sluaju June i Istone Srbije, podaci pokazuju da interakcija
obrazovanja i pola ispitanika ima najjai deterministiki uticaj, dok je uticaj starosti i mesta stanovanja neto slabiji. Na osnovu rezultata, moemo videti da su
rodne razlike veoma izraene u ovom regionu. Takoe, moe se uoiti da, i pored
toga to se rodne razlike smanjuju sa viim niovima obrazovanja, one su veoma
izraene ak i u kategoriji najvieg obrazovanja. Kolinik verovatnoe od 9,337
ukazuje da visokoobrazovane ene imaju 9 puta vei rizik da budu nezaposlene
u poreenju sa visokoobrazovanim mukarcima. Ono na ta je znaajno ukazati
jeste takoe da su perspektive zapoljavanja visokoobrazovanih ena u Junoj i
Istonoj Srbiji neto loije nego perspektive mukaraca sa srednjim obrazovanjem, to se moe tumaiti znatnim ueem muke populacije u poljoprivredi,
kao i mogunou da redovno obavlja dodatne poslove izvan poljoprivrede. Ponovo, mladi i stanovnici urbanih sredina imaju neto loije anse da se uspeno
ukljue u trite rada. Isto tako, dok samostalni uticaj faktora branog statusa
nema uticaj, dotle interakcija pola i branog stanja predstavlja znaajan faktor
diferencijacije ispitanika u pogledu statusa aktivnosti: oekivano, ene koje su u
braku ee bivaju nezaposlene. Objanjenje je identino napred navedenom.

Zakljuna razmatranja
Na ovom mestu ukratko e se ponoviti osnovni nalazi istraivanja i razmotrie se prethodno formulisane hipoteze. Najpre, pratei osnovne indikatore
trita rada, moe se rei da postoje odreene razlike izmeu posmatranih regiona. Odmah, meutim, treba napomenuti i sledee: ove razlike su na osnovu posmatranih pokazatelja ipak nedovoljno izraene. Razlika u stopi nezaposlenosti
izmeu najrazvijenijeg i najmanje razvijenog regiona je 4,5 precentna poena, dok
je razlika u stopi zaposlenosti jo manja i iznosi 3 procentna poena. Kao to je
prethodno reeno, ukoliko se pokazatelji trita rada posmatraju na uim regionalnim nivoima, tada meuregionalne razlike u potpunosti dolaze do izraaja.
Ukoliko se posmatra samostalni uticaj faktora obrazovanja, moe se videti da
su rodne nejednakosti neto slabije izraene nego u Vojvodini i Junoj i Istonoj Srbiji.
Dobijene istraivake rezultate moda moemo objasniti time to je znaajni postotak
zaposlenih ena angaovan u poljoprivrednom radu (27%). Primera radi, istraivanje socijalne iskljuenosti u ruralnim oblastima u Srbiji, takoe, pokazalo je znaajno uee
ena u poljoprivrednom radu (opirnije u Cveji i dr., 2010: 72).
29

175

Ukoliko se razmotre istraivake hipoteze o uticaju odreenih socio-demografskih inilaca na poloaj na tritu rada, pokazuje se da su one najveim delom
potvrene.
U svim posmatranim regionima, kao i na nivou cele Srbije, rodne razlike
su itekako prisutne: ve i najpovrniji uvid u istraivake rezultate otkriva da su,
oekivano, rodne razlike najizraenije u kategoriji najnieg obrazovanja. Takoe,
zapaa se da se rodne razlike na tritu rada znaajno smanjuju sa porastom nivoa obrazovanja, pa tako u kategoriji najvieg obrazovanja gotovo da ne postoje
(osim u regionu June i Istone Srbije). U sluaju faktora starosti, pokazuje se
da u svim regionima najslabije anse da se uspeno ukljue u trite rada imaju
mladi starosti do 35 godina. Perspektive zapoljavanja mladih su veoma loe i
u Beogradu, ime se hipoteza o nepostojanju razlika izmeu razliitih starosnih
kategorija u Beogradu nije potvrdila. Najzad, uoava se da, dok samostalni faktor branog statusa nema znaajnog uticaja na status aktivnosti na tritu rada,
ukoliko se on posmatra u interakciji sa polom, moe se videti da gotovo u svim
regionima (osim u regionu Beograda) dobija na znaaju.
U odnosu na prethodno opisan model, inioci koji utiu na poloaj na tritu
rada su bez sumnje znatno kompleksniji, pogotovo kada se imaju u vidu trenutna
ekonomska situcija, te sloene okolnosti u kojima se i dalje odvijaju procesi ekonomske transformacije. Otuda se i prethodno predstavljeni modeli mogu shvatiti
pre kao pokuaj da se pronikne u odreene faktore poloaja na tritu rada, te da
se uopte ukae na znaaj daljeg prouavanja promena na tritu rada, posebno u
domaoj sociologiji. Za donoenje zakljuka o faktorima koji utiu na poloaj na
tritu rada neophodna nam je daleko bogatija empirijska osnova.
Literatura:
Arandarenko, M. (ur.). 2006. Mapa trita rada Srbije ocena regionalnih razika i
kvaliteta. Beograd: CEVES.
Arandarenko, M. 2011. Trite rada u Srbiji: trendovi, institucije, politike. Beograd:
Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Arandarenko, M. and M. Jovii. 2007. Regional Labour Market Differences in Serbia: Assessment and Policy Recommendations. The European Journal of
Comparative Economics, special issue on European regions, 2: 299-317.
Arandarenko, M. i A. Nojkovi. 2007. Pregled trita rada u Srbiji. CDRSEE; NSHC.
Babovi, M. 2010. Rodne ekonomke nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska Unija i Srbija. Beograd: ISI FF; SeConS-grupa za razvojnu inicijativu.
Bornhorst, F. and S. Commander. 2004. Regional Unemployment and its Persistence in Transition Countries. Discussion Paper, 1074. Bonn: The Institute
for the Study of Labor (IZA).

176

Cahuc, P. and A. Zylberberg. 2004. Labor Economics. Cambridge, Massachusetts:

The MIT Press.
Cveji, S. i dr. (ur.). 2010. Socijalna iskljuenost u ruralnim oblastima Srbije. Beograd: UNDP Srbija; Sektor za inkluzivni razvoj.
Elhorst, P. 2000. The mystery of regional unemployment differentials a survey of
theoretical and empirical explanations http://som.eldoc.ub.rug.nl/FILES/
reports/themeC/2000/00C06/00C06.pdf
EUROSTAT.2012.http://epp.eurostat.ec.europa.eu/statistics_explained/index.php/
Unemployment_statistics#Database (preuzeto 25. 1 2013).
Gelo, J. i dr. 2011. Sociodemografske odrednice zaposlenosti ena u Hrvatskoj.
Drutvena istraivanja, Vol. 20 No 1.
Huber, P. 2007. Regional Labour Market Developments in Transition: A Survey of
the Empirical Literature. The European Journal of Comparative Economics, special issue on European regions, 2: 263-299.
ILO. 2009. http://laborsta.ilo.org/definition_E.html (preuzeto 20. 6. 2010).
Puljiz, J. 2009. imbenici regionalnog razvoja i regionalnih nejednakosti u republici
Hrvatskoj
doktorska disertacija, Sveuilite u Splitu, Ekonomski fakultet.
Republiki zavod za statistiku. 2012. Anketa o radnoj snazi, 2012. Beograd.
Taylor-Gooby, P. 2004. New Risks, New Welfare: The Transformation of the European Welfare State. Oxford, Oxford University Press.
World Bank. 2005. Enhancing Job Opportunities Eastern Europe and the Former
Soviet Union. Rutkowski J. and S. Scarpeta (eds.). Washington DC, USA.
upanov, J. 1983. Marginalije o drutvenoj krizi. Zagreb: Globus.

Prilog
Tabela 1. Stope aktivnosti, zaposlenosti i nezaposlenosti za stanovnitvo
radnog uzrasta (prema polu), Srbija i EU27, 2012.
Srbija
Stopa aktivnosti
Stopa zaposlenosti
Stopa nezaposlenosti

EU27

Ukupno

Mukarci

ene

Ukupno

Mukarci

ene

60,1
45,3

68,8
52,4

51,2
38,1

72,0
64,2

78,1
69,8

65,9
58,7

24,6

23,9

25,6

10,8

10,7

10,9

Izvor za EU, Eurostat, za Srbiju RZS, ARS, 2012

177

Dragana Stokani
Univerzitet u Beogradu, Srbija
Filozofski fakultet

ULOGA SIVE EKONOMIJE U KLASNO-SLOJNOM

POZICIONIRANJU GRAANA SRBIJE NAKON 2000. GODINE
THE ROLE OF INFORMAL ECONOMY FOR CLASS
POSITIONING OF SERBIAN CITIZENS AFTER 2000
Summary
The interest for scientific exploration of informal economy appeared in the 70s of the 20th century and it has not decreased yet. The flexible relations on the labor market have an increasing importance and
they facilitate the rise of unregulated labor market. In the circumstances
of the recession and widespread social changes, the rate of informal
practices has increased.
This paper is dealing with the role of informal economy for class
positioning of different social classes in the last two decades. Firstly, it will
be investigated social-economic standing of individuals who are engaged
in the informal economy. Secondly, it will be presented what types of activities have dominated on the informal market, as well as motives for participating in the grey economy among members of different social groups.
In this analysis, the results from the survey organized in 2000
and 2012 will be used. These surveys are held by the Institute for sociological research, Faculty of Philosophy, Belgrade.

Osobenosti neformalne privrede

Interesovanje za nauno prouavanje neformalne privrede pojavilo se sedamdesetih godina XX veka i od tada ne jenjava. Koncept neformalne privrede,
tj. sive ekonomije je tada bio primenjivan na istraivanja drutava Treeg sveta
(Portes, 1994: 427)1. Kasnije je ovaj pojam korien i u prouavanju strukturnih
Keith Hart (2010: 143) je pokazao kako pojedinci u Gani kombinuju formalne i
neformalne prihode i tako je u svojoj analizi povezao formalni i neformalni sektor.
1

178

promena u razvijenim, postfordistikim drutvima, koje su nastale usled naglog

tehnolokog razvoja. Pored toga, izuavanje sive ekonomije ima poseban znaaj
za prouavanje promena drutvene strukture u periodu postsocijalistike transformacije. Dakle, fenomen sive ekonomije je univerzalan; prisutan je u ekonomskim
sistemima razliitog stepena razvoja, iako na pojavu i osobine neformalne privrede utiu razliiti ekonomski i kulturni faktori, kao i lokalni, nacionalni i globalni
trendovi.
Neformalne aktivnosti nastaju usled izbegavanja dravne regulacije i primene zakona u privrednim aktivnostima. Na taj nain se obezbeuje fleksibilnost i smanjuju se trokovi rada. Neformalna privreda obuhvata sve dohodovne
aktivnosti koje nisu regulisane od strane institucija drutva u zakonskom i drutvenom okruenju u kojem su sline aktivnosti regulisane (Castells and Portes,
1989: 12). Dakle, drava odreuje svojim zakonskim delovanjem ili nedelovanjem granice i karakter neformalne privrede; ureuje privredne odnose donoenjem zakona i administrativnih pravila, kontrolie njihovu primenu i sankcionie
one koji se njima opiru (Cveji, 2002: 129).
Pre svega, potrebno je utvrditi globalne tendencije koje dovode do uveanja
obima i znaaja neformalnih ekonomskih aktivnosti. Ubrzani tehnoloki razvoj
uslovio je promenu svih aspekata ljudskog ivota, pa i ekonomskih akcija pojedinaca i domainstava. Tako, postfordizam odlikuju kompjuterizovana, fleksibilna
proizvodnja i organizovanje rada u manjim, disperzovanim jedinicama. Kastels
i Portes (1989: 26) navode da su decentralizacija velikih korporacija u poluautonomne jedinice i poveanje neformalnih aktivnosti povezani procesi.
Pored toga, dolazi do procesa deindustrijalizacije, smanjuje se broj zaposlenih u industriji, raste njihov udeo u tercijarnim i kvartarnim delatnostima. Razvoj
uslunog i informatikog sektora uticao je i na promenu u strukturi radne snage.
Na tritu rada se trae drugaija znanja, vetine, kvalifikacije, od radnika se
zahteva doivotno uenje i usavravanje. Rast servisne ekonomije je doveo do
porasta srednje klase koja je sve vie fragmentisana. Smanjenje radnike klase je
dovelo i do smanjenja uticaja radnikih zajednica i porasta individualizacije, te su
pojedinci prinueni da sami pregovaraju na nestabilnom tritu rada. Oni su sve
vie okrenuti kreiranju sopstvenih strategija to dovodi do njihove atomizacije
(Crompton, 1998: 18). Pored toga, neformalna privreda dodatno utie na proces
atomizacije socijalnih aktera. Orijentacije na individualne strategije preivljavanja znaajno podrivaju grupnu solidarnost i kolektivno delanje drutvenih aktera
(Babovi, 2009: 82).
Dakle, trite rada prolazi kroz korenite promene. Zaposlenja postaju sve
nesigurnija, dugorone karijere koje se grade unutar jedne firme postaju sve ree,
dok sve vie udela imaju fleksibilni oblici zapoljavanja (Crompton, 1998: 83).
Fluktuacija radnika je sve vea; ivotne karijere i trite rada postaju sve di179

naminiji. Uoljivo je da fleksibilni odnosi na zvaninom olakavaju narastanje

prikrivenog trita rada.
Posebno su rast nezaposlenosti i poveanje neformalne ekonomije izraeni
u uslovima ekonomske krize. Usled recesije kroz koju prolazi zvanina privreda,
poveanja siromatva i nezaposlenosti, neformalne aktivnosti dobijaju sve vei
znaaj u strategijama opstanka domainstava. Zvanina privreda nije u stanju da
ponudi dovoljno radnih mesta, novca, roba i usluga, te se veliki deo stanovnitva
angauje u neformalnim aktivnostima (Castells and Portes, 1989, Kim and Kang,
2009). U situaciji ekonomske deprivacije dolazi do nefunkcionisanja dravnih
institucija, tako da formalne i neformalne sankcije ne uspevaju da spree angaovanje pojedinaca na sivom tritu.
Postoje oprena miljenja u pogledu posledica koje siva ekonomija ima
na funkcionisanje drutva. Smatra se da moe imati pozitivne uinke kao to su:
ublaavanje ekonomskih nejednakosti, smanjenje siromatva, parcijalni privredni
rast, odravanje trinih odnosa, kao i bolje snabdevanje graana2. Ipak, negativni
efekti u dugoronoj perspektivi odnose prevagu i dovode do privredne recesije,
nesigurnog privrednog ambijenta nepovoljnog za dalja ulaganja. Tako neprijavljene ekonomske aktivnosti utiu na funkcionisanje itavog sistema. Stvara se
atmosfera nepoverenja, nestabilnosti i nemogunosti predvianja, to utie na
smanjenje stranih investicija. Mrki smatra da neformalna privreda ima sledee
kljune posledice: smanjenje budetskih prihoda, dodatno optereenje formalne
privrede i ublaavanje drutvenih napetosti (Mrki, 1994: 33-34). Drava gubi
deo budetskih prihoda, a prevelik teret podnosi formalna privreda. Neoporezivanjem ekonomskih aktivnosti smanjuju se doprinosi za optu socijalnu i zdravstvenu zatitu, to najvie pogaa marginalne slojeve (Krsti, 1998). Smatra se
da neformalna privreda svojom distributivnom ulogom moe u odreenoj meri da
promeni materijalni poloaj domainstava.
Pored nespornih negativnih inilaca, pojedini autori navode da neformalna privreda moe imati pozitivne efekte na razvoj privrede odreenog regiona. Vittorio Cappechi je prouavao italijanski region Emilija Romanja, koji predstavlja idealni tip regiona
sa fleksibilnim, specijalizovanim razvojem i ekspanzijom tercijarnog sektora. Specifine
istorijske, ekonomske i kulturne osobenosti dovele su do segmentiranog privrednog rasta
i prevlasti pozitivnih funkcija neformalne privrede (Cappechi, 1989). Slino tome, Itvan
Gabor je smatrao da neformalna privreda u Maarskoj, koja je nastala iz sukoba sa zvaninim socijalistikim sistemom, ima slian dinamiki potencijal (Gabor, 1997: 8). Ipak
se pokazalo da siva ekonomija u ovoj postsocijalistikoj zemlji nema dovoljno snage za
akumulaciju kapitala, rast kapitalistike proizvodnje i njenu legitimaciju. Iz sive ekonomije nije regrutovana ekonomska elita jer se ona obnavljala iz ranije klase kolektivnih
vlasnika. Male firme u Maarskoj su suvie fragmentisane i bave se prvenstveno tercijarnim delatnostima (Gabor, 1997: 9).
2

180

Neformalna privreda i drutvena struktura

Povremeni, privremeni, neprijavljeni poslovi, kao i naturalna proizvodnja,
imaju sve veeg udela u budetima domainstava i ine sastavni deo ekonomskih
strategija. Nalazi istraivanja iz razliitih delova sveta su pokazali da neformalne
ekonomske aktivnosti ne predstavljaju marginalno podruje drutvene reprodukcije, ve znaajan, integralni deo sistema reprodukcije drutva, tesno povezan sa
formalnim ekonomskim sistemom (Babovi, 2009: 23). Mingione je utvrdio da
novani resursi iz neformalnih izvora takoe doprinose ukupnim novanim resursima domainstva, tako da utiu i na formiranje cene rada i agregatne potranje,
ali oni izmiu kontroli formalnog trita i drave (Babovi, 2009: 29-30). Prihodi iz neformalnih aktivnosti mogu u nekim sluajevima da promene materijalni
poloaj pojedinaca toliko da oni menjaju svoj status na drutvenoj lestvici. Na taj
nain neformalna privreda utie na preoblikovanje drutvene strukture i kreiranje
novih nejednakosti. Promene u oblicima i nainima strukturiranja su izazov za
nauno istraivanje koje zahteva nove pristupe u klasnoj teoriji. Pored toga, novi
pristupi trae i nove metode za istraivanje klasne strukture. Dosadanje klasne
teorije su analizirale klasni poloaj na osnovu poloaja pojedinaca na formalnom
tritu rada. Agregati zanimanja su bili toliko rasprostranjen nain prouavanja
drutvene stratifikacije, da se drutvena struktura esto poistoveivala sa strukturom zanimanja. Smatralo se da je zanimanje znaajni pokazatelj poloaja na drutvenoj lestvici jer odreuje visinu materijalnih nagrada, koliinu ugleda i ivotne
anse pojedinaca. Uprkos tome, pristupi kao to su agregati zanimanja postaju
nedovoljni za precizno prouavanje drutvene strukture savremenih drutava.
Razliiti autori navode da sfera rada sve manje oblikuje materijalni poloaj,
ivotne anse i identitete pojedinaca. Tako Offe navodi da rad vie nije kljuni
socioloki koncept (Offe, cit. prema Crompton, 1998: 84). Radno mesto i zvanini prihodi sve manje odreuju klasnu poziciju pojedinaca i domainstava. Na
primer, Castells i Portes (1989: 308) navode da se klase u savremenom drutvu
sve vie definiu na osnovu borbe, a ne strukture. Kolektivni akteri se odreuju
svojim projektima i vizijama, a ne poloajem u radnom procesu. To bi znailo i
da radni angaman u neformalnoj privredi slabo utie na klasno pozicioniranje.
Uprkos ovim miljenjima, sfera rada i dalje najvie odreuje materijalni poloaj i ivotne anse pojedinaca i domainstava. U savremenim, kapitalistikim
drutvima i dalje postoje sistemske nejednakosti na osnovu pristupa imovini, zapoljavanju i ivotim ansama (Crompton, 1998: uvod II). Tako se smatra da
formalno trite rada oblikuje drutvene nejednakosti, a neformalni poslovi mogu
u odreenoj meri da utiu na promenu klasnih odnosa.
Poveanje znaaja neformalnih aktivnosti oteava prouavanje drutvene
strukture jer su klasni poloaji sve vie nekristalizovani. Prihodi van formalnog
181

trita rada imaju sve veeg udela u budetima domainstava i oni mogu da poprave njihov materijalni i klasni poloaj. Pored toga, domainstva se sve vie
oslanjaju na neformalne, netrine i nenovane razmene, kao i na naturalnu proizvodnju i rad u okviru domainstva. U tim situacijama, to je neformalna privreda prisutnija u nekom drutvu, klasna struktura postaje sve zamagljenija, sa
horizontalnim, fluidnim mreama aktivnosti koje zamenjuju stabilne vertikalne
proizvodne odnose. Izmeu strukturalne logike proizvodnje i prisvajanja proizvoda i aktuelne socijalne organizacije tih procesa postoje brojni posrednici koji
ometaju korespondenciju izmeu radnog iskustva i klasnog poloaja (Castells
and Portes, 1989: 31).
Analiza radnih aktivnosti ne moe da se fokusira samo na prouavanje formalnog zaposlenja, ve je potrebno uzeti u obzir i sve oblike neformalnih radnih
aktivnosti. Neformalna i formalna privreda su dve integralne i isprepletane scene
na kojima se odvijaju proizvodnja i razmena, to utie na raspodelu i alokaciju drutvenog bogatstva. Na taj nain, siva ekonomija utie na pojavu novih oblika nejednakosti jer svojom akumulacionom ulogom utie na drutvenu diferencijaciju.
Istraivanja u razliitim drutvenim kontekstima pokazuju da se domainstva polarizuju na radno bogata i radno siromana. Nalazi Pahlovog i
Gershunyjevog istraivanja su pokazali da se neformalni oblici rada ne javljaju
kao zamena za gubitak formalnog zaposlenja. Naime, ne samo da se neformalne
aktivnosti i kuni rad poveavaju kod domainstava sa svim nezaposlenim lanovima, ve rastu i kod domainstava kod kojih je jedan ili vie lanova formalno
zaposleno. Nezaposleni ree imaju resurse potrebne za ukljuivanje u neformalno trite rada, kao i za aktivnosti kune ekonomije (Babovi, 2009: 24). Prihodi od neformalnog zaposlenja su vie dopuna kunom budetu, a ne osnovni
izvori novanih primanja. Pored toga, novac sa neformalnog trita ne popravlja
materijalno stanje domainstava toliko da bi ih izdigao na hijerarhijskoj lestvici.
Isto zapaanje ima i Cappechi: to je porodica siromanija, siromanije su joj
i aktivnosti, razvijanje tih aktivnosti zahteva bolju ekonomsku poziciju (Cappechi, 1989: 197). Domainstva koja razvijaju diversifikovane radne strategije
imaju vii materijalni poloaj, lake rekombinuju postojee resurse i olakan im
je pristup drugim poslovima i izvorima prihoda. Drutvene mree, socijalni kapital i neformalni kontakti imaju veliki znaaj za pronalaenje poslova (Crompton,
1998: 197). Domainstva se polarizuju na ona kojima je olakan pristup poslovima na tritu, zbog ega imaju vie izvora prihoda, i na ona koja ne mogu da nau
bilo kakav posao. Ovaj proces utie na rast drutvene i ekonomske polarizacije
(Crompton, 1998: 160).
Svaka drutvena grupa ima razliite resurse, motive i namere sa kojima
ulazi na neregulisano, prikriveno trite. Neformalne aktivnosti moraju biti predstavljene kao sredstva drutvenih grupa kojima ele da postignu partikularne ci182

ljeve u skladu sa svojim drutvenim poloajem. Posebno su ekonomska kriza i

strukturne promene u postfordizmu i postsocijalizmu okolnosti koje su dovele do
reorganizacije ekonomskih aktivnosti i stvaranja diversifikovanih strategija.
Drutvo Srbije je imalo usporen i specifian put postsocijalistike transformacije. Jedna od karakteristika srpskog drutva tokom devedesetih bio je veliki
obim neformalnih ekonomskih aktivnosti, zbog ega neformalna privreda ima
veliki znaaj za prouavanje postsocijalistike transformacije u Srbiji. Na naglu
ekspanziju neformalne privrede uticao je splet strukturnih i konjukturnih faktora: kriza i raspad prethodnog samoupravnog ekonomskog sistema, legitimacijska
kriza drave i politikog sistema, postojanje vrednosnog i institucionalnog vakuuma, rat u okruenju, ekonomske sankcije, osiromaenje itd.
Neformalni sektor se razvijao kao para-sistem koji je doveo do rasta privatnog sektora; siva ekonomija se javlja kao dodatno polje proizvodnje drutvenog ivota (Cveji, 2006b: 3). Krah ekonomskog i politikog sistema i njihova
delegitimacija doveli su do stvaranja vrednosnog vakuuma koji je samo pratio i
opravdao neregulisana ekonomska angaovanja. U periodu blokirane postsocijalistike transformacije, siva ekonomija je imala znaajni uticaj na promenu drutvene strukture. Zapravo, neformalna privreda je pospeila ve postojei trend
diferencijacije i dualizacije drutvene strukture tako to je uticala na polarizaciju
drutva i poveanje materijalnih nejednakosti. Neregulisano trite je postalo mesto saradnje ranije kolektivno vlasnike klase i nove klase koja se konstituisala.
Neformalna privreda je imala protivrenu ulogu tako to je naizgled smanjivala
socijalne napetosti, a sutinski je multiplikovala nejednakosti. Stvarala se parazitska simbioza izmeu vie klase i niih slojeva, nezaposlenih, penzionera kojima je neformalna privreda omoguavala zadovoljenje osnovnih potreba (Cveji,
2006b: 29).
Rad e se baviti ulogom neformalne privrede u periodu odblokirane postsocijalistike tranformacije. Potrebno je utvrditi na koji nain je promena ireg
makroekonomskog i politikog konteksta uticala na obim sive ekonomije, vrste
aktivnosti koje pojedinci obavljaju na ovom tritu i koji motivi ih navode da
se angauju u neformalnim aktivnostima. Najzad, bie prikazano na koji nain
neformalna ekonomija u promenjenim okolnostima utie na preoblikovanje drutvene strukture: da li prati osnovne linije uspostavljenih drutvenih nejednakosti,
da li ih multiplikuje ili stvara nove. Kako bi se to postiglo, analizirae se podaci
tri istraivanja koje je sproveo Institut za socioloka istraivanja 2003, 2007. i
2012. godine.
U nastavku teksta e prvo biti rei o metodolokim pitanjima, nakon ega
e se analizirati osnovne karakteristike neformalnog trita rada u Srbiji nakon
2000. godine (obim, frekvencija ukljuivanja, odgovori na otvoreno pitanje zato neformalni poslovi nisu formalno regulisani). Zatim, analizirae se uee
183

pripadnika razliitih klasa na neformalnom tritu i razlike u materijalnom standardu pripadnika razliitih slojeva u odnosu na to da li se bave ili ne bave sivom
ekonomijom. Nakon toga sledi predstavljanje vrsta ekonomskih aktivnosti i, najzad, analizirae se motivi za uee na sivom tritu.

Metodoloke napomene
Nauna istraivanja neformalne privrede susreu se sa razliitim potekoama. Prvenstveno, tekoe u naunom istraivanju sive ekonomije proistiu iz
same prirode ove pojave. U neformalnu privredu spadaju ekonomske aktivnosti
koje se opiru pravnoj regulaciji i dravnoj kontroli. Obuhvataju niz poslova za
koje nisu plaeni porezi i drugi doprinosi. Tako prihodi koji potiu iz sive ekonomije ostaju neprijavljeni dravnim organima, a deo njih ostaje nevidljiv i naunim istraivaima. Neformalnu privredu karakteriu prikrivanje i mistinost to
oteava emiprijska istraivanja i teorijske procene (Feige, 1990: 991), tako da
se moe rei da je prouavanje sivog trita nauna elja za saznavanjem nepoznatog (Schneider and Enste, 2002: 4). Mrki (1994: 23) takoe istie da ovu
pojavu prati arbitrarnost, te se ona definie kao ono to istraiva eli da vidi i
to njegov istraivaki instrument meri. Ovaj fenomen obuhvata razliite vrste
ekonomskih aktivnosti, od privremenih poslova u graevinarstvu, preko uline
prodaje, do neprijavljenih preduzea. Zbog raznovrsnosti neformalnih aktivnosti
teko je obuhvatiti jednim istraivanjem sve aspekte ove pojave koristei jedan
metod i jednu tehniku za prikupljanje podataka. Zatim, ova vrsta ekonomskih
aktivnosti, pored zakonskih, nailazi i na neformalne sankcije jer neformalne aktivnosti spadaju u drutveno nepoeljna ponaanja. Bez obzira koliko je rasprostranjena u nekom drutvu, siva ekonomija nailazi na osudu.
Anketnim istraivanjem je teko doi do nekih aktivnosti koje se obavljaju
u sektoru sive ekonomije. Zbog toga e se, u ovom tekstu, pod sivom ekonomijom
podrazumevati samo dodatni poslovi koji se obavljaju neprijavljeno, samostalno
na tritu, ili za neformalnog poslodavca, dok e oblici naturalne proizvodnje i
kunog rada biti izuzeti iz analize. U ovom radu su korieni empirijski podaci iz
istraivanja Transformacijske strategije drutvenih grupa u Srbiji, sprovedenog
2003. godine, Socioekonomske strategije domainstava u Srbiji iz 2007. godine
i Promene osnovnih struktura srpskog drutva iz 2012. godine. Ova istraivanja
pruaju mogunost uporedne analize, kako bi se to bolje utvrdile dinamika i karakteristike drutvene strukture i nain na koji je neformalna privreda uticala na
ove promene.3 Razlike u materijalnom poloaju lanova razliitih klasno-slojnih
Pomenuta istraivanja je sproveo Institut za socioloka istraivanja Filozofskog
fakulteta Univerziteta u Beogradu. Podaci su prikupljani anketnim istraivanjem na na3

184

grupa koji se bave i koji se ne bave neformalnim ekonomskim aktivnostima analizirane su T testovima.
Klasni poloaj je operacionalizovan na osnovu radnog mesta, socioekonomskog statusa i stepena obrazovanja. Formirano je 7 klasa: 1 via klasa (politiari vieg, srednjeg i nieg ranga, direktori vieg i nieg ranga, srednji i krupni preduzetnici), 2 direktori nieg ranga i sitni preduzetnici, samozaposleni,
3 strunjaci i rukovodioci, 4 slubenici i tehniari (nemanuelni radnici sa
srednjim obrazovanjem), 5 kvalifikovani manuelni radnici (VKV, KV radnici,
samozaposleni sa radnikim kvalifikacijama), 6 nekvalifikovani manuelni radnici (PKV i KV radnici), 7 poljoprivrednici.
Model je preuzet iz teksta Promene drutvene strukture u Srbiji: Sluaj
blokirane postsocijalistike transformacije, Mladena Lazia i Slobodana Cvejia (Lazi i Cveji, 2004).
Zbog male zastupljenosti krupnijih i srednjih poljoprivrednika, sva poljoprivredna domainstva su svrstana u klasu 7.
Penzioneri, nezaposleni i studenti nemaju klasni poloaj na osnovu poloaja
na tritu rada, odnosno na osnovu socioekonomskog statusa, te je bilo potrebno
da se njihov klasni poloaj izvede indirektno. Penzionerima je klasni poloaj bio
dodeljen na osnovu prvog radnog mesta. Nezaposlenima je odreen na osnovu
radnog mesta suprunika, ako su u braku, ili roditelja, ako ive u istom domainstvu. Pri odreivanju klasnog poloaja pojedinaca korien je dominacijski pristup, gde se domainstvu klasni poloaj pripisuje na osnovu lana domainstva
koji ima najvei socioekonomski status i najvii nivo steenog obrazovanja.

Analiza karakteristika neformalnog trita rada

u Srbiji nakon 2000. godine
Ranija istraivanja su pokazala da se visok procenat (83%) dodatnih radnih
aktivnosti obavlja u sferi sive ekonomije (Babovi i Cveji, 2002: 118). Kako
bi se dobili precizni podaci, bilo je potrebno izdvojiti neformalne aktivnosti od
dodatnih regularnih prijavljenih. S tim ciljem, svi ispitanici koji su potvrdili da
imaju dodatne poslove koje obavljaju samostalno ili za neformalnog poslodavca
uvrteni su u uesnike na sivom tritu.
Analizirajui odgovore ispitanika na pitanje o dodatnim poslovima, dolazi
se do podataka koji su priloeni u tabeli 1.
cionalnom stratifikovanom uzorku. U istraivanju strategija drutvenih grupa iz 2003.
godine obuhvaeno je 1.635 domainstava i pojedinaca, dok je u istraivanju iz 2007.
godine bilo anketirano 1.993 pojedinaca i domainstava, a 2012. 2.500 ispitanika.

185

Tabela 1. Obim sive ekonomije, procenat uesnika na sivom tritu meu svim ispitanicima
Ne uestvuju na sivom tritu
Uestvuju na sivom tritu
Ukupno

2003.
63,3
36,7
100,0

2007.
70,4
29,6
100,0

2012.
79,2
20,8
100,0

Ako se uporede rezultati ovog istraivanja sa istraivanjima iz devedesetih godina, dolazi se do zakljuka da obim sive ekonomije opada4. Na osnovu
prikazanih podataka iz tri istraivanja, moe se zakljuiti da je stabilizacija ekonomskih i politikih prilika u Srbiji dovela do postepenog smanjenja neformalne
ekonomije poetkom XXI veka.
Naredne tabele pokazuju da je znatno manji procenat ispitanika odgovorio
na otvoreno i direktno pitanje o sivoj ekonomiji u odnosu na prethodno analizirano
pitanje o dodatnim poslovima. Time se pokazuje nespremnost ispitanika da otvoreno govore o ovoj temi. Uprkos velikom obimu, siva ekonomija spada u drutveno
neprihvatljiva ponaanja suprotna privrednom i optedrutvenom moralu.
Tabela 2. Odgovori na otvoreno pitanje: Zato dodatni posao nije formalno regulisan?

Volja poslodavca
Nije sivi posao
Izbegavanje poreza
Nesprovoenje zakona
Neodgovornost poslodavca
Sitni, povremeni poslovi ili
zaposlen, penzioner
Komplikovana administracija, propisi
Ne zna
Ostalo
Ukupno

% onih koji su
odgovorili na
pitanje 2003.

13,9
15,1
6,9
11,0

% onih koji su
odgovorili na
pitanje 2007.
21,5

25,9

% onih koji su
odgovorili na
pitanje 2012.
23,6

30,0

34,6

16,0

17,6

4,9

4,5

18,5
100,0

7,4
24,2
100,0

7,5
16,9
100,0

Najvei obim sive ekonomije zabeleen je 1993. godine, kada je udeo proizvedenih roba i usluga na neformalnom tritu prelazio polovinu itavog drutvenog proizvoda.
Po istraivanju Danila Mrkia iz 1993. godine, 54,4% domainstava je bilo angaovano
na sivom tritu. Krajem devedesetih, tanije 1998. godine, prihodi iz neformalnih aktivnosti su iznosili 1/3 drutvenog proizvoda. (Babovi, 2009: 93). Uee neformalnih
ekonomskih aktivnosti u SRJ u 1991. je iznosilo 31,6% u odnosu na registrovani drutveni proizvod, u 1992. Ta brojka je bila 41,7%, u 1993. 54,4%, u 1994. 44,7%, u 1995.
40,8% i u 1997. 34,5% (Cveji, 2006: 27).
4

186

Analiza podataka iz 2007. i 2012. godine pokazuje da je dolo do promena

na neformalnom tritu. One su uticale na to da ispitanici navode razliite razloge za angaovanje na sivom tritu. U istraivanju iz 2003. godine ispitanici su
najuestalije navodili da se povremeno bave neformalnim aktivnostima, te zato
ti poslovi nisu prijavljeni i oporezovani. U ovaj procenat ulaze i oni koji su formalno zaposleni, a imaju dodatni posao, kao i penzioneri koji imaju neformalne
aktivnosti. Prema podacima iz 2007. i 2012. godine, neredovnost ili povremenost
poslova je razlog koji se ree javlja.
Ovu tvrdnju potkrepljuju i podaci o frekventnosti uea na sivom tritu
koji e biti izloeni u nastavku teksta.
Prema podacima iz 2007. i 2012. godine, ispitanici su ee navodili da
imaju aktivnosti na sivom tritu zbog poveanja profita: izbegavanjem poreza i
neprijavljivanjem radnika. S obzirom na porast stope nezaposlenosti, veliki broj
lica se na neformalnom tritu naao u situaciji zavisne eksploatacije5. to se tie
frekvencije ukljuuvanja aktera na neformalno trite, podaci pokazuju da se vei
broj redovno bavi neformalnim poslovima.
Tabela 3. Frekvencija ukljuivanja na sivo trite u (%)
2003.

2007.

2012.

Redovno, svakog meseca

54,0

65,8

67,4

Povremeno (5-6 puta godinje)

38,3

28,3

26,7

Retko (1-2 puta godinje)

7,7

5,9

5,9

100,0

100,0

100,0

Ukupno

Ako se poredi stanje na sivom tritu nakon 2000. godine sa ranijim istraivanjima iz devedesetih godina, zapaa se da, iako se obim sive ekonomije lagano smanjuje, akteri koji su aktivni uestalije se ukljuuju na neformalno trite.
Opao je broj onih koji se retko bave neformalnim aktivnostima zato to su im
sada formalni prihodi dovoljni za sticanje eljenog standarda. S druge strane, proporcionalno raste broj aktera koji se uestalo i dugotrajno ukljuuju u neformalne
aktivnosti. Radna angaovanja skrivena od dravne regulacije vie ne predstavljaju trenutno reavanje egzistencijalnih problema, ve siva ekonomija sve vie
postaje polje stalnih aktivnosti na kojima se bazira radna karijera pojedinaca i
reprodukcija klasnog poloaja domainstava.
Podaci iz ranijih istraivanja svedoe da su zarade u neformalnom sektoru vee
za 46%, zbog toga to se izbegava plaanje poreza. Dobitak koji se stie tim putem u
veem procentu prisvaja poslodavac (54%) dok ostatak (46%) ide zaposlenom (Cveji,
2006b: 27).
5

187

Angaovanje na sivom tritu razliitih drutvenih slojeva

i razlike u materijalnom poloaju
U ovom delu rada e biti predstavljeni podaci o udelu angaovanih aktera
na sivom tritu u razliitim klasno-slojnim grupacijama i nainu na koji utiu na
njihov materijalni poloaj. Neformalne aktivnosti moraju biti predstavljene kao
sredstva drutvenih grupa kojima ele da postignu partikularne ciljeve u skladu
sa svojim drutvenim poloajem.
Ako se pogleda udeo aktera na neformalnom tritu za svaku klasu pojedinano u 2003. godini, u svim klasama je slian raspored uesnika i neuesnika
na sivom tritu.
Grafikon 1. Klasno-slojni poloaj aktera na sivom tritu

Iz ovih podataka se moe zakljuiti da su aktivnosti i prihodi iz sive ekonomije bili sastavni deo strategija domainstava svih klasa. Ovo dalje govori o
ravnomernoj rairenosti i velikom drutvenom znaaju ove pojave u periodu odblokirane transformacije.
Podaci iz 2007. godine svedoe da jedino meu nekvalifikovanim radnicima raste broj uesnika na neformalnom tritu u odnosu na 2003. godinu. Ovaj
drutveni sloj je konsolidovao svoj poloaj, pribliio se po materijalnom poloaju
poljoprivrednicima i kvalifikovanim radnicima. Uprkos tome, jedan deo pripadnika ove klase je bio prinuen da se bavi neformalnim aktivnostima, tako da se
moe naslutiti da je za poboljanje njegovog materijalnog poloaja zasluan i
prihod od neformalne ekonomije. Zatim, podaci iz 2012. godine pokazuju da se
188

znaajno smanjio broj nekvalifikovanih radnika koji su prijavili neformalne aktivnosti. Prema poslednjim podacima, vei broj kvalifikovanih radnika i poljoprivrednika je priznao da ima neformalne aktivnosti u odnosu na nekvalifikovane radnike. S
tim u vezi, ostaje otvoreno pitanje da li su se mogunosti na sivom tritu za radnike
bez kvalifikacija smanjile, ili su oni konsolidovali svoj poloaj na formalnom tritu
rada, te im neregulisana angaovanja nisu potrebna. U svakom sluaju, za ovu grupu
ekonomska recesija je predstavljala izazov, a reenje za egzistencijalne probleme neki
nekvalifikovani radnici su potraili na neformalnom tritu rada.
Meu poljoprivrednicima postoji znaajni broj aktera na sivom tritu.
Upravo prema podacima iz 2012. godine, poljoprivrednici su jedina klasno-slojna grupacija koja belei porast aktivnih lanova na sivom tritu u odnosu na
2007. godinu. S druge strane, meu pripadnicima viih i srednjih drutvenih slojeva znaajno manje osoba se ukljuuje na sivo trite.
Na osnovu iznetih rezultata moe se zakljuiti da su drutveni slojevi koji
se nazivaju gubitnicima u periodu transformacije i dalje prinueni da se bave neformalnim ekonomskim aktivnostima u okviru ekonomije preivljavanja. To se
pre svega odnosi na kvalifikovane i nekvalifikovane radnike kojima ubrzana privatizacija, restrukturiranje i liberalizacija privrede nisu pogodovali. Zatvaranje i
prodaja drutvenih firmi za njih su znaili nezaposlenost, gubljenje bilo kakve,
makar prividne, ekonomske i socijalne sigurnosti. Jedini nain za pronalaenje
poslova je bilo angaovanje na sivom tritu. Na taj nain e oni postati dvostruki
gubitnici na formalnom i neformalnom tritu.
Tokom perioda odblokirane transformacije, pripadnici srednje klase konsoliduju svoj klasni poloaj. ak i kada se pripadnici srednje klase radno angauju
na sivom tritu, oni imaju razliite aktivnosti na neformalnom tritu u odnosu na pripadnike kvalifikovanih, nekvalifikovanih radnika i poljoprivrednika.
lanovi srednje klase poseduju kulturni i socijalni kapital koji im je omoguio
privilegovani poloaj na formalnom i neformalnom tritu rada. Angaman na
neformalnim poslovima im omoguava vee prihode koji utiu na poboljanje
materijalnog standarda.
Potrebno je utvrditi da li angaovanje lanova razliitih drutvenih slojeva
na sivom tritu utie na promenu materijalnog i klasno-slojnog poloaja. Kako
bi se to utvrdilo, uporedie se domainstva koja imaju neformalne aktivnosti sa
onima koja pripadaju istom drutvenom sloju, a nisu angaovana u sivoj zoni poslovanja. Na taj nain e se utvrditi da li neformalna angaovanja imaju razliitu
funkciju za lanove razliitih drutvenih slojeva, odnosno, da li materijalni poloaj stoji u vezi sa neformalnim aktivnostima. Takoe, elja je da se proveri da li
prihodi od neformalnih aktivnosti izdiu domainstva iznad proseka drutvenog
sloja kojem pripadaju ili pomau domainstvima da odre materijalni standard na
nivou ostalih lanova drutvenog sloja.
189

190
3,22
3,29
3,03
3,10
2,39
2,56
1,87
2,32
2,55
2,39

Ne bave se
Bave se

Ne bave se

Bave se
Ne bave se
Bave se

Ne bave se
Bave se

Ne bave se
Bave se
,001

,877

,359

,872

,274

Znaajnost

2,72
2,77

2,61

2,39

2,94

3,53
2,70

3,24

3,76

3,61

Prosean
materijalni
poloaj

,522

,142

,655

,389

,007

Znaajnost

2007.

1,73
1,68

1,52

1,45

1,74

2,25
1,78

2,05

2,71

2,64

Prosean
materijalni
poloaj

,675

,315

,437

,075

,879

Znaajnost

2012.

U tabeli nisu prikazani rezultati za dva najvia sloja: rukovodioce i preduzetnike i samozaposlene, zbog nedovoljnog broja
sluajeva za analizu.

Poljoprivrednici

Nekvalifikovani radnici

Kvalifikovani radnici

Slubenici i tehniari

Strunjaci i nii rukovodioci

Prosean
materijalni
poloaj

2003.

Tabela 4. Proseni materijalni poloaj domainstava prema slojnom poloaju i angaovanju na neformalnom tritu6

Analiza je pokazala da skorovi materijalnog poloaja imaju statistiku znaajnost samo meu poljoprivrednicima prema podacima iz 2003. i
meu strunjacima i niim rukovodiocima 2007. godine. Prema rezlutatima
tri istraivanja, u svim ostalim sluajevima T testovi su pokazali da nema
razlike u materijalnom poloaju izmeu pripadnika drutvenih slojeva koji
se bave i koji se ne bave neformalnim aktivnostima. Naime, neformalne
aktivnosti slue odreenim pripadnicima drutvenog sloja da odre ivotni
standard sloja kojem pripadaju, a ne da se izdignu za stepenik vie na hijerarhijskoj lestvici.
Na osnovu prikazanih rezultata, moe se zakljuiti da prihodi i akivnosti
iz neformalne privrede ne utiu znaajno na poveanje diferencijacije unutar
drutvenih slojeva tako to ne omoguavaju lanovima koji imaju neformalne
poslove da akumuliraju vie materijalnih sredstava. Analiza pokazuje da ovi
prihodi nisu dovoljni da lanove koji imaju neformalne aktivnosti izdignu za
stepenik vie na stratifikacijskoj lestvici. Stoga je zakljuak da neformalna privreda ne utie na poveanje unutarslojnih nejednakosti, ne uspevajui da pomeri meuslojne barijere postojeih drutvenih nejednakosti. Razlog je to su
prihodi i aktivnosti na sivom tritu determinisani poloajem na tritu rada i
drutvenim poloajem. Nastale nejednakosti na formalnom tritu rada prenose
se i na sferu neformalnog poslovanja, tako to se znanja, kvalifikacije, ekonomski kapital i drutveni kontakti prenose sa zvaninog u nezvanini sistem
poslovanja. Na taj nain klasno-slojni poloaj utie i na aktivnosti u sferi sive
ekonomije.

Vrste aktivnosti na sivom tritu rada

Neformalne ekonomske aktivnosti obuhvataju raznovrsne aktivnosti za
koje su potrebna razliita znanja, vetine, kontakti i koje donose razliite prihode. Vano je dovesti u vezu vrste aktivnosti sa klasno-slojnim poloajem.
Nii i srednji slojevi, gradsko i seosko stanovnitvo, bavili su se razliitim
aktivnostima u zavisnosti od dostupnog kapitala. Ranija istraivanja su pokazala da je tokom devedesetih u strukturi neregulisanih privrednih aktivnosti dominirala poljoprivredna delatnost (25,2% angaovanih domainstava),
drugo mesto pripada trgovini (16,7%), a za ovim aktivnostima slede zanatsko-uslune delatnosti (15,1%) i pruanje intelektualnih usluga (6,5%), dok
je na poslednjem mestu izdavanje stambeno-poslovnog prostora, sa skromnim
ueem angaovanih domainstava (3,2%) (Mrki,1994: 45). Potrebno je
utvditi koliko se struktura neformanih aktivnosti izmenila u periodu nakon
2000. godine.
191

Tabela 5. Zastupljenost aktivnosti na sivom tritu (u %)

Vrsta aktivnosti
Poljoprivredne aktivnosti
Zanatstvo
Trgovina
Fiziki rad
Graevinarstvo
Intelektualne i umetnike delatnosti
uvanje dece, pomo u kui, nega
starih i bolesnih
Ostalo
Ukupno

2003.
47,8
10,5
12,0
8,6
3,0
5,1

2007.
46,2
13,3
6,8
10,3
3,6
7,7

2012.
45,9
11,4
6,5
6,5
2,0
11,2

2,6

3,7

4,5

10,3
100,0

8,5
100,0

12,0
100,0

Podaci istraivanja raenih posle 2000. godine su pokazali da se struktura

aktivnosti na sivom tritu nije znaajno promenila. Nakon 2000. godine, na neformalnom tritu dominiraju poljoprivredne aktivnosti, slino kao i devedesetih. Suprotno tome, najvea promena je zabeleena u broju trgovakih neformalnih aktivnosti. Naime, u periodu od 4 godine (izmeu 2003. i 2007), dolo je do drastinog
smanjenja udela trgovine u neformalnim aktivnostima. Prema podacima iz 2012.
godine, neformalne trgovake aktivnosti ostale su na slinom nivou kao 2007 oko
6%. Dravna regulacija (uvoenje fiskalnih kasa i poreza na dodatu vrednost), poboljanje materijalnog standarda, kao i bolja snabdevenost robom iroke potronje,
otvaranje trgovinskih lanaca, faktori su koji su imali najvie uticaja na suzbijanje
neformalnog prometa. Ostale aktivnosti nisu pretrpele znaajne promene u periodu
od 2003. do 2007. godine. Zatim, poslednje istraivanje iz 2012. godine svedoi da
se smanjuje neregulisan fiziki rad, a da su intelektualne delatnosti u porastu7.
Dakle, na neformalnom tritu i dalje dominiraju poslovi za koje su potrebni mala kapitalna opremljenost i ulaganja. Takoe, za obavljanje ovih aktivnosti nisu potrebna struna znanja i dodatne vetine. Zbog toga poljoprivreda i
trgovina spadaju u lako dostupne oblasti za bavljenje neformalnim ekonomskim
aktivnostima (Mrki, 1994: 30). Zatim, na sivom tritu su najvie zastupljene
aktivnosti koje su direktno povezane sa zadovoljenjem osnovnih ivotnih potreba
i odravanjem egzistencije. Tako se moe rei da se neformalna privreda javlja
kao sastavni deo strategija opstanka u ekonomiji nestaice. Cilj ovakvih aktivnosti je samosnabdevanje, a ne proizvodnja i prodaja na tritu koje bi omoguile
dalju akumulaciju i razvoj preduzetnikih aktivnosti. Stoga se moe zakljuiti da
Istraivanja iz istog perioda su dola do podataka da je trgovina mnogo vie
zastupljena meu neformalnim aktivnostima (28,3%). Ostale grane imaju manju zastupljenost i respektivno njihov redosled izgleda ovako: poljoprivreda (21,7%), zanatstvo
(18,8%), finansijske usluge (7,2%) i graevinarstvo (6,9%) (Cveji, 2006b: 27).
7

192

neformalna privreda nema dinamiki potencijal za dalji razvoj preduzetnikih

delatnosti jer prihodi iz neformalne privrede ne omoguavaju organizovanu akumulaciju i privredni razvoj. Iz iznetog se moe zakljuiti da aktivnosti na sivom
tritu nakon 2000. godine nisu pretrpele znaajne promene; imaju iste karakteristike i svrhu kao tokom devedesetih, jedino se njihov obim smanjio.
Analiza je pokazala da su pripadnicima razliitih drutvenih slojeva dostupne razliite aktivnosti na sivom tritu. Poljoprivrednim aktivnostima se
oekivano najvie bave poljoprivrednici, a nakon njih slede kvalifikovani i nekvalifikovani radnici. U obavljanju neformalnih zanatskih aktivnosti dominiraju
kvalifikovani radnici, a slede ih slubenici i tehniari. Kvalifikovani radnici poseduju potrebna znanja, kvalifikacije i sredstva za rad koja im omoguavaju da se
neformalno bave zanatskim aktivnostima bilo za neformalnog poslodavca, ili u
sopstvenoj neprijavljenoj radnji.
Rezultati pokazuju da su trgovinske neformalne aktivnosti vie dostupne
lanovima srednje, u odnosu na pripadnike nie klase. Pored toga, podaci jo
jednom potvruju da se najdinaminije menjala sfera neformalne trgovine jer
su se i akteri na ovom delu sivog trita promenili. Po istraivanjima iz devedesetih godina, u strukturi uesnika trgovinskih delatnosti najvei udeo su imali
zemljoradnici (Mrki, 1994: 50). Nakon 2000. godine, poljoprivrednici se sve
ree bave ovim delatnostima. Ne postoji vie tolika potreba ni mogunost da se
trguje na sivom tritu, to je tokom devedesetih godina, u vreme oskudice, bilo
uobiajeno i neophodno. U periodu dvehiljaditih, trgovinom se sve vie bave lanovi srednjih slojeva stanovnitva, ali i kvalifikovani radnici. Naalost, u ovom
istraivanju ne postoje podaci o vrsti robe kojom se najee trguje na sivom tritu, tako da se ne moe utvrditi da li izmeu niih i srednjih drutvenih slojeva
postoji razlika u nainu obavljanja trgovinskih aktivnosti. Dalje, sva tri istraivanja pokazuju da se fizikim radom najvie bave kvalifikovani i nekvalifikovani
radnici.
Oekivano je da se intelektualnim delatnostima bave pripadnici klase strunjaka i niih rukovodilaca. Njihov udeo se smanjuje u obavljanju poljoprivrednih
neformalnih aktivnosti. Dakle, za razliku od devedesetih, lanovi srednje klase
nisu u tolikoj meri prinueni da na neformalnom tritu obavljaju poslove ispod
svojih kvalifikacija. Strunost, znanja i socijalni kontakti koje poseduju im daju
privilegovani poloaj i na neformalnom tritu rada, te oni obavljaju poslove u
skladu sa svojim klasnim poloajem. Na osnovu toga se moe zakljuiti da je sve
manji raskorak izmeu sivog i zvaninog trita rada, u smislu da pojedinci koji
pripadaju razliitim drutvenim slojevima imaju sline aktivnosti na formalnom
i neregulisanom tritu.
Sumarno, poreenje podataka iz dve godine je pokazalo da je dolo do znaajnog smanjenja trgovinskih aktivnosti na neformalnom tritu. Pripadnici ra193

zliitih drutvenih slojeva imaju razliite aktivnosti na sivom tritu. Slojevima

nekvalifikovanih i kvalifikovanih radnika najvie su dostupni nekvalifikovani poslovi, dok se pripadnici srednje klase uestalije bave trgovinom i intelektualnim
delatnostima.

Motivi uea na sivom tritu

U ovom delu rada e analizirati motivi koji se javljaju kod aktera na sivom
tritu u periodu odblokirane postsocijalistike transformacije.
Poredei podatke iz 2003. i 2007. godine, moglo bi se rei da se umanjio
broj aktera kojima je cilj preivljavanje, odnosno zadovoljenje egzistencijalnih
potreba. Ako uporedimo ove podatke sa rezultatima istraivanja iz devedesetih
godina8, moglo bi se optimistiki zakljuiti da postoji lagani trend smanjenja
ovog motiva meu akterima na sivom tritu. Pored toga, uveao se i procenat
onih kojima prihodi sa neregulisanog trita omoguavaju poboljanje ivotnog
standarda. Meutim, ve podaci iz 2012. godine daju potpuno drugaiju sliku:
procenat onih koji su izjavili da prihode sa sivog trita koriste za zadovoljenje
osnovnih ivotnih potreba se uveava. Sa druge strane, opada procenat ispitanika
kojima su neprijavljeni prihodi uveavali materijalni poloaj. Na ovim poslednjim podacima se uoava pogubno delovanje ekonomske krize na materijalni poloaj domainstava. Bez obzira na ove oscilacije, u itavom periodu nakon 2000.
godine i dalje je osnovni motiv za angaovanje na sivom tritu opstanak.
Grafikon 2. Motivi uea na sivom tritu

Ranija istraivanja Ekonomskog instituta su pokazala da se tokom devedesetih

75% aktera na sivom tritu anagaovalo zbog nemogunosti da na drugi nain zadovolji
osnovne ivotne potrebe (Babovi, 2009: 94).
8

194

Klasno-slojni poloaj domainstva se odraava na motive zbog kojih se

predstavnici slojeva ukljuuju na neformalno trite. Ako se pogleda koji motivi
dominiraju kod predstavnika razliitih drutvenih slojeva, uoava se oekivana
pravilnost. U istraivanju iz 2003. godine, motiv preivljavanja i zadovoljenja
osnovnih potreba dominira meu pripadnicima poljoprivrednika, nekvalifikovanih i kvalifikovanih radnika. Kako su drutveni slojevi situirani vie na lestvici
drutvenog poloaja, tako se ee javlja motiv za postizanje vieg materijalnog
standarda. Kod sloja slubenika i tehniara uestalo se javljaju oba motiva: za
preivljavanje i sticanje boljeg materijalnog standarda. Meu strunjacima i niim rukovodiocima ve dominira motiv za sticanje vieg materijalnog standarda,
a zatim sledi preivljavanje u nezanemarljivom procentu. Skoro polovina preduzetnika i samozaposlenih koji imaju neke neformalne aktivnosti njima se bave da
bi poboljali svoj materijalni poloaj.

Zakljuak
Na osnovu celokupne analize moe se zapaziti da je i sivo trite prolo kroz
korenite promene u posmatranom periodu. Najznaajnija promena je smanjenje
obima sive ekonomije u poreenju sa devedesetim godinama, kada je dosezala
ogromne razmere. Nakon tog turbulentnog perioda, stabilizacija ekonomskog i
drutvenog sistema u periodu odblokirane postsocijalistike transformacije uticala je na smanjenje obima neformalne privrede. Dalje, empirijska analiza o rairenosti sive ekonomije pokazuje da se njen obim relativno ravnomerno smanjuje
meu pripadnicima svih drutvenih slojeva. (Izuzetak je sloj poljoprivrednika.)
Dakle, iako ini sastavni i znaajni deo organizacije ekonomskog ivota, neformalna privreda nema pogubni sistemski karakter kakav je imala tokom poslednje
decenije prolog veka.
Nadalje, uoava se trend kristalizacije drutvenih poloaja, stoga neformalna privreda sve manje predstavlja kanal kojim se pojedinci mogu uzdii
na lestvici drutvene strukture, ve dolazi do reprodukcije dominantnog klasnog odnosa modela u sivoj zoni. Neformalna zona poslovanja ne omoguava akumulaciju sredstava koja su dovoljna za socijalni uspon, ve se siva
ekonomija sve vie preplie sa formalnim tritem rada. To znai da poloaj
na formalnom tritu rada odreuje mogunosti i izglede na neregulisanom
tritu. Dakle, podaci su potvrdili da prihodi i angaovanja u neformalnoj privredi poveavaju ve postojee drutvene nejednakosti koje su uspostavljene,
pritom ne stvarajui nove podele. Pripadnicima razliitih drutvenih slojeva
koji imaju neformalne aktivnosti one slue da ouvaju ivotni standard sloja
kojem pripadaju.
195

Situacije ekonomskih kriza, kao to je ova u kojoj se nalazimo, predstavljaju veliki izazov za prouavanje neformalne privrede. Zbog toga je potrebno dalje
analizirati trendove na neformalnom tritu koji nastaju pod uticajem globalnih
trendova (promena na tritu rada, globalne ekonomske krize) i njihovih implikacija u Srbiji. Neophodno je pratiti ulogu sive ekonomije u uslovima poveanog
siromatva, nezaposlenosti i dalje izgradnje formalnih i neformalnih institucija.
Literatura:
Babovi, M. i S. Cveji. 2002. Strategije opstanka domainstava u Srbiji. Sociologija, 2/2002: 97-126.
Babovi, M. 2009. Post-socijalistika transformacija i socio-ekonomske strategije
domainstava i pojedinaca u Srbiji. Beograd: ISIFF.
Capecchi, V. 1989. The Informal Economy and the Development of Flexible Specialization in Emilia- Romagna, in: Portes, A, M. Castells and L. A. Benton.
The Informal Economy. Studies in Advanced and Less Developed Countries. 189-215. Baltimore; London: The Johns Hopkins University Press.
Castells, M. and A. Portes. 1989. World Underneath: The Origins, Dynamic and
Effects of the Informal Economy, in: Portes, A, M. Castells and L. A.
Benton. The Informal Economy. Studies in Advanced and Less Developed
Countries. Baltimore; London: The Johns Hopkins University Press.
Crompton, R. 1998. Class and stratification An introduction to current debates.
Cambridge: Polity Press.
Cveji, S. 2002. Neformalna privreda i post-socijalistika transformacija: siva ekonomija u Srbiji 90-ih, u: Boli, S. i A. Mili (ur.). Srbija krajem milenijuma: razaranje drutva, promene i svakodnevni ivot. 123-140. Beograd:
ISIFF.
Cveji, S. 2006. Strukturni efekti siromatva u Srbiji, u: Tomanovi, S (ur.). Drutvo u previranju. 21-31. Beograd: ISI FF.
Cveji, S. 2006b. Korak u mestu, Drutvena pokretljivost u Srbiji u procesu post-socijalistike transformacije. Beograd: ISIFF.
Feige, E. L. 1990. Defining and Estimating Underground and Informal Economies:
The New Institutional Economic Approach. World Development 18 (7):
989-1002.
Gbor, I. 1997. Too Many, too Small: Entrepreneurship in Hungary-Ailing or Prospering?, in: Grabher and Stark (eds.). Restructuring Networks in PostSocialism. Legacies, Linkages and Localities. Oxford: Oxford University
Press.
Hart, K. 2010. Informal Economy, u: Hart, K, J. L. Laville and A. D. Cattani.
The human economy. 142- 153. Princeton; New York: Princeton University
Press; Russel Sage Foundation.

196

Kim, B. and Y. Kang. 2009. The informal economy and the growth of small enterprises in Russia. Economics of Transition, 17, ( 2): 351376. 2009.
Krsti, G. 1998. Uzroci i posledice sive ekonomije u Jugoslaviji, u: Milosavljevi,
M. (ur.). Socijalna politika u tranziciji. 387-404. Beograd: Centar za prouavanje alternativa.
Lazi, M. i S. Cveji. 2004. Promene drutvene strukture u Srbiji: sluaj blokirane
post-socijalistike transformacije, u: Mili, A. i dr. Drutvena transformacija i strategije drutvenih grupa: Svakodnevnica Srbije na poetku treeg
milenijuma. 39-70. Beograd: ISI FF.
Mrki, D. 1994. Dualizacija ekonomije i stratifikaciona struktura, u: Lazi, M
(ur.). Razaranje drutva. 21-80. Beograd: Filip Vinji.
Portes, A. 1994. The Informal Economy and Its Paradoxes, in: Smelser, N. and R.
Swedberg(eds.). The Handbook of Economic Sociology. 426-445. Princeton; New York: Princeton University Press; Russel Sage Foundation.
Schneider, F. and D. H. Enste. 2002. Hiding in the Shadows the Growth of the Underground Economy. Washington D. C: International Monetary Fund.

197

Ognjen Radonji
Univerzitet u Beogradu, Srbija
Filozofski fakultet

JO JEDNA DEKADA BESPUA SRPSKE PRIVREDE:

UZROCI I PERSPEKTIVE
YET ANOTHER DECADE INTO THE MIDDLE OF NOWHERE
OF THE SERBIAN ECONOMY: CAUSES AND PERSPECTIVES
Summary
In this paper we answer the question of why the Serbian model
of growth is not sustainable. Key problems lay in overconsumption and
insufficient and uncompetitive production resulting in continual increase in external debt and monetary instability. The future of the Serbian
economy is in development of industry backed up by intensive technological development. Without developed industry, the sectors of services and agriculture are not capable of providing sustainable growth and
development on their own.

Uvod
Dvanaest godina nakon nasilne promene biveg reima, kojem je glavni
cilj bio odranje na vlasti uz pomo ratne i izolovane privrede upuene na
preraspodelu postojeeg bogatstva, pljaku stanovnitva i izgradnju sive ekonomije, nije kreirana privredna struktura koja je odriva. Odrivu ekonomiju
bismo najkrae mogli da definiemo kao sistem koji proizvodi vie nego to
troi, to jest, kao sistem u kojem tekue generacije ne ugroavaju potronju
svojih naslednika. Takoe, jedna od glavnih karakteristika odrive ekonomije
je privredni rast koji se bazira na rastu konkurentnosti domae privrede, uz
istovremeni rast realnih plata. Osnovne karakteristike takvog sistema su privredni rast uz rast zaposlenosti, uravnoteen budet i platni bilans i/ili kreiranje suficita i monetarna stabilnost.
Naalost, matrica socijalistike privrede koja se raspala u surovom graanskom ratu je u procesu tranzicije uzela drugu formu. Sistem preterane po198

tronje u ekonomiji koja nedovoljno proizvodi i koja proizvodi nekonkurentne

proizvode je nastavio da funkcionie u kvazi- kapitalistikoj privredi Srbije u
dvehiljaditim godinama.
U ovom radu emo identifikovati kljune slabosti srpskog modela razvoja i
ukazati na perspektive budueg razvoja. Krajnja implikacija je da, bez razvijene
industrije koja se oslanja na kontinuiran tehnoloki napredak, nije mogue kreirati odrivu privrednu strukturu.

Model razvoja
Iako je ekonomski rast privrede Srbije od 4,8% godinje u periodu koji je prethodio izbijanju svetske ekonomske krize (2001-2008) bio dinamian, on je kvalitativno bio neodriv jer se bazirao na prevelikoj finalnoj potronji (Grafikon 1)1.
Grafikon 1. Stopa realnog rasta BDP-a

Napomena: Za 2011. i 2012. su date procene.

Izvori: Ministarstvo finansija Republike Srbije i proraun autora

Potronja domainstva i drave (finalna potronja) je na nivou od priblino 100% domaeg BDP-a. Ostatak namenjen investicijama (oko 20% BDP-a)
se finansira na bazi prodaje domae imovine i rasta spoljnog duga (privatnog i
javnog).
Iz konsolidovanog bilansa drave (Tabela 1) vidimo da je budetski deficit,
praen deficitom tekueg rauna, pa, samim tim, i rastom u spoljnom dugu, baziran na dinaminom rastu potronje i minornim izdvajanjima za kapitalne investicije. Posebno zabrinjava rast izdvajanja za plate u dravnoj slubi (neproduktivNakon izbijanja svetske ekonomske krize, privredni rast u periodu od 20092012. je iznosio -0,75% godinje.
1

199

200
705,2
653,2
170
125
17,7
54,9
285,7
186,1
45,9
7,8
19,3
1,15

II Javni rashodi

1. Tekui rashodi

Rashodi za zaposlene

Kupovina roba i usluga

Otplata kamata

Subvencije

Socijalna pomo i transferi

od ega: penzije

2. Kapitalni rashodi

3. Neto budetske pozajmice

III Konsolidovani rezultat

(I-II)

Suficit/deficit budeta (u %
BDP-a)
-1,5

-28,6

10,9

81,3

227,7

360,4

55,6

30,2

156,4

204,4

807

898,9

870,2

2006.

-1,9

-44,4

15,3

112,1

259,9

409,3

63,7

17,9

190,3

238,3

919,5

1.048,50

1.004

2007.

Izvori: Ministarstvo finansija Republike Srbije i proraun autora

724,5

I Javni prihodi

2005.

-2,6

-70,4

19,3

105,9

331

496,8

78

16,3

203,1

293,1

1.087,3

1.212,5

1.142,1

2008.

-4,5

-121,4

20,5

93,3

387,3

555,6

63,1

22,4

211,2

301,8

1.154,2

1.267,9

1.146,5

2009.

-4,7

-136,5

30

105,1

394

579,2

77,9

34,2

225,5

308,1

1.224,8

1.359,9

1.223,4

2010.

-4,9

-158,4

25

111,2

422,8

609

80,5

44,8

248

342,5

1.324,7

1.460,9

1.302,5

2011.

Tabela 1. Konsolidovani bilans sektora drave u periodu 2005-2012. (u mlrd. dinara)

i suficit/deficit budeta (% BDP-a)

-6,7

-217,4

16,6

126,3

473,7

652,5

111,5

68,2

273,1

374,7

1.479,9

1.622,8

1.405,4

2012.

noj administraciji i neefikasnim javnim preduzeima) i penzija koje su rasle iznad

stope rasta BDP-a i produktivnosti. Ovo je jedan od najvanijih uzronika visoke
inflacije i deficita trgovinskog bilansa.

Dalje, vidimo da prosene neto plate nisu samo realno rasle u sektoru drave, pri emu je taj rast iznad stope rasta BDP-a i produktivnosti, ve i da je to
zakonitost na nivou privrede, koja se otro kosi s osnovnim principima odrive
ekonomije: u nekonkurentnoj privredi rastu realne plate paralelno s rastom nezaposlenosti i spoljnim dugom (Grafikon 2).
Grafikon 2. Realni rast BDP-a, produktivnosti, neto prosenih plata i penzija
(u %)

Izvori: Ministarstvo finansija Republike Srbije i proraun autora

Takoe, i ova kretanja su vani uzronici visoke inflacije i deficita trgovinskog bilansa, to, u krajnjoj instanci, vodi rastu indeksa bede (Grafikon 3).
Grafikon 3. Stopa nezaposlenosti, stopa inflacije i indeks bede

Izvori: Ministarstvo finansija Republike Srbije, WEO Database 2012 i proraun autora

201

Ne manje vano, rast spoljnog duga nije praen razvojem razmenskog

sektora, koji je kljuna karika u lancu generisanja vrste valute, neophodne za
vraanje dugova, ve suprotno, razvojem nerazmenskog sektora, sektora usluga
(Grafikon 4).
Grafikon 4. Sektorska struktura bruto dodate vrednosti
u periodu 2005-2010. (u %)2

Izvori: Republiki zavod za statistiku (baza podataka) i proraun autora

Kritian faktor u razvoju male, otvorene ekonomije je industrijski sektor jer on predstavlja bazu za razvoj sektora usluga i poljoprivrede. Sektor
usluga ima za cilj da snizi trokove i olaka poslovanje realnog sektora. Poto
je, istorijski gledano, industrijska proizvodnja generator svetskog razvoja, jak
sektor usluga se, po pravilu, formirao u prethodno razvijenim industrijskim
zemljama (Nemaka, SAD, Engleska, Japan). Kada su Evropa i SAD u pitanju, one su velikim delom industrijsku proizvodnju izvezle u zemlje u kojima
je nadnica niska, ali su domae uslune institucije (banke, finansijski posrednici, pedicija, trgovina) nastavile da opsluuju svoje korporacije irom sveta,
bez obzira na to gde se odvija proces proizvodnje, to je dalje povratno pozitivno uticalo na razvoj sektora usluga. Tako je kreiran moan sektor usluga
u razvijenim zemljama i na taj nain postao njihov vaan izvozni proizvod.
Sa druge strane, kada i ukoliko usluni sektor postane svrha sebi samom,
aktivira se proces koji neumitno vodi kolapsu svetske proizvodnje i trgovine.
2

202

Bruto dodata vrednost = BDP porezi + subvencije.

Tekua Velika recesija (2007-...) tome uverljivo govori u prilog. Kada je Srbija u pitanju, ona nikada nije imala razvijen sektor usluga, jednostavno zato
to nikada nije bila industrijska sila. Onog momenta kada se srpska privreda
otvorila na meunarodnom tritu, dolo je do masivnog uvoza usluga iz inostranstva, to ima za posledicu ekspanziju nerazmenskog sektora koji slui
kao provodnik za poveanje domaeg zaduenja i prodaju inostrane robe, to
je vremenom eskaliralo u vidu dunikog ropstva3 (Grafikon 5) i monetarne
nestabilnosti.
Grafikon 5. Kumulativni deficit tekueg rauna
i spoljni dug (mlrd. evra)

Izvori: Ministarstvo finansija Republike Srbije, Narodna banka Srbije i proraun autora

Takoe, nerazmenski sektor nema konkurenciju u vidu inostrane robe,

te ima kontrolu nad cenama. To je i razlog zato je nerazmenski sektor bio
u stanju da prebaci teret ubrzanog realnog rasta u platama na potroae, to
je imalo kao posledicu rast inflacije i ugroavanje daljeg normalnog funkcionisanja razmenskog sektora. Naime, ne samo da razmenski sektor ima
zaostalu tehnologiju i suoava se sa nepovoljnim deviznim kursom koji je
proizvod lobiranja uvoznika, banaka i dunika, ve poveane cene sektora
usluga direktno vode poveanim trokovima razmenskog sektora, pa samim
tim i niim profitima. tavie, pod udarom konkurencije nerazmenskog sektora, razmenski sektor je morao da poveava realne plate zaposlenima kako
Uee eksternog duga (javni plus privatni) Srbije u BDP-u je izuzetno visoko i
iznosi oko 89%. Uee javnog eksternog duga u ukupnom eksternom dugu je 47%, dok
je uee privatnog eksternog duga 53% (Narodna banka Srbije).
3

203

bi zadrao najkvalitetniju radnu snagu, to je dalje vrilo negativan uticaj na

konkurentnost razmenskog sektora koji trine cene uzima kao date (Tabela
2). Preduzea iz razmenskog sektora koja nisu mogla da prate ovaj rast u realnim platama morala su da se suoe sa injenicom da su se najbolji inenjeri
i progameri preselili, ili direktno zaposlili, u bankama i sektoru finansijskih
usluga, ime se dalje trajno podriva produktivnost i inovativnost izvoznih
privrednih grana.
Vano je napomenuti da je zabluda da bi nosilac razvoja Srbije trebalo
da bude poljoprivredni sektor, iz prostog razloga jer je to privredna grana
u kojoj deluje zakon opadajuih prinosa4. Takoe, poljoprivredne proizvode mogu da proizvode i najnerazvijenije ekonomije, iz ega proizilazi da
je, na nivou sveta, konkurencija u proizvodnji ovih proizvoda ogromna,
to ima za posledicu da proizvoai ne mogu da utiu na cene one su
date. I na kraju, kolika e biti poljoprivredna proizvodnja zavisi od faktora
koji nisu pod uticajem ljudi (vremenske prilike), tako da su mogue velike
fluktuacije na tritu poljoprivrednih proizvoda. Tako, dobra godina i dobar rod ne mora da znai dobru vest za poljoprivrednike jer, ukoliko doe
do prevelike ponude na tritu, cena moe toliko da padne da su, ukupno
gledano, prihodi smanjeni. Pomenute slabosti poljoprivredne proizvodnje
su i razlog zbog kojeg je ona zatiena ak i u najrazvijenijim zemljama.
Dakle, zatita poljoprivrednog sektora je plod defanzivne, a ne ofanzivne
strategije. Cilj je da se zatite radna mesta od konkurencije iz siromanih
zemalja. Zbog toga to poljoprivredne proizvode moe da proizvodi svako,
cene ovih proizvoda i polufabrikata su, u odnosu na cene industrijskih, sofisticiranih, visokotehnolokih proizvoda, u izrazito nepovoljnom poloaju
na svetskom tritu. S druge strane, industrijska proizvodnja, koja se moe
mehanizovati, usled tehnolokog napretka i pratee eksplozije u produktivnosti, posluje u zoni ekonomije obima. Ekonomija obima je proizvodnja
koja ima suprotan efekat od proizvodnje u zoni opadajueg marginalnog
proizvoda. Naime, istraivanje i razvoj zarad napretka u tehnologiji nameu
preduzeima visoke fiksne trokove, koji predstavljaju ujedno i barijeru za
ulazak novih preduzea na trite. Ove barijere daju mo proizvoaima da
kontroliu cene svojih proizvoda, to im istovremeno omoguava da preduzimaju skupe investicione projekte. Kada doe do napretka u tehnologiji, to
jest poveanja u produktivnosti, dolazi do ekonomije obima jer se povean
broj jedinica proizvodnje raspodeljuje na postojee fiksne trokove, to ima
za posledicu pad u prosenim ukupnim trokovima. Dakle, u industrijskim
S poveanjem proizvodnje prelazi se na sve loija zemljita i/ili se intenzivira
proizvodnja na postojeem, to ima za posledicu rast trokova proizvodnje usled pada
produktivnosti.
4

204

205

8.990
10.472
24.157
14.052

7.661
8.610
16.847
10.292
11.929

Dravna uprava i socijalno osiguranje

Izvor: Republiki zavod za statistiku (baza podataka)

9.076

8.512

15.767

11.500

9.208

2003.

Ukupno
Poljoprivreda, lov, umarstvo i vodoprivreda
Preraivaka industrija
Graevinarstvo
Finansijsko posredovanje
Poslovi s nekretninama, iznajmljivanje

2002.

18.673

17.028

30.347

12.597

11.034

10.658

14.108

2004.

22.633

22.007

38.852

15.235

13.945

13.835

17.443

2005.

27.630

25.387

48.896

19.195

17.710

17.683

21.707

2006.

34.055

33.888

58.951

24.869

22.066

21.244

27.759

2007.

Tabela 2. Prosene plate po izabranim sektorima delatnosti

(u dinarima)

38.730

37.531

65.419

30.178

26.391

26.696

32.746

2008.

39.494

33.851

67.899

27.175

25.539

27.582

31.733

2009.

41.677

37.035

73.382

28.961

29.225

29.713

34.142

2010.

privrednim granama koje su tehnoloki napredne, poveanje obima proizvodnje ima za rezultat pad u trokovima, pa samim tim i rast u profitima.
Isto tako, kontrola cena nad ovim proizvodima ne samo da omoguava proizvoaima da se anagauju u skupim poslovima istraivanja i razvoja, ve
su, zbog visokih barijera ulasku na trite, njihove cene stabilnije i na znatno viem nivou od cena poljoprivrednih proizvoda. Suprotno poljoprivredi,
protekcionizam na polju industrije je deo ofanzivne strategije, strategije
osvajanja putem akumulacije novih znanja zarad proirenja uea domaeg
u ukupnom svetskom izvozu.
Zakon opadajueg marginalnog proizvoda nije mogue izbei u poljoprivredi iz prostog razloga jer je zemljite ogranieni resurs. Ipak, delovanje ovog zakona se moe odloiti ukoliko doe do tehnolokog napretka
proizvodnje, to vodi rastu produktivnosti. Meutim, rast produktivnosti u
poljoprivrednom sektoru zavisi od industrijskog razvoja. Novi, modernizovani traktori, kombajni, mehanizacija za berbu voa, povra i nekih sirovina,
mehanizacija u stoarstvu (na primer, mua krava i ianje u ovarstvu),
nove vrste postojeih kultura koje po jedinici zemlje daju vee prinose su
proizvodi istraivanja i razvoja u sektoru industrije. To je i razlog zato su
danas najproduktivniji poljoprivredni proizvoai ujedno i najrazvijenije industrijske zemlje sveta i suprotno, zato su siromane, poljoprivredne ekonomije po pravilu industrijski nerazvijene.
Ako u tom smislu sagledamo situaciju u Srbiji, ona nije obeavajua. U celom posleratnom periodu industrija se razvijala, ali je taj rast bio
ekstenzivan. Dakle, industrijski rast se nije bazirao na tehnolokim inovacijama, zbog ega je, s padom Berlinskog zida, kada je srpska industrija izgubila prilino nezahtevna trita istonog bloka, industrijska proizvodnja
poela da se susree s ozbiljnim problemima usled njene nekonkurentnosti
na svetskom tritu. U periodu devedesetih godina prolog veka je, potom,
usled graanskih ratova i izolacije zemlje, dolo do skoro potpune obustave
industrijske proizvodnje, koja je, nakon politikih promena 2000. zaivela,
ali je i dalje nekonkurentna. tavie, ukoliko posmatramo ukupan obim industrijske proizvodnje, zanemarujui tehnoloku (ne)konkurentnost, danas
Srbija proizvodi svega 50% proizvodnje iz 1989. Sa takvom industrijom ne
moe se oekivati da e doi do poveane produktivnosti u sektoru poljoprivrede, to i potvruju podaci Republikog zavoda za statistiku.
Uzmimo za primer tri karakteristina primarna poljoprivredna proizvoda Srbije: penicu, dominantno zastupljenu u tradicionalnim agrarnim sistemima, mleko, izuzetno znaajno za razvoj porodinog modela poljoprivrede,
i eernu repu, zbog preferencijalnog tretmana na izvoz eera na trite EU
(od decembra 2000). to se penice tie, ponjevena povrina je, u periodu
206

2000-2012, pala za 64%, to je imalo za posledicu, u skladu sa zakonom opadajuih prinosa, porast u produktivnosti. Meutim, taj porast u produktivnosti (kg penice po hektaru ponjevene povrine) je, zbog loe mehanizacije i
tehnoloke opremljenosti poljoprivrede, bio vie nego skroman i iznosi samo
34,4%5. Ukupno posmatrano, prinosi penice u Srbiji u 2011. su manji od
prosenog prinosa u EU 27 za 16% (Eurostat). Kada je u pitanju proizvodnja
mleka, Srbija se danas nalazi na nivou proizvodnje ostvarene sedamdesetih i osamdesetih godina prolog veka, dok je, na primer, ukupna proizvodnja kravljeg mleka 2000. bila vea od proizvodnje 2012. za 8,5%. Ukoliko
se posmatra prinos mleka po grlu, ovaj prinos je u EU 27 vei od prinosa
u Srbiji za priblino 140% (Eurostat; Republiki zavod za statistiku, baza
podataka). Slino tome, proizvodnja eerne repe takoe potvruje zakon
opadajuih prinosa. Poveanje ponjevene povrine u periodu 2001-2012. za
42% imalo je za posledicu pad u produktivnosti za 14,3%. O niskoj produktivnosti u proizvodnji eerne repe govori slikovito podatak da je prosean
prinos po hektaru zasaene povrine u Srbiji, u periodu 1997-2012, iznosio
41 tonu, dok je u EU 27 iznosio 57 tona, Nemakoj 60,5 tona i Francuskoj
79,8 (Ibid.).
Dosledno, struktura izvoza deindustrijalizovane i tehnoloki zaostale
privrede kakva je Srbija je nezadovoljavajua. Oekivano, izvozimo uglavnom primarne proizvode i polufabrikate, iji su uslovi razmene na meunarodnom tritu, u odnosu na tehnoloki sofisticirane gotove proizvode, izuzetno nepovoljni, ime je dodatno ugroena mogunost razvoja razmenskog
sektora. U prilog tome govori injenica da je, s obzirom na nizak nivo tehnoloke razvijenosti, uee kapitalne opreme u domaem uvozu na veoma
niskom nivou (Grafikon 6).
Ne manje vano, uruavanje domae industrije ne samo to vri negativan uticaj na produktivnost u poljoprivredi, ve dalje pospeuje odliv
mozgova. Najbolji strunjaci trajno odlaze i jedini njihov kontakt s maticom, u najveem broju sluajeva, manifestuje se kroz doznake kojima se krpi
deficit u razmeni s inostranstvom. Meutim, negativna strana doznaka je to
to one uglavnom zavravaju u potronji, a ne u investicijama, ime se dalje
stimuliu inflacija i uvoz. Dodatno, esto doznake destimuliu primaoce da
se aktivno ukljue u produktivne potencijale zemlje, to dalje negativno utie na perspektivu odrivog privrednog rasta u budunosti.

Zabrinjavajui je podatak da je u Vojvodini, koja bi trebalo da bude generator

konkurentnosti srpskih poljoprivrednih proizvoda, produktivnost u proizvodnji penice u
2012. manja nego 2004. (Republiki zavod za statistiku, baza podataka).
5

207

Grafikon 6. Izvoz i uvoz po ekonomskoj nameni

Neklasifikovano
Energija
po nameni EU
3%
12%

Netrajni
proizvodi za
iroku potronju
25%

Intermedijalni
proizvodi
36%

Kapitalni
proizvodi
Trajni proizvodi
19%
za iroku
potronju
Uee u ukupnom izvozu, 2012.
5%

Neklasifikovano
po nameni EU
12%
Netrajni
proizvodi za
iroku
potronju
15%

Energija
17%

Trajni proizvodi
za iroku
potronju
2%
Kapitalni
proizvodi
20%

Intermedijalni
proizvodi
34%

Uee u ukupnom uvozu, 2012.

Izvor: Republiki zavod za statistiku (Saoptenje, decembar 2012)

Posebno je zabrinjavajua injenica da raste disproporcija izmeu aktivnog

(zaposleni plus nezaposleni) i neaktivnog (lica s linim prihodima i izdravana
lica) stanovnitva, a posebno izmeu aktivnog i izdravanog dela stanovnitva
(Grafikon 7).
208

Grafikon 7. Kolinik broja penzionera i zaposlenih, neaktivnih lica i zaposlenih,

koeficijent ekonomske zavisnosti i koeficijent iskorienja radnog kontigenta
1.6
1.4
1.2
1
0.8

2009

0.6

2010
2011

0.4
0.2
0
Kolinik broja penzionera i
broja zaposlenih

Kolinik broja neaktivnih lica i

zaposlenih

Kolinik broja neaktivnih i

aktivnih lica (koeficijent
ekonomske zavisnosti)

Kolinik broja aktivnih lica i

radno sposobnih (koeficijent
iskorienja radnog kontigenta)

Izvori: RZS, Anketa o radnoj snazi 2010., 2011., 2012. i proraun autora

Istovremeno, broj umrlih od broja roenih je, na godinjem nivou, vei od

30.000, to znai da, najveim delom, izdravano stanovnitvo raste u populaciji
radno sposobnog stanovnitva. Jo je vano primetiti da je, iako je broj umrlih
vei od broja roenih, stopa nezaposlenosti i dalje veoma visoka i rastua. Sto
zaposlenih na 150 neaktivnih lica i 94 penzionera nije odriva proporcija jer to
vodi daljem rastu u budetskoj rupi, pa samim tim i spoljnom dugu.
Vrlo vana posledica ovih negativnih privrednih kretanja je monetarna nestabilnost jer se u pozadini visoke i uporne inflacije i precenjenog nominalnog deviznog kursa nalazi nekonkurentna proizvodnja sa velikom finalnom potronjom.
Posledica precenjenog nominalnog deviznog kursa i visoke inflacije je aprecijacija realnog deviznog kursa, koja ima izrazito negativan uticaj na cenovnu
konkurentnost srpskog izvoza. Naime, nominalni devizni kurs je cena jedne valute izraena u jedinici neke druge valute. Sa druge strane, realni devizni kurs meri
cenu potroake korpe dobara u jednoj zemlji u odnosu na cenu iste te potroake
korpe dobara u drugoj zemlji. Jednaina za izraunavanje realnog deviznog kursa
je
to jest, realni devizni kurs je jednak odnosu umnoka nominalnog deviznog kursa s cenom korpe dobara u domaoj ekonomiji i cene iste te
korpe dobara u inostranstvu. Dakle, ukoliko je u jednoj ekonomiji, kao to je srpska, godinja stopa inflacije na nivou od 10% i vie, dok je u evro zoni godinja
inflacija oko 2%, to znai da je neophodna znaajna i kontinuirana deprecijacija
nominalnog deviznog kursa, kako bi srpski proizvodi zadrali cenovnu konkurentnost na meunarodnom tritu. Meutim, ukoliko uzmemo 2001. kao baznu
209

godinu, videemo da je u periodu 2001-2012. nominalni devizni kurs deprecirao

za ukupno 47%, dok je, istovremeno, cena potroake korpe u Srbiji ukupno porasla za priblino 200%, dok je cena iste te potroake korpe u evro zoni porasla
za 26%. Dosledno, deprecijacija nominalnog deviznog kursa nije bila dovoljna
da ublai pad u cenovnoj konkurentnosti srpskih proizvoda, to je imalo za posledicu aprecijaciju realnog deviznog kursa za 25%. Drugim reima, izraeno u
evrima, ista korpa dobara je za 25% skuplja u Srbiji nego u evro zoni.
Precenjen nominalni devizni kurs i pratei rast u deviznim rezervama (Grafikon 8) su posledica intenzivnog kapitalnog ulaza, koji je bio iznad deficita tekueg rauna (u periodu 2001-2007). Intenzivan kapitalni ulaz je bio provociran
izuzetno visokom kamatnom stopom na repo operacije (pekulativni kapital)6 i
potpunim otvaranjem kanala prekograninog zaduivanja preduzea, to je dovelo do priliva ove vrste kredita u iznosu od 11,5 milijardi evra od 2000-2007, od
ega 3,5 milijarde evra samo u 2007.
Grafikon 8. Devizne rezerve, stopa rasta deviznih rezervi i stopa inflacije
14

100

12

80

10

60

40

20

-20

Devizne rezerve (u mlrd. evra, l.s.)

Stopa rasta deviznih rezervi (u %, d.s.)
Stopa inflacije (u %, d.s.)

-40
2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

Izvori: Ministarstvo finansija Republike Srbije, WEO Database 2012 i proraun autora

Dinamian priliv kapitala je, sa druge strane, znaajnim delom posluio za

dinamian rast u kreditiranju graana i preduzea (Grafikon 9), pri emu su, u
Pomou repo ugovora, Narodna banka Srbije povlai dinare iz opticaja. Obino,
repo ugovor (repurchase agreement) podrazumeva da zajmodavac od zajmoprimca, po
odreenoj ceni, kupi kratkoroni duniki instrument koji je emitovala drava, pri emu
prodavac ima obavezu da, nakon dve nedelje, otkupi od kupca finansijski instrument koji
mu je prodao po neto veoj ceni od one koju je kupac platio. Godinje kamate na domaem repo tritu su na izrazito visokom nivou, to ima za posledicu troenje deviznih
rezervi (kvazifiskalni trokovi) i rast u eksternoj zaduenosti.
6

210

najveem broju sluajeva, krediti denominirani u evrima, ili su sa deviznom klauzulom. Visoka evrizacija kredita predstavlja veliku opasnost za zaduene jedinice
jer i skromna deprecijacija nominalnog deviznog kursa moe voditi njihovom bankrotu7. Na taj nain se poveavaju trokovi odravanja precenjenog nominalnog
deviznog kursa, dok je, istovremeno, monetarna politika oteana jer je domaa kreditna aktivnost vie pod uticajem kretanja referentne kamatne stope Evropske centralne banke i Euribora8 nego referentne kamatne stope Narodne banke Srbije.
Grafikon 9. Krediti privredi i stanovnitvu

Izvori: Ministarstvo finansija Republike Srbije i proraun autora

Posledica dinaminog rasta u zaduivanju je da su graani preterano troili,

to je rezultiralo visokom inflacijom i pogoranjem u trgovinskom bilansu, dok
su domaa preduzea obilovala promaenim investicijama.
Na taj nain je stvoren moan duniki lobi, koji ima za cilj stabilan devizni
kurs po cenu dinaminog troenja deviznih rezervi, to svoj konani danak uzima
u deficitu budeta. Intervencije centralne banke su uspene zahvaljujui visokim
kamatnim stopama na repo tritu, koje su dostizale i iznos od 18% na godinjem
nivou. Meutim, u toj situaciji, bankama se ne isplati da finansiraju privredu jer
je obeana visoka zarada na repo tritu, koja je sigurna, dovoljno jak motiv za
ulazak kratkorono orijentisanog pekulativnog kapitala kojem je cilj kapitalni
dobitak.
Uee kredita (privredi i stanovnitvu) u deviznom znaku u ukupno emitovanim kreditima je iznad 70% (Narodna banka Srbije).
8
Euribor (Euro Interbank Offer Rate) je dnevna referentna kamatna stopa na
evropskom meubankarskom tritu.
7

211

Dakle, dinar je pod konstantnim pritiskom da pada, zbog toga to je privreda

nekonkurenta, dok se, istovremeno, stabilnost prividno odrava po veoma visokoj
ceni gubitka eksterne likvidnosti. Ne manje vano, s obzirom da je uvoz na nivou od
oko 50% BDP-a, stabilan devizni kurs pomae centralnoj banci da na papiru ispuni
svoje inflacione ciljeve. Ipak, ovome mora doi jednom kraj jer su devizne rezerve
centralne banke ograniene. U meuvremenu, razmenski sektor e i dalje propadati.

Zakljuak
U sri problema modela razvoja Srbije nalazi se nekonkurentna deindustrijalizovana privreda, koja nije u stanju da obezbedi odriv rast i rastui standard
ivota graana. Ovaj problem se jasno ogleda u visokom, odrivom i rastuem deficitu tekueg rauna i niskom per capita BDP-u. Slika postaje jo sumornija kada
uporedimo performanse srpske privrede sa zemljama u regionu i bivim naprednim
tranzicionim ekonomijama kao to su eka, Poljska i Slovaka (Grafikon 10).
Grafikon 10. BDP per capita i deficit tekueg rauna izabranih zemalja

Izvor: WEO Database 2012.

Kao to se vidi na grafikonu 10, sve posmatrane zemlje imaju vei per capita BDP i nie deficite tekueg rauna. Postoji red zemalja kao to su Bugarska,
Rumunija i Maarska, koje su beleile visoke deficite tekueg rauna, meutim,
u poslednje dve godine su se ti deficiti stabilizovali, tako da im je tekui raun
ili u suficitu (Maarska), ili je deficit nizak (Bugarska i Rumunija). Istovremeno,
deficit tekueg rauna Srbije je 2012. iznosio ogromnih 11,5% BDP-a. Takoe,
BDP per capita je kod svih posmatranih zemalja, sem Rumunije i Bugarske, vie
nego dvostruko vei. U 2012. je BDP per capita Bugarske bio vei od srpskog
212

za 40%, dok je rumunski bio vei za 60%. Kombinacija visokog deficita tekueg
rauna i niskog i stagnirajueg BDP-a per capita ukazuje na sistem koji je okrenut
potronji, a ne investicijama, iji bi glavni cilj trebalo da bude stvaranje konkurentne proizvodnje koja bi u srednjem roku vodila sniavanju deficita tekueg
rauna i uzlaznom trendu nacionalnog dohotka.
Dakle, umesto ekspanzije uvoza i razvoja zasnovanog na ulaganjima u nerazmenski sektor, iskustva uspenih zemalja u tranziciji pokazuju upravo suprotno:
ulaganje u industriju namenjenu izvozu. Kljuni pokazatelj uspeha malih zemalja
u tranziciji je uee izvoza u BDP-u jer na malom tritu nije mogue optimizirati industrijsku proizvodnju. Primer malih privreda koje su uspeno prole kroz
tranzicioni proces govori da bi uee izvoza u BDP-u trebalo da bude na nivou ne
manjem od 60% BDP-a. Naalost, uee srpskog izvoza u BDP-u je na nivou od
35% i posledica je nekonkurentnosti domae proizvodnje. Prema Indeksu globalne
konkurentnosti (The Global Competitiveness Index) Svetskog ekonomskog foruma
(World Economic Forum)9, na svetskoj rang-listi od ukupno 144 zemalja, Srbija
zauzima neslavno 95 mesto, to nas svrstava u red razvijenosti afrikih zemalja.10
Na grafikonu 11 se jasno vidi koliko zaostajemo za zemljama koje su se
probile na svetskom tritu (Poljska, eka, Slovaka, Maarska, Slovenija) i,
ne manje vano, za ekonomijama iz regiona sa kojima smo samo pre nekoliko
godina krenuli iz iste poetne pozicije. Struktura izvoza i uvoza Srbije ukazuje na
nedostatak vizije budueg razvoja. Uee kapitalne opreme od 20% u ukupnom
uvozu tehnoloki nerazvijene zemlje kakva je Srbija ne ukazuje na plan da se
preduzme neophodan zaokret u strategiji razvoja (ukoliko je uopte ima).
Srbija svoj rast ne moe da zasniva na prioritetnom razvoju poljoprivrede
jer iskustvo ukazuje na paradoks da su graani zemalja specijalizovanih u poljoprivredi gladni (Afrika). Uslovi razmene primarnih proizvoda i polufabrikata
na svetskom tritu su, u odnosu na tehnoloki zahtevne gotove proizvode, nepovoljni. Jedina nada je usmerenost na razvoj industrije u granama privrede u
kojima je napredak u mehanizaciji proizvodnje mogu. Na taj nain se proizvode
sinergije izmeu industrije, obrazovanja, uslunih delatnosti i poljoprivrede, koje
imaju za posledicu stalan rast u produktivnosti. Dakle, naglasak treba da bude na
granama proizvodnje u kojima je ekonomija obima mogua, ime se istovremeno
zaobilaze grane koje posluju u zoni opadajuih prinosa i grane koje su preteno manuelne, to jest u kojima napredak u mehanizaciji proizvodnje nije mogu.
Indeks globalne konkurentnosti se izraunava na bazi tri podindeksa. To su:
Osnovni preduslovi (investicije, infrastruktura, makroekonomsko okruenje i zdravstvo i
osnovno obrazovanje), Efikasnost (visoko obrazovanje, efikasnost trita roba, efikasnost
trita rada, razvoj finansijskih trita, tehnoloka opremljenost i veliina trita) i Inovacije i sofisticiranost (poslovna sofisticiranost i inovacije).
10
Na primer, Bocvana je na 79. mestu, Namibija 93, Gambija 98. i Gabon 99.
9

213

Grafikon 11. Konkurentnost Srbije i izabranih zemalja

120

100

95
89

88
81

80

80

78

72

71

62

60

56

60
100
40

79

76

74

95

41

39
78

77

60
20

69
57

48

41

38

2011/12.

2012/13.

Napomena: Zemlje regiona su Albanija, BIH, Bugarska, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija,
Rumunija i Srbija.
Izvor: The Global Competitiveness Report 2012-2013 i proraun autora

Kljuna karika u formiranju konkurentne privredne strukture je obrazovanje koje,

naalost, u naoj zemlji ubrzano propada. Najbolji kadrovi se opredeljuju da svoju karijeru nastave u inostranstvu, ime se dugorono podrivaju produktivni potencijali zemlje.

Literatura:
Eurostat. http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/statistics/search_database (preuzeto 13. 3. 2013).
IMF. 2012. World Economic Outlook Database 2012. http://www.imf.org/external/
pubs/ft/weo/2012/02/weodata/index.aspx (preuzeto 12. 3. 2013).
Ministarstvo finansija Republike Srbije. http://www.mfin.sr.gov.yu/ (preuzeto 14. 3. 2013).
Narodna banka Srbije (NBS). http://www.nbs.rs/ (preuzeto 15. 3. 2013).
Republiki zavod za statistiku, baza podataka. http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/ReportView.aspx (preuzeto 12. 3. 2013).

214

Republiki zavod za statistiku. 2012. Spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije. Saoptenje, Decembar 2012. http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/
PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=1558
(preuzeto 15. 3. 2013).
Republiki zavod za statistiku. 2012. Anketa o radnoj snazi 2010., 2011., 2012. http://
webrzs.stat.gov.rs/ (preuzeto 15. 3. 2013).
WEF. 2013. The Global Competitiveness Report 2012-2013. http://www3.weforum.
org/docs/WEF_GlobalCompetitivenessReport_2012-13.pdf (preuzeto 15.
8. 2013).

215

216

III
PROMENE POLITIKE
STRUKTURE

217

218

Jovo Baki
Univerzitet u Beogradu, Srbija
Filozofski fakultet

POPULIZAM ILI DEMAGOGIJA U POLITIKOM

IVOTU SRBIJE?
POPULISM OR DEMAGOGY IN POLITICAL
LIFE OF SERBIA?
Summary
One can recognize three definitions of populism, and all of them are
related with one of the three levels of political action: a) ideology; b) political tactics; c) political style. The study has two aims: a) to offer theoretical
arguments why demagogy is more useful concept than populism in sociologically political studies, if they deal with political tactics and political style;
b) to explore whether some of the major parties in Serbia, at the example of
the 2012 election campaign, use populism in terms of thin ideology. The
paper argues that any ideology has to be based in some theory, and populist
ideology is too theoretically depleted concept. That is why, in principle, one
should not use populism in terms of ideology, even as a thin one that has to
be related with general theoretically more firmly based ideologies (conservatism, liberalism, socialism). Since one cannot separate populism in meanings of political tactics and political style from demagogy, one should use the
last concept. Demagogy is related to practical activity of a politician towards
various social strata, whereas populism tends to homogenize potentially different social strata into a socially non-differentiated mass. What is more,
the notion of demagogy, unlike populism, consists of neither explicitly nor
implicitly negative attitudes towards wider social strata. However, discourse
analysis of the 2012 election campaign messages of political parties in Serbia
has revealed that Socialist Party of Serbia moved close to depleted concept of populist ideology. Nonetheless, it would be too early to consider this
party a populist one, since it appeared as originally leftist party. That is why
the SPS would be a populist party only, if its ideological profile has become
too unrecognizable or subordinated to various kinds of demagogy in longer
periods and beside election campaigns.

219

Uvod
Svrha ove kratke studije jeste da pokae u kojoj su meri pojmovi populizam i demagogija upotrebljivi sa saznajnog, odnosno ideoloko-politikog
stanovita za analizu delanja politikih stranaka u Srbiji. Potrebno je utvrditi
koji je od ovih pojmova upotrebljiviji sa stanovita sociologije politike, a koji
sa stanovita praktine politike borbe. Hipoteza od koje se polazi jeste da populizam spada u tzv. borbene pojmove politike nauke koja eli da opravda
interese nosilaca oligarhijskih tendencija u kapitalizmu i osujeti tenje za pribliavanjem demokratskom idealu. Druga strana iste hipoteze jeste da je demagogija pojam koji mnogo vie odgovara saznajnoj funkciji nauke, tj. da sociologija politike treba da se usredsredi na upotrebu ovog pojma u analizi delovanja
konkretnih politikih delatnika.
U prvom delu rada kritiki se raspravlja o trima razliitim shvatanjima
populizma i daje kratko odreenje demagogije. U drugom delu se prelazi na
konkretnu kvalitativnu analizu poruka vodeih stranaka u Srbiji, objavljenih na
glavnim stranakim mestima elektronskog predstavljanja tokom predizborne
kampanje 2012. godine1. Naposletku, u treem delu se saeto iznose rezultati
istraivanja i odgovara da li su hipoteze potvrene ili odbaene.

Populizam i demagogija pojmovna odreenja

Populizam se u literaturi shvata na tri naina: a) kao ideologija; b) kao
politika strategija; c) kao poseban politiki stil optenja u sistemima koji se u
manjoj ili veoj meri pozivaju na volju naroda, tj. na demokratsko pravdanje
vlasti. Svako od ova tri odreenja odnosi se na jedan nivo politikog delanja:
a) ideologija predstavlja najoptiji i teorijski najrazraeniji ili doktrinarni plan
politikog delanja koji najee oblikuju politiki mislioci (npr. Berk, Don
Stjuart Mil, Marks, itd); b) politiku strategiju sprovode politike stranke, koje
se u manjoj ili veoj meri dre ideolokih postavki u praktinom politikom
delanju; c) politiki stil optenja odreuju politiki voi, neretko se oslanjajui
na savetnike iz sveta politikog marketinga, u cilju osvajanja, odranja i pravdanja vlasti.

Izraavam iskrenu blagodarnost kolegi Andreju Kubieku koji mi je ustupio

iskustvenu grau o predizbornim porukama politikih stanaka u predizbornoj kampanji
2012. godine, a koju je prikupljao za potrebe svog master rada u kojem analizira stranake diskurse o prikljuenju Srbije EU.
1

220

Populizam kao ideologija

Kada je u pitanju shvatanje populizma kao ideologije, reprezentativno je
odreenje Kasa Mudea (Cas Mudde), nizozemskog politikologa, koji smatra da
je populizam jedna ideologija koja smatra drutvo konano podeljenim na dve
istovrsne i suprotstavljene grupe, isti narod nasuprot korumpiranoj eliti, i
koja tvrdi da politika treba da bude izraz volont gnrale (opte volje) naroda
(Mudde, 2004: 543, 562).
U neto ublaenoj varijanti ovog shvatanja, smatra se da je populizam tanka (thin) ideologija koja, iako po sebi ogranienog analitikog dometa jer
ne moe da stoji sama kao praktino-politika ideologija, ipak, sadri odelitu
grupu ideja o politikom koje se nalaze u meusobnom odnosu sa ustanovljenim idejnim tradicijama optih ideologija2 (Stanley, 2008: 95). U neku ruku,
ovakvo ublaeno razumevanje populizma kao ideologije moglo bi se porediti sa
shvatanjem ideologije nacionalizma, koja je, takoe, nesamostalna, pa se mora
preplitati sa optim ideologijama.
Dok je nacionalizam ee strateki politiki cilj politiara razliitih ideolokih usmerenja no taktiko sredstvo za ostvarenje ciljeva optih ideologija, pa
se deava i da od prvobitno taktikog sredstva preraste u strateki cilj meu, teoretski gledano, najveim internacionalistima, boljevicima (Connor, 1984; Baki,
2004a: 528-567; Baki, 2011: 49-81), dotle je populizam, po pravilu, tek sredstvo
politiara (jer se odnosi na praktinu politiku strategiju i politiki stil delanja),
manje ili vie privrenih idejnom jezgru optih ideologija (konzervatizam, liberalizam, socijalizam), u njihovoj borbi da osvoje, opravdaju i zadre vlast.
Drugim reima, populizam je, u najboljem sluaju, isto to i demagogija,
tj. pomono idejno-tehniko sredstvo za dolaenje do vlasti i njeno pravdanje
u sistemima koji se zasnivaju na optem birakom pravu, dok ciljeve osvojene
vlasti diktiraju opte ideologije; a u najgorem sluaju, on je tek borbeni pojam
konzervativaca i konzervativnih liberala (Ili, 1998: 231-232) koji ga koriste
kako protiv radikalnih demokrata i krajnjih leviara, tako i protiv krajnjih desniara.
Naime, politika nauka, po pravilu, pridaje negativno znaenje populizmu,
poto podrazumeva da pripadnici irih drutvenih slojeva nisu sposobni da jasno saznaju sopstvene interese. Ova tendencija postaje utoliko izrazitija ukoliko
se nedvosmisleno navodi da je differentia specifica populizma insistiranje na
narodnom suverenitetu. Ono to je u tome problematino jeste injenica da je

Stenli, takoe, smatra da je idejna pre no strukturna suprotstavljenost elite i

naroda kljuna odlika populizma kao ideologije, pa makar ona bila tanka, tj. nesamostalna i nuno isprepletena sa optim ideologijama (Stanley, 2008: 95).
2

221

ideja o narodnom suverenitetu konstitutivna ideja prevashodno demokratije3.

Ako je svako pozivanje na narodni suverenitet isto to i zagovaranje populizma, onda je i svako zalaganje za demokratiju koja ne bi bila striktno elitistika, odnosno liberalna, isto to i populizam. Utoliko bi, prema vladajuoj
politikolokoj struji konzervativnih liberala, i svako preispitivanje slabosti
postojeeg politikog sistema, parlamentarnog i viestranakog, a smetenog
u krilu kapitalistikog drutva, sa pozicije jaanja narodnog suvereniteta, odnosno demokratije, bilo odreeno kao populistiko, tj. subverzivno i opasno.
Time je konzervativno-dogmatski potencijal hegemone politikoloke misli o
populizmu kao ideologiji doao do punog izraaja jer ovakva misao, izjednaavajui rusoovsku viziju poeljnog drutva, tj. njegovu zamisao demokratije
sa populizmom, tei da onemogui traganje za alternativama, odnosno utopijom u manhajmovskom smislu rei (Mannheim, 1979: 173, 178-179, 183-184;
Mili, 1986: 215), postojeem najboljem od svih moguih svetova.
Populizam kao politika strategija
Drugo znaenje u kojem se pojam populizma upotrebljava jeste znaenje
politike strategije. Tako ga koristi profesor latinoamerike politike na Univerzitetu Teksas u Ostinu Kurt Vejlend (Kurt Weyland), po kojem je populizam
najbolje odreen kao politika strategija posredstvom koje personalistiki vo
trai ili izvrava mo vlasti na bazi neposredne i neinstitucionalizovane podrke
velikog broja uglavnom neorganizovanih sledbenika (Weyland, 2001: 14). Ovaj
harizmatini vo privlai iroku, rasutu, a ipak jaku podrku od jedne tako uveliko neorganizovane mase pomou predstavljanja naroda koji se osea iskljuenim ili marginalizovanim u nacionalnom politikom ivotu i obeavajui njeno
spasavanje od kriza, pretnji i neprijatelja. Vo poziva narod da mu pomogne u
njegovom junakom pokuaju da obnovi naciju, bori se protiv privilegovanih
grupa i njihovih posebnih interesa, i preobraava koruptivne postojee institucije (Weyland, 2001: 14). Dakako, ovakvo odreenje vie govori o politikoj taktici no o politikoj strategiji jer prave voe poverenje i veru masa, pa tako i mo,
osvajaju sredstvima masovne demagogije (Veber, 2006: 339), pa je demagogija,
odnosno populizam4, omiljena politika taktika osvajanja i odranja vlasti tamo
gde je na delu opte birako pravo.
Primerice, Maks Veber je izriito demokratiju povezivao s jednakim birakim
pravom svih graana. S tim u vezi, primeivao je da su parlamentarizacija i demokratizacija esto u uzajamnoj protivrenosti i da je (D)aleko od toga da su parlamentarizam i
demokratija jedno te isto (Veber, 2006: 330, 404).
4
Autor ovog rada smatra demagogiju i populizam sinonimima sve dok se potonji
pojam ne odnosi na ideologiju, a ako se odnosi na nju, onda to, kako je ve pokazano,
3

222

Prema tome, takozvana politika strategija jeste tek politika taktika koju,
primerice, primenjuju harizmatini voi monih drava kada koriste vojnu silu
nad nekim manje monim, bez obzira da li se radi o konzervativcima Margaret
Taer, republikancima Regana ili Bua starijeg i mlaeg, demokrati Klintonu i
laburisti Bleru, ili o socijalisti Miloeviu. Uvek se jaki politiki vo demagoki javlja s pozivom da se odbrani ugroena nacija, odnosno ugroeni nacionalni interes, ili ugroena ljudska prava, pa bilo na Foklandima, u Panami i
u Iraku, bilo na Kosovu i Metohiji. Naravno, raznovrsni intelektualci i novinari
pravdaju ovakvu politiku strategiju vezujui je za neku optu ideologiju i
inei da izvesne politike zaista i postaju za njih vezane, kao to je za britanski
imperijalizam vezan devetnaestovekovni liberalizam, ili kao to je posle 1989.
godine za ameriki imperijalizam vezana levo-liberalna misao (Baki, 2011:
527-592). Svakako, u politiku taktiku spada i za drutvo i dravu manje opasna, naroito ako se poredi sa ranijim spojem nacionalne i socijalne demagogije
SRS, ali nita manje demagoka, borba Aleksandra Vuia protiv politike
oligarhije5.
Populizam kao politiki stil
Uistinu, kako je jo Veber tvrdio: Demokratizacija i demagogija idu zajedno () im kucne as da mase vie ne mogu da se tretiraju kao isto pasivni
objekt kojim se upravlja, odnosno, kada njihovo aktivno dranje dobije neku teinu (Veber, 2006: 338). Ovo mutatis mutandis vai i za tree shvatanje populizma
kao posebnog oblika politikog optenja u politikim sistemima koji se zasnivaju
na optem birakom pravu. Primerice, belgijski politikolozi Jan Jagers (Jan Jagers) i tefan Valgrave (Stefaan Walgrave) smatraju da je populizam odreen
prevashodno kao jedan poseban nain politikog optenja, koji sutinski pokazuje bliskost narodu, dok istovremeno zauzima antielitistiki stav, naglaavajui (idealno) istovrsnost naroda, a iskljuujui posebne segmente stanovnitva
(Jagers and Walgrave, 2006: 319). Ako je tako, onda je teko nai stranku koja
eli uspeh na izborima baziranim na optem birakom pravu koja ne primenjuje
populistiki politiki stil6,
nije opravdano. Drugim reima, populizam je teorijski nepotreban pojam u onoj meri u
kojoj se moe upotrebljavati pojam demagogija.
5
Ona je demagoka zato to se prevashodno odnosi na politike protivnike, dok
ne kai stranake drugove. O prirodi borbe protiv privrednih oligarha, pak, jo je rano
suditi.
6
Mogue je da se neke manje konzervativne ili desne liberalne stranke ne slue
demagogijom, npr. Liberalna partija Nemake, ali one su onda osuene na saradnju u

223

Demagogija ili populizam?

Prema tome, demagogija (ili populizam u drugom i treem smislu) moe
se odrediti kao politika taktika osvajanja, te uvanja i pravdanja osvojene
vlasti u politikim zajednicama zasnovanim na optem birakom pravu, gde
se posebnim nainom politikog optenja naroito upotrebom oseanjima
nabijenog diskursa podilazi pretpostavljenim idealima, predrasudama ili
eljama veine birakog tela posredstvom nerealnih obeanja i napada na
mone, bogate i korumpirane manjine, ili na tirane koji ugroavaju ljudska prava i mir u svetu, kao i ukazivanjem na nepravedan odnos velikih sila
ili meunarodnog sistema prema sopstvenoj politikoj zajednici, odnosno na
nepravedan odnos neke lokalne sile prema nacionalnim manjinama, ili susednoj, od nje manje monoj, dravi. Drugim reima, u politikim zajednicama
koje, usled opteg birakog prava, tee demokratskom idealu, demagogija
(odnosno populizam u drugom i treem smislu) je svojstvena politika taktika
i stil veine politiara7.
Prednost treba dati pojmu demagogije u odnosu na pojam populizma jer potonji, u sociolokom smislu, vie skriva no to otkriva. Naime, pojam populizma
svodi masovnu politiku podrku nekom politiaru ili stranci na drutveno istovrsnu masu i potpuno zamagljuje injenicu da u jednoj masi ljudi mogu, u razliitom obimu i na razliiti nain, biti zastupljeni pripadnici raznovrsnih drutvenih
slojeva. Dakle, umesto da se govori o istovrsnoj i bezoblinoj masi, potrebno je
paljivo prouiti i ralaniti drutvenu pripadnost onih koje je demagog zaveo,
pa onda tu zavedenost dovesti u vezu sa interesima odreenih drutvenih grupa
koji su omoguili ili, bar, olakali samo zavoenje. Na taj nain e se izbei zamka upotrebe teorije manipulacije, kojoj u osnovi lei potcenjivanje razboritosti
pripadnika irih drutvenih slojeva (Ili, 1998: 71, 74-75), a emu su istraivai,
mahom pripadnici viih srednjih slojeva, neretko skloni. Prema tome, upotreba pojma demagogija usmerava istraivaevu panju na dvosmerni proces: s
koalicionim vladama sa velikim strankama koje od demagogije nikako ne prezaju jer, u
protivnom, teko bi dolazile na vlast.
7
Nije iznenaenje da neki autori upravo Perikla, za kojeg je vezano zlatno doba
atinske demokratije, nazivaju populistom (Muhlberger, 1998), dok bi ga potpisnik
ovih redaka radije nazvao demagogom, a da upotreba niti jednog od ova dva naziva ne bi
osporila injenicu da je Perikle bio demokrata. Prosto, od njegove politike taktike i stila
vanije je to to je on u upravljanje polisom ukljuio pripadnike svih imovinskih klasa
(Ibid.), a velike politike odluke, upravo u demokratiji, neminovno donose pojedinci, i
zbog te okolnosti jo od Periklovog doba masovna demokratija, kad god se postavi pitanje izbora voa, plaa svoje pozitivne uspehe velikim koncesijama cezaristikom principu (Veber, 2006: 340).

224

jedne strane, analiziraju se politiki stil i politika taktika demagoga, a s druge,

drutvena struktura demagogovih pristalica, tj. odgovaranje demagogove politike ponude specifinoj drutvenoj tranji.

Demagogija vodeih politikih stranaka

u Srbiji tokom predizborne kampanje 2012.
U dananjoj Srbiji je teko sporiti da se politika gotovo svodi na demagogiju u cilju osvajanja vlasti i sinekura pripadnicima politike oligarhije.
Otuda politika taktika podrazumeva podilaenje javnom mnjenju i biranje
tema koje interesuju to vei broj graana: a) kao najbitnija tema, koja se tie
svih graana, izdvaja se izlazak iz privredne krize i pokretanje privrednog
rasta kako bi se podigao ivotni standard stanovnitva; b) zatim pristupanje
Evropskoj uniji, to je poetkom dvehiljaditih godina bio veoma poeljan cilj
za najvei broj graana usled opaaja da bi to moglo dati odgovor na prvo
pitanje, pa su Demokratska stranka i Boris Tadi, posredstvom privrenosti
ovom cilju, i osvajali vlast u nekoliko navrata, a istu su izgubili u onom trenutku kada glavna opoziciona stranka nije bila protivnica tog cilja; c) borba
protiv kriminala i korupcije koji tite veliki broj osiromaenih graana; d)
borba za to pravednije reenje kosovskog problema jer tu se radi o odbrani
dela dravne teritorije koji vai za nacionalnu svetu zemlju i formalno, iako
ne i injeniki, jo uvek pripada Srbiji. Iz odnosa prema ovim temama slede
i osnovne razlike meu politikim strankama. Istovremeno, ove teme pruaju
mogunost spoja socijalne i nacionalne demagogije to, po pravilu, odlikuje
krajnju desnicu (Baki, 2007).
Demokratska stranka
DS je, u ideolokoj osnovi, liberalna stranka, iako formalno odreena kao
socijalno demokratska, u predizbornoj kampanji najvie insistirala na demagokom povezivanju reavanja privrednih problema i pristupanja EU, poto je na tim
temama posle 2000. ve dobijala izbore:
(...) Status kandidata koji smo osvojili otvorio je nove anse i zahvaljujui tome
Fiat poinje proizvodnju, a investitori poput Ikee, Danijelija, Boa i Kuper Tajersa kreu sa proizvodnjom u Srbiji. Tu ansu mogu da iskoriste samo oni koji
imaju znanje i plan, svakako ne oni koji ne znaju ni elementarne injenice, koji
menjaju politiku svaki dan i kojima je politika platforma stalno obmanjivanje
graana (Sajt DS-, 19. 3. 2012, cit. pr. Kubiek, 2013).
225

Dakle, neposredno se povezuje dobijena kandidatura za pristupanje EU i

investicija Fijata, to ima osnova u stvarnosti, ali se preutkuje da je vlada Srbije
subvencionisala Fijat novcem poreskih obveznika, dok Ikea ni u trenutku pisanja
ovih redaka nije zapoela proizvodnju u Srbiji. Takoe, Danijeli je tek trebalo da
potpie sporazum o razumevanju (potpisan je 29. 3)8, a ve 6. juna 2012. saznalo
se da je italijanska kompanija odustala od gradnje eliane u Srbiji9. Potom se,
naravno, putem kontrastiranja, samohvalisavo zakljuuje da su to izveli oni znalci koji imaju plan, dok su njihovi protivnici prevrtljive i laljive neznalice koje
(upotrebljena je hiperbola) svakodnevno menjaju politiku. Prema tome, diskurzivne strategije preutkivanja, korienja poluistina i kontrastiranja, te retoriko
sredstvo hiperbole, iskorieni su u demagoke svrhe predstavljanja sebe boljim
no to uistinu jeste, a protivnika gorim.
Dan docnije, Demokratska stranka je dodatno ubeivala graane o povezanosti privrednog napretka i puta ka EU, a nastavljena je i negativna kampanja
prema SNS:
(...) U Srbiji se ne ivi lako i svetska kriza je i kod nas uzela svoj danak, ali u isto
vreme u Srbiji je otvoreno 17.000 vie malih i srednjih preduzea nego to ih je
bilo 2008, Srbija je jedna od nekoliko zemalja u Evropi koja ima gotovo isti obim
investicija kao i pre krize, a to je zajedno sa statusom kandidata najbolji pokazatelj da je re o dravi gde su investicije sigurne i da zato strani investitori radije
dolaze u Srbiju nego u neke zemlje EU. Posle kandidature dolazie i mnogo vie.
Naravno da oni koji su uporno i istrajno glasali protiv SSP, CEFTE, svih sporazuma koji su omoguili izvoz, posao i investicije to ne znaju, ali Srbija zna da
takvima ne sme da dozvoli da je vode. Srbija e na ovim izborima biti za one koji
mogu da garantuju sigurnu budunost, a ne rizik povratka prolosti (Sajt DS-a,
20. 3. 2012, cit. pr. Kubiek, 2013).
Diskurzivna strategija preutkivanja, koja se slui poluistinama, primenjena je i u ovom saoptenju jer, iako je tano da je otvoreno 17.000 malih i srednjih preduzea vie no to ih je bilo 2008, ne govori se da je obeano otvaranje
200.000 novih radnih mesta, a da je, umesto toga, pola miliona ljudi izgubilo
radno mesto za etiri godine, te da se nezaposlenost popela na etvrtinu radno
aktivnog stanovnitva Srbije. Istovremeno, govori se o gotovo istom obimu investicija, to znai da se taj obim smanjio, ali se retorski predstavlja tako da se
to ne primeti. injenica da je ovaj obim vei u poreenju sa nekim zemljama EU
navodi se u prilog tezi da su investicije u Srbiji sigurne, te da treba oekivati i
Danijeli dolazi u Srbiju, RTS, http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Eko
nomija/1072664/%22Danijeli%22+dolazi+u+Srbiju.html (preuzeto 13. 4. 2013).
9
Danijeli stopirao ulaganja u Srbiji, abaka ivija, http://www.sabackacivija.com/posts/danijeli-stopirao-ulaganja-u-srbiji/ (preuzeto 13. 4. 2013).
8

226

poveanje (mnogo vie) njihovog obima. Naposletku, posle samohvale sledi

kontrastivno kuenje protivnika, koji se ponovo predstavlja kao neznalica opasnih namera jer ugroava izvoz, posao i investicije, iji bi izbor znaio rizik
povratka u prolost nasuprot garantovanju sigurne budunosti. Demagoko
je sadrano u injenici da se u graanstvo uliva strah od politikog protivnika
(SNS) kao da kod njega nije dolo do dramatine promene ne samo imena (od
SRS postao SNS), ve i programa i ideologije u proteklih tri do etiri godine
(izostavljanje iz programa velike Srbije, ubacivanje ukljuivanja Srbije u EU
u program, znaajno ublaavanje nacionalizma i, uopte, okretanje od krajnje
desnice konzervatizmu) i njegovog rizinog ponaanja, te u injenici kontrastiranja loe prolosti s njima i sigurne budunosti s nama. Posebno treba
uoiti drutveno normalizovanje stranakog modela u pretposlednjoj i poslednjoj
reenici, na ta ukazuju rei Srbija zna, jer time se stranaka, po definiciji,
partikularna pozicija, predstavlja optedrutvenom10.
Naposletku, DS nije odustajao ni od Kosova, ve je, posredstvom Borislava
Stefanovia, poruivao (na kritike poslanika Bojana uria iz LDP-a) da se ne
sme odustati od Kosova jer bi na taj nain Srbija prestala da bude validan evropski partner i ne biste nita dobili niti ubrzanje, niti ulanjenje (Kubiek, 2013,
cit. pr. Kubiek, 2013).
Srpska napredna stranka
Ova stranka, nastala iz krajnje desne Srpske radikalne stranke, pokuava u
poslednjih pet godina da se preobrazi u konzervativnu stranku. Istraivanje Andreja Kubieka pokazalo je da SNS nije esto u predizbornoj kampanji pominjala
put ka EU kao sredstvo privrednog razvoja Srbije, iako se u samom programu
tako neto moe proitati11. Zacelo, tome se uzrok nalazi u injenici da je njihovo
birako telo uglavnom evroskeptiki, ako ne i evrofobino usmereno, pa su teme
Andrej Kubiek je pokazao da se uistinu radilo o specifino oblikovanom ne
samo predizbornom, ve i politikom diskursu DS-a, poto je i u programu naglaena
evrofilija (pominje se zajednica evropskih naroda, ime se neto to je prilino hladno,
poput birokratizovane i od graanstva udaljene EU, predstavlja toplim i bliskim, dok je
afirmisanje evropskih vrednosti obaveza DS-a na svakom mestu gde delujemo), pa
su i u nizu saoptenja ponavljane ovde predoene znaajke (Kubiek, 2013).
11
Srpska napredna stranka se bori za Srbiju koja e se pozitivnim promenama izboriti za status punopravne lanice Evropske U[u]nije. Srpska napredna stranka se zalae
da fokus politikog i svakog drugog delovanja ne bude na brzini evropskih integracija u
formalnom smislu, ve na dostizanju najviih standarda funkcionisanja i ureenja moderne drave po ugledu pre svega na najrazvijenije evropske demokratije (Bela knjiga
Programom do promena, 41, cit. pr. Kubiek, 2013).
10

227

borbe protiv kriminala i korupcije, te odranja Kosova u Srbiji bile naglaenije.

No, deavalo se da se i borba protiv kriminala i korupcije povee sa pristupanjem
EU: Srpska napredna stranka e nakon izbora insistirati na reviziji spornih privatizacija, kako bi se uklonila prepreka za dalje evropske integracije (Zorana
Mihajlovi, sajt SNS, 3. 4. 2012). Ono to je zanimljivo, sa stanovita analize
diskursa SNS-a, jeste ne toliko kritika DS-a, to je oekivano u optenju opozicije i vlasti, ve injenica da je ovde EU cilj, a borba protiv kriminala i korupcije
sredstvo za dostizanje poeljnoga cilja, dok se interes graana Srbije uopte ne
pominje. tavie, ovakva politika taktika, koja nije mogla proi neopaeno od
strane ambasadora zemalja iz EU, okrivljavanja DS-a za nedosledno ponaanje
prema zahtevima EU, esto je primenjivana. Vlada, odnosno DS, optuivani su
da koriste strategiju ekanja kako ne bi sutinski reformisali drutvo, ve su
kompromitovali ideju prikljuenja EU trpei visok stepen korupcije i nakaradno
reformiui pravosue.
Primera radi, Aleksandra Joksimovi, jedna od elnica SNS-a, retoriki je
postavila pitanje karakteristino za diskurs SNS: Ko ima legitimitet da sprovodi
volju EU vezanu za pravosue i privatizacije?. Ovde, takoe, treba uoiti da se
problem neodgovarajueg delanja pravosua i neodgovarajue obavljenih privatizacija vee za EU, a ne za graane Srbije. Drugim reima, neuspena reforma
pravosua, tako ispada iz retorikog pitanja, nije problem graana Srbije, iako se
prevashodno o njihovom problemu radi, ve odgovarajuih institucija EU koje
treba da procene zrelost kandidata12 za dobijanje datuma o poetku pregovora
o pridruivanju. Takoe, privatizacije koje su, na prvom mestu, otetile graane
Srbije, tj. male akcionare i radnike, iako nipoto ne treba potcenjivati oteenost
interesa potencijalnih investitora iz zemalja EU, problematizuje se prevashodno
kao pitanje legitimiteta koji vlastima Srbije daje EU.
Naime, EU je, poput negdanje Kominterne, zaduena za davanje smernica, tj. direktiva za delovanje domaim delatnicima, a oni moraju da zaslue
legitimitet koji im prevashodno daje EU, a tek na drugom mestu, i to kao ispomo, graani Srbije. No, EU je toliko poeljan cilj za veinu graana Srbije,
barem je bio pre najnovijih uslovljavanja u pogledu Kosova, da ak i ljudi koji
su dve decenije bili protiv ulaska Srbije u EU, shvativi da zbog toga nisu mogli da uestvuju u vlasti, poinju demagoki da pravdaju ono to je sasvim u
skladu sa interesima graana Srbije prvenstveno ispunjavanjem neprikosnovene volje EU. Uistinu, visoka predstavnica SNS je nehotice diskurzivno izrazila
injeniko stanje u kojem se Srbija nalazi, tj. njen vazalni ili polukolonijalni
poloaj prema EU: EU je uputila otru packu ovoj Vladi i rekla da nije u stanju
da Prosto ne koincidira sa standardima Evropske unije, da je obavljena na
Treba uoiti kako zrelost procenjuje onaj koji je stariji i pametniji, tj. moniji i bogatiji, a sopstvena drava ispada pubertetlija.
12

228

netransparentan nain. Naime, jedino moni senior ili imperijalna sila imaju
pravo da dele packe vazalima, odnosno onima koji su u dosegu imperijalistikih interesa, iako je jasno da na prvom mestu graanima Srbije odgovara da
se privatizacija i reforma pravosua odvijaju u skladu s njihovim interesima.
Problem je to su interesi graana ovde u sasvim drugom planu u odnosu na
mo i interese EU.
S tim u vezi, postavlja se ozbiljno pitanje: da li je demagoka politika taktika SNS bila usmerena prevashodno prema graanima Srbije ili prema monim
posmatraima politikih procesa iz EU i SAD? Izgleda da su naprednjaci eleli
prvenstveno da zarade poverenje ovih potonjih, raunajui da su poverenje prvih
u znaajnoj meri ve osvojili. Otuda je i ovakva vrsta demagogije tek na prvi pogled zauujua jer u globalizovanom svetu legitimitet jedne vlasti zavisi koliko
od podrke graana, ime se dobija unutranji suverenitet, toliko i od podrke
najmonijih sila koje obezbeuju nekoj dravi, odnosno njenoj vlasti, spoljni
suverenitet (Baki, 2011: 13; Held, 1997: 124).
Socijalistika partija Srbije
Verovatno je SPS bila stranka koja je u predizbornoj kampanji 2012. godine
najvie pribegavala demagogiji, ako bi se njeno politiko delanje van predizbornih ciklusa poredilo sa izreenim predizbornim parolama. Govorei o rascepljenosti Srbije izmeu pristupanja EU i odbrane nacionalnih interesa, prevashodno na Kosovu, Ivica Dai je kazao: U Srbiji postoji i trei put a to je drava koja
je ponosna na sebe, koja brani dravne i nacionalne interese, jaka, velika Srbija,
velika po tome to e je svako potovati. Postoji snaga koja misli da sva vlast ne
pripada bogatima i monima nego narodu, postoje oni koji ele u Evropu, ali ne
na tetu naih nacionalnih i dravnih interesa (Sajt SPS-a, 12. 3. 2012, cit. pr.
Kubiek, 2013).
U ove dve reenice sabijene su, sa izuzetkom privrednog rasta, sve druge
osnovne teme demagokog zavoenja u predizbornoj kampanji. Za razliku od
DS-a, LDP-a i URS-a, koji su preutno prepoznati kao prvi put, tj. oni koji idu
posluno za EU, i onih koji su nacionalno usmereni, a to su SNS, SRS, DSS i
Dveri SPS i koalicija oko njega predstavljaju se kao trei put, za koji se u prvoj reenici, na nain kojeg se ne bi postideo srpski radikal (Slobodan Miloevi
nikada javno nije traio stvaranje velike Srbije), zagovara stvaranje ponosne,
jake, velike Srbije, koju e svako potovati. Nacionalna demagogija udara
na slabu taku dananjih Srba jer njihovu dravu, ukljuujui i njih same, doista
retki potuju, a ona za poslednje dve decenije jer veina Srba je Jugoslaviju
smatrala svojom dravom pokazuje stalnu tendenciju gubljenja prestia, slabljenja i smanjivanja.
229

U prvom delu druge reenice, meutim, prelazi se na temu borbe protiv

korumpirane elite zalaganjem za suverenitet naroda13, da bi u drugom delu iste
reenice bila izreena tvrdnja da SPS eli u EU, koja se metonimsko-eufemistiki naziva Evropom, to jasno svedoi o evrofilskom opredeljenju SPS-a,
iako poneto rezervisanom, poto se dodaje da to ne sme ii nautrb naih
nacionalnih i dravnih interesa. Prisvojna zamenica naih ukazuje da se SPS
stavlja u ulogu tumaa i zastupnika optih interesa graana Srbije, a ti opti
interesi se odreuju kao nacionalni i dravni, ime se naglaava nacionalistika usmerenost voe SPS-a. Dakle, Ivica Dai je u dve reenice uspeo da
bude i krajnji nacionalista i evrofil, te radikalni demokrata (populista), koji se
bori kako za interese naroda u smislu graana (people), tako i naroda u smislu
nacije (nation). Drugim reima, on spada u idealni tip populiste, onako kako
ga shvataju oni koji smatraju da populizam moe da predstavlja i ideologiju,
koji je kadar ne samo da spoji nacionalnu i socijalnu demagogiju, ve da tome
pridoda i evrodemagogiju.
Dai je u kampanji govorio da Tadi i Nikoli imaju istog dirigenta iz
inostranstva (Sajt SPS-a, 28. 4. 2012, cit. pr. Kubiek, 2013), a za sebe je tvrdio
kako nema(m) savetnike ni u Vaingtonu, ni u Briselu, niti u Moskvi. Sluam
samo svoj narod i sluim samo njemu i Srbiji, i ne zavisi(m) od ekonomskih
monika (Press, preuzeto sa sajta SPS-a, 2. 5. 2012, cit. pr. Kubiek, 2013).
Dakle, preplitanje socijalne i nacionalne demagogije stalno je bilo prisutno u predizbornom diskursu voe SPS-a14.
Ujedinjeni regioni Srbije
to se tie URS-a, radi se izvorno o tehnokratsko-konzervativnoj i evrofilskoj stranci G17+ (Baki, 2004b), koja se udruila pred izbore 2012. godine sa
parohijalnim strankama iji su voi odreda lokalni demagozi. Vo nove stranke,
Mlaan Dinki, na sebi je svojstven demagoki nain govorio:
Spoljnopolitiki pravac je uglavnom dobar. I Evropska unija treba da nam bude
cilj. Ali moramo biti svesni da e Srbija konkretne koristi od kandidature za EU
osetiti tek za pet ili deset godina. Treba da se okrenemo unutranjoj politici, da
Oni koji populizam smatraju ideologijom, u SPS-u bi, moda, mogli prepoznati
primer takve stranke.
14
Drugi pripadnici vostva socijalista nisu sledili Daia u demagokim ekshibicijama, pa su, recimo, reditelj Sran Dragojevi (Intervju u Veernjim novostima, preuzet
sa sajta SPS-a, 24. 3. 2012, cit. pr. Kubiek 2013), lan GO SPS-a, i Dijana Vukomanovi
(Sajt SPS-a, 25. 4. 2012, cit. pr. Kubiek, 2013), politikolog i potpredsednica SPS-a, koristili izrazito evrofilski diskurs.
13

230

reimo dananje probleme. Jednostavno, narodu u Kurumliji, Vranju i Kikindi je

dosta vie spoljne politike. Od nje ne moe da se ivi. Dakle, moramo da decentralizujemo Srbiju (Intervju Mlaana Dinkia dnevniku Press, preuzeto sa sajta
URS-a, 14. 3. 2012, cit. pr. Kubiek, 2013).
Uobiajeni demagoki politiki stil upotrebljen je nakon konstatacije
da je spoljnopolitiki pravac dobar, tj. da EU treba da bude cilj, i razboritog
upozorenja da taj cilj ne moe biti ostvaren u skorije vreme, pa da se stoga mora puna panja posvetiti unutranjoj politici. Na toj taki, meutim,
dolazi do podilaenja irokim drutvenim slojevima jer je narodu u siromanim optinama dosta vie spoljne politike, poto se od nje ne moe
iveti. Dosta vie jeste namerni pleonazam kojim se podraava govor manje obrazovanog i siromanijeg dela stanovnitva u Srbiji koji izraava sve
istaknutiji stav protiv Beograda, metropole u koju se gleda sa zaviu zbog
toga to se ona, ipak, razvija, dok drugi delovi Srbije veinom tavore u depopulaciji i siromatvu.
Potpredsednica URS-a, politikolog Suzana Grubjei, jasno je naznaila
sopstveno i stranako evrofilsko raspoloenje tako to je predstavila idealizovanu
EU kao viziju poeljnog drutva: Evropska unija je decentralizovano demokratsko drutvo, Evropska unija je Evropa regija u kojoj regioni imaju svoje mesto,
u kome se regioni udruuju, sarauju, a u Srbiji danas takav poloaj ima samo
Vojvodina (Re na re, RTS, cit. pr. Kubiek, 2013). Tako, EU se predstavlja
kao decentralizovano demokratsko drutvo, iako je upravo deficit demokratije
jedna od njenih glavnih boljki. Evropa regija je koncept koji odgovara prevashodno nacionalnoj dravi Nemakoj, najmonijoj dravi u EU, usled injenice da
etniki Nemci ine veinu u razliitim regionima koji nisu delovi Nemake, ali se
mogu na nju nasloniti, no to se preutkuje jer Srbiju je potrebno urediti po uzoru
na idealizovano ureenje EU.
Liberalno-demokratska partija
Svakako, stranka koja je najevrofilskija u Srbiji jeste neoliberalni LDP.
Otuda ne iznenauje da je i njena demagogija evrofilska, pa i injenica da u stranakim saoptenjima preovladava pridev evropski, tj. metonim, a ne nedvosmisleno i precizno ukazivanje na Evropsku uniju (Kubiek, 2013). Osim evrofilije,
za LDP je karakteristina i jaka proamerika usmerenost, koja se ogleda u sledeem stavu: Ako govorimo o Evropi, onda to treba da bude realan cilj. Moramo
da se kreemo preicama, a NATO je preica za lanstvo u EU (Dogovor za
preokret, 3-4, cit. pr. Kubiek, 2013). Prema tome, uz metonim Evropa koji
treba da graanima Srbije EU uini bliom no to ona objektivno jeste, koristi se
i diskurzivna strategija obmanjivanja jer NATO nikako ne moe biti preica za
231

lanstvo u EU, kako to zorno pokazuje sluaj Turske. Sam vo LDP-a se graanima Negotina obratio na sledei nain:
Kod nas se Evropa doivljava kao socijalna institucija. U Evropu elimo
da idemo jer su tamo dobri putevi i puni novanici. Mi u Evropi ne vidimo jedan
sistem vrednosti, ne vidimo red. U Evropi se po pravdu ide na sud, posao kod
poslodavca, ne u partiju. Red se uspostavlja vladavinom zakona, a ne zakonom
vlasti. Takvu Evropu elim da stvorim u Srbiji i Negotinu (Sajt LDP-a, 5. 4.
2012, cit. pr. Kubiek, 2013).
Od est reenica u ovom kratkom navodu, samo u jednoj se metonim Evropa ne koristi za EU, a upravo se neoliberalna EU, koja se zamilja po ugledu na
SAD, doivljava kao vizija poeljnog drutva u Srbiji. Samo se naizgled nedemagoki kritikuju stranke, odnosno narod kojem se pripada, tako to se kritika
upuuje prvom licu mnoine. U stvari se sopstveni stav istie kao poseban i avangardan, u nadi da e kao takav naii na pozitivan prijem kod onih koji se suprotstavljaju nacionalistikim vrednostima. Konzervativni liberal ne eli u EU da vidi
socijalnu instituciju, tj. dobre puteve i pune novanike, kao to to veinom
ine njegovi sunarodnici, ve red. Umesto drave socijalnog staranja (welfare
state), trai se konzervativno liberalni sistem vrednosti sadanje EU. Naposletku,
iznosi se na kvaziharizmatski nain, u prvom licu jednine, namera da se takva
Evropa stvori u Srbiji i u Negotinu. Na drugim mestima, Jovanovi je EU nazivao divnim prostorom (Sajt LDP-a, 29. 3. 2012, cit. pr. Kubiek, 2013), koji
i ovde u Kraljevu mora da ivi, pa je ponovio harizmatsko-demagoki nain
govora: Ja vam poruujem, u ovoj Srbiji ukoliko se bude radilo kao to se radi u
EU, u ovoj Srbiji e se i iveti kao to se ivi u EU. Ta jednaina je veoma dokaziva i ona ne zavisi ni od koga, ni od spoljnih faktora ni raznoraznih zavera i tako
dalje (Sajt LDP-a, 7. 4. 2012, cit. pr. Kubiek, 2013).
Iako je zanimljivo da u poslednjem navodu Jovanovi nije pribegao omiljenom metonimu za EU, znakovito je da se od EU pravi istovrsna unija drava, iako
ona to nije. Naime, da li Jovanovi obeava da e se u Srbiji raditi i iveti isto
kao u Bugarskoj ili u Rumuniji? Ako je na njih mislio, onda je uistinu jednaina
veoma dokaziva, ali je sporan stav da to ne zavisi od spoljnih faktora.
Demokratska stranka Srbije
Suta suprotnost LDP-u jeste konzervativni DSS, iji elnici koriste metonime Brisel i Vaington da bi izrazili neto pretee po nacionalne interese Srba
i Srbije (Kubiek, 2013). Ova stranka je ponavljala da vlast, oliena u DS-u,
trguje Kosovom za kandidaturu, te da, umesto toga, treba prekinuti dijalog s
EU zbog Kosova jer taj dijalog teti Srbiji (Kubiek, 2013). Na internet predstavljanju DSS-a lako je ugledati knjigu, odnosno intervju, Vojislava Kotunice pod
232

reitim naslovom: Zato Srbija a ne Evropska unija (http://dss.rs/zasto-srbijaa-ne-evropska-unija/, preuzeto 13. 4. 2013). U ovome intervjuu vo DSS-a je
izrazio svoj stav o tome ta je realno povodom odnosa Srbije sa SAD i EU, te u
pitanju Kosova:
Najjednostavnije je proglasiti da su interesi velikih sila realnost, a srpski interesi iluzije. () Nisu Vaington i Brisel prve i jedine sile koje poznaje istorija
() ta su sve velike sile 1804. godine mislile o moi Turske i iluzijama srpskih
ustanika? Realnost je dugo i strpljivo menjana, a onda je 1912. maltene preko
noi zapoelo uspostavljanje novih, prirodnih granica srpske drave. Drugim reima, politika i istorijska realnost se stvara i menja, a ona se ne moe ni stvarati
ni menjati u nau korist ako nemamo neophodno nacionalno samopouzdanje i
samosvest o naim legitimnim interesima, koji su utemeljeni u vekovnom postojanju srpske drave (http://dss.rs/zasto-srbija-a-ne-evropska-unija/, preuzeto 13.
4. 2013).
U prvoj reenici se injenica da su interesi velikih sila znatno lake ostvarljivi od interesa Srbije, te da se potonji mogu ostvariti tek ako se usklade sa
interesima velikih sila, demagoki svodi na svojevoljni proglas nosilaca vlasti
u Srbiji. Vo DSS-a koristi pretee metonime Vaington i Brisel, ali ih istovremeno relativizuje jer to nisu jedine u istoriji poznate sile. Potom se pravi istorijska analogija, kao veoma nepouzdano sredstvo zakljuivanja, ali i omiljeno
demagoko sredstvo ubeivanja, vraanjem u 1804. godinu, pa u 1912, kada je
zapoela uspostava prirodnih granica srpske drave. Ova prirodnost granica
nesumnjivo upuuje na privrenost nacionalistikim idealima koji zahtevaju podudaranje etnikih sa politikim granicama. Utoliko, radi se o primeni nacionalne
demagogije, koja je dodatno naglaena govorom o vekovnom postojanju srpske
drave, to se prima zdravo za gotovo, iako je ta drava umela preiveti i na
osnovu ogromnih rtava koje su za nju padale, kao i sticajem srenih okolnosti,
a uvek blagodarei odlunoj podrci barem neke od vodeih svetskih sila. Osim
toga, treba uvideti da se govori o vekovnom postojanju Srbije, iako je postojao
vievekovni prekid dravnosti od kraja srednjovekovne (1459) do nastanka moderne drave (formalno priznata tek 1878), kao i da je tokom kratkog XX veka
(1914-1991) Srbija bila deo Jugoslavije i nije postojala kao samostalna drava,
ako se ne rauna kratko razdoblje kada je tavorila kao mala kvislinka tvorevina
na elu sa Milanom Nediem.
to se tie kosovskog pitanja, Kotunica ga je naelno povezao sa odnosom
prema EU, jer upravo je zbog Kosova DSS i odbacio politiku prikljuivanja Srbije Evropskoj uniji:
() Kosovo nije samo teritorija. Kosovo je pitanje nacionalnog identiteta, nacionalne kulture, istorijske vertikale srpskog naroda, pitanje nastanka srpske dr233

ave i srpske crkve. Dalje, Kosovo je i ekonomsko pitanje, jer se rudna bogatstva
u pokrajini procenjuju na tolike iznose, da je re o bogatstvu koje moe ozbiljno
da obezbedi budui razvoj i napredak Srbije. Posebno treba podsetiti na veliku
imovinu Srbije i njenih graana koji su sa Kosova proterani (http://dss.rs/zastosrbija-a-ne-evropska-unija/, preuzeto 13. 4. 2013).
Ako je evrofilska demagogija DS-a esto precenjivala privredni znaaj
koji bi za Srbiju prikljuivanje EU predstavljalo, onda je nesumnjivo da je
nacionalna demagogija vezana za znaaj Kosova za privredni razvoj Srbije
jo iluzornija. Naime, kako se moe govoriti o rudnom bogatstvu koje moe
ozbiljno da obezbedi budui razvoj i napredak Srbije, ako Srbija uopte
ne moe doi u priliku da u dogledno vreme koristi pomenuto bogatstvo?
Osim toga, teko je objanjivo kako je Kosovo vezano za nastanak srpske
drave jer, Nemanjom predvoena politika zajednica, nije nastala na Kosovu ve u Rakoj i prvih dvadesetak godina nije obuhvatala Kosovo. Takoe,
upotreba sintagme istorijska vertikala srpskog naroda zapravo ukazuje ne
na istorijski, ve mitoloki kompleks Kosovskog boja vaan za izgradnju srpske nacije.
Srpska radikalna stranka
Poruke SRS-a su, od nastanka stranke, do trenutka kada ove reenice nastaju, demagoke: u njima su isprepletane nacionalna i socijalna demagogija, a
jednostavna reenja su ponuena za reavanje veoma sloenih problema (Baki,
2009; 2007). Tako je bilo i u poslednjoj predizbornoj kampanji u prolee 2012.
godine. Jedina razlika sastojala se u tome to bez Vojislava eelja, Tomislava
Nikolia i Aleksandra Vuia, nije bilo dovoljno harizmatinog voe koji bi povukao stranku iznad izbornog cenzusa od 5%. tavie, za SRS je kobna bila odluka, uslovljena verovatno potpunim nepoverenjem njenog supruga u bilo kojeg
drugog saradnika posle izdaje Tome i Vuia, da se Jadranka eelj isturi za
predsednikog kandidata.
No, poruke koje je ona izricala bile su potpuno na tragu onih koje su radikali uporno ponavljali dvadesetak godina: Na jednoj strani je poniena Srbija
kojom upravljaju birokrate iz Evropske unije, a koju graanima nude Boris Tadi i Tomislav Nikoli. Na drugoj strani je slobodna Srbija, socijalno pravedna
Srbija u kojoj je zatien interes naroda, a ne tajkuna, koju graanima nudi SRS
(Saoptenje sa sajta SRS 16. 4. 2012, cit. pr. Kubiek, 2013). Za razliku, dakle,
od evrofilske demagogije koja, po pravilu, previa birokratizovanu i od graana
udaljenu politiko-upravnu strukturu EU, evrofobina upravo to naglaava, uz
tvrdnju da ona vlada Srbijom, dok su Tadi i Nikoli, postavljeni u istu ravan,
234

tek njene marionete15. Na ovu nacionalnu demagogiju naslanja se socijalna, kroz

koju se naglaava suprotstavljenost interesa naroda interesima tajkuna. Uz
SPS, radikali bi, dakle, mogli da prou kao stranka koja, takoe, propoveda populistiku ideologiju, ali je u njihovom sluaju mnogo znaajnija injenica to
je SRS prevashodno krajnje desna stranka.
Dveri
Naposletku, treba ukratko prikazati i programsko-predizbornu demagogiju
Dveri, novog pokreta, koji se nalazi na ivici prelaska iz klasinog konzervativnog
u krajnje desni pokret (Baki, 2013). Moe se rei da je, u programskom smislu,
nacionalizam Dveri idealno-tipskog karaktera:
Stradanje srpskog naroda u dvadesetom veku, u velikoj meri uslovljeno raznoraznim iznuenim, brzopletim i nedovoljno proraunatim integracijama, poev
od jugoslovenstva, preko komunistikog kvazi bratstva i jedinstva, zakljuno sa
evrounijatstvom po svaku cenu, od nas u 21. veku zahteva da spoljnu politiku apsolutno podredimo srpskim interesima (Spoljna politika Dveri, cit. pr. Kubiek,
2013).
Stradanje srpskog naroda u dvadesetom veku jeste uobiajena samoviktimizujua sintagma srpskih nacionalista, a u gornjem navodu se dovodi u nedvosmislenu vezu (u velikoj meri uslovljeno) s vienacionalnim politikim zajednicama,
tj. Jugoslavijom i Evropskom unijom, kao i sa internacionalizmom, tj. bratstvom
i jedinstvom i evrounijatstvom. Delanje EU u odnosu na Srbe na svetovnom
planu potonjom metaforom je izjednaeno sa vievekovnom ulogom Vatikana na
duhovnom planu: Ako smo bili poslednji vernici jugoslovenstva i komunizma
dok su se ove dve utopije u krvi raspadale na nae oi, ne smemo sebi dozvoliti
da budemo poslednji sledbenici propale ideologije evrounijatstva dok se EU u
ovom asu raspada (Spoljna politika Dveri, cit. pr. Kubiek, 2013). Dakle, obraanje tee u prvom licu mnoine i ima oblik ozbiljnog upozorenja, a jugofobija
i antikomunizam slue kao istorijske analogije i ideoloka pravdanja evrofobije.
Naravno, kao i kod SRS, nasuprot evrofobiji stoji rusofilija jer, Rusija je na prvi
i najvaniji strateki partner (Spoljna politika Dveri, cit. pr. Kubiek, 2013).
Takoe, poput SRS, Dveri prepliu socijalnu sa nacionalnom demagogijom: Hoemo Srbiju po meri njenih graana i naroda, a ne po meri bezimenih
briselskih inovnika EU i SAD (Spoljna politika Dveri, cit. pr. Kubiek, 2013).
SRS je, takoe, naglaavao da, umesto sa EU, Srbija treba da unapreuje veze sa
prijateljima u Ruskoj federaciji (Saoptenje sa sajta SRS 18. 4. 2012, cit. pr. Kubiek,
2013).
15

235

U ovom smislu, ovaj pokret se pribliava onome to se od strane nekih autora

naziva populistikom ideologijom, ali je od toga mnogo vanija injenica da se
on nalazi na sredokrai izmeu konzervatizma XIX veka i krajnje desnice.
No, on nalazi i inovativne metode borbe protiv pristupanja Srbije EU posredstvom diskurzivne strategije istorijske analogije, tj. ponovnim objavljivanjem nedievskih propagandnih slogana iz vremena Drugog svetskog rata: Srpski narod
postae lan velike evropske porodice. Srbija nee vie biti moneta za potkusurivanje rauna velikih sila. Nestae straha od novih ratova, a narod e se posvetiti
podizanju svog i opteg blagostanja, uz podrku ujedinjene Evrope (Sajt Dveri,
13. 4. 2012, cit. pr. Kubiek, 2013). Ovaj citat, na osnovu istovetnosti korienih
sintagmi u Srbiji tokom Drugog svetskog rata i danas (velika evropska porodica, ujedinjena Evropa), ima funkciju prikazivanja dananje EU naslednicom
Hitlerove Evrope, a dananju Srbiju naslednicom Nedieve Srbije. Osim toga,
pokret Dveri je ovom diskurzivnom strategijom pokuao da neutralie optube da
je njegova ideologija krajnje desna, ali uspeo je samo da pokae da pokret nikako
nije neonacistiki, ba kao to to uostalom nije ni SRS (Baki, 2013; 2007) jer
krajnja desnica je svakako iri pojam od neonacistike desnice (Baki, 2007). Naposletku, nije naodmet ponoviti da diskurzivna strategija istorijske analogije, po
pravilu, daje neodgovarajue rezultate jer istorijski konteksti se mogu iz temelja
razlikovati, kao to to i jeste sluaj u gore navedenom primeru.

Zakljuak
Analiza diskursa programskih dokumenata i, to je za samu temu vanije, predizbornih poruka 2012. koje su slale vodee stranke u Srbiji pokazuje da
su sve bez ijednog izuzetka koristile demagoka sredstva (populistika u smislu
politike strategije i politikog stila), imajui na umu svoje potencijalne birae. Drugim reima, demagogiju koriste sve politike stranke u Srbiji, bez obzira
na ideoloko usmerenje, i to ih nimalo ne odvaja od velike veine drugih stranaka
u politikim sistemima sa optim birakim pravom. Naime, opte birako pravo,
zasnovano na ideji narodnog suvereniteta, upravo i navodi politike stranke da
koriste demagogiju u cilju ubeivanja i pridobijanja to vie glasaa na izborima16. Svakako, ako se populizam potpuno i iskljuivo poklapa sa demagogijom
Veber izriito povezuje opte birako pravo i demagogiju (populizam nije pominjao) u smislu politike strategije i politikog stila (Veber, 2006: 338, 339-340,
346-347). O dominaciji demagogije formom politikog ivota u sistemima baziranim na
optem birakom pravu svedoe npr. Sarkozijeva (Sarkozy) antiimigraciona retorika u
predizbornoj kampanji 2012, ili imperijalistika demagogija Margaret Taer tokom Foklandskog rata, odnosno Tonija Blera tokom bombardovanja SRJ odnosno Iraka, antiko16

236

u smislu politike taktike i stila, onda upotrebi ovog pojma ne bi bilo mesta u
sociologiji politike. Naime, populizam je, po svojoj sutini, borbeni pojam koji
koriste konzervativni liberali i njima skloni politikolozi, sumnjiavi prema ideji
narodnog suvereniteta, tj. radikalnoj demokratiji i savremenoj levici. Njime se
izraava negativan i potcenjivaki odnos prema populusu, tj. narodu u smislu
svetine jer populista iskljuivo eksploatie niske strasti, neostvarive elje, predrasude i strahove drutveno neizdiferencirane mase, pa radilo se o nacionalnim,
socijalnim, ksenofobinim ili nekim drugim.
Demagogiju i njene razliite oblike, meutim, treba analizirati kako bi se
prepoznale fenomenoloke osobenosti odreene politike kulture i politikih
stranaka (pokreta) i njihovih voa koji je batine17. Ova vrsta analize nije a priori
neprijateljski usmerena prema radikalno-demokratskim ili levim strankama, niti
prema krajnje desnim, koje se najee navode kao populistike stranke jer ona
istim arinima meri politiko delanje stranaka koje se nalaze na svim delovima
ideoloko-politikog spektra. Uopte, pojam demagogija u prvi plan stavlja
analizu delanja politiara, ne sadrei ni izriito ni preutno vrednosno negativne
sudove o irim drutvenim slojevima. No, ono to je od analize demagogije bitnije za sociologiju politike jeste analiza i kritika ideologije.
U tom smislu, vano je odgovoriti na pitanje da li je upotreba pojma populizam u smislu ideologije, pa makar i tanke (Stanley, 2008), opravdana u kontekstu srbijanskog politikog ivota. Osnovna hipoteza ovog rada polazi od toga
da je populizam isuvie tanak u teorijskom smislu (svaka ideologija mora u veoj ili manjoj meri biti teorijski zasnovana) da bi se mogao nazvati ideologijom.
Iako to u osnovi jeste tano, ipak, analiza konkretne iskustvene grae iz predizborne kampanje u Srbiji 2012. godine svedoi da je jedna stranka, Socijalistika
partija Srbije, ideoloki izvorno na levici, postala u toj meri stranka patronanog
tipa (stranka lovaca na plen), da joj je socijalistika ideologija tokom godina postajala vanom gotovo iskljuivo u demagokom smislu, a da bez problema na
demagoki nain koristi i sadraje drugih ideologija.
Ova kratka studija, svakako, ne moe nedvosmisleno istai ovu stranku
kao u ideolokom smislu populistiku jer to bi zahtevalo opsenije istraivanje delanja stranke i u duim nepredizbornim periodima, ali SPS se u premunistika politika taktika hladnoratovskog krstaa Dona Kenedija i drugih vodeih
politiara u SAD (Hobzbaum, 2004: 180-181), ili socijalna i antiimperijalistika demagogija Josipa Broza Tita, Fidela Kastra i Uga avesa. Svuda su meu biraima popularne
teme eksploatisali politiari, borei se da i sami ostanu ili postanu popularni, tj. u cilju
osvajanja ili zadravanja vlasti.
17
Izmeu dva svetska rata dve su teme dominirale politikim ivotom Kraljevine
SHS (Jugoslavije): nacionalni odnosi i posvemanja korupcija. Razume se, obe su bile
zlatni rudnik demagoga (Baki, 2004a).

237

dizbornoj kampanji 2012. najvie pribliila populizmu u ideolokom smislu.

Ipak, SPS bi trebalo posmatrati jo uvek kao socijalistiku stranku iji vo
veoma esto i veto koristi razliite oblike demagogije, ali uz rizik da socijalistiki ideoloki sadraj naposletku sasvim izbledi i bude zamenjen ideoloki bezbojnim demagokim oblikom delanja, odnosno populizmom u smislu
tanke ideologije.
Literatura:
Baki, J. 2004a. Ideologije jugoslovenstva izmeu srpskog i hrvatskog nacionalizma
1918-1941. Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin.
Baki, J. 2004b. Politike stranke umerene i krajnje desnice u Srbiji. Nova srpska
politika misao, Vol. XI/No. 1-4: 105-123.
Baki, J. 2007. Radikalne ideoloko-politike krajnosti savremene Srbije. Hereticus, Vol. V/No. 2: 31-66.
Baki, J. 2009. Extreme-Right Ideology, Practice and Supporters: Case Study of the
Serbian Radical Party. Journal of Contemporary European Studies. Vol.
17/No. 2: 193-207.
Baki, J. 2011. Jugoslavija razaranje i njegovi tumai. Beograd: Slubeni glasnik;
Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu.
Baki, J. 2013. Right-Wing Extremism in Serbia. Berlin: Friedrich Ebert Stiftung.
Connor, W. 1984. The National Question in Marxist-Leninist Theory and Strategy.
Princeton: Princeton University Press.
Held, D. 1997. Demokratija i globalni poredak. Beograd: Filip Vinji.
Hobsbaum, E. 2004. Doba ekstrema: Istorija Kratkog dvadesetog veka 1914-1991.
Beograd: Dereta.
Ili, V. 1998. Oblici kritike socijalizma. Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin.
Jagers, J. and W. Stefaan. 2006. Populism as political communication style: An empirical study of political parties discourse in Belgium. European Journal
of Political Research. Vol. 46/No. 3: 319-345.
Kubiek, A. 2013. Evrofilija, evroskepticizam i evrofobija: diskursi o Evropskoj
uniji tokom izbora u Srbiji 2012. godine. Master rad. Filozofski fakultet
Univerziteta u Beogradu.
Mannheim, K. 1979. Ideology and Utopia. London: Routledge & Kegan Paul.
Mili, V. 1986. Sociologija saznanja. Sarajevo: Veselin Maslea.
Mudde, C. 2004. The Populist Zeitgeist. Government and Opposition. Vol. 39/No.
4: 541-563.
Muhlberger, S. 1998. Periclean Athens. http://faculty.nipissingu.ca/muhlberger/2055/
L23ANC.HTM (preuzeto 10. 4. 2013).

238

Stanley, B. 2008. The Thin Ideology of Populism. Journal of Political Ideologies,

Vol. 13/No. 1: 95-110.
Veber, M. 2006. Politiki spisi. Beograd: Filip Vinji; Slubeni glasnik.
Weyland, K. 2001. Clarifying a Contested Concept: Populism in the Study of Latin
American Politics. Comparative Politics, Vol. 34/No. 1, pp. 1-22.

239

Milica Veskovi
Univerzitet u Beogradu, Srbija
Filozofski fakultet
Institut za socioloka istraivanja

POLITIKA (NE)OPREDELJENOST GRAANA

U IZBORNOJ 2012.
POLITICAL COMMITMENTS OF THE SERBIAN CITIZENS
IN THE ELECTION YEAR 2012.

Summry
In this article well test the extent to which factors like place of
leaving (city or village) and belonging to different regions, national and
religious affiliation, and some value orientation of our people influenced to their attitude toward political parties. We assume that these factors had influence to their choice in the election which held last year.
Likewise, we assume that these factors caused political abstinence and
apathy among a large number of Serbian citizens. But, well see that
the main causes of their abstinence or commitments are in their confidence in government, their sense that nothing can change if they vote in
elections, and in other contextual conditions. For this analysis we used
results of the research which was performed in the spring of last year,
just before elections in Serbia, by Institute for Sociological Research,
Faculty of Philosophy in Belgrade.

Uvod
Izlaznost na izbore jedan je od najboljih pokazatelja uea graana u
politikom ivotu demokratske zajednice. Uz to, izbor parlamenta, vlade i
predsednika zasnovan na glasovima velikog dela naroda, pojaava kredibilitet njihovih poloaja, kao i legitimnost donoenja odluka u ime graana na
ijem se elu nalaze. Ipak, iako savremeno drutvo, posmatrano u globalnim
240

okvirima, karakterie prevlast demokratskog ureenja, primeena je i velika

nezainteresovanost graana za angaovanje u politikim pitanjima. Naravno, politika apatija nije ista u svakoj dravi. Bavei se fenomenom izborne
apstinencije i uslovima koji do nje dovode, istraivaima je naroito bilo
zanimljivo podruje biveg komunistikog bloka, koje je, zahvaljujui svrgnutim, ali prethodno dugo aktuelnim totalitarnim reimima, nekako intuitivno prualo objanjenje nedostatka narodne volje za politiki angaman.
Razlozi su jednostavni. Naviknutost na jednopartijski sistem, glasanje bez
promene, zastraivanje u sluaju pokuaja ispoljavanja neposlunosti, ali i
neefektivnost skoro svih vidova aktivizma poput trajkova, demonstracija
i peticija, stvaraju kod graana oseaj uzaludnosti bilo kakvog politikog
angaovanja. Ovakvo dugogodinje iskustvo lako se moe okriviti za nastavak izbegavanja graanske participacije i navodi na zakljuak o velikoj
razlici u izlaznosti u ovim drutvima u odnosu na drutva sa dugom demokratskom tradicijom. Meutim, stvari su kompleksnije.
Zanimljivo je da istraivai koji su ovaj fenomen istraivali u dravama
biveg komunistikog bloka i pravili komparaciju sa Zapadom, nailaze na
rezultate razliite od oekivanih. Nakon Drugog svetskog rata participacija
graana u evropskim dravama kontinuirano je rasla (osamdesetih godina
prolog veka je dostigla ak 70%), da bi se tokom devedesetih godina javio
stalni pad izbornog uea (Miloevi-orevi, 2006: 69). Istraivanja pokazuju da je izborna apstinencija fenomen jednako karakteristian kako za
centralnu i istonu Evropu, tako i za drutva za koja vai da je demokratija
odavno uvrstila svoje korene (Kostadinova and Power, 2007; IDEA, 2002) i
da se ovaj trend nastavlja uprkos stalnim naporima da se graani motiviu da
izau na izbore (Rose, 2004). Pored toga, uviamo da se razlika u izbornoj
izlaznosti ne javlja samo u poreenju ove dve grupe drava, ve i komparacijom geografski i kulturno najbliih drutava, bilo da je re o drutvima sa nekada aktuelnim komunistikim reimima (Kostadinova, 2003; Letki, 2004),
ili o dravama sa duom demokratskom tradicijom (Rose, 2004; Blais et al.,
2003; IDEA, 2002). Dalje, varijacije u procentu graana koji se odluuju da
glasaju ne javljaju se samo prostorno, ve i vremenski, tj. ovaj procenat varira i unutar jedne drave zavisno od vremena i znaaja samih izbora (Rose,
2004; Kostadinova, T, 2003). Na kraju, ako pomenemo razvijen alternativni
nain politikog angaovanja, poput aktivnosti u nevladinom sektoru, uoavamo da stepen participacije potencijalnih biraa konstantno opada i to
ba na prostorima gde se demokratija u potpunosti razvila. S obzirom na to,
moemo se sloiti da je nepotpuna politika angaovanost graana u smislu
izbornog uea generalno bolest moderne, demokratske drave (Letki,
2004: 665).
241

Uzimajui u obzir takvu globalnu sliku, istraivai postavljaju pitanja

koja se odnose na razloge koji navode graane na stranaku (ne)opredeljenost
i na (ne)izlazak na izbore. Poto su se autori ranije uglavnom bavili izbornom
identifikacijom, prelazei na fenomen izborne apstinencije i partijske opredeljenosti, u literaturi se uglavnom pretpostavlja da isti faktori koji utiu na
identifikaciju utiu i na odluku graana da li e glasati (Miloevi-orevi,
2006: 70) i za koju e se opciju opredeliti. Videemo da oni prvenstveno ispituju sociodemografske uslove, kombinovane sa posebnim kognitivnim, istorijskim, politikim i drutvenim prilikama konkretne drave. Ispitujui izbornu
(ne)opredeljenost graana Srbije na parlamentarnim i predsednikim izborima
odranim 6. maja 2012. godine, oekujemo da preteno kontekstualni uslovi
(koji obuhvataju kognitivne uslove i politike i drutvene prilike) pomognu
objanjenju izborne neopredeljenosti. Meutim, pre nego to preemo na analizu, izneemo nekoliko neophodnih napomena o materijalu i pristupu koji smo
koristili u ovoj studiji.

Napomene o analitikom pristupu

Osnovu za analizu koja sledi ine zvanini rezultati odranih izbora (Republika izborna komisija, RIK), kao i baza podataka nastala na osnovu istraivanja
Instituta za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, sprovedenog neposredno pred izbore, ali i javnomnjenjsko istraivanje Centra za slobodne
i demokratske izbore (CeSid). Najpre, moramo da ukaemo na problematinost
podataka koje posedujemo. Problem sa prvim izvorom, koji je potpuno taan,
jeste povrnost. Naime, iz njega ne moemo zakljuiti o faktorima koji utiu na
izbornu izlaznost. Materijal za ovu analizu nam pruaju druga dva izvora, koja
takoe imaju ogranienja.
Prvo, to se CeSid-ovog istraivanja tie, tu nismo ni doli do baze podataka, ve emo za potrebe analize koristiti deskriptivno izraene rezultate
istraivanja obavljenog znatno ranije (2007. godine), koji su dostupni na njihovom sajtu. S obzirom da se drutveni kontekst od tada nije bitno izmenio,
ovi rezultati e predstavljati osnov za objanjenje kontekstualnih uslova koji
utiu na partijsku opredeljenost. Drugo, kada se radi o istraivanju Instituta, ono prua vrlo precizne sociodemografske podatke, ali problem nastaje
ba kod graanske angaovanosti u vezi sa samim izborima: u upitniku se
ne nalazi pitanje da li e graani uopte izai na predstojee izbore. Iz tog
razloga smo odluili da o graanskoj izbornoj participaciji zakljuujemo na
osnovu njihove opredeljenosti, tj. na osnovu izjanjavanja o politikoj opciji
242

koja najbolje izraava njihove interese1 pretpostavili smo da e oni koji su

naznaili da postoji stranka koja izraava njihove interese za nju i glasati, dok
oni koji to nisu uinili i tako pokazali svoju neodlunost u trenutku ispitivanja, preteno nee izai na izbore. Stranaka opredeljenost nije najpouzdaniji,
ali je vaan indikator participacije graana na izborima, pa smo, u nedostatku
drugog izvora podataka, prihvatili zapadni model stranake identifikacije iz
kojega proizilazi da to je vei broj stranaki identifikovanih graana, to je
vei broj onih koji e izai na izbore, i obrnuto (Campbell et al., 1960: 88).
Pored toga, deliminu opravdanost za ovakav metodoloki pristup nalazimo u
radovima autora koji model stranake identifikacije predstavljaju kao najznaajniji inilac izborne participacije, tj. smatraju da nepostojanje identifikacije sa nekom strankom uslovljava neizlazak na izbore (Mihajlovi-orevi,
2006: 71). Tome treba dodati i da je stranaka opredeljenost blai pojam od
stranake identifikacije koja je relativno trajna pojava (o tome vie u Atlagi,
2007: 34), pa tako obuhvata ne samo graane koji su psiholoki vezani za
pojedine politike opcije, ve i one koji se usled delovanja razliitih faktora
(racionalnih, zatim uticaja grupe kojoj trajno ili privremeno pripadaju, kao i
vanost samih izbora) opredeljuju da izau na izbore i glasaju za odreenu
politiku opciju. Utoliko je ovaj indikator neto pouzdaniji od indikatora procenta stranaki identifikovanih. Ipak, svesni smo da prihvatanje ovog modela
odstupa od preciznosti koja je cilj nauke. Meutim, u nedostatku preciznijeg
empirijskog materijala koji bi bio usmeren iskljuivo na uee graana na
predstojeim izborima, tretiraemo partijsku opredeljenost kao jednu od vanih pretpostavki izborne izlaznosti i kao takvu koristiemo je za analizu
fenomena apstinencije2. Zato emo u nastavku rada zanemariti navedene neOvde se javlja jo jedna tekoa koja vodi do problema s preciznou analize:
ponueni odgovori na pitanje o stranci koja najbolje izraava interese ispitanika obuhvatali su spisak politikih partija koje su prijavile svoje uee na predstojeim izborima,
ali i opcije ne zna, nijedna stranka i ne eli da odgovori. Prilikom analize podataka,
mi smo prihvatili vie optimistiku varijantu, pa smo pretpostavili da e graani koji nisu
eleli da odgovore koja od navedenih stranaka izraava njihove interese (iz razliitih razloga, poput straha da e navesti gubitniku stranku ili, pak, iz doze nepoverenja da je
istraivanje anonimno) ipak izai na izbore. Za one koji su se izjasnili da ne znaju (to je
za istraivanje vei problem, poto je gotovo izvesno da e deo njih izai na izbore, a deo
nee), ili su rekli da takva stranka ne postoji, pretpostavili smo da nee iskoristiti svoje
glasako pravo.
2
Izborna apstinencija i neodlunost tj. neopredeljenost, u radovima naih autora
tretiraju se kao isti fenomeni (Miloevi-orevi, 2006: 73, Mihajlovi, 1991). Poto se,
logiki gledano, kao krajnji rezultat na izborima mogu odvojiti samo dve grupe: oni koji
na izbore izlaze i oni koji ne izlaze, pretpostavlja se da ispitanici koji se u istraivanjima
javnog mnenja deklariu kao izborno neodluni mahom odluuju da na izbore ne izau
1

243

dostatke materijala kojim raspolaemo, te emo ga koristiti za testiranje modela

koje smo pronali u literaturi o izbornoj izlaznosti.

Sociodemografski uslovi izborne apatije

Sredinom prolog veka, zapadni teoretiar Martin Sejmor Lipset, u delu
Politiki ovek, izneo je neku vrstu sociodemografskog modela izborne (ne)
opredeljenosti, gde tvrdi da mukarci glasaju vie od ena, obrazovani vie od
neobrazovanih, gradsko stanovnitvo vie od seoskog, oenjeni i udate vie od
neoenjenih i neudatih, oni sa viim drutvenim statusom vie od onih sa niim,
lanovi organizacije vie od onih koji to nisu (Lipset, 1969: 225). Ovi uslovi, pojedinano ili kombinovani sa posebnim okolnostima drave o kojoj je re,
razmatrani su i u istraivanjima savremenih teoretiara koje smo ve pomenuli.
Bavei se apstinencijom u Srbiji na kraju prolog veka, Sreko Mihajlovi je, u
skladu sa Lipsetovom tvrdnjom, apstinenta opisao kao mlau enu, stanovnicu
sela, nezainteresovanu za politiku, pripadnicu neke nacionalne manjine. Isti autor
je, dodajui i kontekstualne uslove, rekao za apstinente da su meu njima svakako najvei deo graani sa dna drutvene lestvice, na ivici egzistencije, esto
bez legalnih prihoda, koji zbunjeni svim to se deava nisu pokazali nikakvo
interesovanje za politiku, niti su u njoj mogli da vide svoje mesto (Mihajlovi,
1997: 53). Koristei rezultate naeg istraivanja, u ovom delu rada emo razmotriti u kojoj je meri Lipsetov model sociodemografskih faktora izborne participacije graana, dopunjen profilom apstinenta koji prua Mihajlovi, primenljiv na
srpske birae prologodinjih urevdanskih izbora.
Krenuemo od prve demografske karakteristike koju su naveli i Lipset i
Mihajlovi uticaja pola. I ne samo kod njih, faktor uticaja pola na izbornu apstinenciju pretpostavlja se kao relevantan u gotovo svim istraivanjeima ovog tipa
i time prelaze u grupu izbornih apstinenata (Miloevi-orevi, 2006: 73). Statistiki
posmatrano, uglavnom se deava da dve treine neodlunih ne izae na izbore, dok se
jedna treina ipak odlui da glasa (Mihajlovi, 1991: 48). Ako uzmemo u obzir da se u
naem istraivanju 67,5% graana izjasnilo kao neodluno, tj. nije navelo stranku koja
izraava njihove interese ili dalo naznaku da takva stranka postoji, moemo pretpostaviti
(koristei Mihajlovievu metodologiju) da oko 45% graana nee izai na izbore. Prema
zvaninim rezultatima Republike izborne komisije, na parlamentarne izbore nije izalo
42,1% biraa, ili, ako se uzmu u obzir i nevaei listii, to je, pretpostavljamo, delimini
rezultat kampanje belih listia, kao organizovane politike apstinencije (Kovaevi,
2012: 88) nije glasalo 46,4% graana. Uviamo da zvanini rezultati ne odstupaju znaajno od rezultata naih istraivanja, to ide u prilog opravdanosti naeg metodolokog
postupka.

244

(Blais et al., 2003; IDEA, 2002). Na prvom mestu, kao razlog za ovu hipotezu, u
literaturi se navodi slabiji stepen obrazovanja ena u odnosu na mukarce. Meutim, znaaj navedenog faktora se dovodi u pitanje kada uzmemo u obzir da i zemlje u kojima gotovo da ne postoji razlika u obrazovanju kod ena i mukaraca,
ili je ona zanemarljiva (poput SAD, videti u izvetaju IDEA, 2002), belee veu
izlaznost mukaraca. Zatim, kao drugi osnov hipoteze neretko se uzima tradicionalno prihvatanje podele na enske i muke poslove, pri emu je politika
muko zanimanje (feministiko objanjenje) usled estoke konkurencije koja
je u njoj zastupljena, a koja enama nije privlana. I na kraju, u objanjenju veeg
procenta izborne apstinencije ena istie se uticaj patrijarhalnosti, to naroito
vai za srpsko drutvo (Hrnjaz, 2007: 81).
Dodatni faktor u postkomunistikim zemljama, a time i u Srbiji, jeste taj
to se ozbiljna participacija ena u politici poklopila sa procesom drutvene
tranzicije i globalizacije. Pogoranje poloaja na tritu rada, smanjenje socijalne
uloge drave, rast siromatva i diskriminacija su kao kolateralnu posledicu imali
smanjenje uea ena u politici i javnom ivotu (egarac i olovi, 2012: 79).
U isticanju rodne i klasne dimenzije tranzicije, najee se istie da su ene u njoj
gubitnice i da ih je itav kontekst vratio u sferu privatnog, a udaljio od javnog i
politikog ivota, to je uticalo na nastavljanje trenda njihove slabe participacije
na izborima. Prema naem istraivanju, 29% ena je iskazalo izbornu opredeljenost, dok je 36,2% mukaraca navelo stranku koja najbolje izraava njihove
interese. Primeujemo da, iako se potvruju Lipsetova i Mihajlovieva tvrenja,
pa je broj neodlunih ena neto vii od procenta neodlunih mukaraca, on se
ne razlikuje puno. Ne samo statistiki, ve i iz nastupa politikih stranaka koje su
pred svake izbore usmerene na pridobijanje glasova ena (obilazak porodilita,
pokretanje izmena zakona koji se tiu poloaja ena i sl), primeujemo da u novije vreme, naroito posle 2000, one ne ostaju izvan fokusa politikog delovanja.
Ovaj fenomen se moe posmatrati kao rezultat aktivnosti feministikih pokreta
koji postaju sve uticajniji od devedesetih godina prolog veka, ali i tendenciji
rasta obrazovanja osoba enskog pola3.
Kao i u sluaju pola, dobijeni podaci govore da se Srbija delimino uklapa
u model po kome je starost pretpostavka za objanjenje izborne izlaznosti. Naime, najvei procenat graana koji izlazi na izbore nalazi se meu stanovnitvom
starijim od 61 godine (35,8%). Presudan faktor koji utie na relativno visoku
izlaznost najstarijeg stanovnitva sa pravom glasa moe biti njihovo shvatanje
Prema dobijenim rezultatima uviamo da je procenat ena sa visokim obrazovanjem neznatno ispod visokoobrazovanih mukaraca. Naime, procenat ena sa fakultetom
ili viom kolom iznos 23,0%, a mukaraca 25,5%. Zabrinjavajua injenica je, meutim,
to u Srbiji jo uvek postoji bitan procenat stanovnitva sa nezavrenom osnovnom kolom, meu enama 10,9%, a mukarcima 5,9%.
3

245

da izbori predstavljaju i pravo, ali i graansku obavezu (Hrnjaz, 2007: 81). Ipak,
za razliku od oekivanog, na drugom mestu se nalazi populacija mlaa od 29
godina sa 32,8% politike opredeljenosti. Meutim, iako su mladi u Srbiji na drugom mestu, procenat njihove izlaznosti na izbore ipak nije na zavidnom nivou,
to predstavlja problem buduih izbora. Rekli bismo da je za razvoj demokratije
nebitno da li je apstinencija mladih posledica neizgraenih navika, karakteristika
linosti ili, prosto, zateeno stanje. Problem predstavlja to je period ivota do 30
godina najznaajniji za formiranje politikih stavova i esto se deava da oni koji
do ovog ivotnog doba ostanu neopredeljeni sa ovom praksom nastave i kasnije.
Zbog toga treba nai naina da se upravo ova populacija motivie na politiko
uee.
Analizom prethodna dva faktora primeujemo da se pomenuti sociodemografski model potvruje pri ispitivanju uticaja pola i, delimino, starosti. to
se tie uticaja obrazovanja, rezultati naeg istraivanja potvruju pretpostavku
da na izbore ee izlaze obrazovani od slabije obrazovanih. Pretpostavka znaajnosti ovog faktora zasniva se na tome to se smatra da, zahvaljujui obrazovanju, pojedinci stiu veu sposobnost komunikacije, bivaju vie informisani
i nalaze se na veem stepenu politike kulture, od onih sa manjim stepenom
obrazovanja (Powell, 1986; Blais et al., 2003), to dovodi do vee zainteresovanosti za politika deavanja. Meutim, iako se iz tabele 1. moe videti da
stepen politike opredeljenosti zaista opada sa opadanjem stepena obrazovanja
ispitanika, primeujemo da su njihove procentualne razlike minimalne i statistiki nisu znaajne.
Tabela 1. Obrazovanje i politika opredeljenost (u %)
Stepen obrazovanja
Nezavrena osnovna kola
Zavrena osnovna kola
Zavrena srednja kola
Via kola/fakultet

Opredeljenost za neku
politiku stranku
28,7
31,4
31,8
32,5

Ne postoji takva
stranka
71,3
68,6
63,8
67,5

Iako se od visokoobrazovanih oekivalo da, usled razumevanja politikog

ivota, imaju izgraen politiki stav i tako jasno definisanu opciju koju e podrati na izborima, ini se da je upravo to razumevanje uticalo da ova grupa biraa
stvori odbojnost prema politikom ivotu. Pretpostavljamo da su im njihova bolja
informisanost i vei stepen politike kulture omoguili jasniji uvid u nepostojanje
politike opcije koja na najbolji nain izraava njihove interese, zatim u stranake malverzacije, prljave igre pre i posle izbora, kao i nesposobnost reavanja
vanih nacionalnih problema. Mogunost boljeg razumevanja politike scene
246

stvara razoaranost kod visokoobrazovanog stanovnitva, to rezultira nezavidnim procentom stranake opredeljenosti. Za razliku od biraa sa niskim stepenom
obrazovanja koji se ne opredeljuju usled neznanja (neka se time bave oni koji
znaju), birai sa visokim obrazovanjem odbijaju da uestvuju u politikom ivotu upravo zbog poznavanja njegovih pravila igre.
Zadrimo li se na stepenu informisanosti i razvijenosti politike kulture (koji su u prethodnoj analizi pokazali dvostruki, meusobno suprotstavljen
smer uticaja, to ponovo moemo oekivati), dolazimo i do pretpostavke da
mesto stanovanja utie na politiku participaciju graana. Pretpostavljamo da
urbanizovana sredina omoguava laki pristup informacijama, kao i veu otvorenost za graansko angaovanje putem nevladinog sektora i politikih stranaka. Naime, prilikom istraivanja izborne izlaznosti u zemljama biveg komunistikog bloka, Tatjana Kostadinova postavlja hipotezu da to je populacija vie
urbanizovana, da e i izlaznost biti vea (Kostadinova, 2003: 746). Meutim,
koristei rezultate izborne izlaznosti u ovim zemljama i uporeujui ih kroz
prostor (razliite drave) i vreme (godine odravanja izbora), ovaj faktor je pokazao zanemarljiv uticaj na izbornu izlaznost (detaljno u Kostadinova, 2003).
U sluaju Srbije, pretpostavljena informisanost i razvijena politika kultura
koje vae za urbanizovane sredine ponovo su uinile da procenat opredeljenih
biraa iz gradova bude neto vei (34,6%) od opredeljenih stanovnika seoske
sredine (29,7%), ali su i bolje razumevanje politike scene i jasno definisani
lini i nacionalni ciljevi uinili da se procenat njihove stranake opredeljenosti
znaajno ne razlikuje.
Tabela 2. Politika opredeljenost graana prema regionima (u %)
Region
Beograd
Vojvodina
Zapadna Srbija i umadija
Istona i Juna Srbija

Opredeljenost za neku
politiku stranku

Ne postoji takva
stranka

40,1
28,9
23,6
37,3

59,9
71,1
76,4
52,7

Kada razmotrimo uticaj stanovanja u razliitim regionima na angaovanost (Tabela 2), primeujemo da je najvei procenat stranake opredeljenosti
meu Beograanima, a najmanji kod stanovnitva Zapadne Srbije i umadije.
U sluaju da prihvatimo Lipsetovo stanovite po kojem vea gustina naseljenosti, usled lake mobilizacije graanstva, rezultira veom izlaznou, to
potpuno objanjava najvei procenat stranake opredeljenosti graana u Beogradu. Ipak, ako imamo u vidu da je gustina naseljenosti Istone i June Srbije
najmanja, onda Lipsetov model ne radi. Prema drugim teorijama (Powell,
247

1986), meutim, ekonomski razvoj regiona predstavlja bitan faktor izlaznosti

na izbore. Ako imamo u vidu da je prema zvaninoj statistici (Slubeni glasnik
RS, br. 41/2012) zarada u Beogradu 2012. godine (50.593 dinara) bila za oko
20% iznad republikog proseka (40.442 din), najvia prosena zarada u Vojvodini 39.221 dinara, Zapadnoj Srbiji i umadiji 33.979 dinara, dok je u Istonoj
i Junoj Srbiji 34.968 dinara vidimo da je visok procenat izlaznosti stanovnika Beograda, a najmanji u Zapadnoj Srbiji i umadiji, ovim objanjen. S druge
strane, iz tabele i navedenih statistikih podataka vidimo da ovom teorijom
ne moe biti objanjena relativno visoka izlaznost stanovnika Istone i June
Srbije, koja je svega 2,8% ispod opredeljenosti Beograana, iako je prema
visini zarade skoro na dnu lestvice. S druge strane, Vojvodina, koja je po oba
kriterijuma odmah ispod Beograda, pokazuje izrazito nisku stranaku opredeljenost. Razloge moemo potraiti u tome to su za isti dan raspisani izbori
na svim nivoima, to je moglo da stvori visok stepen zbunjenosti Vojvoana.
Pored toga to su izlazili na parlamentarne, predsednike i lokalne izbore kao
i birai itave Srbije (to je takoe uticalo na opredeljenost graana na nivou
drave), oni su isti dan birali i poslanike u skuptini AP Vojvodine. Takva
situacija ima negativne posledice u tom smislu to stvara izvesnu distorziju
u birakoj volji (Jovovi, 2012: 55). U politikoj teoriji je poznato da, kada
su istovremeno raspisani izbori na vie nivoa, harizmatini predsednik stvara
prednost za svoju partiju (Orlovi, 2011: 46). Meutim, opravdano je pretpostaviti da je politiki program upravo te partije koja je simpatije zadobila
harizmom lidera bio u suprotnosti sa interesima pokrajine, kao i da su interesi
drave u koliziji sa interesima pokrajine, to je stvaralo dodatnu konfuziju
prilikom stranake opredeljenosti Vojvoana, ime se i moe objasniti njihova
visoka neodlunost.
Drutvene grupe, odnosno klase, predstavljaju jedan od osnova drutvenog rascepa u svakoj dravi i svaka od njih moe biti delatni subjekat (pa i
politiki delatni subjekat), ali te mogunosti nisu iste (Lazi, 1996). U naunoj literaturi (npr. Northmore-Ball, 2012: 11; Mihajlovi, 1997) postavlja se
hipoteza da su pripadnici vie klase u veoj meri stranaki opredeljeni nego
pripadnici niih. Meutim, empirijska istraivanja najee pokazuju da je klasna pripadnost u najmanju ruku irelevantna (Northmore-Ball, 2012), dok nai
podaci ukazuju na pogrenost prethodne hipoteze od pripadnika vieg sloja
njih 54,4% je iskazalo politiko opredeljenje, dok je stranaka opredeljenost
niih slojeva bila vea za vie od 10%: VKV i KV radnici ak 68,8%, a NKV
i PKV 67,0%. Veliki procenat neopredeljenih meu pripadnicima viih slojeva
se moe objasniti i optim stanjem na srpskoj politikoj sceni koja je posledica
transformacije kroz koju je prolo nae drutvo. Prema Laziu, u postsocijalistikim dravama institucije i stranke se preuzimaju iz zapadnih drutava, pri
248

emu se preslikavaju nazivi, opte ideoloke orijentacije i programi, ali bez

realnih drutvenih korena na koje se te organizacije oslanjaju (Lazi, 1996).
To dovodi do situacije da se pojedine grupacije (a to su najee pripadnici
najobrazovanijeg dela stanovnitva, iji je drutveni poloaj vii i koji imaju
jasnije definisane interese) ne mogu pronai ni u jednoj politikoj opciji jer se
interesne sfere ne poklapaju. Tome moemo dodati i Stojiljkoviev zakljuak o
ogranienosti efekta klasnog statusa na partijske preferencije, koji ga posmatra
kao posledicu tri grupe faktora: prvo, kao posledicu dekomponovane i sloene
prirode samih drutveno-ekonomskih grupa, zatim brojnosti i sloenosti drugih
linija socijalnih i politikih podela koje presecaju socioklasnu podelu i, na kraju, nastojanja partija da zbog izbornih raunica formuliu interklasnu, odnosno
natklasnu podelu (Stojiljkovi, 2006: 347).
Ako je suditi prema navedenim rezultatima, srpsko drutvo u potpunosti
odbacuje relevantnost prethodno navedenih sociodemografskih faktora. Da bismo sliku zaokruili, ispitaemo jo jedan mogui odreujui inilac graanske
politike participacije, uticaj angaovanosti u alternativnim oblicima organizacija, u tzv. treem sektoru4. Jo je Tokvil, sredinom prolog veka, govorei o
demokratiji u Americi, uvideo znaaj angaovanja u dobrovoljnim organizacijama za politiko uee (Tokvil, 1990), da bi savremeni autori izveli zakljuak
da te organizacije ue graane graanskim vrlinama poput poverenja, moderacije, kompromisa i jednakosti, kao i sposobnostima za demokratsku diskusiju
i organizaciju (Newton, 2001: 229). Jedan od razloga jeste i pritisak grupe
na pojedinca koji tako postaje jasno politiki opredeljen. Prema naem istraivanju, svi graani koji su naveli svoju angaovanost u nekoj od organizacija
civilnog drutva pokazali su vei stepen politike opredeljenosti od onih koji
to nisu, ali ni procenat njihove opredeljenosti ne odstupa puno od od zvaninog
procenta izalih na izbore (57,8%). Uzrok odstupanja od oekivanih rezultata
moemo pronai u ve navedenoj nestabilnosti politikih opcija, to dovodi do
odsutnosti jasno definisanih ciljeva, pa, usled toga, i nepodudaranja interesa
nevaladinog sektora sa programima stranaka i tako izostaje oekivani pritisak
grupe. S druge strane, trei sektor predstavlja alternativni vid politikog angaovanja, pa se, naroito u dravama sa dugom demokratskom tradicijom,
ispoljava kao konkurent, a ne kao saveznik izbornog uea. Paradoksalno
u odnosu na pretpostavku i empirijske rezultate iz sredine prolog veka, neki
autori (Letki, 2004) angaovanost u OCD i vide kao uzrok konstantnog pada
procenta biraa na izborima.
Neki autori, poput Jasne Miloevi-orevi (Miloevi-orevi, 2006), istiu
znaajni uticaj nacionalne pripadnosti na opredeljenost. Poto je procenat pripadnika nacionalnih manjina u naem uzorku bio zanemarljiv, nismo se odluili za testiranje uticaja
ovog faktora.
4

249

Da rezimiramo: sociodemografski faktori, uzeti nezavisno, slabo objanjavaju izbornu neopredeljenost graana Srbije5. Ispitujui ih pojedinano, videli
smo da odstupaju od oekivanog: ene kod nas glasaju vie od mukaraca, najmlai birai, na sreu, ne pokazuju najmanju zainteresovanost za politiki ivot
zajednice, a prostorne i klasne razlike nemaju odluujuu ulogu prilikom izbora.
Srpsko graansko drutvo u politikom pogledu se pokazalo isto kao i graansko
drutvo drugih zajednica. U cilju razumevanja odstupanja srpskog birakog tela
od oekivanog sociodemografskog modela, ve smo naveli neke od kontekstualnih uslova koje emo u narednom delu dopuniti, s ciljem jo jasnijeg poimanja
neopredeljenosti naih graana.

Kontekstualni uslovi izborne apstinencije

Politika i drutvena specifinost ispitivane zajednice, vreme odravanja
izbora, njihova bitnost, ali i sam odnos graana prema politikoj sceni svoje drave, dolaze u prvi plan prilikom ispitavanja izborne izlaznosti. Poto Srbija spada
u grupu zemalja biveg komunistikog bloka, zanimljivo je izneti zapaanja autora (Blais et al., 2003; Kostadinova, 2003) koji su posmatrali politiku participaciju graana u njima i uoili da je izlaznost manja kako vie vremena prolazi
od tranzicije u novi politiki i ekonomski sistem. Objanjenje velike izlaznosti
graana na izbore odmah nakon tranzicije autori nalaze u euforiji i velikom oekivanju od uspostavljanja novog reima (Kostadinova, 2003). Ovo stanje euforije
praeno je izazovnou slobode miljenja i govora, eljom za promenama, kao i
vrstom verom u sopstveni uticaj na unutranju i spoljnu politiku. Ipak, navedeni
inioci velike izlaznosti oito ne traju dugo. Kako je vreme odmicalo, pri emu
standard nije preterano rastao, a rezultati glasanja nisu suvie menjali stanje u
pogledu nacionalne politike, zainteresovanost graana polako opada. Ovaj trend
je karakteristian za sve drave sa relativno kratkom demokratskom tradicijom,
kako u Evropi, tako, prema Kostadinovoj i Paueru, i u Latinskoj Americi (Kostadinova and Power, 2007).
Pad izlaznosti posle prvih izbora nakon uvoenja viestranakog sistema
zabeleen je i kod nas. Nakon 1990. kada je na izbore izalo 71,5% graana,
To nije sluaj samo sa Srbijom, to moemo videti i iz istraivanja autora koje
smo ovde naveli. Mnogo znaajnije su se pokazale druge okolnosti karakteristine za
zemlju o kojoj je re (videti kod Northmore-Ball, 2012; Kostadinova, 2003; Kostadinova
and Power, 2007). Meutim, kada se pol posmatrao kao nezavisna varijabla, u svim sluajevima koje su autori naveli, ali i u izvetaju Internacionalnog instituta za demokratiju
i izbornu podrku (IDEA, 2002), njen uticaj se pokazao vrlo znaajnim, to u naem
sluaju ne stoji.
5

250

broj glasaa na narednim izborima opadao je slinom dinamikom kao i u ostalim

zemljama ove grupe (Kostadinova and Power, 2007), da bi izlaznost dostigla
minimum u prvom krugu predsednikih izbora 2003. godine, od svega 38,8%
(podaci Republike izborne komisije, www.rik.parlament.gov.rs). Meutim, za
razliku od ostalih drava u kojima nije bilo drastinog skoka izlaznosti nakon
prvih demokratskih izbora, u Srbiji je na predsednike izbore 2000. godine izalo
rekordnih 74,4% biraa (RIK), to je, vidimo, vie i od onih koji su glasali 1990.
Razlog je jednostavan i nalazimo ga u bitnosti samih izbora koju je prepoznala
javnost Srbije kao ansu za ruenje poluautoritarnog reima vladavine Slobodana Miloevia (Antoni, 2006: 222)6. Vanost izbora i velika konkurencija
izmeu dva kandidata jesu znaajni faktori izlaznosti i u istraivanjima Kostadinove i predstavljaju fenomene koji su se javljali i u drugim drutvima, ali se ovakav rapidan skok ne belei ni u jednoj od drava ne samo biveg komunistikog
bloka (Kostadinova, 2003) ve ni kod onih sa dugom demokratskom tradicijom
(IDEA, 2002).
Ovako velika izlaznost se, naravno, u godinama koje slede, nije odrala.
Ponovno nezadovoljstvo ivotnim standardom (iako je on, istina, blago rastao
sve do poetka svetske ekonomske krize 2008. godine), kao i neispunjavanje
obeanja u pogledu unutranje i spoljne politike, uinili su da euforija polako
nestane. Naravno, kada govorimo o velikom broju apstinenata koji se ponovo
javlja nakon petooktobarskih promena, ne smemo da zaboravimo i glasae koji
su smatrali da su obavili svoj posao i vratili se u mirno stanje politike apatije.
Ali, ako izuzmemo graane koji su potpuno nezainteresovani za politiko angaovanje, treba razmotriti uslove koji navode na apstinenciju one koji po prirodi
nisu takvi.
Jedan od prvih faktora koje moemo napomenuti jeste i oseaj graana
da nemaju uticaja na politiki ivot zajednice. Gotovo da je pravilo da stranke
koje dou na vlast vode politiku koja je u raskoraku sa onom koju su zagovarale tokom predizborne kampanje, kao i to da ulaze u koaliciju sa svojim
politikim oponentima za koje njihovi birai nikada ne bi glasali, samo da bi
imale veinu u Skuptini dovoljnu za formiranje vlade7. To faktiko stanje
To, naravno, ne znai da je nezadovoljstvo graana Miloevievom vladavinom tek tada eskaliralo, ili da nisu imali prilike da to uine ranije. Na to ukazuje i
injenica da je opozicija jo 1994. godine imala veinu u velikom broju optina. Meutim, esta promena pravila igre od strane Miloevia, njegov apsolutni monopol nad
medijima, razjedinjenost opozicije, to je vodilo nepostojanju alternative vladajuem
reimu, uinili su da se on odri na vlasti vie od jedne decenije (opirnije u Sekelj,
2000).
7
Prema Daunsovom modelu racionalnog biraa (Downs, 1957), izborna apstinencija je oblik racionalnog ponaanja. Racionalni glasa bira stranku koja mu moe
6

251

koje se konstantno odrava utie na oseaj beznaajnosti glasanja za buduu

politiku drave. CeSid-ovo istraivanje obavljeno 2007. godine ukazuje da,
kako poverenje u sopstveni uticaj opada, tako opada i reenost da se izae na
izbore (Tabela 3).
Tabela 3. Oseaj uticaja na politiku i izlaznost (u %)
Samoocena uticaja na
politiku
Nikakav
Veoma mali
Mali
Osrednji
Veliki

Izlazi na
izbore
48,0
53,0
63,0
75,0
83,0

Verovatno izlazi
23,0
29,0
27,0
16,0
17,0

Verovatno
ne izlazi
9,0
7,0
2,0

Sigurno
ne izlazi
10,0
4,0
1,0

Ne zna
11,0
7,0
8,0
8,0

Izvor: CeSid, Javno mnenje Srbije, 2007. (www.cesid.org)

Istu tendenciju ukazuje i oseaj zbunjenosti politikim deavanjima nastao

upravo iz izneverenih oekivanja na prolim izborima, to jasno vidimo iz tabele 4.
Tabela 4. Razumevanje politikog deavanja i odluka da e glasati (u %)
Da li Vam je jasno ta se
deava u politici?
Nita mi nije jasno
Dosta toga mi nije jasno
I jasno mi je i nije
Uglavnom mi je jasno
Sve mi je jasno

Izlazi
43,0
48,0
51,0
63,0
72,0

Verovatno
izlazi
20,0
30,0
26,0
26,0
11,0

Verovatno
ne izlazi
11,0
8,0
6,0
3,0
4,0

Sigurno
ne izlazi
11,0
6,0
6,0
4,0
9,0

Ne zna
15,0
8,0
10,0
4,0
4,0

Izvor: CeSid, Javno mnenje Srbije, 2007. (www.cesid.org)

Pored toga to su graani zbunjeni postizbornim koalicijama i politikom koju

vode partije za koje su glasali, oiti pad ivotnog standarda, sve vei rast stope
nezaposlenosti, kao i nezadovoljstvo socijalnom politikom vlade ko god da je ini,
utiu da izbori budu obesmiljeni u oima velikog broja biraa. Naime, veliki procenat graana jasno iskazuje nezadovoljstvo kvalitetom sopstvenog ivota, a samo
je mali broj onih koji ga ocenjuju visokom ocenom (CeSid, 2007). Kada to uporedimo sa odlukom da li e glasati na predstojeim izborima, uoavamo da sve vee
nezadovoljstvo kvalitetom ivota utie na porast politike apatije (Tabela 5).
doneti najvie koristi i tako mora da poseduje informacije o stranakim programima kako
bi mogao da proceni po emu se razlikuju. Ukoliko proceni da je uinak njegovog glasa
minimalan i ako ne vidi stranku koja mu moe doneti linu korist, procenie da su napori
izlaska na izbore vei od dobiti i prikljuie se apstinentima. Slino se moe oekivati i u
situacijama nepredvidivosti postizbornih koalicija.

252

Tabela 5. Ocena kvaliteta ivota i izlaznost na izbore (u %)

Ocena kvaliteta ivota

Izlazi

Dobro
Srednje
Podnoljivo
Teko podnoljivo
Nepodnoljivo
Ne zna

73,0
70,0
63,0
57,0
57,0
50,0

Verovatno
izlazi
11,0
16,0
21,0
21,0
13,0
13,0

Verovatno
ne izlazi
4,0
5,0
6,0
6,0
7,0
12,0

Sigurno ne
izlazi
7,0
4,0
5,0
8,0
16,0
12, 0

Ne zna
5,0
5,0
5,0
8,0
7,0
13,0

Izvor: CeSid, Javno mnenje Srbije, 2007. (www.cesid.org)

itav kontekst sainjen od nepovoljnih faktora na socijalnom i politikom planu, dakle, oblikuje izbornu volju srpskih biraa. Meutim, postoji
jo jedan faktor koji (ne)povoljno utie na vei odziv i opredeljenost graana
na izborima, i to ne samo kod nas, ve i u drugim drutvima (Northmore-Ball,
2012), a to su mediji. Prostor koji u njima dobija predizborna kampanja i u
njoj pojedine stranke, kao i nain njihovog predstavljanja, utie kako na izlaznost, tako i na opredeljenost. Naravno, i ovo je ma sa dve otrice. S jedne
strane, uestala pria o predstojeim izborima, kao i predstavljanje kandidata
do poslednjeg minuta pred predizbornu tiinu, stvaraju kod graana oseaj
da se zaista deava neto za njih vano i da ne smeju da propuste da u tome
uestvuju. S druge strane, prljava predizborna kampanja ostavlja lo utisak
na birae i neretko se deava da pre izaberu da bojkotuju izbore, nego da poverenje predaju u ruke onih ijih se postupaka stide. Meutim, ako izuzmemo
direktno predstavljanje kandidata, nesporno je da mediji mesecima rade na
favorizovanju kandidata koji na razne naine nad njima imaju monopol i da
usmeravaju javnost ka veoj ili manjoj izlaznosti, zavisno od potrebe8. Medijska manipulacija javnim mnjenjem bilo u pravcu njegovog oblikovanja, ili
stvaranja oseaja nevanosti izbora, ini bitan faktor modeliranja politikog
ivota.
Na ovo se nekako prirodno nadovezuje jo jedan faktor karakteristian
ba za prologodinje izbore. Naime, i predsedniki i parlamentarni izbori su
raspisani za 6. maj, dan kada veliki broj graana sa svojom rodbinom i prijateljima proslavlja urevdan kao svoju krsnu slavu. Iz tog razloga nije retko
da se graani odluuju da na izbore i ne izau, kako ne bi remetili mir na dan
svoje slave ili slave svojih blinjih. Tako da se jedan broj apstinenata moe obNeposredno pred drugi krug predsednikih izbora u decembru 2002. godine,
mediji su dali suvie malo prostora i znaaja predstojeim izborima. Razlog se pronalazi
u potrebi vladajueg reima da izbori, usled slabe izlaznosti, propadnu i tako ne bude izabran kandidat koji bi, verovatno, novim parlamentarnim izborima doveo u pitanje njihovu
vlast (o tome opirnije u Antoni, 2006).
8

253

jasniti upravo ovom okolnou. Ipak, ako uzmemo u obzir da je na izbore izalo
57,8%, to ne odstupa drastino od izlaznosti ranijih godina kada pomenutog
vremenskog faktora nije bilo (2008 61,35%, 2007 60,6%, 2003 58,7%...),
moemo zakljuiti da biranje datuma izbora na dan koji ima znaaja kod naeg
naroda ima isti uticaj na izlaznost kao i vremenske prilike tog dana. Pre bismo
mogli rei da su prethodno navedeni kontekstualni faktori koji stvaraju optu
konfuziju u pogledu politike opredeljenosti graana i egzistencijalne neprilike
uticali na apatiju velikog procenta biraa kako 2012. godine, tako i na izborima
odranim pre toga.

Zakljuak
Na poslednjim izborima u Srbiji, svoje pravo glasa iskoristilo je 57,8% biraa. Iako se, na prvi pogled, ini da ovakva izlaznost nije ba na zavidnom nivou, moramo istai da ovaj procenat ne odstupa mnogo od izlaznosti u susednim
dravama, ali ni od izlaznosti u evropskim zemaljama generalno, gde je ona oko
60,0% (IDEA, 2002). to se dinamike izlaznosti u poslednjih dvadeset godina
tie, ona je takoe u skladu sa trendovima podneblja u kome se nalazimo. Kretala
se gotovo identino kao u drugim zemljama biveg komunistikog bloka. Izuzetak su jedino predstavljali predsedniki izbori 2000. godine, kada je izlaznost u
Srbiji prevazila i onu zabeleenu na prvim demokratskim izborima. Posmatrano
iz navedenog ugla, stie se utisak da je nivo u demokratskim procedurama u naoj
zemlji u ravni sa drugim dravama istone Evrope (u njima je apstinencija vea
od 60% registrovanih biraa, Rose, 2004). Uz to, ako uzmemo u obzir da je u
Americi izlaznost znatno ispod nae i da ima konstantnu tendenciju pada, ini se
da, sa stanovita izborne podrke, ne treba brinuti o legitimnosti izabrane srpske
vlasti.
Pre nego to se izvedu dalekoseni zakljuci, ipak treba imati na umu da
na naim prostorima jo uvek nije u potpunosti razvijen alternativni nain politikog angaovanja kao na Zapadu koji bi, uprkos vladajuem trendu izborne
apstinencije, upotpunio demokratsko drutvo. Razvijanje graanske svesti kroz
pribliavanje nevladinog sektora narodu bio bi znaajan korak ka demokratskom
ureenju. Pri tome bi poseban naglasak trebalo staviti na mlade ljude. Ukoliko na
vreme ne bude razvijena njihova politika svest, teko da se trend njihove apstinencije, i to bez kompenzacije u sferi angaovanja u domenu graanskog drutva,
nee nastaviti i kasnije.
Videli smo da sociodemografski faktori ne pokazuju visoku relevantnost
u odnosu na politiko uee naih sunarodnika. Izmena drutveno-politikog
konteksta koji se prvenstveno odnosi na poteniju izbornu, pa i naelno poli254

tiku utakmicu, uz to manje prljave kampanje, potovanje predizbornih programa za koje graani glasaju, zastupanje interesa nacije i graenje ekonomski
i socijalno sigurnijeg drutva, ne samo da bi motivisala birae da podre svoje
predstavnike na izborima, ve bi ta promena i sama po sebi vodila drutvo ka
demokratiji. Sve u svemu, samo uz insistiranje na zahtevu za pravednijim i
manje rizinim drutvom moemo prihvatiti Lipsetovu tvrnju da ni visok ni
nizak stepen uea na izborima nisu sami po sebi ni povoljni ni nepovoljni za
demokratiju; stepen i prirodu ovog uea odraavaju drugi inioci koji jednom
sistemu daleko odlunije odreuju anse za razvoj, odnosno opstanak (Lipset,
1969: 268).

Literatura:
Antoni, S. 2006. Stranake naklonosti u Srbiji posle 2000, u: Drutvo u previranju. u S. Tomanovi (ur.). 219 259.Beograd: Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Atlagi, S. 2007. Partijska identifikacija kao determinanta izborne motivacije, teorijske kontroverze i problemi empirijskog istraivanja. Beograd: Fakultet
politikih nauka; Friedrich Ebert Stiftung.
Blais, A., Massicotte L. and A. Dobrzynska. 2003. Why is Turnout Higher in Some
Countries than in Others?, Elections Canada. www.elections.ca (preuzeto
15. 4. 2004).
Campbell, A., P. Converse, W. Miller and D. Strowes. 1960. The American Voter.
Chicago: The University of Chicago Press; John Wiley&Sons.
Ce.Sid. 2007. www.cesid.org.
Downs, A. 1957. An Economic Theory of Democracy. London: Harper and Row.
International Institute for Democracy and Electoral Assistance (IDEA). 2002. Voter turnout since 1945: A global report. Stocholm, Sweden: Internacional
IDEA. http://www.idea.int/vt/survey (preuzeto 15. 4. 2004).
Hrnjaz, M. 2007. Izborna participacija i apstinencija, u: Oko izbora, br. 15, parlamentarni izbori u Republici Srbiji, 21. januara, 2007. Mihajlovi, Sreko
(ur.). Beograd: Slubeni glasnik.
Jovovi, R. 2012. Izbori i izborna kampanja u Vojvodini. Politiki ivot, br. 5:
53-62.
Kostadinova, T. 2003. Voter turnout dynamics in post-Communist Europe. European Journal of Political Research, 42: 741-759.
Kostadinova, T. and T. J. Power. 2007. Does Democratization Depress Participation?: Voter Turnout in the Latin American and Eastern European Transitional Democraties. Political Research Quarterly, Vol. 60, No. 3: 363-377.

255

Kovaevi, D. 2012. Beli listii na izborima 2012. Politiki ivot, br. 5: 87-92.
Lazi, M. 1996. Delatni potencijal drutvenih grupa. Sociologija, vol. 38, br. 32.
Letki, N. 2004. Socialization for Participation? Trust, membership, and Democratization in East-Central Europe. Political Research Quarterly, Vol. 57, No.
4: 665-679.
Lipset, M. S. 1969. Politiki ovek. Beograd: Rad.
Mihajlovi, S. 1991. Izbori 90: Mnjenje graana Srbije, u: Od izbornih rituala
do slobodnih izbora. u S. Mihajlovi, (ur.). Beograd: Institut drutvenih
nauka.
Mihajlovi, S. 1997. Politike stranke u izborima za politiki parlament, u: Partijski mozaik Srbije. u V. Goati, (ur.). Beograd: Beogradski krug; AKAPIT.
Miloevi-orevi, J. 2006. Izborni apsentizam u Srbiji. Srpska politika misao,
br. 1-2: 69-90.
Newton, K. 2001. Social Capital and Democracy, in: Beyond Tocqueville. Civil Society and the Social Capital Debate in Comparative Perspective. Edwards,
B, M. Foley and M. Diani (eds.). Hanover: Tufts University Press.
Northmore-Ball, K. 2012. Increasing turnout inequality, in: Post-Communist Eastern Europe: economic disengagement or a progression to normalicy.
Presented at the EPOP Conference in Oxford. www.sociology.ox.ac.uk
(preuzeto 9. 1. 2013).
Orlovi, S. 2011. Partijski sistem Srbije. Partije i izbori u Srbiji. Beograd: Fakultet
politikih nauka; Friedrich Ebert Stiftung.
Powell, B. G. 1986. American voter turnout in comparative perspective. American
Political Science Review, Vol. 80, No. 1: 17-43.
Republika izborna komisija. www.rik.parlament.gov.rs.
Rose, R. 2004. Voter Turnout in the European Union Member Countries, in: Voter
Turnout in Western Europe. International IDEA Institute for Democracy
and Elctoral Assistance.
Sekelj, L. 2000. Parties and Elections: The Federal Republic of Yugoslavia. Change
without Transformation. Europe-Asia Studies, Vol. 52, No. 1: 57-75.
Slubeni glasnik RS, br. 41/2012. Beograd.
Stojiljkovi, Z. 2006. Partijski sistem Srbije. Beograd: Slubeni glasnik.
Tokvil, A. 1990. O demokratiji u Americi. Sremski Karlovci: Izdavaka knjiarnica
Zorana Stojanovia; Podgorica: CID.
egarac, J. i I. olovi. 2012. Izborno opredeljenje biraa u kontekstu sociodemografskog profila, u: Predsedniki i parlamentarni izbori maj 2012, Oko
izbora, br. 18. Beograd: Centar za slobodne izbore i demokratiju; Nacionalni demokratski Institut za meunarodne odnose.

256

Aleksandar Molnar
Univerzitet u Beogradu, Srbija
Filozofski fakultet

O ZATIENOSTI LJUDSKIH PRAVA U SRBIJI

IZ PERSPEKTIVE NJENIH GRAANA
THE HUMAN RIGHTS PROTECTION IN SERBIA FROM
THE PERSPECTIVE OF HER CITIZENS
Summary
In the paper the author is analysing the results of the KOL
(Knowledge and Opinion of Law) survey carried out in November
2011. Total of 1,056 adult respondents were given the chance to answer
a set of questions concerning the constitutional situation in Serbia. First
of all, citizens proved to posess very vague knowledge of almost all the
crucial provisions of the Constitution of Republic Serbia adopted on 8th
November, 2006. Although more of them claim to be acquainted with
their constitutional human rights (then with other constitutional provisions), the difference is not substantial. In every case, they are unsatisfied
with their knowledge of human rights, as well as with the general level
of their protection in Serbia. Most respondents intend to blame the state
for not permitting them to become familiar with basic rights they are
entitled to. They also have very low opinion of institutional arrangements for human rights protection in Serbia.

Na izmaku vladavine Slobodana Miloevia, ustavni haos u Saveznoj Republici Jugoslaviji (pa samim tim i u Srbiji) dostigao je tako velike razmere, da je
prvo obeanje DOS-a (Demokratske opozicije Srbije), uoi izbora od 24. septembra 2000, glasilo da e se, odmah po dolasku opozicionara na vlast, pristupiti hitnim pripremama za donoenje novog Ustava, radi otklanjanja postojeeg ustavnog haosa. Obeanje se nalo na prvom mestu programa sastavljenog od deset
taaka (upor. Sekelj, 2001: 98-99), ne samo zbog formalno-pravnih problema
proizalih iz neusklaenosti Ustava SRJ i Ustava RS, nego i zbog oseaja egzistencijalne ugroenosti koji su kod (ponajvie politiki samoosvetenih) graana
Srbije budili vrtoglavi rast korupcije, devastacija svih dravnih institucija i inten257

ziviranje i irenje pravne nesigurnosti. Ako se, sledstveno tome, ustavni haos
u poodmaklom stadijumu starog reima fenomenoloki odredi kao rastakanje
svih uspostavljenih tekovina pravne drave1 i otvaranje perspektive strahovladi,
onda se moe rei da su u Srbiji manifestacije takvog ustavnog haosa postale
dovoljno opipljive veini (ponajvie politiki samoosvetenih) graana2 da bi
ih pokrenule da u podrci liderima DOS-a idu sve do samog kraja do obaranja
tiranina3 (ako je potrebno, i u krvi), samo da bi se otklonio onaj principijelni
izvor ugroavanja. Ali, otpoinjanje revolucije u Srbiji bilo je nemogue samo na
osnovu egzistencijalne ugroenosti, a bez svesti politiki mobilizovanih graana
o ljudskim pravima, koja je u sadanjosti Miloevi gazio vie nego u prolosti,
iju su institucionalnu zatitu u budunosti obeavali lideri DOS-a i koja zaista
nisu mogla biti u pravoj meri zatiena dok se ne okona tranzicija od ustavnog
haosa do ustavnog poretka, sposobnog da omogui stabilnu izgradnju kako politikog, tako i pravnog sistema4.
Pojam pravne drave je u teoriji bio utvrivan na mnogo, esto veoma razliitih,
naina. Prema miljenju Ernsta Frenkela (Ernst Fraenkel), o postojanju pravne drave
moe se govoriti i u totalitarnim reimima, s tim da se uvek mora voditi rauna da je tu
ona uvek (podreeni) deo dualne drave, unutar koje stoji nasuprot drugoj, neuporedivo jaoj i ideoloki vanijoj pravno nevezanoj prerogativnoj dravi (Massnahmenstaat)
(upor. o tome detaljnije: Fraenkel, 1974). Ovaj zakljuak Frenkela, dat u analizi Treeg
rajha, plauzibilan je i u sluaju komunistike Jugoslavije, naroito u vreme (posttotalitarnog) raspada njenog ustavnog ureenja iz 1974.
2
O participaciji graana u zbivanjima koja su u periodu od 27. septembra do 5.
oktobra 2000. vodila obaranju Miloevievog reima upor. Goati, 2001: 52-53; Antoni,
2002: 337 i dalje; Molnar, 2008: 172 i dalje.
3
U momentu svrgavanja, Miloevi je zadovoljavao kriterijume i za svojstvo
tyrannnus ex defectu tituli i za svojstvo tyrannus ex parte exercitii (upor. Molnar, 2008:
135).
4
U istraivanjima koja je sproveo Beogradski centar za ljudska prava 1998, 2000.
i 2001. pokazalo se da najvei broj graana ondanje Savezne Republike Jugoslavije
preferira jusnaturalistiko shvatanje ljudskih prava (ljudska prava su prava koja svako
ima, bez obzira na dravu i zakone) u odnosu na pravnopozitivistiko (ljudska prava su
deo meunarodnog i ustavnog prava) i realpolitiko (ljudska prava su obian komad
papira kojim se slue politiari ili sredstva kojima se svetski monici slue kako bi
ucenjivali male drave). To opredeljenje graana zanimljivo je posmatrati i sa stanovita
aktuelnih rasprava o odnosu jusnaturalistikih i pozitivno-pravnih sadraja u aktuelnoj teoriji i praksi zatite ljudskih prava. Kao to svedoi 84. Federalistiki spis koji je napisao
Aleksander Hamilton (Alexander Hamilton), ve je u raspravama vezanim za ratifikaciju
Ustava SAD 1787-1788. otvoreno pitanje da li konstitucionalizacija ljudskih prava vodi
ograniavanju njihovog jusnaturalistikog sadraja (upor. Hamilton, 1981: 447 i dalje).
Pozitivan odgovor federalista na ovo pitanje (a posledica toga bila je odsustvo kataloga
ljudskih prava u tekstu Ustava) njihovi su oponenti kritikovali kao strategiju da se izgradi
1

258

Time dolazimo i do sutinskog problema revolucije koja je u Srbiji otpoela

5. oktobra 2000: graani su se podigli u odbranu svojih ljudskih prava i tiranin
je oboren zarad njihovog krenja, a, da bi revolucija mogla da napreduje, trebalo
je da se odmah postigne konsenzus, izmeu ostalog, oko toga koja su to ljudska
prava koja e se u Srbiji u narednom periodu institucionalno tititi, kako e to
drava initi i ta e graani moi da preduzmu ako to drava ne bude u stanju
da ini. Da bi se to postiglo, bilo je potrebno sazvati ustavotvornu skuptinu i
obezbediti participaciju graana u svim fazama donoenja novog ustava kako bi
se uinio prvi korak u tranziciji od jusnaturalistikog ka konstitucionalnom shvatanju ljudskih prava, institucionalizaciji borbe za pravo svakog graanina i,
na kraju krajeva, harmonizaciji ustavnog, politikog i pravnog sistema. A poto
se to nije dogodilo, revolucija je skrenula u pogrenom smeru i zapoela svoju
dvanaestogodinju rotaciju.

Istraivanje stavova graana o ustavnoj situaciji

Pred kraj ovog perioda, u jesen 2011, Fond za otvoreno drutvo inicirao
je istraivanje stavova graana i elite Srbije o aktuelnoj ustavnoj situaciji sa ciljem da se proveri da li se socioloki ve evidentirani trend troenja kapitala 5.
oktobra (Spasi, 2011: 190) reflektovao i na tzv. Mitrovdanski ustav iz 2006. i,
ako jeste, da se u javnosti pokrene pitanje ustavne promene, kao i da se testira
reenje prema kojem bi se za obezbeenje demokratinosti te promene iskoristili
predstojei parlamentarni izbori. Sprovedeno istraivanje imalo je, samim tim,
dva cilja:
jaka centralistika drava koja nee priznavati nikakva ljudska prava i koja e jusnaturalistiki argument koristiti kao obian izgovor za samovlae. Poto je u narednim godinama Dejms Medison (James Madison) preao iz tabora federalista u protivniki tabor
(buduih demokrata-republikanaca), on je izradio IX amandman na Ustav (koji je ratifikovan 1791) koji je glasio: Nabrajanje izvesnih prava u Ustavu ne sme se tumaiti tako
da se ospore ili umanje druga prava koja je narod zadrao. Time je u ameriki ustavni
sistem ula eksplicitna odredba da ljudska prava nisu u potpunosti konstitucionalizovana,
da je jedan njihov deo narod zadrao kao prirodna prava i da tumaenje pozitiviranih
ljudskih prava uvek mora biti rukovoeno imperativom zatite tih prirodnih ljudskih prava. Taj princip je kasnije uao u Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima
iz 1966. (lan 4, stav 2), kao i u Povelju o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim
slobodama Dravne zajednice Srbija i Crna Gora iz 2003. (lan 8). Miloeviev ustav
taj princip nije poznavao (ba kao ni kasnije Mitrovdanski), ve je proklamacijom da je u
Republici Srbiji slobodno sve to Ustavom i zakonom nije zabranjeno implicitno otpisivao mogunost da konstitucionalizovani i jusnaturalistiki sadraji ljudskih prava dou
u sukob.

259

1) Prvi cilj je bio isto nauni i sastojao se u tome da se utvrdi koliko graani i pripadnici elite poznaju Ustav od 8. novembra 2006. (u daljem tekstu: Mitrovdanski ustav) i ta misle o njegovim najvanijim odredbama, o
proceduri njegovog donoenja, kao i o njegovoj implementaciji.
2) Drugi cilj je bio aktivistiki i bio je formulisan kao apel politikoj eliti
da, na osnovu adekvatnog uvida u spremnost graana za ustavne promene (koja je bila anticipirana na osnovu delova nekih ranijih istraivanja),
tekuu predizbornu kampanju iskoristi za prezentovanje svojih programa
promene Mitrovdanskog ustava (ako takvi uopte postoje) i da skuptinski saziv proistekao iz izbora od od 6. maja 2012. uini legitimno ustavotvornim, i to tako to bi sastav skuptine koja menja Ustav bio usaglaen
sa prethodno izraenim ustavnim preferencijama graana5.
Terensko istraivanje i obradu podataka sprovela je agencija IPSOS Strategic marketing. Prvi deo istraivanja sproveden je u tradiciji KOL (Knowledge
and Opinion about Law) istraivanja (upor. Podgorecki et al., 1973; upor. u domaoj literaturi: Biro i Molnar, 1996; Biro et al., 1997; Beogradski centar, 1999;
Beogradski centar, 2001; Beogradski centar, 2002) i sastojao se od anketnog ispitivanja 1.056 ispitanika koji su inili polno, starosno i regionalno reprezentativni
uzorak punoletnih graana Srbije6. Ankete su ispunjavane na osnovu struktuiranog upitnika, u kuama ispitanika, tokom proseno poluasovnih razgovora, od
15-23. oktobra 2011. Iako je poetkom 2012. uspeno obavljeno i istraivanje
elite7, u nastavku se, zbog ogranienog prostora, nee iznositi rezultati iz tog dela
istraivanja, nego e se analizirati samo stavovi graana o ljudskim pravima.
5
Prvi cilj je postignut, dok drugi nije. Osnovni rezultati istraivanja izloeni
su, inae, na kratak i pristupaan nain u brouri Zato Ustav mora biti promenjen?,
koja je distribuirana svim organizacijama iz kojih su poticali pripadnici elite ukljueni u
istraivanje i koja je na konferenciji odranoj 11. aprila 2012. u Media centru posluila kao
predloak za diskusiju o koracima koji bi trebalo da budu uinjeni kako bi se prevazilo
postojee katastrofalno ustavno stanje. Iako su na konferenciji prisustvovali (izmeu ostalih, i) predstavnici svih relevantnih politikih partija, na kraju, u predizbornoj kampanji,
tema promene Ustava nije ni pomenuta, a kamoli dovedena do rasprave o kompetitivnim
ustavnim programima. Umesto toga, izborne kampanje su zavrile u izbornoj patologiji
(Mihailovi, 2012: 59) koja je sve vei broj neopredeljenih biraa samo mogla da uvrsti
u uverenju da je status quo najpogubnija od svih opcija.
6
Istraivanje je sprovedeno u 67 optina, odnosno 127 mesnih zajednica na teritoriji Srbije, vodei rauna o odgovarajuoj zastupljenosti ispitanika po tipu naselja (grad,
odnosno prigradska i seoska ivotna sredina).
7
Od kontaktiranih 110 sagovornika u 100 organizacija, intervjui su na kraju realizovani sa 94 pripadnika elite u 86 organizacija (drugim reima, istraivanju se odazvalo 85% planiranih sagovornika iz 86% planiranih organizacija), koje su inile politi-

260

Ljudska prava izmeu jusnaturalizma i konstitucionalizma

U istraivanju je ispitanicima pruena mogunost da iskau svoje miljenje8 o tome da li se ljudska prava potuju u Srbiji (ukupni rezultati su prikazani
u Tabeli 1). Ako bi se ponueni odgovori skalirali na skali na kojoj Uopte ne
nosi 0 poena, Uglavnom ne 1 poen, I da i ne 2 poena, Uglavnom da 3 poena i Da, u potpunosti 4 poena (uz izostavljanje 3,2% ispitanika koji su odgovorili Ne znam)9, onda bi se dolo do podatka da je u pravnoj svesti graana
nivo potovanja ljudskih prava u Srbiji u oktobru 2011. bio 40,1%. Taj podatak
je zanimljivo uporediti sa podacima istraivanja Beogradskog centra za ljudska
ke stranke, nacionalni saveti etnikih manjina, struna, savetodavna i nezavisna tela na
dravnom nivou, organizacije civilnog drutva, verske zajednice, mediji, univerziteti i
VANU.
8
Miljenja su ispitanici mogli da iznose u meri u kojoj je to dozvoljavao upitnik
zatvorenog tipa.
9
Metodologiju egzaktnijeg izraunavanja nivoa zatite (40 kljunih) ljudskih prava u zemljama lanicama Ujedinjenih nacija zapoeo je u svojim istraivanjijma arls
Hjumana (Charles Humana), pri emu su svi podaci na kojima je svoje analize temeljio
inili ekspertski nalazi (upor. Humana, 1983; Humana, 1986; Humana, 1992). Na taj
nain je Hjumana stigao do zakljuka da je nivo zatite ljudskih prava u SFRJ 1983. bio
53,1% (svetski prosek je bio 64%, na osnovu podataka za 76 istraivanih zemalja), 1986.
bio je 49,4% (svetski prosek je bio 60%, na osnovu podataka za 90 istraivanih zemalja),
a 1991. 54,9% (svetski prosek je bio 62% na osnovu podataka za 104 istraivane zemlje).
U tri istraivanja nivoa zatite ljudskih prava u SRJ, koje je sproveo 1998, 2000. i 2001,
Beogradski centar za ljudska prava je poao od pretpostavke da su ekspertski nalazi vani, ali ne i dovoljni za utvrivanje nivoa zatite ljudskih prava u nekoj zemlji i zato je
Hjumaninu metodologiju s jedne strane razradio (razdvajajui ekspertski nalaz o domaoj
pravnoj regulativi ljudskih prava od ekspertskog nalaza o nivou njihove zatite u praksi, s
akcentom na postupke koji se vode pred dravnim organima), a, s druge strane, dopunio
istraivanjem pravne svesti, tj. stavova reprezentativnog uzorka graana Srbije (1.800
ispitanika) i Crne Gore (400 ispitanika) o nivou zatite ljudskih prava, koja se temelji na
njihovom svakodnevnom iskustvu. Konstruisana skala omoguavala je da se svi odgovori
ispitanika pretvaraju u numerike jedinice, na osnovu kojih je onda izraunavan procenat
nivoa zatite istraivanih ljudskih prava (pri emu bi stoprocentna zatita pretpostavljala
da svi ispitanici na sva pitanja daju odgovor koji je najvie pozicioniran na utvrenoj
skali). U istraivanju Fonda za otvoreno drutvo, sprovedenom 2011, ispitanicima je postavljeno samo jedno sumarno pitanje koje se odnosilo na potovanje ljudskih prava u
Srbiji, a navedena skala upotrebljena je kako bi se iz dobijenih odgovora prvo dobila
projekcija o procentualno izraenom nivou zatite ljudskih prava (kojim se baratalo kako
u Hjumaninim izvetajima, tako i u izvetajima Beogradskog centra za ljudska prava) za
godinu u kojoj je istraivanje obavljeno, a zatim i stekla mogunost za barem okvirno
poreenje sa ranije dobijenim (kudikamo bogatijim) podacima.

261

prava iz juna-jula 1998. i novembra 2000, zadravajui sve rezerve s obzirom na

kompleksnost potonja dva istraivanja (koja su obuhvatala 40 sasvim konkretnih
ljudskih prava), nain skaliranja (od 0 do 3) i teritoriju na kojoj su sprovedena
(sprovedena su na teritoriji Srbije bez Kosova i Metohiije, ali i na teritoriji Crne
Gore). Poto sumarno prikazani podaci dobijeni prvim istraivanjem nisu ukazivali ni na kakve statistiki znaajnije razlike izmeu Srbije i Crne Gore, oni se
mogu uzeti kao sasvim reprezentativni za stari reim u Srbiji, dok je vlast u
svojim rukama jo vrsto drao Slobodan Miloevi. S druge strane, iako su razlike meu federalnim jedinicama tadanje SR Jugoslavije poele da isplivavaju
u drugom istraivanju i to zato to su ispitanici u Srbiji nakon 5. oktobra 2000.
postali manje kritini prema stanju u svojoj republici nego ispitanici u Crnoj Gori
prema stanju u svojoj one jo nisu bile toliko izraene (upor. Beogradski centar,
2001: 370) da bi ugrozile verodostojnost podataka za poetno stanje revolucije
u Srbiji, koje je obeleeno promptnom demontaom samo onih najrepresivnijih
mehanizama Miloevievog reima i sasvim razumljivim porastom nada graana
da je to samo poetak sveobuhvatnijih promena u zatiti ljudskih prava kako u
federaciji, tako i u njihovoj republici. Uzimajui sve to u obzir, moe se rei da
je nivo zatite ljudskih prava u Srbiji iz perspektive graana u starom reimu
bio 38,3% (Beogradski centar, 1999: 401), u poetnom stanju revolucije 52,5%
(Beogradski centar, 2001: 371), dok je u zavrnom stanju prve rotacije revolucije (tj. u oktobru 2011) spao na 40,1%.
Oba istraivanja pravne svesti koja je sproveo Beogradski centar za ljudska
prava predstavljala su, kao to je objanjeno u fusnoti 9, samo jedan deo ukupne
procene zatite ljudskih prava u SR Jugoslaviji, pri emu su preostala dva dela
inili ekspertski nalaz o nivou zatite kroz pravne akte i ekspertski nalaz o stanju
u samoj praksi (pre svega sudskoj). U oba sluaja, graani su bili kritiniji nego
eksperti: shodno ovim drugima, 1998. je nivo zatite ljudskih prava u pravnim
aktima bio 71,6%, a u praksi 43,2% (prosek sva tri parametra 51,9% 3 procenta
manje nego to je, po poslednjem istraivanju arlsa Hjumane, bio 1991. u SFRJ,
zemlji koja se raspadala u krvavom ratu), dok je 2000. bio 78,4% odnosno 59,9%
(prosek sva tri parametra 63,1%). Uzme li se u obzir da je izraunavanje raeno
prema metodologiji arlsa Hjumane, namenjenoj svim dravama na svetu (upor.
Humana, 1983: 7-12; Humana, 1986: 1-7; Humana, 1992: 3-10), shodno kojoj u
zemlji u kojoj je nivo zatite do 40% postoji manje ili vie sistematsko krenje
ljudskih prava, dok zadovoljavajua zatita zapoinje tek od 75%, moglo bi se
rei da su se graani i eksperti tek u poetnom stanju revolucije sloili oko
toga da je Srbija (odnosno SR Jugoslavija) zemlja u kojoj postoji slaba zatita
ljudskih prava. Pre toga, tj. za vreme starog reima, njihova miljenja su se razilazila: dok su eksperti i tada bili na stanovitu da zatita ljudskih prava postoji,
iako je slaba, graani su bili uvereni da je postojalo sistematsko krenje ljudskih
262

prava. Razmimoilaenje postaje razumljivije kada se uzme u obzir injenica da

su eksperti polazili od (meunarodnih i domaih) pozitivno-pravnih normi koje
reguliu ljudska prava, dok su graani rezonovali prevashodno jusnaturalistiki.
Svega jedna etvrtina ispitanika u istraivanju 1998. (22,3%) i 2000. (25,6%)
shvatala je ljudska prava u konstitucionalnom smislu (kojega su imali u vidu
eksperti), dok je broj jusnaturalista revolucija samo uveala: dok su pre nje oni
inili neto vie od treine (38,8%), neposredno nakon nje su dostigli skoro polovinu uzorka (46,7%). Iako ljudska prava nikada ne mogu da budu u potpunosti
konstitucionalizovana, zapravo tek konstitucionalizacija otkriva njihovu heterogenost i sloenost (upor. Molnar, 1994: 31 i dalje) i upuuje na krajnje mukotrpno
pregnue njihovog vaganja. No, na takva razmiljanja graani Srbije (ba kao ni
graani Crne Gore) nisu bili pripremljeni jer nisu znali ta uopte pie u Ustavu
(tj. ustavima) jer se niko nije potrudio da im to objasni i jer su, ak i da im je palo
na pamet da samoinicijativno proitaju ustavni tekst, i sami mogli da zakljue da
je on za njihove ivote sutinski nebitan.
To se dobro moglo videti iz jednog drugog KOL-istraivanja, posveenog
upravo stavovima graana prema ljudskim pravima, koje je bilo sprovedeno novembra 1996. na uzorku od 570 ispitanika sa teritorije cele Srbije osim Kosova
i Metohije. Proseno poznavanje ljudskih prava regulisanih Ustavom Srbije iz
1990. i Ustavom SR Jugoslavije iz 1992. bilo je vrlo nisko i iznosilo je 43,5%
(Biro et al., 1997: 215), tj. proseno je 43,5% ispitanika bilo u stanju da prui taan odgovor na 15 pitanja vezanih za aktuelnu ustavnu regulaciju ljudskih prava.
U pilot-istraivanju (koje je obuhvatalo 19 ljudskih prava) za ovo istraivanje,
sprovedenom na 100 studenata Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i 100 studenata pravnih fakulteta u Novom Sadu i Beogradu (u pitanju su bili studenti etvrte
godine, apsolventi i postdiplomci), ispitanici su pokazali jednako slab rezultat: na
postavljena pitanja u proseku je tano odgovorilo 43,4%, studenata Filozofskog
fakulteta i 61,6% studenata pravnih fakulteta (Biro i Molnar, 1996: 221)10. U
istraivanju sprovedenom na optoj populaciji, ispitanicima je bilo omogueno i
da izraze svoj stav o tome da li bi ista ta prava trebalo da vae u Srbiji i rezultati
dobijeni iz tog dela istraivanja bili su i najzanimljiviji: poto nisu znali ta pie
u Ustavu i nisu imali mnogo poverenja u reim (koji je u to vreme upravo pokrao
lokalne izbore), a smatrali su da bi pomenuta ljudska prava ipak trebalo da vae,
oni su se jednostavno o njima izjanjavali kao o jusnaturalistikim sadrajima
(Biro et al., 1997: 214). Sve to je reeno omoguava donoenje jednog vanog
zakljuka u pogledu ustavnog haosa koji je DOS u predizbornoj kampanji za
Pritom je struktura ovih rezultata bila posebno loa, s obzirom da svega 9%
ispitanika postie skor koji je iznad 75% znanja, a da ak 31% ima skor koji je ispod 50%
znanja! Nijedan ispitanik nije tano odgovorio na svih 19 pitanja (Biro i Molnar, 1996:
221).
10

263

izbore zakazane za 24. septembar 2000. obeavao da e otkloniti: odredbe o ljudskim pravima u kako je to Vojsilav Kotunica govorio u jednom ustavu bez
naroda su graanima nepoznate i nebitne i, kada ponu da se suoavaju sa haosom oko sebe, oni e se okrenuti prirodnom pravu, koje e im najbolje pomoi
da formuliu jednostavan i opterazumljiv osnov za osporavanje nosilaca vlasti,
drave pravne nita manje nego prerogativne pa i samog Ustava.
Vratimo li se sada rezultatima istraivanja iz 2011, videemo da je poveanje poverenja graana u zatitu ljudskih prava u Srbiji u poetnom stanju revolucije (52,5%) bilo samo privremena posledica erupcije smele nade da bi svrgavanje tiranije Slobodana Miloevia moglo pokrenuti krupnije promene, da bi se
u narednim godinama kako je postajalo sve jasnije da promena nee biti ono
vratilo na nivo koji je postojao u starom reimu: u poreenju sa 38,3% iz 1998,
40,1% iz 2011. deluje kao potvrda stagnacije koja ne dozvoljava da se dolazak na
vlast politikih partija iz DOS-a uopte dovede u vezu sa revolucijom ili barem
njenim poetkom. Te podatke mogue je, meutim, tumaiti i na drugaiji nain:
kao indikator, naime, da su ve krajem 2011. sazreli uslovi za razvlaivanje poslednjih ostataka DOS-a, za povratak na vlast politikih snaga koje su 5. oktobra
2000. bile na gubitnikoj strani i za okonanje prve revolucionarne rotacije (razlikovanje izmeu ustavotvorne i rotacione revolucije problematizovao sam na
vie mesta, a paradoksom da e u Srbiji upravo donoenje Mitrovdanskog ustava
biti jedan od najvanijih doprinosa rotacionom perpetuiranju umesto ustavotvornom okonanju revolucije bavio sam se u Molnar, 2008 i Molnar, 2010).
S ovim u vezi bilo je i pitanje kako ispitanici shvataju ljudska prava, odnosno u kojoj meri su se pomakli od isto jusnaturalistikog shvatanja ljudskih prava
ka konstitucionalnom. Na pitanja o poznavanju Ustava i o poznavanju ustavnih
odredbi o ljudskim pravima dobijeni su razliiti odgovori: dok 78,6% ispitanika
spremno priznaje da tek malo ili nimalo poznaje Ustav11, na pitanje o poznavanju
Iz podataka izloenih u tabelama 2. i 3. vidi se da je otprilike jedna petina ispitanika itala Ustav i da moe za sebe da kae da ga barem koliko-toliko poznaje. Ostale
etiri petine ispitanika za sebe priznaju da potpuno ili uglavnom nisu upoznati sa Ustavom i da se o ustavnim odredbama informiu iz sredstava masovnih komunikacija. U
prvoj grupi vanu ulogu igraju njihovo obrazovanje, mesto stanovanja i stranaka preferencija, poto dvostruko vie ispitanika koji su itali Ustav od proseka ima vie ili visoko
obrazovanje, ivi u Beogradu i ne eli da glasa ni za jednu politiku partiju (ili glasa
za ekstremno opozicioni SRS). Ovaj nalaz bi se mogao interpretirati tako da upuuje na
jednu tendenciju: vie obrazovanje i ivot u prestonici omoguavaju bolju upoznatost
sa ustavnim odredbama, dok bolja upoznatost sa ustavnim odredbama poveava distancu u odnosu na politike partije (pogotovo one vladajue). Ili, tanije, bolje poznavanje
Mitrovdanskog ustava dovodi do porasta kritike svesti o ustavnoj realnosti Srbije, koja
se onda okree i ka samim (vladajuim) politikim partijama koje se sa tom i takvom
ustavnom realnou mire. Ipak, kako pokazuje tabela 5, a delimino i tabele 1, 8. i 9, u
11

264

ustavnih odredbi o ljudskim pravima taj procenat se znaajno smanjuje (Tabela 4) 57,7% i dalje tvrdi da ne zna nita o njima, ali zato 42,2% odgovara da
ustavne odredbe o ljudskim pravima poznaje u manjoj (34,9%) ili veoj meri
(7,3%). Razlika se verovatno moe objasniti razlikom u vanosti koju ispitanici
pridaju ustavnim odredbama o ljudskim pravima i ostalim ustavnim odredbama
(tj. Ustavu kao takvom). Dok po pitanju vanosti koje ima poznavanje Ustava
meu ispitanicima vlada potpuna polarizacija (Tabela 5)12, vanost poznavanja
ustavnih odredbi o ljudskim pravima (kako mogu da ih zatite) istie uverljiva
veina od 73% ispitanika, pri emu jo dodatnih 10,2% smatra da e pravi znaaj
ljudskih prava doi do izraaja tek kada Srbija postane lanica Evropske unije
(Tabela 7)13. Meutim, na pitanje koje bi ustavne odredbe izdvojili kao znaajne
za Srbiju i njene graane (Tabela 8), ispitanici su se razvrstali u tri grupe: ubedljivo najvei deo (59,4%) je osporio da takve odredbe uopte postoje, jedan manji
broj (6,2%) nije znao da li postoje ili ne postoje, dok je samo preostala treina
celokupnoj problematici ocene znaaja poznavanja Ustava (a posebno odredbi o ljudskim pravima) presudnu ulogu ne igraju ni obrazovanje, ni mesto stanovanja, pa ak ni
stranaka preferencija (iako je razlika izmeu pristalica vladajuih i opozicionih stranaka
uvek u nekoj meri prisutna): oni samo izotravaju senzitivnost za ustavna pitanja, ali u
postojeoj, generalno veoma looj ustavnoj situaciji u Srbiji, ne mogu da u znaajnijoj
meri pokrenu graane da svoje vreme i energiju troe upoznajui se sa tim pitanjima i
produbljujui svoje znanje o njima.
12
Polovina ispitanika smatra da je ve u ovom momentu bitno poznavanje Ustava,
dok druga polovina to osporava, pri emu jedan manji deo u ovoj heterogenoj grupaciji
veruje da e Ustav postati bitan kada Srbija postane lan Evropske unije (6,9%), dok
drugi prihvata cinian stav da ni u jednoj zemlji (pa tako ni u Srbiji) nije bitno ta pie u
njenom ustavu (6,3%). Ako zanemarimo natprosenu zastupljenost glasaa SRS-a meu
onima koji smatraju da je poznavanje Ustava ve sada znaajno (64%), ne moe se rei
da dobijeni rezultati ukazuju na neku bitniju vezu sa parametrima na koje se u istraivanju
obraala panja.
13
Negde na sredini izmeu ove dve procene vanosti, ispitanici pozicioniraju
vanost koju bi Ustav trebalo da ima za nosioce vlasti (Tabela 6): dve treine istie da
nosioci vlasti moraju da poznaju Ustav kako bi znali koja su ljudska prava garantovana
graanima i shodno tome dokle seu njihova ovlaenja i nadlenosti. Meutim, s
druge strane, ak vie od etvrtine ispitanika odrie bilo kakav znaaj Ustava za nosioce
vlasti, bilo zato to je sam po sebi nepopravljivo lo (8,1%), bilo zato to su nosioci vlasti
nepopravljivo loi (20,8%; u ovoj grupi 3,9% ispitanika smatra da se vlast ne osvre na
Ustav ne samo u Srbiji, nego i u svim drugim zemljama). Kod ovih ispitanika dominira
stav da je politika u Srbiji trajno kontaminirana i da zato ni bavljenje Ustavom nema
neki vei znaaj. Daljih 7,1% ispitanika veruje da je postojee stanje u Srbiji loe i da
Ustav za nosioce vlasti nije bitan, ali da e se to promeniti kada Srbija postane lanica
Evropske unije. Sve u svemu, svaki trei ispitanik iznosi skepsu u znaaj Ustava za nosioce vlasti hic et nunc.

265

optirala za ljudska prava u celosti (8,4%), ili za neko pojedinano ljudsko pravo
(ukupno 25%)14. Iz distribucije odgovora na ovo pitanje moe se zakljuiti da se
dominantni trend da se o ustavnim odredbama negativno sudi ublaava sa porau
starosti, obrazovanja i vezanosti za politike partije (posebno za DS, LDP, SRS i
male stranke, pri emu vezivanje za DS i za male stranke povlai za sobom i veu
sklonost da se u pozitivne ustavne odredbe uvrsti ceo katalog ljudskih prava).
Iz svih ovih podataka, sumarno gledano, moe se pouzdano zakljuiti da za
graane Srbije ljudska prava imaju veliki znaaj (iako je to samo manjinu pokrenulo da se neto vie o njima informie u Ustavu i meritornije zasnuje svoj sud o
ustavnoj regulaciji u ovoj materiji) i da tema Ustava dobija na znaaju u meri u
kojoj oni dobijaju povoda da je percipiraju kao povezanu sa ljudskim pravima: kao
sredstvo poveanja nivoa zatite ljudskih prava pozitiviranjem i institucionalnom
zatitom. Do sada izneti podaci nedvosmisleno ukazuju na to da Mitrovdanski
ustav ne samo da u Srbiji ne vai kao nekakav drutveni ugovor koji su graani
zakljuili u cilju zatite ljudskih prava, nego ga oni opserviraju kao jedan dalek i
nepristupaan pravni akt koji nosioci vlasti svakako nisu doneli kako bi pospeili
zatitu prava graana. U svakom sluaju, predizbornom obeanju DOS-a iz 2000.
da e po dolasku na vlast otkloniti ustavni haos daleko najvei broj graana nije
mogao da prida neki poseban znaaj, s obzirom na to da za njih ni danas (a kamoli
2000. godine) Ustav sam po sebi nema neki vei znaaj. Ipak, neto drugaije
stvari stoje ako poemo od pretpostavke da su graani ovo predizborno obeanje
lidera DOS-a shvatili prevashodno kao obeanje da e se, po njihovom dolasku
na vlast, poveati nivo zatite njihovih ljudskih prava. Iz dosadanjeg izlaganja
proistie zakljuak da, iako tri etvrtine ispitanika poznavanje konstitucionalnih
ljudskih prava prepoznaje kao temeljnu pretpostavku njihove zatite, samo jedna
treina graana smatra da joj to zaista moe pomoi da svoja prava zatiti. Ta diskrepancija upuuje na to da je za graane kljuni problem zatita ljudskih prava,
koja je nemogua bez ustavnog pozitiviranja, ali se na njemu ne zavrava. Da bi,
drugim reima, ljudska prava bila zatiena, nije dovoljno da u Ustavu postoji dobar katalog u kojima e ona biti pobrojana i definisana, nego mora biti predvien
adekvatan institucionalni put kroz koji e graani moi da ih tite.
Taj zakljuak je taan, ali nije potpun, poto se za graane Srbije problem
svakako ne moe redukovati na zatitu inae odlino sastavljenog kataloga konstitucionalnih ljudskih prava. Razlog lei u tome to zatiti prethodi znanje da
konstitucionalna ljudska prava uopte postoje. ak i ako bi se pretpostavilo da
Ustav odlino pozitivira ljudska prava u svojim odredbama, neupoznatost graana sa tim odredbama jednako bi vodila ka tome da konstitucionalna ljudska prava
Pritom je u potonjoj grupi 12,9% ispitanika uspelo da nabroji jo poneku ustavnu odredbu koja se ne tie ljudskih prava, a samo 8,9% njih je izdvojilo ustavnu odredbu
o teritorijalnom integritetu Kosova i Metohije kao sastavnom delu Srbije.
14

266

ostanu gola prava (tj. mrtvo slovo na papiru koje sa realnim ivotom nema
nikakve veze), kao i u sluaju da postoje neodgovarajui mehanizmi njihove zatite. Kao i u istraivanjima Beogradskog centra za ljudska prava sa kraja poslednje dekade XX veka, ispitanici su i u ovom istraivanju pokazali da imaju svest
o tome da im pripadaju neka prava, ali najvei broj njih nije znao da li se ono to
oni podrazumevaju pod (jusnaturalistikim) ljudskim pravima zaista i nalazi
u Ustavu. A za nepoznavanje konstitucionalnih prava (ak i ako se pretpostavi
da ona postoje) graani su u najveem procentu (52,1%), kao to se moe videti
iz tabele 9, bili skloni da okrivljuju nosioce vlasti15. Iako u ovom istraivanju
nije merena autoritarnost ispitanika, na osnovu rezultata istraivanja sprovedenog 1996 koje je nedvosmisleno utvrdilo postojanje snane korelacije izmeu
autoritarnosti, obrazovanja i poznavanja ustavnih odredbi (ukljuujui tu i one
koje se odnose na ljudskih prava) (Biro et al., 1997: 217 i dalje)16 teko bi se
moglo pretpostaviti da ona ovde igra neku bitniju ulogu. Razlika izmeu najmanje i najvie obrazovanih po ovom pitanju nije dramatina (iznosi samo 13% i
mnogo je manja nego po pitanju upoznatosti sa Ustavom, gde dostie 42%), tako
da razlozi za poveanu sklonost optuivanju nosilaca vlasti za neinformisanje
graana o njihovim ljudskim pravima ne bi trebalo da se trae u autoritarizmu
manje obrazovanih ispitanika, nego u njihovoj ispravnoj opservaciji realnosti u
kojoj ljudska prava nisu na odgovarajui nain zatiena, u kojoj drava malo
toga ini da graane upozna sa pravima koja im deklarativno priznaje i u kojoj
oni manje obrazovani vie trpe, poto objektivno imaju manje mogunosti da
samostalno nadoknade ono to im drava bez sumnje uskrauje.
S druge strane, mora se voditi rauna i o tome da se problem ljudskih prava
u Srbiji prebrzo ne preseli iz domena (dobrih) normi u domen (loe) prakse. Iskazi graana pre sugeriu zakljuak da Srbija nije uspela da proe na kljunom testu
konstitucionalizma. Da bi ustav mogao biti konstitucija slobode jednog naroda
i da bi graani mogli da u njegovom katalogu ljudskih prava prepoznaju barem
U tabeli 8. vidi se, takoe, da jedna petina ispitanika principijelnu krivicu za
neinformisanost o konstitucionalnim ljudskim pravima prebacuje na nekog drugog (pre
svega na medije), dok je samo jedna etvrtina bila voljna da prizna da krivica za to lei na
njima samima.
16
U ovom istraivanju utvrena je veza izmeu autoritarnosti, niskog nivoa obrazovanja i, ne samo nepoznavanja ustavnih odredbi o ljudskim pravima, nego i prihvatanja
stavova kojima se osporavaju prava oveka, ili nastoji da se njihovo vaenje to vie
ogranii i/ili obesmisli. S druge strane, istraivanje sprovedeno 2011. potvrdilo je da postoji korelacija izmeu poznavanja ustavnih odredbi i obrazovanja (Tabele 2. i 4), ali da
formalno obrazovanje u koli i na fakultetu predstavlja manje neposredan izvor samih
saznanja o ustavnim odredbama (Tabela 3), a mnogo vie pretpostavku da se, na osnovu
steenih optih znanja o modernom drutvu, zapone sa boljim upoznavanjem ustavne
regulative (izmeu ostalog, i o ljudskim pravima) bez kojeg je ono nezamislivo.
15

267

glavninu vlastitih jusnaturalistikih predstava, oni moraju biti aktivni u njegovoj

izradi (ako je Ustav donet za njihovog ivota), ili biti ukljueni u mehanizme
edukacije koji e formirati njihov sud o njegovoj prihvatljivosti i, eventualno,
postojanju potrebe da se on menja (u celosti ili u pojedinim delovima). To je ono
to je u Srbiji do sada sasvim evidentno nedostojalo i to je veliki broj graana
opredelilo da na poslednje ostatke DOS-a na vlasti do 2012. ponu da gledaju na
slian nain kako su na Slobodana Miloevia gledali 2000. i da (ne)korienjem
svog birakog prava omogue povratak snaga starog reima na vlast.
Literatura:
Antoni, S. 2002. Zarobljena zemlja. Srbija za vlade Slobodana Miloevia. Beograd: Otkrovenje.
Beogradski centar za ljudska prava. 1999. Ljudska prava u Jugoslaviji 1998. Pravo i
praksa u Saveznoj Republici Jugoslaviji i meunarodni standardi ljudskih
prava. Beograd: Beogradski centar za ljudska prava.
Beogradski centar za ljudska prava. 2001. Ljudska prava u Jugoslaviji 2000. Pravo i
praksa u Saveznoj Republici Jugoslaviji i meunarodni standardi ljudskih
prava. Beograd: Beogradski centar za ljudska prava.
Beogradski centar za ljudska prava. 2002. Ljudska prava u Jugoslaviji 2001. Pravo i
praksa u Saveznoj Republici Jugoslaviji i meunarodni standardi ljudskih
prava, Beograd: Beogradski centar za ljudska prava
Biro, M. i A. Molnar. 1996. Znanje i sudovi studenata prava o ustavnim reenjima.
Glasnik Advokatske komore Vojvodine, god. 68, br. 6: 219-225.
Biro, M., A. Molnar i D. Popadi. 1997. Stavovi graana Srbije prema pravnoj
dravi. Sociologija, god. 39, br. 2: 207-221.
Fraenkel, E. 1974. Der Doppelstaat. Frankfurt am Main: Europische Verlagsanstalt.
Goati, V. 2001. Priroda poretka i oktobarski prevrat u Srbiji, u: Spasi, I. i M.
Suboti (ur.). R/Evolucija i poredak. O dinamici promena u Srbiji. Beograd: Institut za filozofiju i drutvenu teoriju.
Hamilton, A. 1981. No. 84. O odsustvu povelje o pravima u Ustavu, u: Hamilton, A.,
Dejms Medison i D. Dej. Federalistiki spisi. Beograd: Radnika tampa.
Humana, C. 1983. World Human Rights Guide. First Edition. London: Hutchinson
& Co.
Humana, C. 1986. World Human Rights Guide. Second Edition. London: Economist
Publications.
Humana, C.1992. World Human Rights Guide. Third Edition. New York; London:
Oxford University Press.
Mihailovi, S. 2012. Predizborna patologija. Esej o patologiji predizborja uoi urevdanskih Izbora 2012, u: Stojiljkovi, Z. (ur.). Zato glasam, kako gla-

268

sam, ako uopte glasam. Zbornik radova sa konferencije. Beograd: Friedrich Ebert Stiftung.
Molnar, A. 1994. Osnovna prava oveka i raspad Jugoslavije. Novi Sad: Visio Mundi Academic Press.
Molnar, A. 2008. Oprotaj od prosvetiteljske ideje ustavotvorne skuptine? O rotacionom kretanju revolucije u Srbiji 2000-2007. Beograd: Institut za filozofiju i socijalnu teoriju i Fabrika knjiga.
Molnar, A. 2010. Sunce mita i dugaka senka Karla mita. Ustavno zlopaenje Srbije
u prvoj dekadi 21. veka. Beograd: Institut za filozofiju i drutvenu teoriju;
Slubeni glasnik.
Podgrecki, A. et al. 1973. Knowledge and Opinion about Law. London: M. Robertson.
Spasi, I. 2011. Politiari kao apsolutni drugi: kako graani Srbije opisuju profesionalne politike delatnike, u: Podunavac, M. (ur.): Ustav i demokratija u
procesu transformacije, Beograd: Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka i Udruenje za politike nauke Srbije.
Sekelj, L. 2001. Prinudna demokratizacija kriminalizovane drave, u: Spasi, I.
i M. Suboti, (ur.). R/Evolucija i poredak. O dinamici promena u Srbiji.
Beograd: Institut za filozofiju i drutvenu teoriju.

269

DSS

SNS

SRS

DS

Via i visoka

Srednja

Osnovna i nie

>60

45 60

30 44

18 29

Muki

44

18

16

44,8 45

32,3 31

19,7 21

3,2

I da i ne

Sum +

Uglavnom da 17,2 18

2,5

Sum -

Da, u potpunosti

Ne znam

29

Uglavnom ne 29,2 30

34

15

16

18

32

47

34

13

15

17

36

44

27

17

19

21

30

47

28

19

18

22

31

43

29

14

16

20

25

48

27

21

17

19

33

47

33

14

20

22

44

33

20

13

22

23

43

34

27

16

21

17

60

43

17

15

18

26

51

35

16

10

19

28

31

41

12

29

1.056 507 549 207 254 292 302 299 583 174 147 41 182 29

enski

15,6 16

Uopte ne

14

14

29

57

45

12

31

LDP

Glasae na parlamentarnim izborima

Region

Vojvodina
Beograd

Nee glasati

Tip

25

26

44

29

11

18

14

16

35

48

29

18

18

20

34

42

28

13

13

19

25

52

26

26

20

22

32

44

26

18

18

21

35

39

25

14

13

15

28

57

40

16

17

19

33

45

31

14

17

21

31

45

26

18

33 123 362 107 239 533 284 619 437

SPS

Obrazovanje

Drugo

Starost
Bez odgovora

Pol
Centralna Srbija

Total

Grad

Tabela 1. Koliko se u Srbiji danas potuju ljudska prava?

Ostalo

270

271

DS

Via i visoka

Srednja

Osnovna i nie

>60

45 60

30 44

18 29

enski

Muki

17,1 21

4,3

3,3

1,0

Sum -

Delimino

Sum +

Prilino

Dosta dobro

32,9 38

78,6 73

Veoma malo

14

84

29

55

11

86

31

55

20

78

36

41

19

76

35

41

17

77

29

48

09

90

23

67

17

79

38

41

10

12

30

58

33

25

20

76

37

39

16

77

49

28

16

83

35

48

16

79

28

52

45,7 36

SRS

1.056 507 549 207 254 292 302 299 583 174 147 41 182 29

SNS

Uopte ne

DSS

29

71

32

39

31

LDP

Glasae na parlamentarnim izborima

Region
Vojvodina
Beograd

Nee glasati

Tip

27

71

32

39

17

80

35

45

15

79

32

47

17

78

21

57

25

70

33

37

14

83

34

49

17

78

31

47

17

78

33

45

17

79

32

47

33 123 362 107 239 533 284 619 437

SPS

Obrazovanje

Drugo

Starost
Bez odgovora

Pol

Centralna Srbija

Total

Grad

Tabela 2. Koliko ste upoznati sa odredbama Ustava?

Ostalo

DS

Via i visoka

Srednja

Osnovna i
nie

>60

45 60

30 44

18 29

enski

16

itao/la sam
Ustav jer
sam lino
12,0
eleo/la da
se upoznam
sa sadrajem

6,5

4,2

1,4

Posao koji
radim

U koli/na
fakultetu

Drugo

92

20

81

89

17

92

14

95

* Na pitanje je bilo mogue dati vie odgovora.

89

93

10

91

14

23

84

11

90

573 326 247 94 149 174 157 99 343 131 89

Muki

Iz medija
(TV, tampe, 90,0
itd)

SRS
4

14

86

30

SNS
2

99

95

DSS
11

16

78

14

29

95

19

LDP

Glasae na parlamentarnim izborima

10

96

20

SPS

Obrazovanje

Region
Vojvodina
Beograd

Nee glasati

Tip

12

84

14

88

23

90

22

90

93

12

85

15

89

92

67 193 46 152 271 151 342 232

Drugo

Starost
Bez odgovora

Pol
Centralna
Srbija

Total

Grad

Tabela 3. Iz kojih izvora ste se upoznali sa odredbama Ustava?*

Ostalo

272

273

DSS

SNS

SRS

DS

Via i visoka

Srednja

Osnovna
i nie

45 60

30 44

18 29

enski

Muki

10
0

0,4

Upoznat/a sam
veoma dobro

6,9

Upoznat/a sam
prilino
5

34,9 40 30 36 38 32 35

Znam poneto

57,7 51 65 60 57 58 57

30

68

5
1

18

20

35 42 43 61 35 52 32 39 31

60 40 49 34 62 45 48 54 62

694 350 344 128 192 199 176 148 414 133 106 31 121 19 26 19 90

>60

Znam da u Ustavu
pos-toji deo posveen
ljud-skim pravima, ali
ne znam nita vie o
tome

LDP

Glasae na parlamentarnim izborima

SPS

Obrazovanje
Drugo

Starost

27

64

212

Bez
odgovora

Pol

Region
Vojvodina
Beograd

Nee glasati

Tip

34

58

45

47

27

67

39 35

53 56

34

61

70 182 321 190 439 255

Centralna
Srbija

Total

Grad

Tabela 4. Koliko ste upoznati sa odredbama Ustava u kojima se govori o ljudskim pravima?

Ostalo

LDP

DSS

SNS

SRS

DS

Via i visoka

Srednja

45 60

30 44

enski

Muki

Region
Vojvodina
Beograd

>60

18 29

Tip

10

52

50,7 52 49 39 48 56 56

Veoma je vano, kako bi

znali koja prava imaju i
kakvo je ureenje drave
u kojoj ive

6,9

10

Sada nije mnogo vano,

ali e biti sve vie to
budemo blii Evropskoj
uniji

21

Nije mnogo vano jer graani Srbije nemaju mnogo 20,6 18 23 27 21 18 18

koristi od Ustava

14

15,4 17 14 19 16 13 14

Uopte nije vano jer

u Srbiji ionako niko ne
potuje Ustav

6,3

10

30 11

24 20 27 15 22

16

48 56 59 64 44 55 28 51 59

20 21 16

17 12 13 12 20 12 15

50

20

15

44 46

24 27

24 16

52

17

16

52 49 53

22 21 20

13 16 15

1.056 507 549 207 254 292 302 299 583 174 147 41 182 29 31 33 123 362 107 239 533 284 619 437

Osnovna i
nie

Uopte nije vano jer se

ni u jednoj zemlji ne vodi
rauna o tome ta pie u
Ustavu

SPS

Glasae na parlamentarnim izborima

Drugo

Obrazovanje
Bez odgovora

Starost
Nee glasati

Pol
Centralna
Srbija

Total

Grad

Tabela 5. Koliko je vano da graani Srbije budu upoznati sa odredbama Ustava?

Ostalo

274

275

45 60

30 44

18 29

enski

Muki

Sada nije mnogo vano, ali

e biti sve vie to budemo 7,1
blii Evropskoj uniji
7

63,9 62 66 59 64 66 66

8,1

58

Nije mnogo vano jer je

Ustav lo i ne moe ni da
organizuje, ni da ogranii
vlast

22

Uopte nije vano jer vlast

u Srbiji ionako ne potuje 16,9 18 16 21 15 15 17
Ustav

3,9

Veoma je vano, kako bi

znali koja prava imaju
graani i koja su njihova
ovlaenja i nadlenosti u
organizaciji i podeli vlasti

Drugo

SPS

LDP

DSS

SNS

SRS

Glasae na izborima za parlament

Region
Vojvodina

Beograd

Nee glasati

DS

Tip

10

10

10

12 11

23 11

11

65 71 73 71 56 61 58 75 71

16 10 11 12 24 17

63

19

55 64

14 11

18 18

63

17

66 65 62

15 16 18

1.056 507 549 207 254 292 302 299 583 174 147 41 182 29 31 33 123 362 107 239 533 284 619 437

>60
Osnovna i
nie
Srednja
5

Uopte nije vano jer vlast

ni u jednoj zemlji ne vodi
rauna o tome ta pie u
Ustavu

Obrazovanje
Via i visoka

Starost
Neodluanodbija

Pol
Centralna
Srbija

Total

Grad

Tabela 6. Koliko je vano da nosioci vlasti budu upoznati sa odredbama Ustava?

Ostalo

Beograd

Nee glasati

LDP

DSS

SNS

SRS

DS

Via i visoka

Srednja

Osnovna i
nie

45 60

30 44

18 29

enski

Muki

Region

Tip

2
7

* Na pitanje je bilo mogue dati vie odgovora.

6,2

Odredba o Kosovu i Metohiji kao neodvojivom delu 6,5

Srbije

Ne zna

Odredba o suverenitetu i teri2,4

torijalnom integritetu Srbije

59,4 56 63 72 53 59 57

3,0

Odredbe o dravnom ureenju, simbolima i nadlenostima dravnih organa

11

Nijedna ustavna odredba

nema znaaj za graane
Srbije

Odredba Srbije kao drave

1,0
Srba i svih njenih graana

25,0 14 22 17 13 27 27

Odredbe o pojedinanim
ljudskim pravima

11

8,4

66

20

60

23

45

39

12

12

15

10

12 14 11

10 12

11

47 44 62 61 42 63 39

30 30 21 15 39 12 45

13 10

71

23

63 55

28 31

63

19

57 57 63

22 28 20

11

1.056 507 549 207 254 292 302 299 583 174 147 41 182 29 31 33 123 362 107 239 533 284 619 437

>60

Odredbe o ljudskim pravima u celosti

SPS

Glasae na izborima za parlament

Drugo

Obrazovanje
Neodluanodbija

Starost
Centralna
Srbija

Pol

Grad

Total

Vojvodina

Tabela 7. Moete li da navedete neku odredbu Ustava koju smatrate posebno vanom za Srbiju i njene graane, bez obzira da li se sa
tim slaete ili ne slaete?*

Ostalo

276

277

DSS

SNS

SRS

Via i visoka

Srednja

Osnovna i
nie

30 44

enski

Muki

Region
Vojvodina
Beograd

Nee glasati

DS

>60

18 29

Tip

2,7

Ne znam

73,0 72 74 69 74 74 73

Veoma je vano, kako

bi graani znali koja
prava imaju i kako
mogu da ih zatite

14,1 15 13 16 12 13 15

69

19

10 10

74 76 79 78 67 69 88 83 82

10 23 21

11 15 14 11

14

72

14

61 71

16 17

21 12

75

13

72 74 72

11 12 08

17 12 17

1.056 507 549 207 254 292 302 299 583 174 147 41 182 29 31 33 123 362 107 239 533 284 619 437

45 60

Sada nije mnogo vano,

ali e biti sve vie to
10,2 10 10 12 10 10
budemo blii Evropskoj
uniji

Uopte nije vano jer

u Srbiji ionako niko ne
potuje Ustav

LDP

Glasae na parlamentarnim izborima

SPS

Obrazovanje
Drugo

Starost
Bez odgovora

Pol

Centralna
Srbija

Total

Grad

Tabela 8. Koliko je vano da graani budu upoznati sa ljudskim pravima garantovanim Ustavom?

Ostalo

SPS

LDP

DSS

SNS

SRS

DS

Via i visoka

Srednja

Osnovna i nie

>60

45 60

30 44

18 29

enski

Muki

Region

Tip

Total

2
3

2
2

2
3

1
4

2,5

Ne znam

1,5

100%

26 11 18 18 25 16 14 17 18

Drugo

18 17 19 19 16 16 16 18 19 19

17,3

Mediji jer ne posveuju dovoljno panje toj temi

20 25

25 28 26 26 30 23 21 28 31 35 31 17 34 50 30 29 23 28 31 23 29 29 23

Sami graani jer nisu zainteresovani da se bolje upoznaju 26,5

sa svojim pravima
6

53 52 51 50 50 57 59 51 46 45 64 58 41 33 44 56 53 51 42 55 54 50 55

1.056 507 549 207 254 292 302 299 583 174 147 41 182 29 31 33 123 362 107 239 533 284 619 437

Drugo

52,1

Drava/vlast jer ne informie

dovoljno graane

Bez odgovora

Glasae na parlamentarnim izborima

Nee glasati

Obrazovanje

Beograd

Starost

Centralna Srbija

Pol

Vojvodina

Total

Grad

Tabela 9. Ko je najodgovorniji to graani nisu bolje upoznati sa ljudskim pravima koja garantuje Ustav?

Ostalo

278

IV
KULTURNE I VREDNOSNE
PROMENE

279

280

Mladen Lazi
Jelena Pei
Univerzitet u Beogradu, Srbija
Filozofski fakultet

DRUTVENE PROMENE I PROMENE VREDNOSNIH

ORIJENTACIJA PRIPADNIKA OSNOVNIH KLASA U SRBIJI
SOCIAL CHANGES AND CHANGES IN VALUE ORIENTATIONS
OF MEMBERS OF BASIC CLASSES IN SERBIA
Summary
Findings of a survey of value orientations among members of
basic social classes especially of the middle class which took place
in Serbia in 1989, 2003 and 2012 are analyzed in the paper. The analysis rests on the idea that constitutive conditions on the basis of which
social classes are structured have been changed during the systemic
transformation of the socialist mode of societal reproduction into the
capitalist one. The changes include groups composition and structure,
recruitment patterns, inter-group relations and value orientations.
The concept of normative-value dissonance is used as a tool for
systematic research of value changes and their interrelations with structural changes. Two pairs of mutually opposing value orientations are
analyzed: political liberalism vs. authoritarian collectivism within the
political subsystem and market liberalism vs. redistributive statism within the economic subsystem. In this way it is possible to discover in
what way the distribution of confronted values dominant in two basically different social orders, socialist and capitalist has been changed
among members of basic classes, and especially among the members of
the middle class which are the main mediators of value orientations.

Uvod
Iako su u savremenoj drutvenoj nauci svi kljuni pojmovi na kojima e se
zasnivati analiza u ovom tekstu kontroverzni postsocijalistika transformacija
281

(zavren proces?), klasa (prevazien koncept, ako je ikada i bio relevantan?1),

vrednosti (postoji li neko ire prihvatljivo odreenje pojma koje nije cirkularno?2)
mi se njima neemo opirnije baviti, zbog nedostatka prostora, ali i zato to smo
o ovim temama opirnije pisali na drugim mestima3. Oslanjajui se na raniju
argumentaciju, jednostavno emo apodiktiki tvrditi. Pre svega, kada je o transformaciji u Srbiji re, znaajno (decenijsko) kanjenje sistemskih promena ini
analizu samog tog procesa promena ne samo istorijski, ve i aktuelno relevantnom (o blokiranoj, a zatim ubrzanoj kapitalistikoj transformaciji u Srbiji, vidi
u Lazi, prir., 2000. i Lazi, 2011).
Postavi li se pitanje o analitikoj vrednosti pojma klase, moe se odgovoriti
da je ranije detaljno pokazivano kako kompleksnije odreenje pojma ini njegovu heuristiku vrednost u teorijskim, ali i empirijskim (istorijskim i sociolokim)
istraivanjima, nesumnjivom. U poetnom, najoptijem analitikom okviru, ovo
odreenje klase polazi od uloge koju drutvena grupa ima u reprodukciji datog
naina proizvodnje drutvenog ivota, te na njemu zasnovanog specifinog sistema drutvenih odnosa. S obzirom na tu ulogu, klase se pojavljuju kao meusobno suprotstavljene u pogledu kontrole nad resursima neophodnim za odreenu
reprodukciju naina proizvodnje/sistema odnosa, a to su ekonomski, organizacijski i kulturni resursi (nuni za materijalnu proizvodnju, drutvenu regulaciju i
sistemsku integraciju). U daljem izvoenju/konkretizaciji, ova relaciona odredba
dopunjava se hijerarhijskom, zasnovanom na nejednakoj kontroli pomenutih resursa koje pojedini delovi klasa slojevi imaju, to, na konkretno-empirijskom
planu, najzad, dovodi do nejednakih ivotnih izgleda pojedinaca koji pripadaju
razliitim klasama/slojevima (vidi detaljnije i preciznije u Lazi, 2011: 18-53).
U sklopu ovog teksta, trebalo bi imati na umu da takav pristup znai i to da istraivanje postsocijalistike transformacije podrazumeva proces sutinskog preobraaja kako osnove na kojoj poivaju klasni odnosi, tako i naina konstituisanja
samih klasa.
Najzad, u vezi s vrednostima, neophodne su sledee napomene. Mi odreenju vrednosti pristupamo istorijski-strukturalno, preko dva njihova izvorita: dominantnog naina proizvodnje drutva (odnosno vladajueg sistema drutvenih
1
O debatama o upotrebljivosti koncepta klase i klasne analize, videti u: Crompton, 1993; Crompton et al., 2000; Pakulski & Waters, 1996; Grusky et al., 2001; Wright,
ed., 2005; Lareau & Conley, eds., 2008.
2
Kao primer cirkularnog odreenja vrednosti su ono to ljudi cene moe se
uzeti ono iz Meunarodne enciklopedije drutvenih nauka (IESS, 1968) i slino, koje
koristi Ronald Inglehart u svojim studijama (vidi: Inglehart, 1997; Inglehart et al., 2001;
Inglehart & Welzel, 2005).
3
Vidi poetna odreenja u Lazic and Cvejic, 2007 i Lazic and Cvejic, 2011, a
razvijenija u Lazi, 2011 i Lazi, 2013.

282

odnosa) i nataloenog istorijskog iskustva (dugog trajanja). U odnosu na prvi

okvir, vrednosti su podreene osnovnim ciljevima vladajueg oblika drutvenih
odnosa. Njegove konstitutivne pretpostavke iskazuju se kao poeljni obrasci
drutvenog miljenja i delanja (uvreni obavezujuim normama, koje sankcioniu krenje tih obrazaca). S druge istorijske strane, drutvenost kao antropoloki preduslov ljudske reprodukcije namee neke pooptive obrasce delanja
i miljenja, nune za dugoroan opstanak ljudske zajednice, koji se postepeno
kristalizuju tokom istorije. Tako se vrednosti pojavljuju i u optijem obliku, u
dugom (transsistemskom) trajanju. Naravno, izmeu ove dve osnove uspostavlja se reciproan odnos (meusobnog uslovljavanja): opte, istorijski formirane
vrednosti, saobraavaju se konkretno-istorijskim, dominantnim odnosima, kao
to se i ciljevi reprodukcije vladajuih odnosa nastoje izraziti u najoptijim (univerzalizujuim) kategorijama (Lazi, 2013).
Za izuavanje vrednosnih promena u problemskim okvirima sistemske
transformacije, kljuno je dalje dinamizovanje pomenutih poetnih odredbi. Ono
se postie uvoenjem pojma normativno-vrednosne disonance. Naime, ako su
vrednosti bitno odreene vladajuim sistemom odnosa i uvrene normama,
onda promena sistema i na njemu zasnovanih normi, a pod pretpostavkom relativno sporije promene individualno i kolektivno interiorizovanih vrednosti (Dahrendorf, 1990), vodi do (vie ili manje privremene) nesaglasnosti izmeu normi
i vrednosti. U tim okolnostima istovremenog postojanja novog normativnog sistema koji zauzima dominantno mesto i njemu odgovarajuih novih vrednosti,
koje se tek ukorenjuju na irem planu, kao i vrednosti preivelih iz prethodeeg poretka, kod velikog broja pojedinaca, pa i irih drutvenih grupa, dolazi do
manje ili vie izraenog nesklada izmeu prisilnih pravila kojima je podvrgnuto
njihovo delanje (nove norme) i poeljnih ciljeva i naina delanja (stare vrednosti). Tu nesaglasnost zovemo normativno-vrednosnom disonancom (vidi vie u
Lazic and Cvejic, 2007; Lazi, 2013). I zatim, na konkretnijem nivou analize,
drutveni sistemi, a pre svega kapitalistiki, pokazuju se kao unutranje promenljivi (tzv. faze akumulacije u kapitalizmu), to znai da su i norme kojima su odnosi regulisani takoe promenljive. Stoga, pored nesaglasnosti izmeu vrednosti
i normi koja se javlja u sluaju promene sistema drutvenih odnosa (sistemska
disonanca), postoji i nesaglasnost koja je proizvod unutarsistemske dinamike, a
nju emo zvati pojavno-istorijskom (unutarsistemskom) normativno-vrednosnom
disonancom. Najzad, moe se pretpostaviti da je sistemska disonanca najizraenija u sledeim uslovima: radikalne krize postojeeg drutvenog poretka, kada je,
uz dotadanji, ve iroko prisutan i novi oblik proizvodnje drutvenog ivota, uz
grupe i odnose karakteristine za njega (koje uobliavaju nove vrednosti i tendencijski postavljaju nove norme; uslovno, ovaj tip disonance nazivaemo progresivno usmerenim); kao i neposredno nakon sloma starog poretka, kada nove norme
283

i pogotovo vrednosti nisu u celini istisnule ranije postojee oblike (a koji onda
predstavljaju retrogradno usmerenu disonancu4).

Istraivake hipoteze
Poto e se u tekstu analizirati vrednosne orijentacije osnovnih drutvenih
grupa (klasa), s obzirom na njihov odnos prema dominantnom (i alternativnom)
normativnom poretku, i to u tri kritina istorijska perioda: pred sam slom socijalistikog sistema (1989. godine), u vreme kada je novi kapitalistiki poredak
poeo da dobija vre uporite (2003. godine) i u periodu duboke (svetske, pa
ak i svetsko-istorijske) krize dosadanjeg neoliberalnog oblika kapitalistike
akumulacije (2012. godine), mrea istraivakih hipoteza oigledno bi morala
biti izrazito sloena. S druge strane, poto su mnoge teme relevantne za prve dve
istorijske epizode ve ire analizirane u ranijim tekstovima (vidi naroito Lazi,
2011), ovde se prethodnim nalazima mogu dodati samo neki argumenti koji se
odnose na preduslove formiranja vrednosnih orijentacija osnovnih klasa (a posebno srednje klase i njenih slojeva) u poslednjem periodu.
Ranije smo pretpostavili, i za to je naena empirijska potvrda, da je pred
slom socijalizma na ovim prostorima sistemska normativno-vrednosna disonanca
bila veoma izraena, i to tako to su u drutvu, jo uvek regulisanom komandnim
normama, liberalne vrednosti sa Zapada u uslovima otvorenosti granica, karakteristinim za jugoslovenski socijalizam bile iroko prisutne. Prihvatanje
takvih vrednosti bilo je posebno naglaeno meu pripadnicima srednje klase (i
njenog strunjakog sloja), ime se moe objasniti iroko (pa i odluujue) njihovo uee u masovnom pokretu koji je doveo do ruenja vladajueg poretka.
Ali je ono bilo znaajno prisutno i meu pripadnicima vladajue grupacije, to
smo povezivali s njenim neoekivano slabim otporom sistemskim promenama
(Lazi, 2011). Bilo je pretpostavljeno i da e promena naina proizvodnje drutva uz uspostavljanje novog normativnog poretka, izvedenog iz kapitalistikog
naina proizvodnje dovesti do smanjivanja sistemske disonance, u tom smislu
to e se ranije usvojene liberalne vrednosti (u okviru ekonomskog i politikog
podsistema) potpunije uskladiti s novim sistemskim zahtevima (normama). Istraivaki podaci iz 2003. godine su, meutim, samo delimino potvrdili tu hipotezu. Pokazalo se, naime, da je uz ire prihvatanje liberalnih vrednosti u okvirima
politikog podsistema (politiki pluralizam, predstavnika demokratija i sl), znatna normativno-vrednosna disonanca ostala na podruju ekonomskog podsistema
(utvreno je da je veliki broj pripadnika svih drutvenih grupacija ukljuujui
Termini progresivno i retrogradno nemaju ovde vrednosnu konotaciju, ve
oznaavaju vremensku orijentaciju na osi prolo/nastajue.
4

284

pripadnike srednjih slojeva zadrao redistributivne vrednosti, karakteristine za

socijalizam, istovremeno s prihvatanjem nekih liberalnih vrednosti; vidi u Lazic
and Cvejic, 2011). Iz analize tada nije izvuen zakljuak da se sistemska normativno-vrednosna disonanca zadrala, prvenstveno, kao privremena posledica
kratkog vremena tokom kojeg se kapitalizam reprodukovao u Srbiji (zbog desetogodinje blokirane transformacije devedesetih godina) ve da se, moda, moe
govoriti i o inertnom kontinuitetu dravnog intervencionizma, karakteristinom
za celokupnu (dakle i predsocijalistiku) istoriju moderne Srbije, koji bi stoga
mogao da predstavlja snanu dugoronu prepreku za dalje strukturalne drutveno-ekonomske promene. Takva tendencija mogla je da dobije dodatni podsticaj
skoranjim promenama dominantne neoliberalne paradigme kapitalistikog normativnog i vrednosnog poretka (kao posledice globalne ekonomske krize), prema
kojima se drava (ili neki novi naddravni akter) pomera s poloaja (prvenstveno) regulatornog ekonomskog inioca na poloaj izrazito aktivnog intervencionistikog inioca.
S obzirom na prethodne nalaze (i na njima zasnovane zakljuke), s jedne
strane, i dalji istorijski razvoj (produbljivanje svetske ekonomske krize i jaanje
elemenata dravno/naddravne intervencionistike paradigme pri emu su oba
ova elementa snano prisutna u Srbiji), s druge strane, moe se oekivati da empirijski nalazi iz 2012. godine pokau prisustvo ambivalentnih vrednosnih orijentacija u podruju ekonomske regulacije kod pripadnika svih drutvenih grupacija
(ukljuujui srednju klasu). Ako, meutim, uzmemo u obzir i ono to je prethodno
reeno o dva istorijska nivoa analize normativno-vrednosne disonance, jednom
koji se odvija u okvirima osnovnih odnosa datog sistema i drugom, koji zahvata promenljive konkretno-istorijske oblike tih odnosa, navedena hipoteza moe
se dodatno specifikovati. Naime, poto fundamentalna promena kapitalistikog
naina proizvodnje drutva (njegovih osnovnih reprodukcijskih obrazaca: privatnog vlasnitva, trine ekonomije, politikog pluralizma i sl) jo uvek ne predstavlja delatni cilj nijednog u neki novi nain proizvodnje ukorenjenog znaajnog
drutvenog aktera, tako da aktuelna kriza postavlja kao (vidljiv) istorijski zadatak
pokuaj (unutarsistemske) promene datog istorijskog oblika trine regulacije (ali
i politike! dravne u naddravnu), mora se analitiki imati u vidu prethodno
uvedeno razlikovanje izmeu sistemske i pojavno-istorijske normativno-vrednosne disonance. Ukratko, poto je opte prihvatanje kapitalistikog poretka u
Srbiji danas, po svoj prilici, sve izraenije, mogu se oekivati: a. dalje opadanje
sistemske disonance (odnosno, rastue prihvatanje onih vrednosti koje podravaju opti politiki i ekonomski liberalizam: normalizovanje univerzalne trine
ekonomije i nepovredivost privatnog vlasnitva, podrka viestranakom politikom takmienju i sl); ali i b. neizvesne promene pojavno-istorijske disonance,
zbog produbljivanja ekonomske krize i pogoravanja materijalnog poloaja iro285

kih slojeva stanovnitva (ukljuujui i znaajni deo pripadnika srednje klase), u

vidu mogueg opstajavanja ili, ak, rasta prihvatanja odreenih redistribucionih
vrednosti: podravanje dravnog intervencionizma na podrujima na kojima kriza pogaa osnovne ivotne preduslove stanovnitva: zapoljavanje, zarade, ekonomske nejednakosti, itd.
Moe se, takoe, pretpostaviti i da pored opteg jaanja kapitalistikog oblika reprodukcije drutva i krize njegovog aktuelnog istorijskog (neoliberalnog) oblika na promene u jaini i smeru normativno-vrednosne disonance u Srbiji utiu i varijanta kapitalistikog poretka u naoj zemlji, kao
i specifine manifestacije njegove sadanje krize. Naime, donedavna tendencija apsolutnog i relativnog poboljavanja ekonomskog poloaja veeg dela
srednje klase i sve vea mogunost njenih pripadnika da meugeneracijski
sauvaju klasni poloaj (ili ga unaprede),5 bez sumnje je morala da utie na to
da oni ire podravaju i nove dominantne vrednosne orijentacije6. Meutim,
skoranje pogoravanje ekonomskog poloaja kao posledica akutne ekonomske krize i neizvesnost koja prati oekivanja od buduih promena, moe pripadnike ove klase uiniti otvorenijim i prema alternativnim (redistributivnim)
vrednostima7. Iz tog razloga e se u tekstu (vrlo sumarno) ispitati u kom se
pravcu sada kreu ovi objektivni uslovi reprodukcije poloaja pripadnika
srednje klase (njihov materijalni poloaj i meugeneracijska pokretljivost), u
poreenju s prethodnim periodom.

Podaci i metodologija
Kada je re o operacionalizaciji temeljnog analitikog pojma klase,
posebno s obzirom na uslove sistemskih promena tokom procesa postsocijalistike transformacije (koja uslovljava i restrukturisanje svih osnovnih
klasa), ovde emo se oslanjati na analize koje su ranije detaljno razvija5
O ovim procesima u postsocijalistikim zemljama vidi vie u Domansky, 2000;
Mateju, 1998; Mateju & Kreidl, 1998.
6
Ta uloga irenja dominantnih drutvenih vrednosti je i osnovni razlog zbog
kojeg se promenama vrednosnih orijentacija ove grupe u tekstu posveuje posebna
panja.
7
Jasno je da se, zbog prostornih ogranienja, ovde mora znaajno skratiti spisak
moguih (i relevantnih) istraivakih hipoteza. Na primer, moglo bi se osnovano pretpostaviti da drutveno poreklo pripadnika razliitih grupa (to da li su meugeneracijski
regrutovani iz niih grupacija, ili su im roditelji i sami pripadali istoj grupi) znaajno utie
na njihove vrednosne orijentacije (inei one koji su bili uzlazno pokretljivi sklonijim da
prihvate novi vrednosni sistem i sl).

286

ne (vidi Lazi, 2011). Koristie se petolana i sedmolana klasna shema

osnovnih drutvenih grupa (vidi nie), a posebno e se ispitivati promene
vrednosnih orijentacija slojeva srednje klase (detaljnije e o operacionalizaciji ovog pojma biti rei u odgovarajuem odeljku). Podaci na kojima
e se zasnivati analiza prikupljani su u tri istraivanja: 1989, 2003. i 2012.
godine. U prvom sluaju radilo se o projektu Promene u klasnoj strukturi
i pokretljivosti u SFRJ, na nacionalno reprezentativnom uzorku koji je u
Srbiji brojao 3.600 ispitanika (vidi Lazic and Cvejic, 2007). Podaci iz 2003.
godine prikupljani su u okviru projekta South-East European Social Survey (SEESSP), na nacionalno reprezentativnom uzorku od 2.997 ispitanika
(vidi osnovne podatke o projektu i metodologiji u Simkus, 2007). Podaci
za 2012. godinu dobijeni su tokom rada na projektu Izazovi nove drutvene
integracije u Srbiji koncepti i akteri. U okvirima ukupnog reprezentativnog uzorka odraslog stanovnitva u Srbiji (2.500 ispitanika), za sadanju
analizu izabran je manji uzorak ekonomski aktivnog stanovnitva, od 1.464
ispitanika (iskljueni su penzioneri, poto je analiza podataka pokazala da
njihov status znaajno utie na ekonomski poloaj ispitanika i na njegove/
njene vrednosne orijentacije, menjajui klasne determinante obeleja koja
ine sredinje kategorije ovog rada).
U tekstu e se analizirati prihvaenost dva para uzajamno suprotstavljenih vrednosti. Vrednosti karakteristine za politiki podsistem analizirae se na
osnovu rasprostranjenosti politikog liberalizma nasuprot autoritarnom kolektivizmu, a vrednosti unutar ekonomskog podsistema razmatrae se preko stepena
prihvaenosti trinog liberalizma naspram redistributivnom etatizmu. Na taj nain su konfrontirane dominantne vrednosti dva sutinski razliita institucionalnonormativna poretka, kapitalizma i socijalizma. U analizama podataka iz 2003. i
2012. godine bie mogue koristiti pouzdanije indikatore pomenutih vrednosnih
orijentacija, standardizovane faktorske skorove, sainjene na osnovu nekoliko
empirijskih iskaza. To, meutim, nee biti mogue pri poreenju rezultata iz
1989. godine s kasnijim nalazima, poto su samo dva pitanja iz upitnika korienog te godine za svaku vrednosnu orijentaciju bila ponovljena i u kasnijim istraivanjima8. Stoga e ova analiza morati da ostane relativno nerazvijena.
Empirijski iskazi (pitanja) u analizi uvek su svrstani tako da vei skor izraava
liberalnije vrednosti.

Re je o pitanjima: a. za politiki liberalizam/autoritarni kolektivizam: 1. Potpuna sloboda govora danas vodi u dezorganizaciju drutva i 2. Sudstvo u krajnjoj liniji
mora da slui vlasti; i b. za ekonomski liberalizam/redistributivni etatizam: 1. Interesi
kolektiva uvek moraju biti vaniji od interesa pojedinca i 2. to vlada manje intervenie
u ekonomiji to bolje za Srbiju.
8

287

Strukturalne promene klasnog poloaja:

materijalni poloaj i obrasci regrutacije
Reeno je da sistemske promene, menjajui osnovu za reprodukciju klasnih
odnosa, menjaju i karakter samih klasa, a to, uz objektivne pretpostavke njihovog utemeljenja, znai i oblike njihove svesti, ukljuujui vrednosne orijentacije.
Ovde se polazi (pojednostavljeno reeno, za ire izvoenje vidi Lazi, 2011) od
hipoteze da poloaj u klasnoj reprodukciji odreuje osnovne interese drutvene
grupe (ouvanje povlaenog, odnosno promena potinjenog poloaja), a oni dalje uslovljavaju pravce delanja i horizonte tumaenja stvarnosti: nain percepcije,
pre svega karaktera drutvenih odnosa, kao i drugih drutvenih grupa, poeljne
ciljeve grupnih i individualnih delanja, vrednosti i sl. (sve to, naravno, uz jo
jednu korektivnu! pretpostavku, o postojanju kulturne hegemonije vladajue
drutvene grupe, koja namee idejni okvir za tumaenje drutvene stvarnosti).9
Da bi se, dakle, celovitije razmotrili nalazi o vrednosnim promenama, potrebno
je stei barem sumarni uvid i u to kakve se promene tokom sistemske transformacije u Srbiji dogaaju u oblastima u kojima se formiraju ekonomski interesi
osnovnih klasa, a ovde se na prvom mestu misli na promene vezane za materijalni
poloaj njihovih pripadnika, kao i za njihovo meugeneracijsko obnavljanje.
Za analizu empirijskih podataka o materijalnom poloaju pripadnika razliitih klasa korien je sloeni indeks kojim se nalazi prikazuju na jedinstvenoj
skali10. Indeks ukljuuje vei broj indikatora kojima su mereni: prihodi domainstva; novano izraena vrednost imovine kue/stana, drugih nekretnina, trajnih
potronih dobara; opremljenost stana; trokovi letovanja; itd). S obzirom na to da
je o promenama tog poloaja u periodu 1989-2003. godina detaljno izvetavano
(Lazi, 2011), sada e se rekapitulisati samo najvaniji nalazi. Pre svega, utvreno je da je u poslednjem periodu socijalistikog poretka, kao i na poetku ubrzane
postsocijalistike transformacije, postojala znaajna razlika izmeu materijalnog
U odnosu na danas popularnu teoriju racionalnog izbora, moe se rei da je sama
logika racionalnosti konstituisana/konstruisana na osnovu pomenute kulturne hegemonije, u tom smislu to se racionalnim smatra ono to doprinosi reprodukciji vladajueg
drutvenog odnosa. Racionalan izbor, dakle, sledi one ciljeve i sredstva delanja koji
omoguavaju reprodukciju postojeeg drutvenog poretka, odnosno vladajuih odnosa.
10
Ovde se koristi shema koja ukljuuje sedam drutvenih klasa i slojeva: 1. vladajuu klasu (politiku elitu, direktore i krupne preduzetnike), 2. nie rukovodioce i srednje
i sitne preduzetnike, 3. strunjake, 4. slubenike i tehniare (sa srednjim obrazovanjem),
5. KV radnike, 6. NKV radnike, 7. poljoprivrednike. Slojevi 2. i 3. saimaju se u srednju
klasu, 4, 5. i 6. u radniku klasu, s tim to se u nekim analizama sloj 4. tretira samostalno,
kao meusloj izmeu srednje i radnike klase. Vidi vie o ovim grupisanjima u Lazi,
2011.
9

288

poloaja osnovnih klasa: vladajue, srednje i radnitva (poloaj poljoprivrednika

uglavnom je pratio poloaj NKV radnika). Tokom ovog celokupnog perioda poloaj pojedinanih slojeva nelinearno se menjao. Tako je poloaj preduzetnike
elite bio konstantno u usponu, poloaj politike elite je varirao, poloaj NKV
radnika bio je trajno izrazito nizak, itd. Kada je o srednjoj klasi re, slojevi koji
je ine proli su kroz znatno restrukturisanje: materijalni poloaj sitnih preduzetnika prvo je doiveo uspon, a zatim relativan pad, dok se kod strunjaka i niih
rukovodilaca kretao suprotnim smerom, tako da su se na kraju (2003) svi ti slojevi meusobno pribliili.
Da bi se utvrdilo da li je proces daljeg ukorenjivanja kapitalistikog oblika
drutvene reprodukcije, praen od 2008. godine snanom (svetskom i lokalnom)
ekonomskom krizom, doveo do daljih promena u karakteru i razmerama ekonomske diferencijacije osnovnih klasa u Srbiji, izloiemo nalaze prikupljene u
istraivanju iz 2012. godine (Tabela 1).
Tabela 1. Materijalni poloaj klasa/slojeva u Srbiji, u 2012. godini (u %)11
Indeks materijalnog poloaja
Ukupno

Drutvena klasa/sloj

Nii

Nii
srednji

Srednji

Vii srednji

Vii

Politiari, direktori,
krupni preduzetnici172

3,7

24,1

38,9

33,3

100,0

Nii i srednji preduzetnici, nii rukovodioci

6,4

28,7

35,0

23,6

6,4

100,0

Strunjaci i samozaposleni s visokim obrazovanjem

8,5

36,9

37,7

13,6

3,4

100,0

Slubenici, tehniari,
samozaposleni sa
srednjim obrazovanjem

17,0

55,0

21,7

5,8

0,5

100,0

37,9
52,0
8,1
1,7
68,1
26,7
5,2
44,4
45,0
9,9
0,7
26,4
43,0
19,8
8,1
Spirmanov R = -0.55, p = 0.000

0,3
2,7

100,0
100,0
100,0
100,0

KV radnici
NKV radnici
Sitni poljoprivrednici
Ukupno

Vano je napomenuti da su u uzorku iz 2012. godine zastupljeni skoro iskljuivo

pripadnici ekonomske elite.
11

289

Istraivaki nalazi, ukratko, pokazuju da u Srbiji i u najnovijem periodu

postoji znaajna veza izmeu klasne pripadnosti i materijalnog poloaja, s pripadnicima vladajue grupacije na vrhu i NKV radnicima na dnu lestvice. Zbog
nedostatka prostora, sada e se upozoriti samo na to da su pripadnici srednje klase
znatno pogoeni ekonomskom krizom, koja je dovela do pogoravanja njihovog
materijalnog poloaja, ali ne u veoj meri od niih slojeva, tako da je relativni
meusobni odnos tih grupacija ostao nepromenjen (do poveanja diferencijacije
dolo je samo u odnosu svih tih grupa i vladajue grupacije, slino kao i tokom
devedesetih godina). Drugi vaan nalaz je injenica da pripadnici klasa/slojeva koji poseduju ekonomske, a zatim i organizacijske resurse (vladajua; unutar
srednje klase sitni preduzetnici i nii rukovodioci; meu niim grupacijama
sitni poljoprivrednici, u odnosu na NKV radnike), uspenije akumuliu ili odravaju materijalna sredstva od ostalih (recimo, od onih koji raspolau kulturnim
resursima: strunjaka). Na kraju, vana je i injenica da su pripadnici srednjih
slojeva raspreni po svim kategorijama materijalnog poloaja, pri emu posebno meu strunjacima broj onih koji su na niim poloajima znatno nadmauje
one na viim. Pomenuti nalazi mogu da sugeriu sledee pretpostavke o uticaju
promena materijalnog statusa kao i o uticaju trenutnog statusa na vrednosne
orijentacije pripadnika osnovnih klasa. Uvrivanje povlaenog materijalnog
poloaja vladajue klase (ovde: ekonomske elite), uz produenu ekonomsku krizu neizvesnog ishoda, stvara uslove za formiranje ambivalentnog odnosa njenih
pripadnika prema novonastalom poretku. S druge strane, sve izraenija drutvena
diferencijacija, uz krizom uslovljeno apsolutno pogoravanje materijalnog poloaja, teko da moe doprineti rastu prihvatanja kapitalistikog naina proizvodnje
drutva meu pripadnicima niih slojeva. Najzad, disperzovani raspored pripadnika srednje klase na poloajnoj lestvici pre e pogodovati difuznom karakteru njihovih vrednosnih orijentacija nego njihovoj homogenizaciji. injenica da
se skoro polovina strunjaka nalazi na dve najnie ekonomske pozicije, kao i to
to su kulturni resursi generalno slabiji izvor sticanja materijalnih sredstava nego
ekonomski, moe potkopati njihovu podrku dosadanjem smeru drutvenih promena, pa i ire, kapitalistikom tipu drutvene reprodukcije, a posebno trinoj
samoregulaciji ekonomije.
Dodajmo prethodnim uvidima, sasvim saeto, i nalaze o meugeneracijskoj
reprodukciji, i to samo sloja strunjaka kao sloja kljunog za diseminaciju
vrednosnih orijentacija (vidi detaljniji prikaz u Cveji, 2012). Podaci o njihovoj
meugeneracijskoj reprodukciji pokazuju da je u socijalizmu njihovo drutveno
poreklo karakterisala tendencija sve snanije samoreprodukcije. Tokom perioda
sistemske transformacije dodatno je poveana samoregrutacija sloja12, a i druRast samoregrutacije drutvenih slojeva u Srbiji karakteristian je za celokupan
period sistemskih promena: ukupna stopa samoreprodukcije (za pomenutu sedmoslojnu
12

290

tveno poreklo njegovih pripadnika postaje vie (poveana regrutacija iz viih slojeva i smanjena iz niih). Na taj nain je ovaj sloj postao homogeniji (s obzirom
na drutveno poreklo), ali uz istovremeno pogoravanje materijalnog poloaja,
to takoe kao posledicu moe imati manju homogenost vrednosnih orijentacija
pripadnika sloja.

Promene vrednosnih orijentacija osnovnih drutvenih klasa tokom

perioda postsocijalistike transformacije
Od poznog socijalizma do stabilizacije kapitalistikih drutvenih odnosa
(1989-2012)
Analiza e zapoeti kratkim pregledom promena vrednosnih orijentacija
osnovnih drutvenih klasa u Srbiji, prvo tokom perioda koji je usledio nakon kraha
socijalizma (1989), a potom i tokom razdoblja sistemske transformacije drutva.
Kao to je ve pomenuto, analiza e se usmeriti na dva para meusobno suprotstavljenih vrednosnih orijentacija: politiki liberalizam nasuprot autoritarnom kolektivizmu, u okviru politikog podsistema, i trini liberalizam naspram redistributivnog etatizma, u ekonomskom podsistemu. Na taj nain e se, na analitikom planu,
konfrontirati dominantne vrednosti koje pripadaju dvama razliitim institucionalno-normativnim porecima. Ipak, treba jo jedanput napomenuti da podaci dozvoljavaju poreenje samo dva empirijska iskaza (odnosno, po jedan iskaz u dva podsistema) u tri vremenska perioda, s obzirom na to da istraivanje iz 1989. godine nudi
ogranien broj varijabli. Meutim, na ovom mestu, ograniiemo poreenje na po
jedan iskaz u dva polja i poeti analizu od politikog podsistema13.
Prikazani podaci (u Tabeli 2) ukazuju na nekoliko vanih injenica. Tokom
1989. godine evidentno je da politiki liberalizam preovlauje meu pripadnicima nomenklature i srednje klase (teorijska aritmetika sredina na skali je 3), dok
je orijentacija pripadnika ostalih drutvenih klasa bila neto blia socijalistikoj
vladajuoj ideologiji, koja podrazumeva da je totalizujua forma regulacije u rukama neizdiferencirane vladajue grupacije. Spremnost na drutvenu promenu
(progresivno orijentisana disonanca) nedvosmisleno je prisutna kod hijerarhijski
shemu) poveava se s 0.496 u 1989. godini na 0.503 u 2012. godini, dok je Spirmanov
koeficijent (korelacija izmeu poloaja ispitanika i poloaja njegovog oca) porastao s
0.393 na 0.415 u istom periodu. Cveji, 2012.
13
Podaci predstavljaju prosene skorove pripadnika drutvenih klasa na skali iji
je raspon od 1 do 5, gde 5 oznaava potpuno prihvatanje iskaza koji meri liberalizam,
a 1 potpuno odbacivanje. Posredni sloj je, pritom, sastavljen od slubenika, tehniara i
samozaposlenih sa srednjom strunom spremom.

291

viih drutvenih grupa, to je u skladu s optom pretpostavkom o irenju vrednosnih promena s vrha drutvene piramide ka dnu.
Tabela 2. Politiki liberalizam/autoritarni kolektivizam
Sudstvo u krajnjoj liniji mora da slui vlasti
Klasa
Via klasa
Srednja klasa
Posredni sloj
Radnika klasa
Poljoprivrednici
Ukupno

1989.
3,75
3,45
2,86
2,65
2,95
2,99

2003.
3,82
3,75
3,59
3,11
3,09
3,34

2012.
4,29
3,73
3,52
3,32
3,20
3,51

Politiki liberalizam (meren prihvatanjem stava o jasnom odvajanju sudstva od politikog podsistema) preovlaivao je, prema podacima dobijenim 2003.
godine, u svim drutvenim klasama, da bi, tokom poslednjeg vremenskog perioda
(do 2012) jo vie ojaao. Ovaj nalaz, ini se, potvruje tezu da je, tokom poslednje decenije, pluralizam u okviru politike regulacije dobio snano utemeljenje
meu irim drutvenim slojevima u Srbiji14.
U sledeem koraku analize proverie se da li su se sline promene deavale
u pogledu oblika ekonomske regulacije:
Tabela 3. Ekonomski liberalizam/redistributivni etatizam
to vlada manje intervenie u ekonomiji, to bolje za Srbiju
Klasa
1989.
2003.
2012.
Via klasa
3,66
3,02
2,94
Srednja klasa
3,47
2,87
3,18
Posredni sloj
2,81
3,00
3,02
Radnika klasa
2,51
3,01
3,27
Poljoprivrednici
2,82
3,08
2,77
Ukupno
2,89
2,99
3,12

Zanimljivo je da je, u 1989. godini, poredak drutvenih grupa u pogledu

prihvatanja liberalne vrednosne orijentacije u ekonomiji pratio, u glavnim crtama, onaj koji je zabeleen u politikom podsistemu: dok su pripadnici viih
grupa u drutvenoj hijerarhiji pokazivali veu spremnost za prihvatanje liberalAnalizom varijanse utvrena je statistiki znaajna razlika izmeu prosenih
vrednosti u uzorcima za sve tri godine.
14

292

nih vrednosti, hijerarhijski nie drutvene grupe drale su se ideoloke matrice

koja je karakterisala socijalistiki sistem. Vrednosti koje se odnose na ekonomski
podsistem su se, pritom, sporije menjale nego one koje su vezane za podruje politike (to je u skladu sa razliitim tempom promena u dva podsistema na
strukturnom planu), pa je tako veinska podrka liberalnoj orijentaciji (naravno,
merena ovim indikatorom) zabeleena tek 2012. godine15. Ono to je jo vanije
je da je stepen prihvaenosti ekonomskog liberalizma meu drutvenim klasama
oigledno neravnomeran. Tako je meu pripadnicima radnike klase i posrednog
sloja uveana podrka ekonomskom liberalizmu (to navodi na zakljuak da su
vrednosti karakteristine za kapitalistiki drutveni poredak prodrle u veinski
deo populacije, a to bi znailo i da je smanjena normativno-vrednosna disonanca u podruju ekonomske regulacije, odnosno da je reprodukcija novog poretka
stabilizovana). Meutim, orijentacija ka ekonomskom liberalizmu oscilira meu
poljoprivrednicima (beleei pad u poslednjem periodu, to je verovatno posledica ekonomske krize), ali i meu lanovima srednje klase (oznaavajui konfuziju koja je otpoela kako s usporenim procesom ekonomskog restrukturisanja u
Srbiji, tako i s promenom dominantne globalne paradigme vezane za ekonomsku
regulaciju). Problem, nastao usled nelinearne, oscilirajue podrke dominantnim
vrednostima (koja vodi naglaenoj sada retrogradno usmerenoj! disonanci)
klase koja igra kljunu medijatorsku ulogu u sistemu, jo je ozbiljniji ako se ima u
vidu da se i vladajua grupacija, tokom poslednjih godina transformacije, okree
ne-liberalnim vrednostima. Meutim, poto se radi o znaajnom istraivakom
problemu o kojem je teko zakljuivati samo na osnovu jednog empirijskog iskaza, ira rasprava o tome e se odloiti za kasnije, kada se u analizu uvede vei
broj podataka.
U osnovi, do sada analizirani, oskudni podaci, upuuju na zakljuak da su
sistemske promene (iz socijalistikog u kapitalistiki sistem drutvenih odnosa),
barem kada se radi o vrednostima, bile pripremljene rastuom (progresivno orijentisanom) normativno-vrednosnom disonancom: veina lanova nomenklature
i srednje klase je ve krajem socijalistikog perioda prihvatila liberalne vrednosti, kako u politici, tako i u ekonomiji. Unutar tih klasa nalazile su se grupacije
koje su pokazivale najveu sklonost drutvenim promenama. U narednim fazama
sistemske transformacije izgleda kao da dolazi do irenja ovih vrednosnih orijentacija meu drugim drutvenim grupama, pa bi se danas moglo zakljuiti da su
liberalne vrednosti prihvaene od strane veinskog dela populacije, prilagoavajui, na taj nain, vrednosnu matricu dominantnom normativnom poretku16.
Analizom varijanse utvrena je statistiki znaajna razlika izmeu prosenih
vrednosti u uzorcima za sve tri godine.
16
Druga dva iskaza koji nisu ovde analizirani ne omoguavaju donoenje tako
jednoznanih zakljuaka, to moe biti posledica, izmeu ostalog, naina na koji su for15

293

Vrednosne promene tokom perioda postsocijalistike transformacije

(2003-2012)
Poto su baze podataka koji se odnose na skoranji vremenski period
bogatije empirijskom graom od one iz 1989, postoji mogunost da se vrednosne orijentacije analiziraju i neto sofisticiranijim postupcima, kako bi se
doneli validniji zakljuci. U tu svrhu korieni su standardizovani faktorski
skorovi, u ijem prikazu pozitivne vrednosti oznaavaju snanije prihvatanje
liberalne politike orijentacije (dok su negativni skorovi indikator autoritarnog
kolektivizma)17.
Tabela 4. Politiki liberalizam/autoritarni kolektivizam
Politiki liberalizam/autoritarni kolektivizam
(faktorski skorovi)
Klasa
Via klasa
Srednja klasa
Posredni sloj
Radnika klasa
Poljoprivrednici

2003.
0,63
0,62
0,24
-0.23
-0,48

2012.
1,10
0,36
0,02
-0,21
-0,43

mulisana pitanja. U sluaju politikog liberalizma, na iskazu koji se odnosio na slobodu

govora, preovlaujue liberalnu orijentaciju iskazale su sve grupe u sva tri vremenska
perioda (s izuzetkom radnike klase u 1989. i poljoprivrednika u 2012. godini). Oscilacije u pogledu prihvatanja liberalne orijentacije karakterisale su, pritom, sve grupe, mada
je najsnanija podrka zabeleena meu pripadnicima vladajue klase u 2012. godini.
Meutim, kod drugog iskaza koji je merio orijentaciju ka ekonomskom liberalizmu
situacija je znatno sloenija. Pre svega, radilo se o iskazu ija je formulacija dvosmislena (kolektivni nasuprot linim interesima), te koji se moe interpretirati na vie naina
(ukljuujui i usmerenje na nacionalni problem, koji je dominirao u javnom mnjenju
tokom itavog perioda pokrivenog istraivanjima). Veinska orijentacija je, tokom celokupnog perioda transformacije, bila jasno iskazana u korist redistributivnog etatizma, s
najsnanijom podrkom ovoj orijentaciji koja je zabeleena meu pripadnicima vladajue
grupacije, upravo 2012. godine. Stoga, da bi se zakljuci mogli argumentovanije zasnovati, posluiemo se irim setom indikatora, o emu e uskoro biti vie rei.
17
Iskazi koji su korieni kao indikatori ispitivane vrednosne orijentacije su sledei: 1. Bez voe je svaki narod kao ovek bez glave; 2. Dve su vrste ljudi na svetu: jaki
i slabi; 3. Najvanija stvar za decu je uiti ih poslunosti prema roditeljima; 4. Potpuna
sloboda govora danas vodi u dezorganizaciju drutva; 5. Mediji bi trebalo da imaju vie
razumevanja za vlast i 6. Medije koji ne vode rauna o nacionalnim interesima trebalo bi
zabraniti.

294

Ono to odmah upada u oi jeste injenica da vei broj analiziranih indikatora donekle menja ranije iznete zakljuke o stepenu prihvaenosti liberalne orijentacije meu pripadnicima drutvenih klasa u Srbiji, i to na nivou pojedinanih
grupa, ali i u pogledu trendova. Iako T testovi svedoe o tome da ne postoje statistiki znaajne razlike izmeu prosenih rezultata na nivou celokupnih uzoraka
za dve godine, moe se primetiti da orijentacija ka politikom liberalizmu raste
samo u sluaju vladajue klase, a opada kod pripadnika srednje klase i posrednog
sloja (mada i dalje ostaje veinska, naroito kod strunjaka), odnosno relativno
je stabilna kod niih slojeva, ali tako da orijentacija ka politikoj autoritarnosti
ostaje dominantna! To dugotrajno odravanje autoritarne politike orijentacije
meu hijerarhijski niim drutvenim grupama (vie od dvadeset godina nakon
uvoenja viepartijskog sistema) predstavlja indikaciju relativno intenzivne normativno-vrednosne disonance (retrogradno orijentisane!) i upozorava na jo uvek
znaajnu mogunost nedemokratske mobilizacije stanovnitva Srbije.
S druge strane, moe se takoe tvrditi i da preovlaujua liberalna vrednosna orijentacija meu pripadnicima srednje i vladajue klase predstavlja neku
vrstu pokazatelja da do toga ipak nee lako doi. Dodue, treba podsetiti i da su
u uzorku vladajue klase iz 2012. godine skoro iskljuivo zastupljeni pripadnici
ekonomske elite, koji su interesno preteno vezani za pluralistiki poredak (to,
najverovatnije, objanjava znatno veu sklonost ka liberalnoj orijentaciji ukupne
grupacije u odnosu na 2003. godinu, kada je politika elita bila proporcionalno
zastupljena u uzorku). Ukratko, najzad, ukoliko se ima na umu injenica da je
sadanja vladajua koalicija u Srbiji sastavljena najveim delom od politikih
partija sa snano izraenom nedemokratskom tradicijom (pri emu treba prvenstveno imati u vidu orijentacije njihovih pristalica/glasaa, a ne verbalne pa ak
ni delatne obrte stranakih rukovodstava), dobijeni nalazi predstavljaju ozbiljan
razlog za brigu!
U nastavku teksta panja e se usmeriti na podatke koji se odnose na ekonomski liberalizam (i njemu suprotstavljenu orijentaciju ka redistributivnom etatizmu). Ipak, pre nego to pone izlaganje istraivakih nalaza, treba napomenuti
da su analizom glavnih komponenti empirijski iskazi koji mere orijentaciju ka
ekonomskom liberalizmu podeljeni u dve grupe (ekstrahujui dva faktora ija
je vrednost latentnog korena vea od 1). Na osnovu blieg uvida u strukturu te
dve grupe, moe se zakljuiti da prva grupa predstavlja empirijske iskaze koji se
odnose na opti ekonomski liberalizam (podrka privatnom vlasnitvu i trinoj
ekonomiji)18, dok je druga sastavljena od iskaza koji bi se mogli interpretirati tako da se odnose na istorijski specifine oblike ekonomske regulacije (ono
Radi se o sledeim iskazima: 1. Drutveni napredak e uvek poivati na privatnom vlasnitvu; 2. Sve vrste javnih usluga bi bolje funkcionisale da su privatizovane; 3.
Bez privatizacije preduzea bi bila u jo goroj situaciji nego to su sada.
18

295

to je ranije u tekstu nazvano promenom paradigme, prema kojoj dravni intervencionizam dobija sve veu ulogu u okviru dominantne kapitalistiko-trine
ekonomije)19.
Tabela 5. Ekonomski liberalizam/redistributivni etatizam

Klasa

Via klasa
Srednja klasa
Posredni sloj
Radnika klasa
Poljoprivrednici

Opta orijentacija ka
ekonomskom liberalizmu/
redistributivnom etatizmu
(faktorski skorovi)
2003.
2012.
0,35
0,69
0,25
0,12
0,05
0,07
-0,14
-0,09
-0,02
-0,26

Specifina orijentacija ka
ekonomskom liberalizmu/
redistributivnom etatizmu
(faktorski skorovi)
2003.
2012.
-0,12
-0,25
-0,11
0,01
0,01
0,02
0,02
0,06
0,09
-0,17

Dobijeni rezultati u skladu su s ranije iznetim pretpostavkama: grupe

na viim i srednjim poloajima drutvene hijerarhije uglavnom dele vrednosti koje su (na najoptijem planu) karakteristine za kapitalistiki sistem, dok
nie grupacije znatno manje prihvataju te vrednosti, istovremeno iskazujui
ambivalentnost u pogledu podrke tekuim oblicima ekonomske regulacije (u
ovome im se pridruuju i pripadnici viih slojeva). Jasno je da se na poetku
ubrzane kapitalistike transformacije (2003. godine), ekonomski liberalizam,
kao legitimacijski okvir trine ekonomije, irio od vrha drutvene lestvice ka
niim slojevima20. U datom momentu moglo se oekivati da e dalja konsolidacija trine privrede praena ekonomskim rastom, poboljanjem ekonomskog
poloaja irih, izmeu ostalih i niih, drutvenih slojeva, te jaanjem legitimacijske osnove privatnog vlasnitva dovesti do snanije podrke liberalnim
vrednostima i meu niim drutvenim slojevima i, shodno tome, do opadanja
normativno-vrednosne disonance.
Meutim, nasuprot takvim oekivanjima, drutveno-istorijski proces
dobio je novi smer: relativno kratak period ekonomskog oporavka prekinut
Iskazi koji su se okupili oko drugog faktora su sledei: 1. to vlada manje intervenie u ekonomiji, to bolje za Srbiju; 2. Privatizacija funkcionie u teoriji, ali ne i u
praksi; 3. Vlada ne bi trebalo da pokuava da kontrolie, regulie ili se na bilo koji drugi
nain mea u privatne firme.
20
Detaljnija analiza podataka pokazuje da su ekonomski liberalizam nedvosmisleno odbacili jedino nekvalifikovani radnici, kao najranjivija kategorija u drutvu, dok su
negativne vrednosti koje oznaavaju podrku redistributivnoj formi ekonomske regulacije bile izrazito niske kod kvalifikovanih radnika i sitnih poljoprivrednika.
19

296

je ekonomskom krizom, koja je donela izrazit porast nezaposlenosti (RZS,

2011), pad ivotnog standarda, te poveanje ekonomskih nejednakosti izmeu viih i niih drutvenih grupacija, umanjujui mogunosti za uzlaznu
drutvenu pokretljivost, itd. Posledice ovakvih razvojnih tendencija u sferi
vrednosti su oigledne: podrka kapitalistikom tipu ekonomske regulacije, ak i na najoptijem planu, oslabila je u okviru svih drutvenih grupa (s
izuzetkom ekonomske elite). No, i pored toga, kod pripadnika vladajue i
srednje klase i dalje se belee pozitivne vrednosti na skali.
Situacija je znatno drugaija sa specifinom formom ekonomskog liberalizma koja, za razliku od prethodnog redistributivno-etatistikog vrednosnog
sklopa, oznaava radikalan otklon drave od ekonomije, brzu privatizaciju,
slobodnu trinu utakmicu bez spoljanjih oblika intervencije (na primer,
kolektivnog pregovaranja sindikata), itd. Podaci pokazuju da neoliberalna
paradigma nije bila ire prihvaena u Srbiji ak ni tokom prve faze ubrzane
postsocijalistike transformacije, u periodu ekonomskog uspona, kao to nije
bila u potpunosti prihvaena ni od strane vladajue klase (pozitivne vrednosti
kod grupa koje se na lestvici nalaze ispod srednje klase, izrazito su male).
Objanjenje za ovu vrstu nalaza ve smo potraili u dugoj istoriji dravnog
intervencionizma u Srbiji, udruenoj s nastojanjima ekonomske elite da drutvene posledice ekonomskog restrukturisanja prepusti dravi (Lazi, 2011).
Podaci za 2012. godinu pokazuju da su promene u pogledu prihvatanja
istorijski specifine forme ekonomske regulacije jo manje u poreenju s
optom orijentacijom ka ekonomskom liberalizmu. Promene smera (od pozitivnog ka negativnom, i obrnuto) su zanemarive, tako da se uoava tendencija ka nultom skoru (koji oznaava poziciju podjednakog prihvatanja obe
suprotstavljene vrednosne orijentacije) kod gotovo svih grupa, s izuzetkom
vladajue klase (odnosno, ekonomske elite, u uzorku iz 2012), kod koje se
belei neto izrazitije odbacivanje specifine forme ekonomskog liberalizma! Imajui u vidu injenicu da se kod iste grupacije belei visoka (uz to i
rastua) podrka optem ekonomskom liberalizmu (i osnovnim principima
trine regulacije), moemo da zakljuimo da hipoteza o promeni dominantne paradigme (u okvirima kapitalistikog sistema), koja ide s vrha ka dnu
drutvene lestvice, u svetlu datih podataka dobija potvrdu. Takoe, dobijeni
nalazi navode na zakljuak da porast normativno-vrednosne disonance meu
pripadnicima nekih drutvenih grupa (pad podrke trino-kapitalistikoj
regulaciji ekonomije) najverovatnije treba pripisati konfuziji koja je posledica tekue ekonomske krize, kao i neizvesnosti u pogledu oblika ekonomske regulacije koje e kriza proizvesti (kao jedan od moguih ishoda, blizak
ekonomskoj eliti u Srbiji, javlja se porast dravnog intervencionizma unutar
kapitalistikog sistema).
297

Vrednosne orijentacije slojeva srednje klase u Srbiji

U okviru ovog poglavlja posvetiemo se detaljnije promenama vrednosnih
orijentacija srednje klase. Naravno, prethodni podaci ve su naznaili osnovne
trendove tih promena. Sada e se dodatno razdvojiti tri sloja srednje klase i porediti u tri take sistemske transformacije (1989, 2003. i 2012. godine)21. To e
omoguiti da se posebna panja posveti dvama slojevima: strunjacima, koji
ukljuuju grupacije zaduene za direktno posredovanje vrednosti koje osiguravaju reprodukciju datog poretka, odnosno vrednosti vladajue klase, ostalim
drutvenim grupama i sitnim preduzetnicima, grupi koja bi trebalo da predstavlja
strukturnu potporu kapitalistikom sistemu (i da, stoga, deli vrednosti koje se
odnose na trinu regulaciju ekonomije).
Promene vrednosti pripadnika srednje klase tokom procesa postsocijalistike
transformacije
Na ovom mestu nema potrebe ponavljati teorijske pretpostavke analize, pa
e se stoga odmah prei na podatke koji se odnose na promenu vrednosnih orijentacija pripadnika srednje klase, s obzirom na osu koju smo definisali kao politiki
U socijalistikom periodu bie analizirani (na osnovu podataka iz 1989. godine)
strunjaci (posednici univerzitetskih diploma, bez znaajnijih upravljakih ovlaenja) i
nii i srednji rukovodioci (posednici organizacijskih resursa u preduzeima i ustanovama,
bez obzira na nivo njihovog obrazovanja). Sitni preduzetnici, iako nisu u strogom smislu
pripadali srednjoj klasi u socijalizmu i bili su vansistemska grupa (up. Lazi, 1987), bie,
radi poreenja s novijim periodom, takoe analizirani. U narednom istorijskom periodu
postsocijalistike transformacije (podaci iz 2003. i 2012. godine), bie ispitivane vrednosne orijentacije sva tri osnovna sloja ove klase: strunjaci (posednici univerzitetskih diploma kao oblika kulturnih resursa), nii i srednji rukovodioci (posednici organizacijskih
resursa) i sitni preduzetnici (posednici ekonomskih resursa koji imaju visoko obrazovanje
i/ili zapoljavaju do 10 ljudi, u 2003. godini, i do 50 u 2012. godini).Ovde se, pritom, polazi od neizbeno ad hoc pretpostavke da pomenuti broj zaposlenih u firmi priblino
ini razliku izmeu proizvodnje koja ne omoguava akumulaciju veih razmera i proizvodnje na kojoj se zasniva reprodukcija kapitalistike klase. Jasno je da podizanje broja
zaposlenih indikatora veliine ekonomskih resursa kao granice izmeu dve klase nastoji da prati uspon kapitalistike ekonomije u Srbiji tokom prve decenije ovog veka. Broj
zaposlenih je, naravno, samo jedan od vie relevantnih kriterijuma za razlikovanje velikih
od srednjih i malih firmi uz veliinu kapitala, prometa, profita... U istraivanju je broj
zaposlenih uziman kao eliminacioni kriterijum (vie od 50 zaposlenih ini veliku firmu),
ali su kod izbora pripadnika ekonomske elite (radi njihovog razdvajanja od srednjih i
sitnih preduzetnika) u obzir uzimani i drugi kriterijumi (veliina kapitala, profita, vrsta
delatnosti).
21

298

liberalizam-autoritarni kolektivizam, tokom perioda omeenog krajem socijalizma, s jedne strane, i stabilizacijom kapitalistikih drutvenih odnosa, s druge:
Tabela 6. Politiki liberalizam/autoritarni kolektivizam
(aritmetike sredine)
Sudstvo u krajnjoj liniji mora da slui vlasti
Slojevi srednje klase
Sitni preduzetnici
Strunjaci
Nii rukovodioci

1989.
2,97
3,46
3,68

2003.
3,57
3,82
3,75

2012.
3,52
3,80
3,76

Istraivaki nalazi sugeriu da je nakon procesa sistemskih promena u okviru slojeva srednje klase dolo do unifikacije vrednosti koje se odnose na osnovni demokratski princip nezavisnog sudstva. Jedino su sitni preduzetnici iskazivali
neliberalnu orijentaciju na kraju socijalistikog perioda, to se moe objasniti
specifinim (vansistemskim) poloajem ove grupacije u okviru kvazitrine socijalistike privrede (Lazi, 1987). Naime, nju su uglavnom inile sitne zanatlije,
s osnovnim ili srednjokolskim nivoom obrazovanja, mahom regrutovane (pored
klasne samoregrutacije) iz redova manuelnog radnitva i poljoprivrednika, s kojima su delile i neke osnovne vrednosne orijentacije. Sistemska pozicija ove
grupacije nakon promena drutvenog poretka dovela je do poboljanja njenog
ekonomskog poloaja, a jedno i drugo pogodovalo je uzdizanju drutvenog porekla njenih lanova, doprinosei, na taj nain, promenama koje su se dogodile na
polju vrednosnih orijentacija i svrstavajui ih, u tom pogledu, sada blie drugim
slojevima srednje klase.
Pogledajmo sada podatke koji se odnose na vrednosne orijentacije unutar
ekonomskog podsistema:
Tabela 7. Ekonomski liberalizam/redistributivni etatizam
(aritmetike sredine)
to manje vlada intervenie u ekonomiji, to bolje za Srbiju
Slojevi srednje klase
Sitni preduzetnici
Strunjaci
Nii rukovodioci

1989.
2,91
3,30
3,54

2003.
2,96
2,87
2,78

2012.
3,45
3,09
3,11

Detaljniji uvid u podatke o vrednosnim orijentacijama pojedinih slojeva

srednje klase omoguava bolje razumevanje oscilacija u prihvatanju liberalnih
vrednosti koje su se deavale tokom procesa sistemske transformacije. Kao to
299

se moe videti u tabeli 7, sitni preduzetnici su jedini sloj koji veinski nije podravao liberalnu orijentaciju ni na ekonomskom planu u momentu koji je neposredno prethodio raspadu socijalizma. Razloge za ovaj naizgled iznenaujui
nalaz trebalo bi traiti u injenici da su lanovi tog sloja tokom socijalizma parazitirali na marginama ekonomije oskudice, u okviru koje je njihov poloaj bio
zatien nestaicama izazvanim distributivnim neuspesima komandnog planiranja, a oseali su nesigurnost zbog moguih posledica uvoenja slobodne trine
utakmice. Postepeno uvoenje trita sistemski je ukorenilo njihov status, pa su
tako sitni preduzetnici, koji su uspeli da preive trinu utakmicu, poboljali
svoj ekonomski poloaj u apsolutnom i relativnom smislu (u 2003. godini), to
je pratio i odgovarajui porast njihove podrke liberalnim vrednostima. Takoe,
dalja stabilizacija kapitalistikih drutvenih odnosa dovela je do pribliavanja
njihove realne drutvene pozicije, zasnovane na privatnom vlasnitvu i odgovarajue ideoloke orijentacije, tako da ni ekonomska kriza nije poremetila uzlaznu
tendenciju u stepenu prihvatanja liberalne orijentacije pripadnika ovog sloja (to
je, pak, dodatno uvreno injenicom da je njihov ekonomski poloaj u 2012.
godini i dalje bolji od poloaja strunjaka; vidi Tabelu 1).
S druge strane, kod preostala dva sloja srednje klase niih rukovodilaca i
strunjaka pokazale su se znaajne oscilacije u stepenu prihvatanja ekonomskog
liberalizma. Okretanje redistributivnom etatizmu strunjaka (i niih rukovodilaca)
u 2003. godini ne deluje u toj meri iznenaujue ako se, ponovo, imaju u vidu nalazi
o njihovom ekonomskom poloaju: naime, radi se o grupacijama koje su oigledno
dobile manje od onoga to su oekivale u procesu sistemskih promena (u poreenju
s niim slojevima), te koje nisu uspele da, u relativnom pogledu, poprave sopstvenu
poziciju ak ni tokom poslednje decenije (vidi Tabelu 1). Stoga njihov skoranji
povratak ekonomskom liberalizmu (iako slab) predstavlja moda vee iznenaenje, mada svedoi o normalizaciji kapitalistikog sistema drutveno-ekonomskih
odnosa i postepenom prilagoavanju vrednosti dominantnom normativnom poretku (omoguavajui transfer ovih vrednosti ka niim delovima drutvene lestvice i
neometanu reprodukciju dominantnih drutvenih odnosa).
Promene vrednosnih orijentacija pripadnika srednje klase
tokom procesa ubrzane sistemske transformacije
Preimo sada na analizu vrednosnih orijentacija pripadnika srednje klase oslanjajui se na baze podataka iz 2003. i 2012. godine, u kojima raspolaemo znatno veim
brojem varijabli relevantnih za ovu temu. Ponovo e se poeti unutarklasnom distribucijom politikog liberalizma/autoritarnog kolektivizma (uz korienje teorijsko-metodolokih pretpostavki koje su izloene u 5. odeljku ovog teksta, a koje se odnose na
standardizovane faktorske skorove dobijene upotrebom 6 empirijskih iskaza).
300

Tabela 8. Politiki liberalizam/autoritarni kolektivizam slojeva srednje klase

(faktorski skorovi)
Politiki liberalizam/autoritarni kolektivizam
(faktorski skorovi)
Slojevi srednje klase
Sitni preduzetnici
Strunjaci
Nii rukovodioci

2003.
0,52
0,70
0,50

2012.
0,12
0,49
0,32

Podaci o rasprostranjenosti i promenama u stepenu vezanosti za liberalne

vrednosti u okviru politikog podsistema, meu slojevima srednje klase, upuuju
na tendenciju koja je ve uoena pri analizi ove orijentacije na jednom empirijskom iskazu (vidi Tabelu 6): svi slojevi iskazuju podrku liberalnoj orijentaciji, a
u tome prednjae strunjaci kao glavni posrednici u procesu diseminacije dominantnih vrednosti. S druge strane, pad u stepenu prihvatanja liberalnih vrednosti
takoe je primetan kod svih slojeva (u odnosu na 2003. godinu), a posebno kod
sitnih preduzetnika. Stoga je neophodno navedenim nalazima dodati jo jednu
napomenu: vrednosne orijentacije sitnih preduzetnika u okviru politikog polja
pokazuju tendenciju osciliranja, inei ovu grupaciju pogodnom metom za veoma razliite oblike mobilizacije (ukljuujui i one nedemokratske). S druge strane, iako je podrka strunjaka liberalnim vrednostima nedvosmisleno smanjena,
ona ostaje na nivou koji je dovoljan da ih i dalje smatramo snanim uporitem
demokratske politike orijentacije.
Pogledajmo sada i podatke koji se odnose na rasprostranjenost i promene
vrednosnih orijentacija u ekonomskom podsistemu, imajui na umu pomenuto razlikovanje izmeu opte podrke trinoj regulaciji (opti ekonomski liberalizam)
i istorijski specifine varijante ovog oblika regulacije (specifian liberalizam).
Tabela 9. Ekonomski liberalizam/redistributivni etatizam
(faktorski skorovi)
Slojevi srednje klase
Sitni preduzetnici
Strunjaci
Nii rukovodioci

Opti ekonomski
liberalizam
2003.
2012.
0,53
0,24
0,20
0,01
0,06
0,29

Specifian ekonomski
liberalizam
2003.
2012.
0,03
0,22
-0,17
-0,05
-0,06
-0,09

Ono to je odmah vidljivo je da ne postoji jedinstvena tendencija meu

pripadnicima srednje klase u Srbiji u pogledu prihvatanja (ili odbacivanja) libe301

ralnih ekonomskih vrednosti. Svi slojevi podravaju opte principe trine regulacije ekonomije, kada se radi o 2003. godini (to znai da detaljniji podaci
ispravljaju raniji zakljuak o naputanju ove vrednosne orijentacije na planu opte podrke novom ekonomskom poretku), uz sitne preduzetnike kao njihove najsnanije pristalice i nie rukovodioce koji su tek neto iznad linije razgranienja
izmeu prihvatanja i odbacivanja opteg ekonomskog liberalizma. Deset godina
kasnije, stepen prihvatanja iste vrednosne orijentacije uprkos restrukturisanju
ekonomije na kapitalistikim osnovama, relativno visokoj stopi privrednog rasta
u prvoj polovini dekade i vrem legitimacijskom utemeljenju trine ekonomije doivljava znaajan pad meu pripadnicima dva sloja srednje klase: strunjacima, koji su sada na ivici veinskog prihvatanja redistributivnih vrednosti
(to odgovara ranijem uvidu) i sitnim preduzetnicima! Kao najsnanije pristalice
ekonomskog liberalizma sada se javljaju nii rukovodioci, najverovatnije usled
relativnog poboljanja njihove ekonomske pozicije (videti Tabelu 1), a verovatno
i usled stabilizacije novog hijerarhijskog drutvenog poretka u ekonomskoj i politikoj sferi (uvrivanja novog tipa organizacijskih resursa), pribliavajui se,
u tom pogledu, sitnim preduzetnicima.
Ukoliko se sada panja usmeri na vrednosti vezane za specifian oblik
trine regulacije, uoie se neto drugaija slika. Naime, u 2003. godini, redistributivni etatizam je preovlaivao meu pripadnicima dva sloja srednje klase (sitni preduzetnici su, pritom, bili izuzetak, iako su i oni bili blizu sredine
skale), uz strunjake kao najsnanije pristalice redistributivnih vrednosti. Ono
to iznenauje je da se, u jeku ekonomske krize, kod strunjaka primeuje jasna tendencija opadanja podrke redistributivnom etatizmu (ili, drugaije reeno, pribliavanje vrednosnoj normalizaciji, u okvirima novog drutvenog
poretka), uz snano poveanje stepena pristajanja sitnih preduzetnika uz liberalne vrednosti, s jedne, odnosno stabilnost u odsustvu veinske podrke ovim
vrednostima kod niih rukovodilaca, s druge strane. Navedeni nalazi, stoga,
upuuju na delimino ponavljanje zakljuaka koji su doneti na osnovu rezultata dobijenih za celi uzorak: ini se da tekua ekonomska kriza u zemlji (koja
traje ve etiri godine, bez naznaka njenog skorijeg prevazilaenja), udruena
sa slinim procesima na globalnom nivou, vodi vrednosnoj konfuziji u pogledu poeljnog oblika ekonomske regulacije meu pripadnicima srednje klase
u Srbiji. Istorijska dotrajalost neoliberalnog modela ekonomske regulacije, uz
nepostojanje jasne alternative, kako sada stvari stoje, dovodi do stvaranja oseaja nesigurnosti i gubitka jasnog oslonca u orijentaciji gotovo svih drutvenih
grupa, proizvodei tendenciju slabog ukorenjivanja, te lakog menjanja vrednosnih orijentacija ukljuujui i bazine, sistemske vrednosti u zavisnosti od
promene trenutnih istorijskih okolnosti.

302

Zakljuna razmatranja
Jedan od najznaajnijih nalaza koji sledi iz prethodnih analiza je, svakako, onaj da nasuprot hipotezi o (linearnom) smanjivanju normativno-vrednosne
disonance, usled sve ireg prihvatanja novog vrednosnog sistema karakteristinog za kapitalistiki nain proizvodnje drutva nisu utvrene jasne tendencije u
formiranju vrednosnih orijentacija pripadnika osnovnih klasa tokom procesa sistemske transformacije u Srbiji, pa ni srednje klase. Ovome treba dodati i to da se
podrka politikom liberalizmu, koja je krajem socijalistikog perioda veinski
karakterisala samo vie drutvene slojeve (vladajuu i srednju klasu), nije rairila
meu niim slojevima nakon sistemskih promena ve je, naprotiv, tokom poslednje decenije opala i kod pripadnika srednje klase. Ekonomski liberalizam, takoe,
uiva punu podrku samo meu pripadnicima viih slojeva drutvene hijerarhije (pre svega ekonomske elite), dok rasprostranjenost, odnosno stepen podrke
optem i specifino-istorijski uslovljenom ekonomskom liberalizmu, variraju i
tokom vremena i s obzirom na drutvene klase. Stoga se sada moe zasnovanije
pretpostaviti da proces dubokih drutvenih promena u Srbiji, u pravcu uvrivanja kapitalistikog poretka, koji se, meutim, odvija u irim okolnostima u kojima
se sve jasnije nagovetava globalni slom njegovog sadanjeg drutveno-ekonomskog (neoliberalnog) modela, pri emu istorijska alternativa nije ni maglovito uobliena, uslovljava obnavljanje vrednosno-normativne disonance, ali sada novog
karaktera: naime, sam novouspostavljeni sistem drutvene reprodukcije, ukljuujui njegov normativni podsistem, karakteriu kontradiktorni elementi, tako da ni
dominantne vrednosti ne mogu imati nedvosmisleno utemeljenje.
Dobijeni empirijski nalazi, tumaeni na osnovu ponuenog kategorijalnog
aparata, omoguavaju i sledei zakljuak. Postsocijalistika transformacija u Srbiji donela je oekivane promene u vrednostima na vrhu drutvene hijerarhije:
normativno-vrednosna disonanca krajem socijalizma preobrazila se u (preovlaujue) formiranje vrednosnog sistema usklaenog s novim dominantnim drutvenim odnosima. Ta tendencija jaa u okviru ove grupacije, kako unutar politikog podsistema (snanije prihvatanje politikog takmienja kao oblika njegove
regulacije), tako i na ekonomskom planu, ali samo kada su u pitanju temeljne
kapitalistike vrednosti (privatno vlasnitvo, trina ekonomija). Kod istorijskospecifinih vrednosti, kriza postojee neoliberalne forme ekonomske regulacije
dovodi do pojavno-istorijske normativno-vrednosne disonance upravo na samom
vrhu drutvene hijerarhije: ekonomska elita prva uskrauje podrku dosadanjim
ekonomskim regulacijskim obrascima i u potrazi je za novim. U tom smislu,
njeno podravanje iskaza koji sadre redistributivne oblike regulacije, ponuenih
u istraivanju, pre treba tumaiti kao jo uvek nesigurno traganje za novim oblicima ekonomske regulacije, dakle, kao progresivno usmerenu pojavno-istorijsku
303

disonancu, nego kao elju za povratkom u komandno-plansku regulaciju (retrogradno usmerena disonanca).
Srednji slojevi slede sline obrasce na planu politike regulacije i, u tom
smislu, oni nastavljaju da obavljaju ulogu posredovanja vladajuih vrednosti s
vrha prema niim drutvenim klasama. Novije opadanje podrke politikom liberalizmu kod strunjaka i niih rukovodilaca je relativno slabije izraeno i ne
dovodi u pitanje njihovu optu orijentaciju (to opadanje, kao i jo snanije izraen isti proces kod sitnih preduzetnika, treba verovatno povezati sa situacionim,
lokalnim, kriznim ekonomsko-politikim iniocima, dakle, kao put prema pojavno-istorijskoj disonanci, a ne kao trajniju izgradnju sistemske disonance)22. Na
ekonomskom planu, meutim, kretanja su manje jasna. Pripadnici sva tri sloja
klase i dalje podravaju temeljne vrednosti kapitalistikog poretka liberalne
vrednosti opteg karaktera ali je meu strunjacima, koji predstavljaju najvaniju diseminacijsku grupu tih vrednosti, podrka dramatino opala (na rubu je
disonance), dok je u sluaju specifino-istorijskog liberalizma ona ve prela taj
rub, te se kod njih, ali i niih rukovodilaca, preobrazila u pojavno-istorijsku disonancu. Naravno, i u ovom sluaju skloniji smo tumaenju koje tu disonancu vidi
kao progresivno usmerenu kao potragu za novim oblikom kapitalistike regulacije i njemu primerenih, specifinih vrednosti nego kao retrogradnu, ali ovde ne
treba iskljuiti ni mogunost da se iz nje formiraju idejni obrasci sasvim novog
oblika ukupne (antikapitalistike) reprodukcje drutva, tj. da se uoblii progresivno usmerena (to ne znai i istorijski naprednija!) sistemska disonanca. Ta
mogunost utoliko je vea ukoliko, kao to smo videli, opte liberalne vrednosti
(koje proizilaze iz kapitalistikog sistema reprodukcije drutva) nisu veinski
ni na politikom ni na ekonomskom polju proele nie drutvene slojeve. U
datim istorijskim okolnostima dugotrajne krize sistema, na taj se nain javljaju
prilike za oblike mobilizacije koji otvaraju sasvim nove razvojne perspektive, ali
i, s druge strane, potencijalno ugroavaju osnovne dugorone interese drutva.

Ranije navedeni nalazi pokazuju da su oscilacije u pogledu vrednosnih orijentacija, na najoptijem nivou, konzistentne s promenama ekonomskog poloaja drutvenih
slojeva (a skoranje su promene ovde mahom posledica aktuelne ekonomske krize), pa
tako apsolutno, ili ak samo relativno, poboljanje tog poloaja vodi snanijem prihvatanju liberalnih vrednosti, kako u politikoj, tako i u ekonomskoj sferi i obrnuto. Ovome
treba dodati da se opti pad podrke liberalnim vrednostima moe pripisati uticaju jo
jednog faktora: naime, u gotovo svim postsocijalistikim zemljama zabeleen je pad podrke sistemskim reformama i njihovim ideolokim utemeljenjima (posebno onim koji se
odnose na privatizaciju), kao odgovor na tzv. postkomunistiku, sistemski uzrokovanu,
ekonomsku recesiju (Denisova et. al., 2010), koja je doprinela neuspehu u ispunjavanju
oekivanja od ekonomske reforme irih drutvenih slojeva.
22

304

Literatura:
Crompton, R. 1993. Class and Stratification. An Introduction to Current Debates.
Cambridge: Polity Press.
Crompton, R. et al. 2000. Renewing Class Analysis. Oxford: Blackwell Publishers.
Cveji, S. 2012. Novi trendovi u klasno-slojnoj pokretljivosti u Srbiji. Referat izloen na konferenciji Promene drutvene structure i pokretljivosti u Srbiji.
Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu.
Dahrendorf. R. 1990. Reflections on the Revolution in Europe. London: ChattoWindus.
Denisova, Eller, Frye & Zhuravskaya. 2010. Everyone Hates Privatization, but
Why?. Survey Evidence from 28 Post-Communist Countries. Working
Paper no 143. CEFIR / ES Working Paper series. http://www.cefir.org/papers/WP143.pdf (preuzeto 15. 6. 2012).
Domansky, H. 2000. On the Verge of Convergence. Social Stratification in Eastern
Europe. Budapest: CEU Press
Grusky, D., K. Weeden and J. Srensen. 2001. The Case of Realism in Class Analysis, in: Davis, D. E. and J. Go (eds.). Political Power and Social Theory.
Boston: Emerald Books.
Inglehart, R. 1997. Modernization and Postmodernization. Princeton, New Jersey:
Princeton University Press.
Inglehart, R. and C. Welzel. 2005. Modernization, Cultural Change and Democracy.
New York: Cambridge University Press.
Ingelhart, R., M. Basanez and A. Moreno. 2001. Human Values and Beliefs: A CrossCultural Sourcebook. Ann Arbor: University of Michigan Press.
IESS International Encyclopedia of the Social Sciences. 1968. D. L. Shills (ed.).
New York: Macmillan Press.
Lareau, A. and D. Conley (eds.). 2008. Social Class. How Does It Work?. New York:
Russell Sage Foundation.
Lazi, M. 1987. U susret zatvorenom drutvu. Zagreb: Naprijed.
Lazi, M. (prir.). 2000. Raji hod. Beograd: Filip Vinji.
Lazi, M. 2011. ekajui kapitalizam. Beograd: Slubeni glasnik.
Lazic, M. and S. Cvejic. 2007. Class and Values in Postsocialist Transformation in
Serbia. International Journal of Sociology, Vol. 37, No. 3.
Lazic M. and S. Cvejic. 2011. Post-Socialist Transformation and Value Changes of the
Middle Class in Serbia. European Sociological Review, Vol. 27, No. 6.
Lazi, M. 2013. Vrednosti i drutvena dinamika: postsocijalistika transformacija
u Srbiji i vrednosne promene. Zbornik posveen R. Supeku. Zagreb: Filozofski fakultet (u tampi).
Mateju, P. 1998. The Middle Class Formation in the Czech Republic. Prague: Working papers of the Institute of Sociology; Academy of Sciences of the Czech Republic.

305

Mateju, P. and M. Kreidl. 1998. The Crystalization of Social Status in the Post-Communist Society. The Czech Republic 1991-1997. Prague: Working papers of
the Institute of Sociology; Academy of Sciences of the Czech Republic.
Pakulski, J. and M. Waters. 1996. The Death of Class. London: Sage Publications.
Republiki zavod za statistiku. 2011. Anketa o radnoj snazi 2011. http://webrzs.stat.
gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/61/71/SB_550_ARS2011_
SAJT.pdf (preuzeto 15. 9. 2012).
Simkus, A. 2007. Guest Editors Introduction: The SEESSP Project. International
Journal of Sociology, Vol. 37, No. 3.
Wright, E. O. (ed.). 2005. Approaches to Class Analysis. Cambridge: Cambridge
University Press

306

Anelka Mirkov
Univerzitet u Beogradu, Srbija
Filozofski fakultet
Institut za socioloka istraivanja

VEZANOST GRAANA SRBIJE ZA MESTO U KOJEM IVE:

EMOCIJE I ZAJEDNIKI INTERESI
ATTACHMENT TO PLACE OF RESIDENCE AMONG CITIZENS
OF SERBIA: EMOTIONS AND COMMON INTERESTS
Summary
The paper analyses emotional and interest attachment of Serbian
citizens to village or town they live in. The analysis was based on data
collected in 2012 on representative sample of 2.557 respondents from
80 municipalities in Serbia. Available data enabled analysis of emotional attachment to place (village/town) compared to other spatial entities, as well as analysis of interest attachment to residents of the same
settlement compared to other social groups they belong to. In both cases
it was examined if respondents answers correlate with their demographic characteristics (sex, age, education, activity, marital status, type of
settlement, region, nationality) and with social stratum. The aim was
to find out to what extent place of residence is important to citizens of
Serbia in emotional and interest sense, with expected differences depending on selected characteristics.

Pojam vezanosti za mesto

Vezanost za mesto (eng. Place Attachment) je pojam preuzet iz psihologije
(Giuliani, 2003: 140) i odnosi se na pozitivni afektivni odnos prema mestu kao
fizikom i socijalnom okruenju.Vezanost za mesto se moe razviti u odnosu na
fiziko okruenje, koje se prepoznaje prema osobenostima prirodne i izgraene
sredine, ili u odnosu na socijalno okruenje, koje ine odnosi uzajamnog prepoznavanja, prijateljstva i saradnje.
307

Prouavanje vezanosti za mesto zahteva razgranienje vie prostornih nivoa analize radi poreenja (susedstvo, grad, regija i slino). U istraivanjima se
esto polazi od pretpostavke da je vezanost za mesto najizraenija na susedskom
nivou, kao najuoj prostornoj celini (Hidalgo and Hernndez, 2001: 274). Brojne
studije sluaja iscrpno obrauju pitanja vezanosti za susedstvo, ali ne sadre adekvatne pokazatelje vezanosti za ire prostorne entitete, koji bi potkrepili polaznu
pretpostavku ovakvih istraivanja.
Vezanost za mesto se ne mora nuno odnositi na mesto stalnog boravka.
To moe biti mesto roenja ili mesto u kojem je osoba provela detinjstvo, mesto
porodinog porekla, pa ak i mesto koje je neko posetio kao turista. Bitno je samo
da jednom uspostavljena vezanost za mesto ima tendenciju da se odri tokom
dueg vremenskog perioda.
Kako su istakli Livingston i saradnici, vezanost za mesto moe biti funkcionalna (ili praktina) i emocionalna (Livingston et al., 2008: 10). Ova dva komplementarna oblika vezanosti za mesto srodna su konceptima kao to su zavisnost od mesta
(eng. Place Dependency) i identitet zasnovan na mestu (eng. Place Identity).
Zavisnost od mesta se definie kao oblik vezanosti koji se zasniva na potencijalu odreenog mesta da zadovolji potrebe i ciljeve pojedinaca (Stokols and
Shumaker, 1981). Ovo implicitno podrazumeva procenu kvaliteta datog mesta u
poreenju sa drugim mestima koja mogu zadovoljiti isti niz potreba. Vezanost je
jaa ako mesto zadovoljava fizike i psiholoke potrebe stanovnika i ako odgovara njihovom ivotnom stilu i aspiracijama.
Praktina zavisnost od mesta moe podstai razvijanje linog identiteta koji
poiva na pripadnosti tom mestu. Fiziko okruenje koje ljudi doivljavaju kao
odgovarajue mesto za ivot lako postaje predmet psiholoke, simbolike i socijalne identifikacije. Tada ljudi poinju sebe da identifikuju kao deo grupe koja je
definisana specifinostima lokalne sredine, a mestu se pripisuju simbolika znaenja u kojima pojedinac prepoznaje lini smisao. Identitet zasnovan na mestu
ivljenja zahteva psiholoko (emocionalno) ulaganje tokom dueg vremenskog
perioda, nakon ega se uvruje socijalnim interakcijama koje podstiu oseanje
pripadanja (eng. Sense of Belonging).
Kao pandan emocionalne vezanosti javlja se interesna vezanost za mesto,
koja poiva na sposobnosti ljudi da prepoznaju zajednike interese sa stanovnicima mesta u kojem ive. Interesna vezanost moe biti uslovljena duinom boravka
u nekom mestu i emocionalnom vezanou, ali je od mnogo veeg uticaja socijalna struktura naselja i kvalitet drutvenih veza meu samim stanovnicima. Na
koji nain e oni percipirati kvalitet ivota u datom mestu, da li e ih to podstai
na saradnju i koliko e njihovi kolektivni napori imati uspeha, zavisi od niza socijalnih karakteristika pojedinaca, kao to su obrazovanje i socijalni kapital, kao
i od drutvene organizacije na nivou naselja i drutva u celini.
308

Uobiajeno je da se vezanost za mesto tumai kao pozitivna pojava koja

povoljno deluje na mentalno zdravlje i blagostanje pojedinca, kao i na kvalitet
drutvenih odnosa na lokalnom nivou. U sredinama koje imaju izraeno oseanje
vezanosti za mesto, ljudi su spremniji na uzajamnu pomo i saradnju i posveeniji
ostvarenju zajednikih ciljeva. Posebno se istie prednost graanske participacije
ukoliko je razvijena vezanost za mesto (Manzo and Perkins, 2006).
S druge strane, ima autora koji istiu da vezanost za mesto moe biti negativna za neke ljude u pojedinim okolnostima (Livingston et al., 2008: 10). Suvie
jaku vezanost za mesto oni vide kao prepreku za lini razvoj pojedinca, u smislu
sticanja iskustva i pronalaenja novih mogunosti nakon eventualnog preseljenja
iz date sredine.
Vezanost za mesto esto se posmatra u suprotnosti sa sklonou pojedinca ka
prostornoj pokretljivosti. U razvijenim zemljama je uoeno da su pripadnici vie i
vie srednje klase manje vezani za lokalnu sredinu i da esto menjaju mesto stanovanja, zavisno od poslovnih obaveza i niza aspiracija koje oblikuju njihov ivotni
stil. S obzirom na to da se u Srbiji ne izdvaja globalno orijentisana klasa koja tei
potpunoj dekontekstualizaciji prostora, to je uslovljeno ekonomskim ogranienjima
i kulturnim specifinostima ovog podneblja, u naim uslovima se pre moe govoriti
o nejednakom intenzitetu vezanosti za mesto nego o njenom odsustvu, pa je, u tom
smislu, zanimljivo poreenje izraenosti ove pojave kod razliitih drutvenih grupa.

Analiza podataka
U radu su korieni podaci iz anketnog istraivanja koje je u toku 2012.
godine sproveo Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao deo projekta Izazovi nove drutvene integracije u Srbiji:
koncepti i akteri. Vieetapni stratifikovani uzorak koji je inilo 2.557 ispitanika
iz 80 optina reprezentativan je za Srbiju, te se dobijeni podaci mogu smatrati
pouzdanim.
Prikupljeni podaci su omoguili analizu vezanosti za mesto u dve dimenzije: a) emocionalna vezanost za mesto i b) prepoznavanje zajednikih interesa
sa stanovnicima naselja u kojem se ivi. Prva dimenzija je eksplicitan pokazatelj
vezanosti za mesto, ali je njeno ogranienje to to meri iskljuivo emocionalni
aspekt ove pojave i to na osnovu percepcije ispitanika. Zato je u analizu uvrtena
i druga dimenzija, koja preko zajednikih interesa sagledava racionalni aspekt
posmatrane pojave.
Za potrebe ovog rada izvrena je korelaciona analiza obe dimenzije u odnosu na osnovna demografska obeleja ispitanika (pol, starost, obrazovanje, aktivnost, brani status, tip naselja, regija, nacionalnost), kao i u odnosu na pripadnost
309

ispitanika drutvenom sloju. Zatim je izvrena regresiona analiza radi provere

uticajnosti odabranih varijabli.
U anketi je od ispitanika traeno da odgovore u kojoj meri se oseaju emocionalno povezani sa mestima razliitog nivoa optosti (selo ili grad, regija, Srbija, Jugoistona Evropa, Evropa). Za svaku stavku ispitanici su birali odgovor
na skali Vrlo povezan povezan ne ba povezan uopte nisam povezan, a
postojala je mogunost i da se izjasne kao neodluni.
Podaci u Tabeli 1 prikazuju frekvenciju odgovora ispitanika za svih pet
prostornih nivoa. Kao to je donekle oekivano, graani Srbije su najvie vezani
za mesto stalnog boravka ak 80,6% ispitanika je odgovorilo da su vrlo povezani ili povezani sa selom ili gradom u kojem ive. Vezanost za regiju je takoe
veoma izraena (74,4%), iako je ona neznatno manja u odnosu na vezanost za Srbiju (76,7%), dok stepen emocionalne vezanosti drastino opada kad su u pitanju
Jugoistona Evropa (36%) i Evropa (33%).
Tabela 1. Oseanje vezanosti za mesta razliitog nivoa optosti (u %)

Selo ili grad

Regija (Vojvodina, umadija,
Pomoravlje,
Beograd i sl)
Srbija
Jugoistona
Evropa (Balkan)
Evropa

13,8

Uopte
nisam
povezan
3,9

Ne mogu
da se
odluim
1,8

45,8

16,8

6,4

2,4

100,0

31,8

44,9

15,7

5,4

2,2

100,0

7,9

28,1

34,5

23,5

6,0

100,0

7,3

25,7

30,4

29,9

6,7

100,0

Vrlo
povezan

Povezan

Ne ba
povezan

39,7

40,9

28,6

Ukupno
100,0

Ovakvi rezultati samo delimino potkrepljuju stanovite da se ue prostorne celine doivljavaju kao emocionalno bliskije od irih prostornih celina. Podaci
pokazuju da je oseanje vezanosti veoma izraeno i ujednaeno za mesto, regiju
i Srbiju, dok je oseanje vezanosti za ire prostore znatno slabije. Ovo moe biti
prouzrokovano kulturnim obrascima i sistemom vrednosti koji podstie zatvorenost u okvire lokalne i nacionalne kulture. S druge strane, ne moe se oekivati
veliki stepen identifikacije sa prostornim celinama koje su graanima nepoznate
ili koje doivljavaju kao suprotstavljene.
Odsustvo ili veoma slaba vezanost za Jugoistonu Evropu i Evropu objanjava se nedovoljnom prostornom pokretljivou graana, koja je prouzrokovana
ekonomskom marginalizacijom Srbije i padom ivotnog standarda stanovnitva.
310

Deo objanjenja treba potraiti i u neposrednom istorijskom iskustvu u regionu

Zapadnog Balkana, kao i aktuelnim politikim odnosima Srbije sa Evropskom
unijom. Ekonomski, politiki i kulturni razlozi doprineli su uvrivanju lokalnog i nacionalnog identiteta, zbog ega je vezanost za mesto, regiju i Srbiju veoma izraena, dok je vezanost za Balkan i Evropu zapostavljena, to odraava
emotivnu distancu graana Srbije prema tim prostorima.
Nakon poreenja vezanosti za mesto boravka sa drugim prostornim entitetima, vie panje je posveeno analizi oseanja vezanosti za selo ili grad. U
istraivanju se polo od pretpostavke da je stepen emocionalne vezanosti za mesto boravka uslovljen socio-demografskim i klasno-slojnim karakteristikama stanovnitva. To, meutim, nije potvreno korelacionom i regresionom analizom za
veinu obeleja.
Korelaciona analiza je pokazala da jedino starost ispitanika ima neto izraeniji uticaj u poreenju sa ostalim karakteristikama. Za niz obeleja se pokazalo da je veza veoma slaba (pol, tip naselja, regija, nacionalnost), a parcijalnom
korelacionom analizom utvreno je i da postoje prividne korelacije uslovljene
starou ispitanika (obrazovanje, aktivnost, brani status). Drutveni sloj nije statistiki znaajno povezan sa emocionalnom vezanou za mesto.
Do istih zakljuaka se dolo regresionom analizom, korienjem modela
sastavljenog od veine pomenutih obeleja (videti Tabelu 2). Iz ovog dela analize
iskljueni su aktivnost i brani status, zbog pomenutih statistikih razloga, kao i
drutveni sloj, zbog deliminog preklapanja sa obrazovanjem ispitanika.
Tabela 2. Oseanje vezanosti za selo ili grad regresioni model
Model

(Konstanta)
Muki pol
Starost
Osnovna kola (ili manje)
Srednja kola
Selo
Vojvodina
Zapadna Srbija i umadija
Istona i Juna Srbija
Srbi

2,652
,091
,006
,009
,029
,097
,082
-,011
,181
,094

Standardna
greka
,081
,033
,001
,056
,050
,036
,050
,050
,050
,047

Beta

Znaajnost

,055
,121
,005
,018
,059
,043
-,006
,097
,041

32,577
2,738
5,686
,153
,580
2,679
1,648
-,218
3,644
1,993

,000
,006
,000
,879
,562
,007
,099
,828
,000
,046

U navedenom regresionom modelu, skup nezavisnih obeleja objanjava oko 3% varijanse zavisne promenljive. Starost ispitanika predstavlja naj311

jau determinantu oseanja vezanosti za mesto. Zanimljivo je da su ispitanici

iz Istone i June Srbije u veoj meri vezani za mesto nego to je to sluaj sa
ispitanicima koji ive u drugim regijama u Srbiji.
Pol i tip naselja su i ovaj put pokazali veoma slabu, ali statistiki znaajnu korelaciju sa oseanjem vezanosti za mesto. Iako se moe pretpostaviti
da su ene vie vezane za mesto, s obzirom na to da je re o emocionalnom
vezivanju, to ipak nije sluaj. Prema podacima iz ovog istraivanja, mukarci
su u neto veoj meri vezani za mesto boravka, a mogue objanjenje ovog
podatka je patrijarhalni obrazac nasleivanja imovine, kao i promena mesta
boravka ena nakon udaje. Stanovnici sela su u neto veoj meri vezani za
mesto nego stanovnici grada, to je i oekivano, posebno ako se ima u vidu
heterogena struktura u urbanim sredinama i stalno doseljavanje novih stanovnika.
Razlike izmeu Srba i drugih nacionalnosti su veoma male i na granici
statistike znaajnosti. Emocionalna vezanost za mesto je neto izraenija kod
ispitanika srpske nacionalnosti, mada je ova korelacija znatno stabilnija kod
emocionalne vezanosti za Srbiju. Regresionom analizom je potvreno da obrazovanje nije znaajan prediktor oseanja vezanosti za mesto.
Tabela 3. Oseanje vezanosti za selo ili grad prema starosti ispitanika (u %)
Starost ispitanika

Ukupno

18-29

30-44

45-60

60+

Vrlo povezan

34,9

34,6

39,0

47,5

40,4

Povezan

41,8

44,6

44,3

37,7

41,6

Ne ba povezan

17,0

17,0

13,4

11,6

14,1

Uopte nisam povezan

6,3

3,8

3,3

3,3

93,9

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

Ukupno

Fi = 0,129, Kramerov V = 0,074, p = 0,000

to se tie starosti ispitanika (videti Tabelu 3), uoena je pravilnost da

stepen emocionalne vezanosti za mesto postepeno raste sa godinama. Osobe
starije od 60 godina imaju sklonost da izraze jau emocionalnu vezanost za mesto, za razliku od preostale tri starosne kohorte (47,5% ispitanika starijih od 60
godina i 36,6% ispitanika do 60 godina izjavljuju da su vrlo povezani sa selom
ili gradom u kojem ive). Takoe, mladi izmeu 18 i 29 godina ee od drugih
izjavljuju da uopte nisu povezani sa mestom u kojem ive (6,3% mladih u
odnosu na 3,4% ostalih). Isti je zakljuak i kada se podaci analiziraju u okviru
dihotomne podele Povezan nije povezan. Vezanost za mesto raste od 76,7%
312

mladih, zatim 79,2% mlaih odraslih, 83,3% starijih odraslih i 85,2% starih (u
ovom sluaju nivo znaajnosti iznosi 0,001).
Slina istraivanja sprovedena u drugim zemljama pokazala su da stariji
stanovnici i oni koji due vremena ive u odreenom podruju imaju predispozicije da razviju vii nivo vezanosti za mesto (Livingston et al., 2008: 2). To
znai da ovde nije re o bioloko-psiholokim razlozima u vezi sa starenjem,
nego uopte o delovanju protoka vremena na emocionalno vezivanje za mesto
kao fiziko i socijalno okruenje.
U anketi je, takoe, postavljeno pitanje kojim se nastojalo utvrditi u kojoj
meri ispitanici prepoznaju zajednike interese sa pripadnicima razliitih drutvenih grupa. Ispitanici su imali zadatak da od ponuenih osam odaberu tri
drutvene grupe sa kojima dele najvie zajednikih interesa i da ih rangiraju
prema znaajnosti. Izmeu ostalog, ispitanici su mogli da se opredele za stanovnike naselja u kojem ive, te da na taj nain iskau odreenu vrstu povezanosti sa ljudima iz svog sela ili grada. Istovremeno, postupkom rangiranja moe
se videti relativna znaajnost zajednikih interesa na nivou naselja i posveenosti lokalnoj sredini u poreenju sa tenjom ka interesnoj vezanosti za druge
drutvene grupe.
Prilikom analize podataka, uzeto je u obzir koju drutvenu grupu su ispitanici ee navodili kao najvaniju (najvie zajednikih interesa), ali i koja drutvena grupa se ee javlja kad se srazmerno obraunaju sva tri ranga znaajnosti
(najvie zajednikih interesa 3 boda, neto manje zajednikih interesa 2 boda,
najmanje zajednikih interesa 1 bod). Polazna pretpostavka je bila da naselje,
kao prostorno orijentisana grupa koja oblikuje lini identitet osobe, predstavlja
jednu od znaajnijih drutvenih grupa sa kojima ispitanici imaju zajednike interese.
Kao to se vidi u Tabeli 4, prema oba kriterijuma, ispitanici prepoznaju najvie zajednikih interesa sa pripadnicima iste generacije. Zanimljivo je da drugo
i tree mesto dele dve prostorno definisane grupe stanovnici naselja u kojem se
ivi i ljudi iz zaviaja, to upuuje na znaajnost mesta boravka i mesta porekla
u definisanju interesnih prioriteta graana, ime je empirijski potvrena opravdanost analize interesne vezanosti za mesto.
Pomenimo jo i to da se pripadnici iste nacije retko navode kao grupa sa
kojom ispitanici imaju zajednike interese, to je zanimljiv nalaz, s obzirom
na prethodno iskazan visok stepen emocionalne vezanosti za Srbiju. Umesto
toga, ee se javljaju zajedniki interesi sa ljudima iz zaviaja, bez obzira na
njihovu nacionalnu pripadnost. Najmanje ispitanika se opredelilo za pripadnike
svoje klase, ali to samo znai da klasni interesi nisu jasno izraeni kod veine
graana (pre svega kod onih na niim stupnjevima drutvene hijerarhije), ili
nisu artikulisani (kod pripadnika viih drutvenih slojeva, koji prednost daju
313

ljudima slinog obrazovanja i zanimanja, to se delimino podudara sa klasnom

pripadnou).
Tabela 4. Prepoznavanje zajednikih interesa sa pripadnicima
razliitih drutvenih grupa

- s pripadnicima moje GENERACIJE

- s ljudima iz mog ZAVIAJA
- sa stanovnicima NASELJA u kojem ivim
- s pojedincima slinog ZANIMANJA
- s pojedincima slinog OBRAZOVANJA
- s pripadnicima moje NACIJE
- s pripadnicima moje VERE
- s pripadnicima KLASE kojoj pripadam

Broj ispitanika
kojima je ovo
prvi izbor

Bodovi na osnovu
tri ranga znaajnosti

591
564
478
368
135
101
79
68

3.149
2.548
2.771
2.086
1.153
835
671
753

U daljem tekstu sledi neto detaljniji prikaz rezultata korelacione analize

prepoznavanja zajednikih interesa na nivou naselja u odnosu na socio-demografske i klasno-slojne karakteristike ispitanika. Za razliku od emocionalne vezanosti za mesto, stepen prepoznavanja zajednikih interesa sa stanovnicima naselja znaajno korelira sa veim brojem nezavisnih varijabli.
Jedino pol ispitanika i nacionalna pripadnost nemaju statistiki znaajan
uticaj. Tip naselja i regija pokazuju statistiku znaajnost, ali je veza veoma slaba. Stanovnici sela, u poreenju sa stanovnicima grada, prepoznaju neto vie
zajednikih interesa sa ljudima koji ive u istom mestu. Vojvoani se izdvajaju
od ostalih po tome to u veoj meri navode interesnu povezanost sa stanovnicima
svog naselja.
Kao i u sluaju emocionalne vezanosti za mesto, aktivnost i brani
status ispitanika su eliminisani jer je, na osnovu parcijalne korelacione analize, zakljueno da je re o prividnoj korelaciji koja potie od uslovljenosti starou ispitanika (penzioneri i udovci pokazuju iste tendencije kao
osobe starije od 60 godina). Na osnovu jaine veze utvrene korelacionom
analizom, kao kljune determinante izdvojeni su starost, obrazovanje i pripadnost drutvenom sloju. Zatim je, primenom istog regresionog modela
kao u sluaju emocionalne vezanosti, potvreno da su starost i obrazovanje
veoma znaajni prediktori interesne vezanosti za mesto (videti Tabelu 5).
Navedeni skup nezavisnih obeleja objanjava oko 5% varijanse zavisne
promenljive.
314

Tabela 5. Prepoznavanje zajednikih interesa sa

stanovnicima naselja regresioni model
Model
(Konstanta)
Muki pol
Starost
Osnovna kola (ili manje)
Srednja kola
Selo
Vojvodina
Zapadna Srbija i umadija
Istona i Juna Srbija
Srbi

B
1,383
-,027
,008
,464
,361
,146
,192
,042
-,068
-,070

Standardna greka
,117
,048
,001
,080
,070
,053
,071
,072
,072
,068

Beta

Znaajnost

-,011
,115
,184
,151
,061
,070
,016
-,024
-,021

11,772
-,560
5,442
5,813
5,133
2,757
2,699
,585
-,941
-1,033

,000
,575
,000
,000
,000
,006
,007
,559
,347
,302

Po pitanju veze izmeu prepoznavanja zajednikih interesa na nivou naselja i starosti ispitanika (Tabela 6), uoene su sline tendencije kao kod emocionalne vezanosti za mesto. to su ispitanici stariji, vea je verovatnoa da e
prepoznati zajednike interese sa stanovnicima svog naselja, s tom razlikom
to ispitanici izmeu 45 i 60 godina u dimenziji zajednikih interesa imaju vie
slinosti sa ispitanicima starijim od 60 godina nego to je to sluaj u emocionalnoj dimenziji. Vie od polovine mladih (54,6%) uopte nije navelo stanovnike
naselja kao grupu sa kojom dele zajednike interese i drastino manje njih smatra da sa njima ima najvie zajednikih interesa (samo 8,2% mladih u odnosu
na 22,2% ostalih). Objanjenje ovog podatka lei najpre u injenici da su mladi
ljudi spremniji na prostornu pokretljivost i upoznavanje novog, posebno ako se
ima u vidu da njih ne ograniavaju porodine i poslovne obaveze koje imaju
odrasle osobe.
Tabela 6. Prepoznavanje zajednikih interesa sa stanovnicima naselja
prema starosti ispitanika ( u %)

Najvie zajednikih interesa

Neto manje zajednikih interesa
Najmanje zajednikih interesa
Nema zajednikih interesa
Ukupno

18-29
8,2

Starost ispitanika
30-44
45-60
19,5
23,4

60+
22,8

Ukupno
19,9

20,2

16,4

19,8

22,9

20,2

17,1
54,6
100,0

15,6
48,5
100,0

15,4
41,4
100,0

14,0
40,4
100,0

15,2
44,7
100,0

Fi = 0,156, Kramerov V = 0,090, p = 0,000

315

Obrazovanje ispitanika je jo jedna karakteristika koja je u statistiki znaajnoj korelaciji sa interesnom vezanou za mesto (Tabela 7). Veina ispitanika
koji poseduju vie obrazovanje (60,3%) uopte ne navodi zajednike interese sa
stanovnicima naselja, a tek svaki osmi visokoobrazovani ispitanik (12,3%) smatra da sa njima ima najvie zajednikih interesa. Nasuprot njima, meu ispitanicima sa zavrenom srednjom kolom dominiraju oni koji prepoznaju zajednike
interese sa stanovnicima naselja (54,6%), a taj udeo je jo vei meu ispitanicima
bez kole ili sa osnovnom kolom (63,4%).
Nije iznenaujue to to se vea zavisnost od drutvenih veza na nivou naselja javlja kod onih koji su zavrili najvie osnovnu kolu. Zavretkom srednje
kole, a posebno sticanjem akademskog zvanja, pojedinac postaje deo najmanje jo jedne drutvene grupe sa kojom ima neto zajedniko. Ispitanici vieg
obrazovanja skloniji su da biraju drutvene grupe zasnovane na obrazovanju ili
zanimanju jer je upravo to vaan element njihovog linog identiteta i statusnog
grupisanja, dok interesi na nivou naselja gube na znaaju.
Tabela 7. Prepoznavanje zajednikih interesa sa stanovnicima
naselja prema obrazovanju ispitanika (u %)
Obrazovanje ispitanika
Nezavrena osnovna kola

Osnovna
kola

Srednja
kola

Via
kola/
fakultet

Ukupno

Najvie zajednikih
interesa

24,8

25,8

18,5

12,3

19,9

Neto manje zajednikih interesa

22,7

24,3

20,2

12,3

20,1

13,0

15,3

15,9

15,2

15,3

39,4

34,6

45,4

60,3

44,7

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

Najmanje zajednikih
interesa
Nema zajednikih interesa
Ukupno

Fi= 0,178, Kramerov V = 0,103, p = 0,000

Pripadnost ispitanika drutvenom sloju je takoe u statistiki znaajnoj korelaciji sa interesnom vezanou za mesto, to je zanimljivo ako se ima u vidu
da ova varijabla nije bila statistiki znaajna u sluaju emocionalne vezanosti za
mesto. Po pitanju zajednikih interesa, drutveni slojevi pokazuju najveu jainu
veze u poreenju sa drugim posmatranim obelejima. Iako se linija razdvajanja
drutvenih slojeva u velikoj meri podudara sa obrazovanjem, zbog poreenja sa
drugim istraivanjima, znaajno je prikazati i ovaj deo analize (videti Tabelu 8).
316

317

2,0
19,6
74,5
100,0

Neto manje zajednikih

interesa

Najmanje zajednikih
interesa

Nema zajednikih interesa

Ukupno

Fi = 0,234, Kramerov V = 0,135, p = 0,000

3,9

Najvie zajednikih
interesa

Vii sloj

100,0

52,2

18,5

13,0

16,3

Sitni preduzetnici, krupni poljoprivr. i nii

rukovodioci

100,0

61,7

16,9

12,4

9,0

Strunjaci i
samozaposl.
sa VSS

100,0

46,4

14,6

22,8

16,2

Slubenici,
tehniari,
poslovoe i
samozaposl.
bez VSS

Drutveni sloj ispitanika

100,0

47,6

16,2

19,7

16,5

VKV
i KV
radnici

100,0

35,0

16,3

23,1

25,6

PKV i
NKV
radnici

100,0

36,7

12,2

26,7

24,4

Sitni
poljoprivrednici

100,0

47,4

15,6

19,9

17,1

Ukupno

Tabela 8. Prepoznavanje zajednikih interesa sa stanovnicima naselja prema pripadnosti ispitanika drutvenom sloju (u %)

ak tri etvrtine ispitanika iz vieg sloja (74,5%) uopte ne prepoznaje

zajednike interese sa stanovnicima naselja. Njima su u tom pogledu najblii
strunjaci (61,7%), a na drugom polu se nalaze sitni poljoprivrednici, polukvalifikovani i nekvalifikovani radnici. Najnii drutveni slojevi znatno iznad proseka
navode stanovnike naselja kao grupu sa kojom imaju najvie zajednikih interesa
(24,9%), odnosno sa kojom imaju bar jedan od tri nivoa znaajnosti zajednikih
interesa (64%). Ostali drutveni slojevi se nalaze izmeu ove dve krajnosti.
Ovakvi nalazi potkrepljuju zakljuke slinih istraivanja sprovedenih u
drugim zemljama. Pripadnici niih drutvenih slojeva, posebno radnici, skloni su
da izgrauju drutvene veze na lokalnom nivou, dok pripadnici viih drutvenih
slojeva uspostavljaju veze koje nadilaze lokalnu sredinu. Zato ne treba da udi
injenica da se njihovi interesni prioriteti razlikuju.

Zakljuak
U ovom radu se polo od pretpostavke da su emocionalna i interesna vezanost za mesto u znaajnoj korelaciji sa socio-demografskim i klasno-slojnim
karakteristikama ispitanika u Srbiji. U emocionalnoj dimenziji, korelacija je potvrena jedino sa varijablom starosti ispitanika (sa godinama ivota raste stepen
emocionalne vezanosti za mesto). Postoje dva objanjenja ovog nalaza. Jedno
se zasniva na uvaavanju fiziolokih i psiholokih prepreka kod starijih osoba,
odnosno njihovoj nespremnosti da menjaju mesto boravka i da se prilagoavaju
novoj sredini. Drugo objanjenje naglaava da je velika verovatnoa da starije
osobe dugo ive u datom mestu i da je protok vremena uinio da postanu privrenije mestu.
Kada je re o interesnoj vezanosti za mesto, statistiki znaajna korelacija
je utvrena za varijable starosti, obrazovanja i drutvenog sloja. Starost ispitanika
utie na prepoznavanje zajednikih interesa sa stanovnicima naselja na slian nain kao i na emocionalnu vezanost za mesto. Po pitanju obrazovanja i drutvenog
sloja ispitanika, primeeno je da visokoobrazovani i pripadnici viih druvenih
slojeva imaju manje izraenu interesnu vezanost za mesto, to jest da imaju drugaije interesne prioritete (njima su vanije drutvene veze sa ljudima slinog obrazovanja i zanimanja), dok nie obrazovani i pripadnici niih drutvenih slojeva u
veoj meri zavise od lokalnih mrea, te je razumljivo da esto navode zajednike
interese sa ljudima iz svoje neposredne blizine.
Ovi nalazi upuuju na razmiljanje da li vezanost za mesto predstavlja izvor
delatnog potencijala na lokalnom nivou u Srbiji. S obzirom na ukupnu zastupljenost emocionalne i interesne vezanosti za mesto meu graanima Srbije, zakljuak bi bio da taj potencijal jeste znaajan. Meutim, nije ohrabrujui podatak o
318

interesnoj vezanosti za mesto meu pripadnicima onih kategorija stanovnitva za

koje se pretpostavlja da poseduju najvie resursa pogodnih za efikasno delovanje
na lokalnom nivou. Meu ispitanicima do 45 godina starosti koji su stekli visoko
obrazovanje, 80,2% je emocionalno povezano sa mestom, ali samo 32,5% njih
prepoznaje zajednike interese sa stanovnicima naselja u kojem ive. Prilikom
tumaenja ovog rezultata treba voditi rauna da to ipak ne znai da oni uopte ne
prepoznaju zajednike interese sa stanovnicima svog naselja. To samo znai da
su druge drutvene grupe za njih vanije, to moe biti korisno ako steeni socijalni kapital upotrebe za delovanje u cilju poboljanja kvaliteta ivota u lokalnoj
sredini. Izvor motivacije za takvu vrstu delovanja trebalo bi da bude upravo emocionalna vezanost za mesto, koja je veoma izraena kod svih drutvenih grupa.
Literatura:
Giuliani, M. V. 2003. Theory of Attachment and Place Attachment, in: Bonnes, M.,
T. Lee and M. Bonaiuto (eds.). Psychological Theories for Environmental
Issues. Ashgate.
Hidalgo, C. and B. Hernndez. 2001. Place Attachment: Conceptual and Empirical
Questions. Journal of Environmental Psychology, 21/2001: 273-281.
Livingston, M., N. Bailey and A. Kearns. 2008. Peoples Attachment to Place The
Influence of Neighbourhood Deprivation. Chartered Institute of Housing;
Joseph Rowntree Foundation.
Manzo, L. and D. Perkins. 2006. Finding Common Ground: The Importance of Place Attachment to Community Participation and Planning. Journal of Planning Literature, 4/2006: 335-350.
Stokols, D. and S. A. Shumaker. 1981. People in Places: A Transactional View of
Settings, in: Harvey, J. (ed.). Cognition, Social Behaviour, and the Environment. Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum.

319

Milan Vukomanovi
Univerzitet u Beogradu, Srbija
Filozofski fakultet

REVITALIZACIJA RELIGIJE U SRBIJI I KONCEPT

MNOGOSTRUKE MODERNOSTI
REVITALIZATION OF RELIGION IN SERBIA AND
THE CONCEPT OF MULTIPLE MODERNITIES
Summary
In this work I assess the notions of modernity, modernization and
de-secularization, bearing in mind the variety of cultural programs and
their constant dynamics in non-Western societies. This includes the reinterpretation and re-formulation of institutional models, as well as of the
political and social issues, related to modern Western civilization. Part
of this process are the societies undergoing transformation, such as the
Serbian society. Religious and church institutions often respond to this
process by a unique religization of modernity. It is clear that under the
new circumstances religion itself may not remain unchanged, whereas
the character of that change calls for novel theoretical approaches and
research methods.
Is the multiple modernities thesis applicable to the society in Serbia
during the period of post-socialist transformation? This is a complex and
difficult question deserving of the more comprehensive sociological analyses. I raise it here only in the context of the (de)secularization discourse
by tackling religious institutions as bearers of symbolical resources that
provide safe haven for a protection of culture, i.e. the national, local,
particular heritage. Therefore I consider the leading and the most prominent religious institution in Serbia the Serbian Orthodox Church.

Mnogostruke modernosti
Pod modernom se u drutvenim naukama obino podrazumeva skup ekonomskih, politikih, drutvenih i kulturnih procesa koji su istorijski zapoeli na
320

Zapadu s periodom renesanse, a najkasnije do reformacije u XVI veku. Te procese u ekonomskoj sferi odlikuju kapitalistiki nain proizvodnje, industrijalizacija, privatno vlasnitvo i trite; u drutvenoj i kulturnoj urbanizacija, ideja
razvoja (progresa), racionalizam i individualizam, a u politikoj nastanak nacije
drave. Socioloke teorije modernizacije iz pedesetih i ezdesetih godina teile
su ka tome da ove razliite, ali i jedinstvene, aspekte modernosti i moderniteta
posmatraju zajedno, kao sutinske i neodvojive dimenzije zapadnog politikog,
ekonomskog i kulturnog projekta. tavie, u tom periodu se, kao to je znano,
u sociologiji religije javljaju i dominantne teorije sekularizacije kao drutvene
pojave inherentno svojstvene procesu modernizacije. S druge strane, autori poput
Baumana (1993) ili Habermasa (1989) modernu vide kao jedan, u osnovi, nedovreni projekat.
Sekularizacijska paradigma je naroito bila aktuelna i popularna u sociologiji nakon Drugog svetskog rata, osobito tokom pedesetih i ezdesetih godina prolog veka. Na primer, jedan od najznaajnijih savremenih sociologa, Piter Berger,
bio je tada veliki pristalica teorije o sekularizaciji kao pojavi neodvojivo povezanoj
s modernizacijom. Danas isti autor smatra da je ta teza u osnovi pogrena i neodriva, te da je veina sveta religiozna, pri emu, moda, jedini izuzetak predstavlja
zapadna Evropa (Berger, 2005). Tu tezu zastupa i Grejs Dejvi (Davie, 2005, 2007),
kao i veliki broj drugih savremenih sociologa religije. Desekularizacija, dakle, jednako dobro prati modernizaciju svugde u svetu, osim u zapadnoj Evropi.
Nedavno preminuli izraelski sociolog muel Ajzentat (Shmuel Eisenstadt)
razmatra modernost na jedan bitno drukiji nain. On, najpre, osporava shvatanje
modernizacije kao vesternizacije koja bi obuhvatala i nezapadna drutva na
nain na koji je to istorijski bilo karakteristino za zapadnu Evropu i Ameriku.
On veli da je stvarni napredak u zemljama u razvoju odbacio homogenizirajuu
i hegemonsku pretpostavku o takvom zapadnjakom programu moderne (Eisenstadt, 2000: 1). Mnotvo razliitih drutvenih kretanja nakon Drugog svetskog
rata i perioda kolonijalizma ima nezapadni, pa i antizapadni smer, ali se za te
pokrete ne bi moglo rei da su i antimoderni. Ajzentat, dakle, ne veruje u uniformnost moderne, nego je posmatra kao skup heterogenih, dinaminih i pluralnih, mnogostrukih procesa i kulturnih programa to bitno preispituju simbolike
i institucionalne pretpostavke glavnih industrijskih kapitalistikih drutava. Modernizacija se, dakle, proirila na vei deo sveta, ali nije vodila nastanku samo
jedne civilizacije, ili jednog institucionalnog obrasca, nego nastanku nekoliko
modernih civilizacija (ili bar civilizacijskih obrazaca) koje se, uprkos slinoj
ideolokoj i institucionalnoj dinamici, razliito razvijaju (Eisenstadt, 2004:
154)1. Ajzentat istie kako su tu stalno na delu bile selekcija, reinterpretaciDovoljno je tu samo podsetiti na uspon Japana kao globalne ekonomske sile
osamdesetih godina prolog veka, ili na Kinu danas, gde se privredni razvoj odvijao, i
1

321

ja i preformulacija osnovnih i polaznih modela i obrazaca u drutvima izvan

zapadne Evrope i Amerike. To je bilo mogue, ali i prirodno, zbog osobenog
istorijskog iskustva nezapadnih drutava, njihovih razliitih kulturnih tradicija
i drukijeg smera ekonomskih, strukturno-demografskih i politikih promena.
Tu, dakle, treba imati u vidu mnogostrukost modernih kulturnih programa kao
i njihovu stalnu dinamiku (Eisenstadt, 2004: 152) i to ne samo na Zapadu, ve
i u drutvima Azije, Latinske Amerike i Afrike, u kojima je u postkolonijalnom
periodu, a naroito u poslednjih nekoliko decenija XX veka, dolo do znaajnije reinterpretacije i preformulacije institucionalnih modela, kao i politikih i
drutvenih tema vezanih za modernu zapadnu civilizaciju. Ajzentat stoga dovodi u pitanje pretpostavku o konvergentnosti procesa modernizacije u globalnom kontekstu, kao i shvatanje da su evropska i, uopte zapadna, drutva glavni
nosioci modernizacijskih procesa.

Oivljavanje religioznosti u Srbiji

Danas je gotovo opte mesto u sociologiji religije da shvatanje sekularizacije (pa, samim tim, i desekularizacije) u velikoj meri zavisi od pojma i definicije
religije. Autori koji koriste funkcionalnu definiciju religije tee, po pravilu, da
odbace stanovite o sekularizaciji, dok tu tezu, opet, podravaju pristalice supstantivne definicije (Hamilton, 2003: 306). Na primer, ukoliko se religija odredi
kao verovanje u natprirodno, okolnost da u dananje vreme manje ljudi veruje u
natprirodne pojave nego to je to bio sluaj u srednjem veku ili u doba renesanse,
vodi zakljuku da je religija, pa i religioznost, u opadanju u odnosu na ta prola
vremena. Funkcionalna definicija je, pak, suvie inkluzivna, tako da je tu gotovo
nemogue uvesti pojam sekularizacije jer ga sama definicija ne moe ni odbaciti.
Zbog toga, umesto pitanja ta religija jeste, ili ta religija ini, produktivnije bi,
moda, bilo odrediti ta religija (danas) sve podrazumeva, imajui u vidu, pre
svega, razliite aspekte, odnosno konstitutivne elemente religije u politetikoj i
komparativnoj perspektivi. Drugim reima, koji to tano aspekti religije doivjo uvek odvija, munjevitom brzinom. U oba ova sluaja, a naroito kada je re o Kini,
manjeg uticaja je imao zapadni kulturni ili drutveni model. Slino bi se moglo rei i za
pojedine arapske, postkolonijalne zemlje u ekspanziji koje su na vrlo selektivan nain
prihvatale obrasce zapadnog modela modernizacije. To, najzad, vai i za deo muslimanske dijaspore u zapadnoj Evropi (manje u severnoj Americi) gde je tzv. politiki islam,
islamizam, doprineo stvaranju jedne izrazito antizapadne i antimoderne ideologije. Globalizacijski procesi su pritom vrlo jasno otvorili prostor za razmatranje alternativnih puteva modernizacije (npr. azijska modernost), dovodei u pitanje i budunost nacionalne
drave kao modernog projekta.

322

ljavaju revitalizaciju, ako je o oivljavanju religije, a ne samo religioznosti re?

Na koje aspekte, ili konstitutivne elemente religije, mislimo kada govorimo o
njenoj revitalizaciji? Da li je tu, na primer, re o revitalizaciji religijskog diskursa (npr. teologije, doktrine, dogme), ili, pak, o oivljavanju religijske, ritualne
prakse? Da li se, opet, revitalizuju institucije ili dolazi do oivljavanja religijskih
zajednica?2 I koliko nam u svemu tome mogu pomoi empirijska istraivanja
religioznosti? Da li su pojmovna odreenja religije i religioznosti koja se koriste
u novijim sociolokim istraivanjima jo uvek aktuelna za savremene prilike? Da
li se, moda, jo uvek, svesno ili nesvesno, tu bar ponekad operie unutar dirkemovske paradigme s poetka XX veka?3
Globalna studija Gallup International s kraja 2011. godine (Petrovi, 2012:
9)4 pokazuje, navodno, da su graani Srbije izuzetno religiozni u poreenju s
graanima iz drugih evropskih zemalja. Ispred njih su, po indeksu religioznosti,
samo stanovnici Makedonije, Rumunije, Moldavije i Poljske. ak 77% graana
Srbije sebe smatra religioznima ukoliko im se postavi pitanje: Bez obzira na to
da li odlazite na mesta bogosluenja ili ne, da li biste za sebe rekli da ste religiozna, nereligiozna osoba ili ubeeni ateista? (Ibid.). Ovakvo pitanje ima malo
smisla kada je re o religioznosti i nije nikakav pouzdan indikator religioznosti.
Navedeno pitanje zapravo implicira da ispitanici iz Galupovog istraivanja ne
moraju: 1) pripadati nekoj religijskoj zajednici ili instituciji; 2) obavljati bogosluenje, religijsku praksu; 3) koristiti religijski govor u svakodnevnom ivotu.
U sluaju Srbije s obzirom na visok postotak konfesionalne samoidentifikacije
koji se redovno ispoljava na popisima stanovnitva, u javnomnjenjskim, ali i specijalizovanim sociolokim ispitivanjima religioznosti moglo bi se pretpostaviti
2
Istorijske crkve (institucije) u zapadnoj Evropi imaju, na primer, sve manje
uticaja na samo stanovnitvo, odnosno (religijske) zajednice. Pa ipak, religija je tu i
dalje vrlo iva u svojim neinstitucionalnim oblicima (New Age, novi religijski pokreti,
individualna religioznost i sl), kao i meu netradicionalnim zajednicama imigranata,
koji svoj identitet bitno konstruiu upuivanjem na odgovarajui religijski diskurs ili
praksu poreklom iz matine domovine. U istonoj Evropi su, s druge strane, u usponu
tradicionalne religije i tu nema vee diskrepancije izmeu religijskih institucija i zajednica, osim u sluajevima manjih raskola koji povremeno uzdrmaju neke pravoslavne
crkve.
3
Problemi koji nastaju prilikom analize pojma religija u kulturno-istorijskom
kontekstu, s ciljem da se doe do nekakvog preciznijeg naunog odreenja tog pojma,
jesu, dakle, viestruki. Tu najpre treba imati u vidu divergentnost razliitih shvatanja
religioznosti, religije, vere, verovanja, u uporednoj perspektivi (na istorijskom
objekt-nivou), a onda i promenu znaenja koju na teorijskom, metanivou uslovljavaju
razliiti tipovi definicija religije, kao i razliite religioloke discipline.
4
Ovde je re o globalnom ispitivanju za Gallup International Religiosity and Atheism Index iz novembra i decembra 2011. godine sa 52.000 ispitanika iz 57 zemalja sveta.

323

da ispitanici iz navedenog istraivanja sebe, ipak, u izvesnom smislu smatraju

pripadnicima neke religijske zajednice (npr. pravoslavnim ili katolikim hrianima, muslimanima, itd), bez obzira na njihovu stvarnu, intrinsinu religioznost.
Sasvim je sigurno, meutim, da bi odgovor na pitanje koliko religija ima uticaja
na va svakodnevni ivot, povlailo puno nii postotak religioznosti. Jasno je, s
druge strane, da bi se ispitanici iz Galupovog istraivanja teko mogli uklopiti u
nae odreenje onoga to se podrazumeva pod religijom.
Postsocijalistika drutva u Evropi su se prilino nedvosmisleno opredelila
za desekularizacijski model koji favorizuje klasine, crkvene vidove religioznosti. Za razliku od zapadne Evrope, gde tradicionalne, istorijske crkve nisu vie
u mogunosti da kao institucije disciplinuju veliki deo stanovnitva (Davie,
2007: 96), one u centralnoj i istonoj Evropi velikim delom uestvuju u obnavljanju tradicionalnih kulturnih modela i obrazaca.
Prema popisu stanovnitva sprovedenom 2011. godine, u Republici Srbiji
(bez Kosova i Metohije) ivelo je 7.186.862 stanovnika. Preko 94% njih izjasnilo
se da pripada nekoj od sledeih veroispovesti: 84,6% (6.079.396) pravoslavnoj;
5% (356.957) rimokatolikoj; 1% (71.284) protestantskoj; 3,1% (222.828) islamskoj. Broj Jevreja (578) i pripadnika istonjakih religija (1.237) je tu daleko
manji od 1%. Ateista (80.053) i agnostika (4.010) ukupno ima svega 1,17%. Pored toga, ak 220.735 stanovnika se uopte nije konfesionalno deklarisalo (Popis
stanovnitva, 2013: 14, 47).
Sociolozi religije odavno upozoravaju na to da konfesionalna samoidentifikacija nije, ipak, isto to i intrinsina, aktualna (prava, stvarna) religioznost. Veina istraivaa koja se bavila tim pitanjima slae se da je u Srbiji od devedesetih
godina prolog veka ustanovljen stabilan trend u pogledu religijskih promena.
Broj ateista je izrazito opao, a u svakodnevni ivot je vraena verska praksa. Uoene su i promene u profilu tipinog vernika. Dok su rezultati ranijih ispitivanja
ukazivali na neto vei postotak religioznosti kod ena, kao i graana iznad 60
godina starosti, poljoprivrednika, radnika, domaica, manje obrazovanih graana, danas tipini vernik moe biti iz seoske, ali i iz gradske sredine, starija ili
mlaa osoba, neobrazovano ili obrazovano lice. Istraivanja s kraja devedesetih
i poetka novog veka pokazala su, uz izvesna odstupanja, da se tek oko etvrtine
graana Srbije moe smatrati religioznim ili uverenim vernicima, s preko 30%
konformistikih vernika, oko 30% agnostika i oko 15% nereligioznih graana
(Radisavljevi-iparizovi, 2002, 2006: 67).
Novija ispitivanja su, isto tako, pokazala da kod punoletnog stanovnitva
Srbije religioznost raste, ali da nju veina graana vezuje za pripadnost naciji ili
tradiciji, a ne za verovanje u Boga. U svesti vernika temeljne postavke pravoslavnog uenja prilino su nejasne, a postoji i znatan broj onih koji nisu sigurni u
svoju religioznost. To, uostalom, potvruje i popis iz 2011. godine, prema kojem
324

se skoro etvrt miliona stanovnika nije uopte konfesionalno deklarisalo. Believing without belonging (verovanje bez pripadanja) je kovanica koju koristi sociolokinja religije Grejs Dejvi (Davie 2005: 68) da bi objasnila necrkveni karakter
religioznosti u zapadnoj Evropi i poveanu individualizaciju religijskog ivota.
U sluaju Srbije bismo, zbog znaaja koji konfesionalna pripadnost ima za kolektivni identitet, pre, moda, mogli govoriti o pripadanju bez (dubljeg) verovanja,
naroito kada se podaci o konfesionalnoj pripadnosti uporede s istraivanjima
stvarne, intrinsine religioznosti na osnovu veeg broja sloenijih indikatora (Vukomanovi, 2008: 63).
U istraivanju iz 1999. godine (Radisavljevi-iparizovi, 2006) religijska
samoidentifikacija u Srbiji kretala se od 60% religioznih graana, preko 21% neopredeljenih, do 19% nereligioznih. Kada se ti rezultati uporede s istraivanjem
iz 2010. godine, broj religioznih se poveao na 78%, broj neopredeljenih je pao
na 4%, dok je nereligioznih ukupno 14% (Radisavljevi-iparizovi, 2011: 28).
Precizniji podaci o konfesionalnoj samoidentifikaciji iz 2010. godine pokazuju,
meutim, da je tzv. tradicionalnih vernika bilo 39,1%, a uverenih vernika (koji
prihvataju sva uenja vere) 27,8%, sa jo 16,4% onih koji ne prihvataju sva naela svoje vere. Neopredeljenih, ravnodunih, nereligioznih i ateista ima ukupno
16,6%. Kada je, pak, re o aktualnoj religioznosti, crkveno religioznih, prema
istraivanju iz 2010. godine, ima svega 10% (Ibid.: 30).
Prema Svetskom istraivanju vrednosti (WVS, 2001) i Evropskom istraivanju vrednosti (EVS, 2008) koja su sprovedena i u Srbiji, broj konfesionalno
(samo)identifikovanih pravoslavnih vernika prevazilazi samodeklarisanu religioznost ispitanika, to znai da konfesionalnost u percepciji ispitanika nije nuno
povezana s linom religioznou (Blagojevi, 2010: 140). U Srbiji je konfesionalna samoidentifikacija redovno masovnija pojava od religijske samoidentifikacije,
naroito kod pravoslavnog stanovnitva. To uostalom potvruju i istraivanja iz
2010. godine (Blagojevi, 2012: 46). Redovnost ispunjavanja verskih dunosti
sa stanovita institucionalizovane religije se podrazumeva, ali je stvarna verska
aktivnost nedovoljno izraena. To se odnosi i na prihvatanje postavki dogmatskog jezgra hrianstva (Blagojevi, 2012: 49). Srbija se, najzad, prema stepenu
poseenosti hramovima (7%) nalazi na samom dnu liste evropskih zemalja, iza
Poljske, Slovake, Italije, Belgije, Austrije, Velike Britanije, Hrvatske, Francuske, Rumunije, eke, Bugarske, ali ispred Rusije (vid. Church attendance).

Crkva i odbrana kulture

U Srbiji se proces revitalizacije religije poklopio s demokratizacijom njenih
politikih institucija i prateim politikim i drutvenim pluralizmom. Desekulari325

zacija srbijanskog drutva otpoela je jo u socijalistikoj Jugoslaviji, ali se sam

taj proces intenzivirao u periodu zaetka politikog pluralizma i nastojanja da se
ustanove i stabilizuju demokratske politike institucije. U periodu nakon oktobarskih promena 2000. godine, najvea religijska organizacija u Srbiji, Srpska
pravoslavna crkva (SPC), poela je u svojoj matici da stie i prva iskustva s modernom demokratijom. Drava i veinska crkva su gotovo preko noi zasnovale
odnos koji im u prolosti nije bio poznat. Re je tu o iskustvu crkve s jednom demokratskom dravom. Pre toga, SPC je imala posla s autoritarnom dravom miloevievskog tipa, zatim s dravom u kojoj je vladao jednopartijski sistem, gde
su jedna ideologija i partija imale strukturalni monopol nad dravom i drutvom.
Najzad, pre Drugog svetskog rata, u relativnoj harmoniji su se nale monarhija i
SPC kao njena dravna crkva.
Istorijski gledano, SPC, kao i veina drugih pomesnih pravoslavnih crkava,
razvijala se u politikim kontekstima koji su bili bitno nedemokratski (srednji
vek, Vizantija, osmanska osvajanja i dr). Kao posledica toga, javile su se preterana hijerarhijska kontrola i dominacija, pasivnost svetenika i indiferentnost laika.
Ono to je sada tu novo i to je crkva imala prilike da iskusi jedino u dijaspori, u
demokratskim zemljama u kojima su njene eparhije jo ranije bile prisutne jeste
itav niz otvorenih pitanja i problema koji se tiu toga ta su demokratija, modernost, nacionalna kultura, pluralizam, civilno drutvo, kao i ta sve podrazumevaju
odnosi izmeu verskih zajednica i drave u tim novim uslovima. Na primer, koji
drutveni problemi spadaju u domen crkvene nadlenosti i njenih ustavnih okvira
i ogranienja? Koliko su verske zajednice u stanju da se bave tim problemima i
kakav kapacitet one imaju za njihovo eventualno reavanje? Koliko su odgovori
crkve relevantni i aktuelni kada je re o savremenim politikim i drutvenim
pitanjima? Ukoliko je, recimo, pridruivanje Evropskoj uniji cilj veine graana
Srbije i njihovih politikih predstavnika, promovisanje antievropskog diskursa
od strane SPC stavlja njene vernike, kao graane te drave, u izvestan procep.
Prema istraivanju o odnosu graana Srbije prema evropskim integracijama iz
2010. godine5, ukljuivanje Srbije u EU najvie podravaju upravo tradicionalni
vernici (89%), dok je podrka meu ambivalentnim ispitanicima 67%, a ateistima
60% (Radisavljevi-iparizovi, 2011). ak i ako se ovi postoci ine previsokim
u 2013. godini, moemo li, ipak, rei, s obzirom na estu kritiku EU iz redova
crkvene hijerarhije, da je tu religijska zajednica u koliziji s religijskom institucijom, njenim evroskepticizmom? Da li se tu zapravo institucija, crkvena hijerarhija, odupire evropskim integracijama, dok zajednica (tradicionalnih) vernika nije
sklona da prihvati takav stav crkvenih autoriteta?
Re je o istraivanju objavljenom u publikaciji Religioznost graana Srbije i
njihov odnos prema procesu evropskih integracija (2011). To istraivanje je sprovedeno
od jula 2010. do februara 2011. godine na ukupnom uzorku od 1.504 ispitanika.
5

326

Kakva je, potom, crkvena vizija savremenog drutva? Kakav je njen odnos s civilnim drutvom: da li verske zajednice sebe doivljavaju kao deo civilnog drutva ili ne? U vreme socijalizma, drava je, politiki i ideoloki gledano,
prilino jednostrano odreivala prirodu svog odnosa s verskim zajednicama. U
postsocijalistikom periodu je dolo do znaajnog proirenja religijskih prava i
sloboda crkava i verskih zajednica, ali to je odmah nametnulo i pitanje njihove
poveane odgovornosti u mnogim oblastima. Moglo bi se onda rei da je i u Srbiji u XXI veku dolo do ireg politikog, drutvenog i kulturnog preispitivanja
uloge religije i crkve, dok su tradicionalne verske zajednice (ponajvie SPC), u
svojoj odbrani kulture, poele da uestvuju i u preoblikovanju klasinog modernizacijskog koncepta, njegovog uvijanja u lokalno, nacionalno, partikularno
kulturno ruho.
Postavlja se tu onda i pitanje da li je pravoslavlje kompatibilno s demokratijom, shvaenom ne samo kao volja veine ili izborna procedura, nego i kao
politika kultura pluralizma i vladavina prava. Da li je mogue nekakvo civilno
pravoslavlje koje bi vie bilo u skladu s evropskom demokratijom i pluralizmom?
Takva civilna religija bi bila kompatibilna sa demokratijom, ali jedan dogmatski
esencijalizam, koji odbacuje mogunost kulturne promene, svakako ne bi. Na
primer, ideja o Bojem suverenitetu (Carstvo nebesko), jedna politika teologija,
postavila bi se tu naspram politike filozofije Zapada, prosvetiteljskog koncepta
Velikog odvajanja formulisanog jo u doba Tomasa Hobsa (Vukomanovi, 2008:
43; 2008b). Najvei protivnik takve politike teologije, u oima mnogih pravoslavnih teologa, jesu zapravo sekularne vrednosti Zapada. Stavovi Nikolaja Velimirovia i Justina Popovia prema sekularnom i dehristijanizovanom Zapadu
i Evropi dobro su poznati i esto citirani i u radovima savremenih pravoslavnih
bogoslova. ak i umereniji episkopi su skloni vrlo kritikoj recepciji zapadnih
vrednosti6.
Reklo bi se da savremeno pravoslavlje, bar u balkanskom kontekstu, prihvata globalizaciju u tehnikom, tehnolokom, pa i ekonomskom smislu, ali istovremeno tei ka kulturnoj fragmentaciji, jer kultura je kao sistem znaenja i
Jedan od tih umerenijih episkopa, vladika Ignatije Midi, u svom tekstu Savremeni svet i Pravoslavna crkva (Bigovi, 2003) s rezignacijom tvrdi da je Hrianstvo
na Zapadu prestalo da postoji kao Crkva: postalo je ideologija, skup etikih zakona. A
u spisu Pravoslavlje i Evropa ovaj vladika veli da bi prvi razlog zbog kojeg bi pravoslavni narodi trebalo da tee jedinstvenoj Evropi to to bi se kroz integracije uticalo
na promenu savremenog evropskog pogleda na svet. Svi smo svesni toga da Evropa, to
jest savremena zapadna civilizacija koju je utemeljila Evropa, a iji smo sudeonici svi
mi, i pravoslavni i oni drugi, prolazi kroz duboku krizu (Ibid., 2003: 39). Navodi se vie
razloga zbog kojih je Evropa, prema miljenju ovog bogoslova, u krizi, a klju problema
je tu, bar u duhovnoj sferi, pojava nihilizma u zapadnoj filozofiji. Drugi problem je tu
uzdizanje slobode linosti (Ibid., 2003: 46).
6

327

simbolikih relacija uvek specifina, unikatna, lokalna (Tibi, 2008: 19). U tom
smislu, globalizacija u nezapadnim drutvima ne mora nuno da podrazumeva
prihvatanje zapadnih kulturnih vrednosti i normi. Jer one danas podrazumevaju
i sekularne vrednosti civilnog drutva koje nije hriansko (pravoslavno, katoliko), ali ni islamsko, jevrejsko, ve internacionalno. Postavljaju se tu zahtevi za ljudskim pravima koji bi mogli biti utemeljeni na zajednikim sekularnim
vrednostima i demokratskoj politikoj kulturi. Zbog toga je potreban i konsenzus
izmeu pravoslavlja i sekularne politike filozofije oko temeljnih vrednosti kao
to su: demokratija, civilno drutvo, pluralistiki diskurs, sekularna tolerancija
i individualna ljudska prava. Kulturni diverzitet je dragocen, ali on ima jasne
granice kada doe u suprotnost s navedenim vrednostima. I multikulturalizam
koji deluje u ime kulturnog diverziteta trebalo bi da respektuje ljudska prava,
on ne moe da bude doktrina prema kojoj je u ime kulture sve dozvoljeno (Vukomanovi, 2010). Da li bi, moda, koncept civilnog pravoslavlja (za razliku od
politikog pravoslavlja kao jedne vrste politike teologije) imao temelja u samoj
toj tradiciji? Sekularni racionalizam, svakako, nije stran pravoslavlju, naroito u
zapadnim eparhijama Pravoslavne crkve, a moda jo vie tokom perioda socijalizma u centralnoj i istonoj Evropi.
Religija danas stupa u razliite, vrlo sloene interakcije s ideolokim,
politikim, kulturnim i ekonomskim sistemima. Ona je, tavie, sastavni deo
globalizacijskih procesa. S druge strane, ona jo uvek posredstvom svojih
institucija, njihove interpretativne strategije prua sigurno utoite za odbranu kulture, nacionalnog, lokalnog, partikularnog. Re je tu, u stvari, o zatiti
religijskog interpretativnog naslea koje pre svega afirmie versku instituciju
(npr. SPC kao vekovnog uvara srpske kulture, tradicije, irilinog pisma,
itd). Kulturni identitet nije, meutim, dovoljan preduslov za politiki identitet
(Majer, 2009: 51).
U Srbiji je danas, i meu mlaim generacijama, vaspitavanim u duhu pravoslavlja, vidljiv izvestan otklon prema pluralistikom modelu drutva koji je,
zapravo, tekovina prosveenosti, kao i opredeljivanje za jedan monistiki, arhaizovan, zavetni obrazac nacije i drave7. Oivljavanje, na poetku XXI veka,
monistikog zavetnog obrasca i principa sabornosti (kao svojevrsnih postsocijalistikih hibrida), ima za rezultat kritiku srpskih prosvetitelja poput Dositeja, ili pluralistiki i evropski orijentisanih novih ideologa, novodobaca,
nezavisnih intelektualaca i aktivista u nevladinim organizacijama (VukomanoO tome, moda, najbolje svedoi dokument poznat kao Predlog Naertanija
nacionalnog programa Omladine srpske za 21. vek (Vukomanovi, 2008: 125-126). Slino je intoniran i proglas Prvog sabora pravoslavno-nacionalne omladine srpske na Beogradskom univerzitetu od 6. 12. 2001. pod nazivom Zavetne dveri Pozicija nacionalne
omladine (Ibid.: 127-128).
7

328

vi, 2008: 128; 2011: 165). Nasuprot takvom konceptu, neki visoki predstavnici SPC smatraju da se treba vratiti starom modelu sabornosti (Vukomanovi,
2011: 165).
U svetu koji karakterie velika dislociranost, izmetanje etnikih, religijskih i, uopte, kulturnih manjina, religijske institucije su moni uvari grupnih,
kolektivnih identiteta. To vai i za drutva u procesu transformacije, kao to je
drutvo u Srbiji. Na izazove modernizacije i sekularizacije religijske i crkvene
institucije danas neretko odgovaraju religizacijom modernosti. A etnifikacija
i religizacija politike uvek su izazov za individualna, ljudska prava. Kultura
Moderne poiva, meutim, na Velikom odvajanju vere i razuma, pri emu je
oblast razuma i znanja preputena individualnom tumaenju. Ta kultura se, prema reima nemakog politikologa Tomasa Majera, principijelno razlikuje od
tradicionalne zapadne (ali i pravoslavne M. V.) kulture u Evropi po svojim
osnovnim stavovima, po metafizici, socijalnoj ontologiji, principima drutvenog legitimiteta i po politikim vrednostima i institucijama (Majer, 2009: 61).
Utoliko je moderna Evropa mogla da nastane tek kada je u svemu to se ticalo
politikog ureenja zajednice sasvim revolucionarno odbacila hriansko poimanje drutvenih odnosa (Ibid.: 65).
Za procenu drutvenog i politikog uticaja religije nije presudno to da li
ona u svom kulturnom miljeu ima vei ili manji znaaj, nego na kom nivou se
ona javlja i na koji nain uestvuje u tom miljeu. Tomas Majer (2009: 72) tako
razlikuje bar tri nivoa njenog delovanja: 1. pripisivanje metafizikog smisla i
oekivanja spasenja (ways of believing); 2. individualno i kolektivno voenje
kroz ivot: praksa, obiaji, etika ivljenja, rituali, estetika i dr. (ways of life); 3.
osnovne drutvene i politike vrednosti za suivot sa drugima (ways of living together). U tom treem sluaju re je o osnovnim vrednostima za zajedniki ivot
razliitih ljudi u istom drutvu i istoj politikoj zajednici.
U skladu s naim gornjim odreenjem konstitutivnih elemenata religije,
prvi Majerov nivo bismo oznaili kao nivo religijskog (teolokog) diskursa,
drugi kao nivo prakse i ethosa, a trei kao nivo uea zajednice vernika i
religijskih institucija u javnoj sferi, ukljuujui tu i pokuaj njihovog uticaja na praktine politike. U kontekstu Srbije, politiko pravoslavlje, na primer,
odbacuje sekularne vrednosti i demokratsku politiku kulturu i utoliko je ono,
u osnovi, antievropsko, to se sasvim jasno vidi iz govora paraklerikalnih organizacija, crkvene hijerarhije, pa ak i iz saoptenja nekih politikih partija
(Vukomanovi, 2011, 2008a). Napred smo, uostalom, ve ukazali, na osnovu
novijeg empirijskog istraivanja (2010), da esta kritika EU iz redova crkvene
hijerarhije pokazuje da je zajednica pravoslavnih vernika u Srbiji u nekoj vrsti
kolizije s religijskom institucijom (SPC) i njenim evroskepticizmom. Crkvena hijerarhija se, naime, odupire evropskim integracijama i, u krajnjoj liniji,
329

evropskoj Moderni, dok zajednica (tradicionalnih) vernika nije sklona da prihvati takav stav svojih crkvenih autoriteta.
Funkcija demokratije u pravnoj dravi jeste da se obezbedi onaj minimum
na poslednjem, treem nivou, na osnovu koga e na prva dva nivoa biti omoguen
i, na dui rok zagarantovan, maksimum razlika (Majer, 2009: 74). Osnova pravne
drave i demokratije se, pak, naruava kada veinska (primarna) kultura na
esencijalistiki nain ugroava prava drugih na sopstveni identitet (Ibid.: 75). Sasvim bih se sloio s Majerom u njegovoj tezi da za demokratiju u pravnoj dravi
nije potreban konsenzus na prvoj i drugoj pomenutoj ravni, ve je samo bitno
da (prve dve ravni M. V.) budu principijelno usklaene s treom ravni, a ona e
opet sopstveni legitimitet dovesti u pitanje ako izae iz svojih okvira (Ibid.).
Konsenzus oko politikih vrednosti ne znai nuno i gubitak kulturnog identiteta, kompromitovanje kulturnih vrednosti i posebnosti. Tu onda i pravoslavlje moe
nai svoje mesto u okviru pluralnog koncepta modernosti. Na Zapadu je danas prisutno mnotvo razliitih kulturnih identiteta i taj diverzitet se prihvata kao stanje stvari.
Ujedno postoji i potreba da se postigne konsenzus oko politikog identiteta politikih
zajednica, drava. Naglasak je tu, pre svega, na konsenzusu oko demokratske politike kulture. Ona treba da bude dovoljno inkluzivna za kulturni i religijski diverzitet,
ali da se pritom kolektivna kulturna prava ne postavljaju iznad demokratije, vladavine
prava, odnosno ljudskih prava graana u sekularnoj dravi.
Literatura:
Bauman, Z. 1993. Modernity and Ambivalence. Cambridge: Polity Press.
Berger, P. 2005. The Desecularization of the World: A Global Overview, u:
Berger, P. (ur.). The Desecularization of the World: Resurgent Religion and World
Politics. 1-18. Grand Rapids: William Eerdmans.
Bigovi, R. 2003. Hrianstvo i evropske integracije. Beograd: Hrianski kulturni
centar.
Blagojevi, M. 2010. Vezanost za pravoslavlje u ogledalu statistike: socioloko merenje crkvenosti. Teme, br. 1: 131-154
Blagojevi, M. 2012. Religijsko-konfesionalna identifikacija i vera u Boga graana
Srbije. Filozofija i drutvo, vol. 23, br. 1: 40-52.
Church attendance. URL: http://www.nationmaster.com/country/yi-serbia-and montenegro (preuzeto 24. 11. 2012).
Davie, G. 2005. Europe: The Exception that Proves the Rule?, u: Berger, P. (ur.).
The Desecularization of the World: Resurgent Religion and World Politics.
65-83. Grand Rapids: William Eerdmans.
Davie, G. 2007. The Sociology of Religion. London: Sage.

330

Eisenstadt, S. 2000. Multiple modernities. Daedalus br. 129: 1-29.

Eisenstadt, S. 2004. Fundamentalizam, sektatvo i revolucija. Zagreb: Politika kultura
EVS European Values Study, Serbia. 2008. http://www.europeanvaluesstudy.eu
(preuzeto 24. 11. 2012).
Habermas, J. 1989. Filozofski diskurs moderne. Zagreb: Globus.
Hamilton, M. 2003. Sociologija religije. Beograd: Clio.
Majer, T. 2009. Identitet Evrope. Beograd: Albatros.
Petrovi, M. 2012. Graani Srbije peti u Evropi po religioznosti. Blic, nedelja, 29.
7. 2012: 9.
Popis stanovnitva, domainstava i stanova 2011. u Republici Srbiji: Stanovnitvo:
Veroispovest, maternji jezik i nacionalna pripadnost. Podaci po optinama
i gradovima. 2013. Beograd: Republiki zavod za statistiku.
Radisavljevi-iparizovi, D. 2002. Religija i svakodnevni ivot: vezanost ljudi za
religiju i crkvu u Srbiji krajem devedesetih, u: Boli, S. i A. Mili (ur.).
Srbija krajem milenijuma. 215-248. Beograd: ISI FF.
Radisavljevi-iparizovi, D. 2006. Religioznost i tradicija. Beograd: ISI FF.
Radisavljevi-iparizovi, D. 2011. Religioznost graana Srbije i njihov odnos prema EU socioloki ugao, u: Religioznost graana Srbije i njihov odnos
prema procesu evropskih integracija. 25-42. Beograd: KAS.
Tibi, B. 2008. Political Islam, World Politics and Europe. London: Routledge.
Vukomanovi, M. 2008. Homo viator: religija i novo doba. Beograd: igoja tampa.
Vukomanovi, M. 2008a. Serbian Orthodox Church as a Political Actor in the Aftermath of October 5, 2000. Politics and Religion, Cambridge U.P., vol.
1, br. 2: 237-269.
Vukomanovi, M. 2008b. Separation and Dialogue. Politics and Religion, Cambridge U.P., vol. 1, br. 2: 305-308.
Vukomanovi, M. 2010. Hostages of Culturalism. E-International Relations. http://
www.e-ir.info/?p=4359 (preuzeto 16. 2. 2012).
Vukomanovi, M. 2011. Serbian Orthodox Church Between Traditionalism and
Fundamentalism, u: Mrtensson, Ulrika et al. (ur.). Fundamentalism in
the Modern World, vol. 1. Fundamentalism, Politics and History: The State,
Globalization and Political Ideologies. London; New York: I. B. Tauris.
WVS World Values Survey. 2001. The Worlds Most Comprehensive Investigation
of Political and Sociocultural Change (www.worldvaluessurvey.org Online
Data Analysis); http://www.wvsevsdb.com/wvs/WVSAnalizeQuestion.jsp
(preuzeto 16. 2. 2012).

331

okica Jovanovi
Univerzitet u Beogradu, Srbija
Filozofski fakultet

O RASIZMU U NAOJ KULTURI

ABOUT RACISM IN OUR CULTURE
Summary
There are few attempts at studying racism as a phenomenon within our culture. Racism appeared during the period between the two
world wars, under the powerful influence of fascism and national-socialist ideology. Its climax, as very well known, happened during the
Second World War. While nationalism finds its aims in culture, racism
looks for biological differences among various social groups. Interestingly, racism does not rely on ethic differences only, but tries to discern
biological characteristics among different classes. From its biological
basis, racism enters culture and becomes a cultural fact. The racists in
our country exist within the rigid boundaries of the racial ideology, supporting the notion about the lower and higher racial types of people and
claiming for the so-called racial higiene, scientifically supported
by eugenicists. Racism is especally important to study nowadays, since
right-wing ideologies breed it. The emergence of racisms has been also
identified in post-socialistic countries, and therefore in Serbia. Thus,
this paper deals with the phenomenon of the so-called classical racism,
being the basis of the racism of our time.

Rasizam u Srbiji je, u vreme nastanka, a i danas je tako, prevashodno bio,

i jeste, kopija evropskog, naroito nemakog (specijalno, nacistikog) rasizma.
Razlog za pisanje o rasizmu danas vidim u obnovi rasistike ideologije, potom i
u nastajanju raznih ideolokih derivata bliskih rasizmu, kao i, konano, u pojavi
organizacija koje prihvataju rasistika uverenja. Ova ideologija i ova udruenja
se jo uvek nalaze na tzv. drutvenoj margini. Meutim, zbog posledica Drugog svetskog rata koje su nastale provoenjem rasistiki intonirane ideologije
nacionalsocijalizma i faizma i zbog opasnosti koje sobom nosi rasizam (u bilo
kakvoj ideolokoj formi da se ispoljava), na ovu pojavu treba ukazivati. Ovde se
332

opredeljujem za ukazivanje na neke dimenzije rasistikih uverenja u vreme nastanka rasizma kod nas. Re je o osnovama rasizma koje do danas nisu pretrpele
bitne transformacije. Radi se o poetku XX veka i naroito o periodu izmeu dva
svetska rata.
Kao nekoherentan i nesistematian ideoloki izraz, u vreme nastanka kod
nas, rasizam je bio na liniji tzv. dravne politike integralnog jugoslovenstva i unitarizma, gde bi bila ouvana suprematija srpske dinastije i gde bi se pokazalo da
je tzv. dinarski rasni tip superioran u odnosu na druge rasne tipove na Balkanu. O
ovome, izmeu dva rata, postoji obimna literatura, od Vladimira Dvornikovia,
Jovana Cvijia, Stanoja Stanojevia, Slobodana Jovanovia, Jovana Erdeljanovia do Branka Lazarevia,1 u kojoj se pokuava dati odgovor na pitanje o prirodi
tzv. rasnih kolektiva u Jugoslaviji.
Rasizam pomenutih pisaca nije bio rasizam poput klasika rasizma kao
to su Artur de Gobino (Artur de Gobineau) i Hjuston Stjuart emberlen (Houston Stewart Chamberlain)2. Pomenuti nai pisci ne zastupaju stanovite da je
meurasna borba na Balkanu nunost, iako izdvajaju jedan balkanski rasni tip
kao superioran (dinarski rasni tip). Naravno, bez obzira na injenicu da njihovo
tumaenje rasnih razlika nije poziv na rasni sukob, mora se ustvrditi da su oni,
Vidi: Dvornikovi, Vladimir. 1939. Karakterologija Jugoslovena. Beograd:
Geca Kon A. D.; Cviji, Jovan. 1914. Geografski i kulturni poloaj Srbije. Sarajevo,
1914.; Cviji, Jovan. 2000. Balkansko poluostrvo. Beograd: Srpska akademija nauka i
umetnosti; Savod za udbenike i nastavna sredstva.; Stanojevi, Stanoje. 1934. Istorija
Jugoslovena (Srba, Hrvata i Slovenaca), zasrednje i strune kole, knj. 1, 12. popravljeno, proireno, ilustrovano izd., Beograd: Geca Kon.; Stanojevi, Stanoje. 1926. Istorija
srpskog anaroda. Beograd: Napredak.; Stanojevi, Stanoje. 1928-1929. Narodna enciklopedija: srpsko-hrvatsko-slovenaka. Zagreb: Bibliografski zavod.; Jovanovi, Slobodan. 1991. Jedan prilog za prouavanje srpskog nacionalnog karaktera, u: Jovanovi,
Slobodan. Sabrana dela, knj. 12. Beograd: BIGZ; Jugoslavijapublik; SKZ.; Erdeljanovi,
Jovan. 1928. to su Srbi, Hrvati i Slovenci. Beograd: Jubilarni zbornik SHS I.; Erdeljanovi, Jovan. 2011. Makedonski Srbi. Ni: Manastir sv. Prohor Pinjski.; Lazarevi, Branko.
2007. Politike Rasprave. Ostavtina. Beograd: Zavod za udbenike.; Lazarevi, Branko.
Dnevnik jednoga nikoga, Prvi deo (1942-1946) i Dnevnik jednoga nikoga, Drugi deo
(1947). Beograd: Zavod za udbenike.
2
Gobino u Eseju o nejednakosti rasa (Gobineau, 1853-1855) odreuje tri glavne
rase: belu, utu i crnu. Prema Gobinoovoj tipologiji, bela rasa je superiorna. A emberlen
je u delu Temelji devetnaestog veka (Chamberlain, 1899), otkrio koji je uzrok borbi
koje imaju istorijski i presudan znaaj za oveanstvo. U ovom velikom sukobu se
bore Nemci protiv Jevreja. Budui da su Nemci potomci drevnih Arijevaca, oni su
tvorci najvie kulture, koju ugroava jevrejska zavera jer Jevreji ele nezaslueno da
zauzmu mesto koje pripada Arijevcima. Rasizam Artura de Gobinoa i Hjustona emberlena su prihvatili Adolf Hitler i nemaki nacionalsocijalisti kao bitan deo svog politikog programa.
1

333

u asu kada izriu rasistike iskaze, rasisti. Treba rei i to da su i ovi autori esto
bili na liniji nacionalizma. Njihova doktrina je bila meavina rasizma i nacionalizma. Ovo se moe ilustrovati Cvijievim stavom o tome da su velike narodne
tvorevine junoga slovenstva vezane (su) za dinarski tip: crkva Sv. Save, narodne
pesme, stvaranje i irenje Srbije. Veliku darovitost i prostrane koncepcije pokazali su dinarski samouci: Karaore, Milo, Vuk Karadi, Njego; pored drugih
(kurziv . J) (Raki, Kopitar, Maurani, Mikloi, Preern itd). Kolika je ta
dinarska darovitost vidi se u poreenju sa Bugarima, koji nisu stvorili nijednu
od gornjih velikih tvorevina i nisu dali onakve darovite linosti i samouke, kao
to su pomenuti (kurziv . J) (Cviji, 2000b: 266). Cviji na drugom mestu
kae da kao to su meu sobom vezani ljubavlju, dinarski su ljudi isto tako
odani precima... (koje . J) nigde toliko ne vole, ne potuju i ne misle o njima
(Cviji, 2000a: 342-343), pa na kraju istog pasusa zakljuuje: Naprotiv, Bugari
ne pamte svoje pretke, nemaju slave i prezivaju se samo po ocu (kurziv . J)
(Cviji: 343).
Olivera Milosavljevi ukazuje na to da su nai autori tridesetih godina minulog veka pod rasom podrazumevali razliite fenomene. Nekada se on odnosio eksplicitno na bioloki organizam, ali nekada i na sasvim nedefinisan
nacionalni, sveslovenski ili balkanski koncept (Milosavljevi, 2010: 47).
Nisu im bila tua ona tumaenja raznih etnikih i regionalnih karakteristika kojima se upuivalo na neke ekskluzivne osobine odreenog kolektiviteta, kojih
nema kod drugih etnikih ili regionalnih kolektiviteta. Rasistika nota u tim tumaenjima izbija iz injenice da se takve razlike ne tumae kao kulturne, ve kao
bioloki utemeljene i uslovljene razlike. Otuda su kulturni tipovi tumaeni i prema tzv. fiziognomici, ili prema preovlaujuem obliku lobanje kod raznih rasnih
tipova, pa su kulturni tipovi, dakle, odreeni biolokim faktorom, tzv. indeksom
lobanje koji se manifestuje kao brahikefalija, mezokefalija ili kao dolihokefalija.
Zanimljivo je da Vladimir Dvornikovi, prihvatajui pojam o rasi kao legitimno
nauan, ima potrebu da se ogradi od njegove neadekvatne primene. Piui o
zloupotrebi rei rasa Dvornikovi e rei: Prerano utekla iz naune laboratorije, ova mutna re postala je mistinom krilaticom, mitom i verom milionskih
gomila i, kao takva, politikim sredstvom rasnog ovinizma i profetizma. U stvari, po sredi je samo modernizacija stare vere u izabrane narode i antike podele
oveanstva na ljude i varvare. Noviji nacionalistiki imperijalizam esto se
zaklanjao, i zaklanja, koprenom rasizma. Naizgled, tano. Nema se ta prigovoriti ovom zakljuivanju. Ali, da bi to bilo tano, trebalo je prethodno zakljuiti da
upravo iz ideje rase izrastaju svi Dvornikovievi nacionalizmi i ovinizmi.
Malo dalje, na istoj stranici, Dvornikovi potvruje ovu nau sumnju kada kae:
U rasi se krije izvesna fizio-psiholoka konstanta, skup odreenih fiziolokih i
psihikih crta, zajednikih velikom broju individua u povezanosti istoriskih gene334

racija. Pa jo dodaje: Tu okolnost ne sme da zanemari karakterologija naroda ni

onda kada joj je pogled sasvim slobodan od rasistikih predrasuda (Dvornikovi,
1939: 163-164). Pitam: kako se moe biti slobodan od rasistikih predrasuda,
ako se prihvata tvrdnja da se u rasi krije izvesna fizio-psiholoka konstanta?
Ta rasna teorija kod domaih autora je bila politiki odreena, pie Olivera
Milosavljevi, u uverenju da e u novom evropskom poretku, ureenom na nacifaistikim naelima, rasno pitanje biti presudno za ureenje drutvenih prilika.
Zato su pokuavali da pozicioniraju sopstvenu (dinarsku) rasu kao rasno jezgro Jugoslovena, na visoko mesto meu belim rasama, postavljajui dinarca
neposredno uz nordijca i mediteranca, i utvrujui njihovu buduu dominantnu ulogu u Evropi (Milosavljevi, isto). Meutim, rasizam u meuratnoj Srbiji
(i Jugoslaviji) nije uspeo da se nametne kao znaajna ideologija, jo manje kao
jedna od vladajuih. Iako su delovi inteligencije koketirali sa ovom ideologijom,
njihova koketerija je ostajala u malograanskim salonima Beograda ili Zagreba.
Ovi ideolozi su sami sebe izolovali, verovatno zato to su sebe predstavljali kao
duhovnu elitu koja stoji visoko iznad naroda, posebno obinog puka. Politiki
su bili marginalizovani. Ljotieva lista je na izborima za narodnu skuptinu 1938.
godine osvojila tek 30.734 ili 1,01% glasova (Terzi, 1982: 19).
Eksplicitno rasistike pozicije, koje se kreu od tvrdnje da postoje vii
i nii rasni tipovi, pa do zahteva za tzv. rasnom higijenom, koju su nauno
propagirali eugeniari, kod nas zauzimaju Branimir Male, Dimitrije Ljoti, Svetislav Stefanovi, Milorad Moji, Milan Nedi3. Bez dvornikovievskog ustezanja, Svetislav Stefanovi e ustvrditi: Rasna snaga je stvarala kulturu, dravu i
naciju, a ekonomski faktori koje esto nose rasno nii elementi, dolaze onda da
stvorenu kulturu degeneriu i upropaste. Stefanovi je zato odobravao gledita
rasista i zakonska nastojanja da se ouva istota rase, odnosno krvi (Milosavljevi, 2011: 410). No, ni tu se ne staje, ve se tvrdilo da dinarski rasni tip stoji
rame uz rame sa arijevskim rasnim tipom. Sve u nadi da e srpski rasisti zauzeti
Vidi: Male, Branimir. 1936. O ljudskim rasama. Beograd: Kolarev narodni
univerzitet.; Male, Branimir. 2003. Rasni tipovi Balkanskog poluostrva. Unus Mundus, br. 12.; Male, Branimir. 1937. Rase kojima pripadaju Srbi i Hrvati. Beograd: Centralni higijenski zavod.; Ljoti, Dimitrije V. 2001. Zakoni ivota. Srbinje; Novi Sad:
Dobrica knjiga.; Ljoti, Dimitrije V. 1940. Drama savremenog oveanstva. Beograd:
Jugoslovenski narodni pokret Zbor.; Ljoti, Dimitrije V. 1942. Narodni put. Beograd:
Jugoslovenski narodni pokret Zbor.; Stefanovi, Svetislav. 1934. O krvnim grupama i
rasnom problemu. Ideje, br. 6.; Stefanovi, Svetislav. 1935. Socijalne tendencije rasizma: rasizam i ekonomska struktura drutva. Ideje, br. 26.; Moji, Milorad. 2003. Srpski
narod u kandama Jevreja: potresna svedoanstva iz Talmuda i ulhan-aruha i primena
njihova u sadanjosti. abalj.; Nedi, Milan . 1996. Desna Srbija: Moja re Srbima,
1941-1944. Izabrani ratni Govori. Beograd: Slobodna knjiga.; Nedi, Milan. 1943. Govori generala Milana Nedia pretsednika srpske vlade. Beograd.
3

335

poasno (i privilegovano) mesto u hiljadugodinjem Hitlerovom Treem Rajhu.

No, ova se namera nije dopala nacistikim rasistima, pa su srpski rasisti reterirali,
priznajui suprematiju arijevske rase, koju dinarska rasa, zahvaljujui svojim
osobinama, prati u stopu. Suprematija arijevske rase je oktroisana tzv. Nirnberkim zakonima (15. 9. 1935). Rasizam postaje dravna ideologija u Treem
Rajhu, pa se na tlu nacistike Nemake praktino realizuju teorijske postavke o
svetskoj misiji najvie (arijevske) rase, gde najvanije mesto zauzima nemaki
narod. Na osnovu reenih zakona pootrene su mere progona nearijevaca (naroito Jevreja), a hajka na neistu krv u itavoj okupiranoj Evropi dostigla je vrhunac genocidom nad milionima Jevreja, Roma i drugih niih rasa. Kvislinka
uprava u Srbiji je, dakako, bila u slubi ideologije Treeg Rajha.
Na rasizam se nikako ne moe gledati samo kao na teoriju koja se poziva
na vulgarni biologizam. Rasizam je uvek (kao i nacionalizam) politika ideologija. Ba zato to svaka ideologija tvrdi da je upravo ona superiorna u odnosu
na sve druge ideologije, tako i svaka rasistika tvrdnja kazuje da je rasa, koju
ona zastupa, superiorna u odnosu na sve druge rase. Pokazuje se da je svaka
ideoloka sakralizacija (posluiu se izrazom Hane Arent), u sutini, banalizacija.
Ako se jedna grupa ljudi (ovde rasa) sakralizuje, druga se mora, to je mogue
vie, uniziti. Uniavanjem drugog na sakralizovanu grupu pada prosvetljenje
(boanska iluminacija). Otuda je, recimo, za srpske nacionaliste i rasiste, otadbina srpskog naroda nebeska Srbija.
Pogledajmo, ukratko, kako se formirala nacionalistika ideologija i kod
Albanaca i kod Srba, te kako su iz toga nastali i rasistiki stavovi prema Albancima4.
Ovde ne ukazujem na primere vievekovnog rasistikog stava prema Romima
jer bi time ovaj lanak bio znatno obimniji. O problemu diskriminacije nad Romima
sam pisao u ovim lancima: 2002. Lokalna samouprava i manjinske zajednice / Local
self-government and minority communities / Lokalno korkorodvipe em minoretijenge
kedinipe, u: Romi na raskru. orevi, Dragoljub B. i Jovan ivkovi (prir.). Ni:
PUNTA; DDA; KSS; Bahtalodrom.; 2003. Mimikrija Roma poslednje utoite, u:
Kultura u procesima razvoja, regionalizacije i evrointegracije Balkana. Ni: Instititut za
sociologiju; Filozofski fakultet.; 2005. Kako do kvalitetne promene uslova stanovanja
Roma? / Sar dji ko kvaliteti e shaipnjasko vash thanbeshimasko? / How to achieve
qualitative changes of housing conditions Roma have?, u: Izazovi dekade Roma / Dikhipe pi dekada e Romengi/ Challenges of Roma Decade. ivkovi, Jovan (priredio/ kerda
/ arrangedby). Ni: Bahtalodrom; RTV Niava.; 2006. Kako do posla? / How to get a
job?. Predgovor u: Mapa zapoljavanja Roma Niavskog okruga / EmploymentMap for
the Roma of the Ni Region. Ni: YUROM centar / YUROM Center.; 2008. ...uo je da
su Cigani streljani na Bubnju... Kultura zaborava ili Romi u Niu u vreme II svetskog
rata, u: Kultura sjeanja: 1941, zbornik. Bosto, Sulejman, Miroslav Cipek i Olivera
Milosavljavi (uredili). Zagreb: Disput. Saoptenje na meunarodnom naunom skupu:
4

336

Podruje Kosova i Metohije, kako ga imenuje zvanina politika Republike

Srbije, ili Kosova (Kosova, Kosov), kako ga imenuju kosovski Albanci5 je podruje na koje polau pravo i srpski i albanski nacionalizam. Posle velikih seoba
srpskog ivlja, krajem XVII i poetkom XVIII veka, podruje Metohije naseljavaju Albanci sa podruja Malesije. Krajem XVIII veka srpsko stanovnitvo
na Kosovu postaje manjinsko. U vreme istone krize 1879. godine, Osmanska
drava je podravala albansko naseljavanje na podruje Metohije, kako bi izvrila pritisak na Srbiju i Grku. Od osamdesetih godina XIX veka, naporedo sa
zaotravanjem meubalkanskih odnosa dolo je i do sukoba izmeu albanskog
pokreta nacionalnog osloboenja s jedne strane, te Grke, Srbije i Crne Gore sa
druge (orevi, 1983: 127). Ovome doprinosi, kae dalje Dimitrije orevi,
sukobljavanje interesa velikih sila na podruju gde ive Albanci. Naroito su bile
sukobljene Austrougarska i Italija. U slovenskom okruenju albanski pokret trai
podrku Osmanske drave (koja se nalazi u predrevolucionarnom stanju). Proces
sputanja albanskog branina u plodne doline Kosova bio je deo vekovne borbe
siromanog seljaka da se doepa zemlje. Kako je obim zemlje bio ogranien, to
su sukobi izmeu domorodaca i pridolica postajali sve otriji, uz to podsticani
spoljnim uticajima (kurziv . J) (orevi, isto). Cviji o nestabilnim prilikama na Kosovu svedoi na osnovu linog iskustva, kada je boravio u Prizrenu
1910. godine: Za vreme mladoturskog reima (...) smatrali (su) Arbanase za
sultanove saveznike i gonili ih (...) Svakog jutra se video na pijaci po koji u toku
noi obeen Arnautin. Dolazi i uticaj Austro-Ugarske, koja (je) potpaljivala mrnje i podbadala jedne protiv drugih, Arbanase protiv Srba, i Arbanase katolike
protiv Arbanasa muslimana. Ista politika evropskih sila bila je na delu i u vreme
Prvog svetskog rata, kada su Austrougarska, Nemaka i Bugarska 1915. posele
Srbiju. Shodno polazitu o unoenju novih ili korienju ranijih razdora meu
balkanskim narodima, vlasti su se trudile da pokau prijateljske namere prema
albanskom i muslimanskom stanovnitvu. Tako su se pored traganja za mogunostima da se daju izvesne ekonomske i poreske olakice posebno trudile da u
ovom delu stanovnitva nau saradnike koji bi pomogli upravi u odgovarajuim
oblastima (Mitrovi, 1983: 160).
Kultura sjeanja i pamenje nacija: 1941, Friedrich Ebert Stiftung. Banja Luka, 6-8.
12. 2007.; 2006. Jo jedan obian 8. april. Republika: 382-385.; Vapaj Roma lahor
u Sahari. Danas, 20. 9. 2007.; Ulica abana Bajramovia. Danas, 7. 4. 2009; 2008.
R , zbornik, u: :
, , 15. 245-254. :
. Saoptenje podneto na meunarodnoj konferenciji :
, Kijev, 10-11. 6. 2008.
5
Zapadno podruje ove oblasti Srbi imenuju Metohija, a Albanci Rrafsh i Dukagjinit.

337

I pored meuetnikih sukoba na Kosovu, neki od najistaknutijih aktivista

nacionalnog pokreta za osloboenje u ovom periodu bili su inspirisani zajednikim idealom slobodnog balkanskog drutva i propovedali bratstvo meu svim
narodima na poluostrvu. Pomenimo () Rigu od Fere, koji je krajem XVIII veka
uputio svesrdan apel svim narodima u Otomanskoj imperiji da se, bez obzira na
nacionalnost i religiju, ujedine u odluujuoj borbi protiv ugnjetaa. Za njim su
krenule i progresivne linosti XIX veka, kao to su bili Markovi u Srbiji ili Karavelov, Levski i Botev u Bugarskoj, koji su osuivali sve vrste uskogrudog nacionalizma i ovinizma kao neto najtetnije po interese celog Balkana. Osim toga,
njihove republikanske sklonosti, bile su voene utopijskom idejom o balkanskoj
federaciji (Puto, 1994: 260). Iako ideju o balkanskoj federaciji naziva iluzornom, Arben Puto priznaje da su njeni nosioci na balkansko drutvo gledali kao
na celinu koja proistie iz ujedinjenog fronta pokreta za nacionalno osloboenje.
Oni su zaista bili daleko od programa teritorijalne ekspanzije kakvi subili Naertanije u Srbiji i Megali ideja u Grkoj (Puto, isto). Meutim, posle osloboenja
od osmanske vladavine, Srbija, Bugarska i Grka nisu krenule putem meusobne saradnje, ve su istakle sopstvene programe teritorijalne ekspanzije. Srpska
drava je polagala pravo na teritoriju tzv. Stare Srbije (Raka /Sandak/, Kosovo i Metohija i severna Makedonija). Prema odredbama Londonskog mirovnog
ugovora 1913. godine, Srbija je morala da se povue iz severne Albanije, ali je,
zauzvrat, dobila Raku (Sandak), Kosovo i Metohiju i Vardarsku Makedoniju.
U stvari, temeljni razlog sukoba izmeu albanskog i srpskog nacionalizma
je leao u dubokom nerazumevanju i nepoverenju dveju zajednica ophrvanih svojim nedovrenim nacionalnim romantizmima i polaganju ekskluzivistiki orijentisanih prava na kosovsko-metohijsku, odnosno kosovsko-dukainsku teritoriju.
Od 1912. godine ni politika kraljevine Srbije, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, ni kraljevine Jugoslavije, ni politika socijalistike nacionalne ravnopravnosti Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije ih nije pomirila. Nikada
srpska/jugoslovenska drava nije pokrenula temeljit dijalog o stvarnim razlozima
nepoverenja izmeu Albanaca i Srba. Albanci su smatrali da se nalaze u poloaju
podanika drugog reda, kojima je, milou zemljoposednika, doputeno da ive
na tuem imanju. I dravna ideologija kraljevine SHS/Jugoslavije je polazila od
pretpostavke da kosovski Albanci ive na srpskoj teritoriji. U srpskoj mitologiji
Kosovo je postalo temeljna pretpostavka nacionalnog mita o Duanovom carstvu
kao zlatnom dobu. Ta drava je slomljena posle bitke na Kosovu (1389). U
periodu tzv. nacionalnog romantizma, nastaje vidovdanski mit. Miodrag Popovi
pie: Vidovdanski mit, koji u naem veku mea istorijsku zbilju sa mitskom
realnou, stvarnu borbu za slobodu sa sauvanim paganskim sklonostima (osveta, klanje i prinoenje rtve, oivljavanje herojskog pretka) potencijalno sadri u
sebi sve osobine sredina sa neukroenim mitskim impulsima. Popovi nadalje
338

ukazuje na to da je, u razvoju nacije, mit nuna pojava. Meutim, onda kada mit
postane okosnica kulture moe biti i koban po one koji nisu u stanju da se iupaju iz njegovih pseudomitskih i pseudoistorijskih mrea. U njima, za razliku od
pesnika i nacionalnih ideologa iz epohe romantizma, savremena misao, duh ovekov, moe doiveti novo Kosovo: intelektualni i etiki poraz (Popovi, 1998:
170).
Bitna mitologema kazuje da je Kosovo centralno rodno mesto srpskog
naroda/nacije te, onda, kosovski Albanci mogu biti samo gosti u tuoj kui.
Konano, bitka na Kosovu bila je 1389. godine; Turci su potukli srpske ratnike
i njihove saveznike i ovo je ostavilo duboke oiljke u narodnom seanju Srba,
mada iz toga ne sledi da ovim moe pravdati ugnjetavanje Albanaca koji sada
ine 90% stanovnitva u pokrajini, ili tvrdnja Srba da je zemlja sutinski njihova (Hobsbaum, 1996: 214). Zato je, prema miljenju Branimira Stojkovia,
razumljiva situacija u kojoj Albanac, koji nesumnjivo zna srpski, obraajui se
publici koju ine Srbi govori na engleskom. Njegov etniki identitet (Albanac)
je povezan sa odbijanjem da koristi dominantni jezik koji je za njega oznaavao
subordinaciju, odnosno pristajanje na drugorazrednu ulogu koja u pitanje dovodi
njegovo dostojanstvo (facework). Drugu stranu te interkulturne konstelacije ine
Srbi sa Kosova za koje je stvar etnikog dostojanstva bila ne poznavati i ne koristiti albanski. Jer, onaj drugi/Albanac treba da govori srpski poto time prihvata
zadati odnos dominacije/subordinacije (Stojkovi, 2009: 358).
Albanska stvarnost je bila stvarnost optereena obostranim predrasudama:
i srpskim i albanskim. Demonstracije Albanaca koje su izbile u Pritini 1981.
godine bile su izraz nezadovoljstva znaajnog broja Albanaca, a to je, po tadanji poredak, bilo vrlo opasno. Zato je ta pojava i nazvana, potpuno neadekvatno
kontrarevolucijom. Neadekvatno ali iz uverenja da e bilo koju kontrarevolucionarnu pojavu najira jugoslovenska javnost zasigurno odbaciti i time
uvrstiti temelje postojeeg poretka. No, pridavanje kontrarevolucionarnog
znaka pobuni nosilo je i jednu implicitnu nacionalistiku poruku: ko su kontrarevolucionari? Albanci! Etniki Albanci su u medijima najee bili karakterisani
kao antijugosloveni i kontrarevolucionari, kao silovateljii kao pretnjasrpskom narodu (Thompson, 1994: 78).
Dugotrajan sukob ova dva nacionalizma (srpskog i albanskog) iznedrio je
i rasistike stavove kod dela srpske inteligencije i politike elite. Vladan orevi6, poetkom XX stolea, postavlja pitanje ima li uopte arnautskog naroda
Vladan orevi nije bio makar ko, ponajmanje je bio kafanski spisatelj-romantik, kojih je beogradska arija, na razmei XIX i XX stolea, bila puna. Na web stranici
Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, o Vladanu oreviu se kae, izmeu
ostalog, sledee: Predsednik Beogradske optine 1884-1888. Ministar prosvete 1888.
Poslanik Srbije u Atini 1891. Poslanik u Carigradu 1894. Predsednik Vlade i ministar ino6

339

jer u ostalom Arnauti podseaju ne samo na finiane, nego ak i na pra-ljude iz

preistorijskog doba, na one ljude koji su zbog straha od divljih zverova spavali
na drvima, za koja su se drali svojim repovima da ne padnu. Da je to tako, vidi
se po tome to jedino meu Arnautima izgleda kao da je i u XIX veku iveo jo
po koji repat ovek (orevi, 1913: 7-16)7. O rasizmu Vladana orevia blagovremeno je izvestio Dimitrije Tucovi. Polemiui sa orevievim stavom o
tome da su Albanci jedinstven narod po tome to su zatonici krvne osvete, Tucovi kae: Najpovrniji istorijski pogled na razvitak oveanstva pokazuje da je
krvna osveta jedan oblik javne kazne, da je kao takva vladala kod svih naroda na
stupnju plemenskoga ivota i ak se odravala prilino dugo posle toga, pa ipak
se ona upotrebljavala protiv Albanaca kao dokaz neke uroene krvolonosti tih
plemena. Kad to protiv njih istie Dr. Vladan, nazivajui ih repatim ljudima, zar
neki Albanac ne bi imao prava da ga potseti kako je do skora Dalmatinka uvala
krvavo rublje svoga mua i pokazujui ga sinu na krilu zaklinjala ga na krvnu
osvetu? (Tucovi, 1980: 39). Tucovi je, naravno, u ovoj polemici ukazao na
preiveli i davno oboreni kastinski duh kome povlauju Balkanicus i Vladan
orevi, kada u svojim knjigama nastupaju sa oitom eljom da smode ovaj
bedni albanski narod i da dokau njegovu nesposobnost za kulturan i nacionalan
ivot (Tucovi: 38).
Od Vladana orevia pa do danas, objavljeno je mnogo knjiga i tekstova
u kojima se albanska nacija tretira manje kao nacija, a vie kao tribalna zajednica.
U Knjizi o Milutinu, autor Danko Popovi o Albancima, izmeu ostalog, kae:
Iza jedne okuke i povee stene izbie Arnauti, nji estorica. Ugledae nas pa
se malo pometoe nauilo to da prepada ene i decu pa se od nas kao malo i
uplaie (kurziv . J) (Popovi).8 Ovu knjigu redakcija podlistka Beton9,
u predgovoru zborniku Srbija kao sprava, odreuje kao knjigu u kojoj ideologija ima oblik anticipativnog poziva na istorijski revizionizam (ivanovi et
al., 2007: 12). A Dragan uni e ustvrditi: U krajnjem ishodu ispostavlja se da
stranih dela od 11. oktobra 1897. do 12. jula 1900. (...) U srpsko-turskim ratovima 1876/8.
ef srpskog vojnog saniteta. U srpsko-bugarskom ratu 1885/6. naelnik saniteta Vrhovne
komande. Osniva Srpsko lekarsko drutvo (1872), pokretae asopis Srpski arhiv za celokupno lekarstvo (1874). Jedan od osnivaa srpskog Crvenog krsta (1876). Lini lekar
kralja Milana. U potpunosti je izostavljen podatak o anti-arnautskom rasizmu Vladana
orevia. Dostupno na: http://www.msp.rs/History/ministri/VDJordjevic_s.html. (preuzeto 6. 11. 2011).
7
Knjiga Vladana orevia je, u novije vreme, objavljena u dva navrata kod
izdavakih kua: Istonik u Prnjavoru (2004) i Nikola Pai u Beogradu (2007).
8
Prema Uzajamnoj bibliografsko-katalokoj bazi podataka Virtuelne biblioteke
Srbije, Knjiga o Milutinu je objavljena u 29 izdanja.
9
Podlistak Beton (kulturno propagandni komplet) povremeno objavljuje na
svojim stranicama dnevni list Danas.

340

Knjiga o Milutinu dokumentuje pogled na svet srpskog intelektualca nacionalne

orijentacije. To je pogled na svet jedne svakako uticajne drutvene grupe, ali istovremeno grupe koja nema globalnu viziju sveta (kurziv . J) (uni: 90).
O srpsko-albanskim odnosima na Kosovu pie i Dimitrije Bogdanovi.
Iako u, manje-vie, uoptenom maniru, ukazuje na to da je srpska drava u pojedinim periodima vodila politiku diskriminacije prema Albancima, ovaj autor
nedvosmisleno zastupa tezu da su Albanci konstantno voeni idejom da Kosovo
valja nasiljem i terorom oistiti od Srba. A onda nas upoznaje sa srpskim zahtevima izloenim u promemoriji (memorandumu) srpske delegacije na mirovnoj
konferenciji ambasadora u Londonu 8. 1. 1913. godine. Naroito je zanimljiv
zahtev koji Bogdanovi navodi, pozivajui se na knjigu Arnauti i velike sile Vladana orevia, a koji glasi ovako: Sve teritorije koje se nalaze van granica
Autonomne Albanije koje smo oznaili na karti u prilogu, imaju da pripadnu srpskom narodu bez obzira na to da li Albanci ine manjinu ili veinu stanovnitva
(Bogdanovi, 1986: 173)10. Bez obzira na tvrdnju da meu Albancima ivi jo
po koji repat ovek i bez obzira na pitanje-tvrdnju o tome kako mogu ljudi bez
svesti o tome da su ikada sastavljali naroiti narod danas ve vaiti kao takav?
(orevi, 1913: 141), za Dimitrija Bogdanovia Vladan orevi je kredibilan
autor. Na njega se oslanja u vie navrata u svojoj knjizi. Imajui u vidu srpsko-albanske odnose, Dimitrije Tucovi rezignirano zakljuuje: Danas je postalo vrlo
rizino propovedati potrebu zajednikog rada sa Arbanasima. U pogubnoj utakmici da opravda jednu naopaku politiku buroaska tampa je stvorila o Arbanasima itavu kulu neistinitih i tendencioznih miljenja, a osvajaka politika Srbije
sa svojim varvarskim metodama morala je Arbanase ispuniti dubokom mrnjom
prema nama. Ali toga nije nekada bilo. Srpska i arbanaska plemena pod Turskom,
kao to se to vidi iz prianja Marka Miljanova, ivela su u bliskim vezama ()
Kao prilog tome da su uspomene na te bliske odnose ivele u arbanaskom narodu
moe se uzeti i ona izjava Arbanasa koju je na svom putu po Arbaniji zabeleio
Dositej Obradovi: 'mi smo sa Srbi jedan rod i pleme bili' (Tucovi, 1946: 114115). Skoro sedam decenija posle smrti Dositeja Obradovia, jedan kraljevski
srpski andarmski oficir i kavaljer carskog ruskog krsta svetog Georgija, imenom
Aleksa Bogosavljevi, zapisao je u svojoj knjizi, koju je naa javnost netragom
zaturila: Nalazei se u ovako bliskom srodstvu sa Arnautima, mi bismo imali
raznih naina da sa njima veemo bratske i istinske prijateljske veze. Za to ima
raznih naina. Prvi i najpouzdaniji bi bio: da se spreme nekoliko mladia radi
Ovde Dimitrije Bogdanovi ipak iskazuje izvesnu rezervisanost prema verodostojnosti onoga to je napisao Vladan orevi: Dokumenti VI/1, 136-142 (br. 30);
upor. V. orevi, Arnauti i velike sile, Beograd 1913, 171-178. Tekst navodimo u svom
prevodu sa engleske verzije u Dokumentima, jer je srpska verzija kod V. orevia nepouzdana (Bogdanovi, isto).
10

341

izuavanja jezika, ivota i obiaja ovog u svakom pogledu interesnog naroda.

Takim upoznavanjem, uveren sam, da bi veza prijateljstva srpskog i arnautskog
naroda postala jaka i iskrena, kao to je nekada i bila (Bogosavljevi, 1879: 6).
I Tucovi i Bogosavljevi podseaju na injenicu da je u srpsko-albanskim odnosima bilo i sluajeva saradnje i obostrane tolerancije, koji, prema miljenju ovih
pisaca, mogu da budu osnova za uspostavljanje kulture mira izmeu Albanaca
i Srba. Meutim, iskljuujua suprotstavljenost nacionalistikih ideologija presudno je oblikovala srpsko-albanske odnose. Srpski nacionalizam je polazio od
polaganja tzv. istorijskog prava u tvrdnji da Kosovo i Metohija pripadaju Srbiji
jer je na tom podruju stvorena srpska drava11. Sa druge strane, predstavnici
albanskog nacionalizma se pozivaju na polaganje prava na teritoriju koje proizlazi iz tzv. etnikog principa jer su Albanci viestruko brojniji od Srba. ini se
da e se prilike na Kosovu pacifikovati tek kada se pronae (i usvoji) model kojim
e se ostvariti istorijsko pravo Srba i etniko pravo Albanaca (Vidi ire: Kisi,
2007: 18-26).
Da su rasistika oseanja, u delu javnosti, prema Albancima i danas snana
i aktuelna, svojim stavom pokazuje Dobrica osi u knjizi Vreme zmija, pievi
zapisi 992000. O Albancima on kae: Taj socijalni, politiki i moralni talog
tribalnog, varvarskog Balkana, uzima za saveznika Ameriku i Evropsku uniju u
borbi protiv najdemokratskijeg, najcivilizovanijeg, najprosveenijeg balkanskog
naroda srpskog naroda (osi, 2011: 211).
Danas se ovinizam i rasizam, u okviru etablirane kulture i politike, ne ispoljavaju otvoreno jer to nije preporuljivo. Meutim, danas se objavljuje rasistika literatura bez ozbiljnijeg kritikog odgovora. Protokoli Sionskih mudraca
se mogu nai u skoro svakoj knjiari i na skoro svakoj buvljoj pijaci. Pretampana je, primera radi, 2003. i knjiga Srpski narod u kandama Jevreja Milorada
Mojia (koja je objavljena 1941. godine). Autor knjigu zakljuuje ovako: Jevrejstvo je najvee zlo sadanjice. Ono je najpodmukliji i najopasniji protivnik sviju
hrianskih naroda. Jevrejstvo se zbog toga mora brzo i energino likvidirati, jer
u protivnom sluaju neminovna je propast hrianske civilizacije i hrianskog
sveta. Presudna borba za reenje tog sudbonosnog pitanja u punom je jeku. Od
ishoda te borbe zavisi i budunost naeg naroda i nae Otadbine. I zato u ovoj
borbi moraju svi istinski patrioti dati sve od sebe da se pobeda nad Jevrejstvom
to pre i to efikasnije izvojuje. Inae je i naa propast neminovna (Moji, 2003:
28)12. Danas e i poslednji rasist i ovinist ustvrditi da nije ni rasist niti ovinist,
Srpska drava je stvorena na podruju Rake u IX veku (Vidi ire: irkovi,
1981: 141-155).
12
Prema predgovoru Mojievoj knjizi Srboljuba Lazarevia Milorad Moji je pre
rata bio generalni tajnik Jugoslovenskog narodnog pokreta Zbor, a za vreme rata je,
kao major, bio komandant Petog srpskog dobrovoljakog korpusa. Njegov puk je negde
11

342

ve da je samo nacionalist i patriota. Kada rasist javno odbacuje tvrdnju da

je sam rasist, to znai da otvoreni rasizam jo uvek nije drutveno prihvatljiva
vrednost. A, sa druge strane, to znai da u javnom diskursu nije artikulisan sadraj ovog pojma. Zato je i mogua pojava rasizma u drutvu u kome preovlauje
stav da rasizma nema (Srbin nikada nije bio ni ovinist ni rasist). Nacionalizam
je, s druge strane, u irokim krugovima javnosti tretiran kao poeljna drutvena
vrednost. Nije daleko od istine pretpostavka da rasisti svoja uverenja jo uvek
predstavljaju kao nacionalistika i patriotska.
Radomir Konstantinovi je svojevremeno upozorio: Misticizam srpskog
nacizma je krstaki, ratniki, u stilu odbrane Hrista od marksistikog Antihrista, misticizam Dimitrija Ljotia koji je svoje kvislinke falange hteo da vidi i
prikae kao falange srednjevekovnih sveenika Hrista. Meutim, taj misticizam
(savreno tu duhu palanke) nije bitan ni iz daleka kao misticizam veno-plemenskog, rasnog, koji je u samom korenu srpskog nacizma kao krajnjeg izraza
srpskog nacionalizma pa i duha palanke koji, u pokuaju povratka duha plemena,
neizbeno jeste i ovaj duh nacionalizma. Srpski nacizam je, pie dalje Konstantinovi, svojim misticizmom veno-plemenskog, rasnog, sasvim na putanji
duha palanke okrenutog tautologiji veno-svoga, samo-posedujueg duha koji se,
samim posedovanjem, zatvara u krug prema svemu to je izvan njega i to je, zato,
opako-tuinsko (i neprijateljsko, jer je tue). Pa ovome dodaje: Zlo do koga je
srpski nacizam neizbeno dolazio na makrokosmikoj ravni jeste zlo ovog sukoba sa istorijom, zlo od pokuaja istorijske regresije, linijom nasilnog povratka u
van-vremenost prolosti, a na mikrokosmikoj ravni (na ravni duha koji dolazi
do izraaja kroz nuno individualno iskustvo) ovo zlo je, kada je autentini izraz,
stihijno-podsvesni pokuaj njegov da se u sebi preobrazi: bitno iracionalno, zlo
je ovde tehnika kojom se pokuava da prevazie nepobedivi i nerazreivi sukob
izmeu veno-plemenskog (rasnog) kao iracionalnog i korenskog racionalizma
empirikog duha palanke (Konstantinovi, 1981: 367). Nadeda Mandeljtam,
povodom stanja u Staljinovoj Rusiji, ispisuje redove o tome ta je najopasnije
u jednom drutvu. Pa, evo ta kae Mandeljtamova: Najstranija je od svega
poluobrazovanost uvijek je ba poluobrazovana sredina bila najpogodnije tlo
za faizaciju, za niske oblike ovinizma i, uope, za mrnju prema inteligenciji.
Antiintelektualistika raspoloenja opasnija su i rasprostranjenija od primitivnog
antisemitizma, a uvijek su snano izraena u pretrpanim ustanovama u kojima
ljudi ogoreno brane svoje pravo na neznanje (Mandeljtam, 1988: 147). To
to Nadeda Mandeljtam smatra najopasnijim u ondanjem Sovjetskom Savezu,
u zimu 1944. godine u istonoj Srbiji bio razbijen od Sovjeta, a Moji se s jednim delom
vojske uspeo dovui do Zagreba. U Zagrebu se, s ostatkom svog puka, smestio u jedan
vagon na eleznikoj stanici. Ali, 7. decembra 1944. Milorad Moji je, s jo 39 ljudi (od
kojih etiri ene) ubijen od ustaa. (Moji: 3).

343

jednako je opasno u skoro svakom drutvu i skoro u svako vreme jer, izmeu
ostalog, predstavlja podlogu iz koje izrasta rasizam. O ovome, uostalom, postoji
i obimna literatura napisana kod nas13.

Literatura:
Bogdanovi, D. 1986. Knjiga o Kosovu. Beograd: SANU.
Bogosavljevi, A. . 1879. O Arnautima. Ni: tamparija ora orevia Munca.
Chamberlain, H. S. 1899. Die Grundlagen des neunzehnten Jahrhunderts. Mnchen:
F. Bruckmann. http://archive.org/details/TheFoundationsOfThe19thCentu
ry_362. (preuzeto 5. 4. 2013).
Cviji, J. 2000a. Sabrana dela, knjiga 2, Balkansko poluostrvo. Beograd: SANU;
Zavod za udbenike i nastavna sredstva.
Cviji, J. 2000b. Sabrana dela, knjiga 3 (tom I), Govori i lanci. Beograd: SANU;
Zavod za udbenike i nastavna sredstva.
irkovi, S. 1981. Obrazovanje srpske drave, u: irkovi, S. (ur.). Istorija srpskog naroda: Od najstarijih vremena do Marike bitke (1371), prva knjiga.
Beograd: Srpska knjievna zadruga.
osi, D. 2011. Vreme zmija, pievi zapisi 99200. Mali svetski rat protiv Srbije.
Beograd: Slubeni glasnik.
Vidi: Kulji, Todor. 1987. Faizam: socioloko-istorijska studija. Beograd:
Nolit.; Kulji, Todor. 1974. Srpski faizam I sociologija.Sociologija, br. 16.; Milosavljevi, Olivera. 2002. U tradiciji nacionalizma ili stereotipi srpskih intelektualaca XX
veka o nama i drugima. Beograd: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji.; Milosavljevi, Olivera. 2010. Savremenici faizma. 1: Percepcija faizma u beogradskoj
javnosti 1933-1941. Beograd: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji.; Milosavljevi,
Olivera. 2010. Savremenici faizma. 2: Jugoslavija u okruenju 1933-1941. Beograd:
Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji.; Baki, Jovo. 2011. Jugoslavija: razaranje
i njegovi tumai. Beograd: Slubeni glasnik; Filozofski fakultet.; Malovi, Ilija. 2008.
Eugenika kao ideoloki sastojak faizma u Srbiji 1930-ih godina XX veka. Sociologija, br. 1.; Jaki, Boidar. 1989. Vreme revolucije?. Ni: Gradina.; olovi, Ivan. 1995.
Mitska Srbija i komentari.Dijalog, pilot broj, jesen-zima.; olovi, Ivan. 2000. Politika simbola: ogledi o politikoj antropologiji. Beograd: Biblioteka XX vek; igoja
tampa.; Vegel, Laslo. 1988. Pismo srpskom prijatelju.Knjievnost, br. 9.; orevi,
Mirko (prir.). 2003. Srpska konzervativna misao. Beograd: Helsinki odbor za ljudska
prava u Srbiji.; Krlea, Miroslav. 1971. Deset krvavih godina. Zagreb: Zora.; Popov,
Neboja. 1993. Srpski populizam od marginalne do dominantne pojave. Vreme,
specijalni dodatak.; Popov, Neboja (prir.). 1996. Srpska strana rata: Trauma i katarza
u istorijskom pamenju. Beograd: Republika.; Konstantinovi, Radomir. 1981. Filosofija palanke. Beograd: Nolit.; Perovi, Latinka. 2000. Ljudi, dogaaji i knjige. Beograd:
Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji.
13

344

Dvornikovi, V. 1939. Karakterologija Jugoslovena. Beograd: Geca Kon A. D.

orevi, D. 1983. U senci Austro-Ugarske, u: Mitrovi, A. (ur.). Istorija srpskog
naroda: Od Berlinskog kongresa do ujedinjenja 1878-1918, esta knjiga,
prvi tom. Beograd: Srpska knjievna zadruga.
orevi, V. 1913. Arnauti i velike sile. Beograd: izd. trgovine Jevte M. Parlovia i
Kompanije.
Gobineau, A. de. 1853-1855. Essai sur l ingalit des races humaines. Paris: P.
Belfond. http://classiques.uqac.ca//classiques/gobineau/essai_inegalite_races/essai_inegalite_races_1.pdf. (preuzeto 5. 4. 2013).
Hobsbaum, E. 1996. Nacije i nacionalizam od 1780: program, mit, stvarnost. Beograd: Filip Vinji.
Kisi, I. 2007. Ka izgradnji odrivog kosovskog drutva. Beograd: Helsinki odbor
za ljudska prava u Srbiji.
Konstantinovi, R. 1981. Filosofija palanke. Beograd: Nolit.
Mandeljtam, N. 1988. Strah i nada: Uspomene, knj. 2. Zagreb: Znanje.
Milosavljevi, O. 2010. Savremenici faizma 2. Jugoslavija u okruenju 1933-1941.
Beograd: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji.
Milosavljevi, O. 2011. Stare vrednosti za novo vreme (Svetislav Stefanovi, nekad
i sad). Sociologija, br. 4.
Mitrovi, A. 1983. Nadrastanje poraza i podela, u: Mitrovi, Andrej (ur.). Istorija
srpskog naroda: Od Berlinskog kongresa do ujedinjenja 1878-1918, esta
knjiga, drugi tom. Beograd: Srpska knjievna zadruga.
Moji, M. 2003. Srpski narod u kandama Jevreja. Porazna svedoanstva iz Talmuda i ulhan aruha i njihova primena u sadanjosti. abalj: Krv i ast
Srbije.
Popovi, D. Knjiga o Milutinu. http://slobadidi.files.wordpress.com/2010/12/knjigao-milutinu.pdf. (preuzeto 15. 4. 2013).
Popovi, M. 1998. Vidovdan i asni krst. Beograd: XX vek.
Puto, A. 1994. Albansko pitanje na Balkanu Prolost i sadanjost, u: Janji, D. i
. Malii (ur.). Sukob ili dijalog, Srpsko-albanski odnosi i integracija Balkana, Zbornik radova. Subotica: Otvoreni univerzitet; Evropski graanski
centar za reavanje konflikata.
Stojkovi, B. 2009. Mree identiteta, Godinjak. Beograd: Fakultet politikih nauka.
Terzi, V. 1982. Slom kraljevine Jugoslavije 1941, I. Beograd; Ljubljana; Titograd:
Narodna knjiga; Partizanska knjiga; Pobjeda.
Thompson, M. 1994. ForgingWar: The Media in Serbia, Croatia and Bosnia-Herzegovina. International Centre Against Censorship, Article 19. Avon, United Kingdom: BathPress.
Tucovi, D. 1946. Srbija i Arbanija. Jedan prilog kritici zavojevake politike srpske
buroazije. Beograd: Kultura.
Tucovi, D. 1980. Srbija i Arbanija, u: Sabrana dela, tom 8. Beograd: Rad.

345

ivanovi, M. et al. (prir.). 2007. Srbija kao sprava. Beograd: DAN GRAF.
uni, D. Nacionalizam i knjievnost. Srpska knjievnost 1985-1995. Internet izdanje, 90. http://rss.archives.ceu.hu/archive/00001127/01/133.pdf. (preuzeto
9. 5. 20

346

Marija Radoman
Univerzitet u Beogradu, Srbija
Filozofski fakultet
Institut za socioloka istraivanja

ANALIZA HOMOFOBIJE I DISKURSI O

HOMOSEKSUALNOSTI U SRBIJI
HOMOPHOBIA AND ANALYSIS OF DISCOURSE
ON HOMOSEXUALITY IN SERBIA
Summary
In this paper my aim is to analyze the discourses about homosexuality that have become dominant in Serbia since 2009. I am also presenting
attitudes of citizens according to the results of recent research by the Institute for Social Research. My starting point is that 2009 is a key year in the
struggle for LGBT rights and in the raising visibility of the LGBT community. During that year, the announcement of Pride Parade and preparations
for the event, as well as adoption of then controversial Anti-discrimination
law animated the entire public and political scenes resulting in its engagement in the debate on sexual differences. This obviously has consequences for the LGBT community itself (permanent increase of its visibility),
and had certain political implications the LGBT people could not influence
upon (speech production on them, tying sexuality issues with ethical issues,
family issues, pathology and the fate of the whole society).

Uvod
Moe se rei da je dolo do pomeranja granica intimnosti u XXI veku.
Vie ne moemo da tvrdimo da je seksualnost privatna stvar pojedinca jer ona
to faktiki nije, treba samo pogledati prakse regulacije koje sprovodi drava u oblasti seksualnosti. U toku skuptinske rasprave o Zakonu o zabrani diskriminacije1, tadanja poslanica Srpske napredne stranke izjavila je:
Zakon o zabrani diskriminacije je zakonski akt koji je usvojila Narodna skuptina Republike Srbije 26. marta 2009. na predlog Vlade Republike Srbije. Predlog za1

347

Nije prihvatljivo da se pod okriljem jednakosti i sloboda afirmiu i javno izraavaju line sklonosti. To otvara vrata da jednog dana i sodomija i pedofilija
budu zatiene kao line sklonosti2. Ovakve izjave u parlamentu nisu retkost
kada je u pitanju debata o homoseksualnosti, a ono to ih obeleava, ne samo
u Srbiji, jeste stvaranje moralne panike i direktni ili indirektni zahtev da se homoseksualnost ukloni iz javne sfere. Argument da bi pitanje seksualnih izbora
trebalo vratiti u njegovo prirodno odredite, sferu privatnosti, znaio bi da se
jednoj grupi oduzima pravo da svoje line probleme prikae kao drutvene
i politike (upravo drava plasira ideju o intimnosti u momentu kada homoseksualci organizuju protest i trae svoja prava, to je osnovni smisao Parade
ponosa). Takoe, stalno se zaboravlja da se tu ne radi samo o seksualnosti i
pitanju identiteta, koliko o tome da se nekim ljudima svakodnevno uskrauju
prava na izraavanje i emotivnost, a koja se ne negiraju ostatku populacije.
Motivacija za pisanje jedne ovakve analize jeste i uvianje problema sa
kojima se suoavaju LGBT osobe u Srbiji, drutvene stvarnosti koja nam se
sama namee kao socioloki znaajan fenomen. Drutveni inioci koji doprinose da ova tema danas jeste socioloki neizbena jesu:
Na makronivou, ve due od decenije, razvijaju se pokreti za LGBT
prava kao oblik partikularnih borbi manjinskih grupa nasuprot ranijim masovnim pokretima stanovnitva na ovim prostorima u zahtevima za socijalna
i nacionalna prava (npr. u Srbiji osamdesetih i devedesetih godina protesti su
okupljali i preko 100.000 ljudi). Takvi novi pokreti i njihov aktivizam su deo
ire slike delovanja nevladinog sektora i graanskih pokreta u Srbiji, kao i
bivim zemljama istonog bloka (model preuzet sa Zapada), gde se graanski
aktivizam nakon 2000. godine podstie finansijski, donacijama od strane vlada zemalja Evropske unije i samih fondova EU;
Zatim, bitni su procesi evropeizacije i globalizacije3 koji su oblikovali taj aktivizam i koji na ideolokom nivou ukljuuju promociju i konkretne
programe za zatitu prava posebnih grupa stanovnitva (ena, dece, osoba sa invaliditetom, Roma i drugih etnikih grupa, homoseksualne populacije, itd). Ta vrkona vladi je uputilo Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, na ijem je elu tada bio
Rasim Ljaji. Zakon je tesnom veinom izglasan u parlamentu, nakon brojnih opstrukcija
i pritisaka od strane Srpske pravoslavne crkve. Razlog opstrukcija je, izmeu ostalog, bio
i lan 21. koji se odnosi na drugaiju seksualnu orijentaciju. U pregovorima se dogodilo
to da su transrodne osobe u poslednjoj verziji teksta zakona izbrisane (naime, izbaena je
odrednica koja se odnosi na rodni identitet i transseksualnost, dok je ostala odrednica koja
se odnosi na istopolne osobe).
2
Jorgovanka Tabakovi, danas guvernerka Narodne banke Srbije.
3
Ove pojmove stavljam pod navodnike jer se radi o kontroverznim procesima sa
viestrukim politikim posledicama.

348

sta promocije (ali i zakonskih odredbi) je, unazad dve decenije, u naem drutvu
otvorila vana pitanja vezana za razliite oblike diskriminacije koju ove grupe
zaista trpe (jer to se jako esto osporava). Meutim, povezivanje procesa evropeizacije sa temom ljudskih prava esto je u kritici organizacija civilnog drutva
znailo i neutralisanje kritike sistema i procesa tranzicije (uloge trita i interesa ekonomske i politike elite);
Na mezonivou, u Srbiji, ali i u regionu, dolo je do razvijanja omladinskih desniarskih organizacija i, uopte, desnog ekstremizma (ove promene su se
odigravale ne samo ideoloki, ve i u okviru institucija, kroz delovanje politikih
partija, medija i crkve). Tema homoseksualnosti je za ove organizacije postala
konstitutivni deo njihove ideologije. Jaanje desnice nije izolovan element, on direktno proistie iz tranzicijskih promena nakon sloma socijalizma. To je posebno
izraeno danas u vreme ekonomske krize;
Jaanje desnice nije vezano samo za omladinske organizacije (predstaviti tako desnicu znailo bi prikrivati uzroke nastanka takvih organizacija), ve i
za promenu socijalne uloge drave. Drava vie nije redistributivna, njene bitne
komponente (obezbeivanje socijalnih prava, kao to su pravo na obrazovanje
i zdravstvo) su izmenjene u kapitalizmu: Ne samo da ona (drava) ne aktivira
svoje mehanizme kada je posrijedi zatita socijalnih prava, ve posve suprotno
sudjeluje u ukidanju nekonkurentnoga socijalnog sektora ili ga komodificira u
korist trine politike (akardi, 2012: 132).
Na mikronivou, najvanije promene vrednosnog sistema vezane za temu
homoseksualnosti su one koje se tiu opadanja univerzalnosti braka, vienja porodice i, uopte, rodnih uloga (Bobi, 2003; Blagojevi, 2013).
Zbog navedenih faktora na makro, mezo i mikronivou i posmatrajui samu
drutvenu realnost u kojoj je dolo do produkcije govora o drugaijoj seksualnoj
orijentaciji, smatram da je tema homoseksualnosti postala jedna od centralnih
politikih tema prema kojoj se odreuju desnica i liberalne struje4.

Metodologija
Teorijski okvir ovog rada oslanja se na razumevanje seksualnosti kao socijalnog konstrukta u radovima teoretiara koji su homoseksualnost istraivali jo
od sredine osamdesetih godina XX veka (Defri Viks, Dejvid Helperin, Dudit
Batler).
Zastupnici proevropskih vrednosti (preteno neoliberalnih politika) koje podrazumevaju bri ulazak u EU i trine mehanizme koji postoje u zemljama lanicama Unije.
4

349

Metod koji koristim u radu je analiza diskursa. Taj je metod odabran kao
najpogodniji, iz razloga to se analiza diskursa (the analyisis of discourse), ili,
ree prevedno, diskursna analiza (discourse analysis5), kao metodoloki postupak, fokusira na dekonstrukciju teksta. Cilj analize diskursa je ukazivanje na
unutranje protivrenosti u tekstu i odsutna ili potisnuta znaenja, kao i na implikacije korienja odreenih tema i fraza kako bi se ukazalo na namere autora
ili govornika da nametnu svoja znaenja i svoje predstave o nekom drutvenom
fenomenu6.
Za razliku od analize diskursa, analiza sadraja (content analysis) je
metodoloki postupak koji se koristi u analizi teksta, govora i dokumenata i
ima za cilj da, na osnovu analize tih sadraja, odgovori na pitanja: ko kazuje,
ta i kome kazuje, kako kazuje, zbog ega kazuje i sa kakvim efektom (prema
Georgievski, 2007: 11). S obzirom da je analiza sadraja prvenstveno kvantitativni postupak (iako moe biti i kvalitativni7), Georgievski smatra da je
nemogue ili pogreno izvoditi zakljuke samo na osnovu kvantifikacije ili
prebrojavanja odreenih jedinica analize sadraja, ako se u obzir ne uzima
njihov kontekst (Ibid.). Takoe, navodi se i da ispitivanje samo manifestnog vidljivog sadraja komunikacije onemoguava da se uoi i ono to je
latentno, pa time doe i do dubljih saznanja i razumevanja odreenih sadraja
poruke (Ibid.)8.
Analiza diskursa, za razliku od analize sadraja, jeste metodoloki postupak
novijeg datuma i vezuje se za teorijske pravce i pristupe kao to su sociolingvistika, socijalni konstrukcionizam i poststrukturalizam. Diskurs se kod Gidensa
odreuje kao analiza govora i konverzacije u odgovarajuoj situaciji s ciljem
da se razumeju socijalna dinamika i pravila koja njome vladaju (prema Sekuli,
2007: 86). Ali, pored toga to je neki govor oblikovan u odreenoj socijalnoj
situaciji, on takoe utie i na oblikovanje stvarnosti. Tako, za Fukoa, iskazna
pravila definiu kontekst pre nego to socijalni kontekst definie iskaz (Sekuli:
86). To znai da je sam iskaz bitan u tom smislu jer formira odreeni pogled na
svet, utvruje odreene norme i istine i utie na prihvaenost ili neprihvaenost
Oba termina se u srpskom prevode kao analiza diskursa.
Za detaljnije objanjenje o analizi diskursa i problemima ovog pristupa pogledati studiju Vivijen Ber (Ber, 2001: 206-234).
7
Autor Klaus Kripendorf u svojoj studiji posveenoj analizi sadraja tvrdi da su
sva itanja teksta kvalitativna, ak i kad se odreene karakteristike iz teksta kasnije pretvaraju u brojeve (Krippendorff, 1980: 16, 20).
8
O nekim epistemolokim problemima vezanim za analizu sadraja pogledati
tekstove Ilia (Ili, 2011: 456-464) i Kripendorfa (Krippendorff, 1980: 15-17; 18-26).
Oba autora pominju i analizu diskursa Ili govori o diskurs analizi, mislei na kvalitativnu analizu sadraja, a Kripendorf govori o analizi diskursa (discourse analysis).
5
6

350

odreenih pojava u drutvu. Ja u se ovde posluiti uim odreenjem diskursa

koje daje Vivijen Ber: Diskurs se odnosi na skup znaenja, metafora, predstava,
slika, pria, iskaza i tako dalje koji, na neki nain, zajedno proizvode odreenu
verziju dogaaja. On se odnosi na jednu posebnu sliku dogaaja (ili osobe ili
vrste osoba), na poseban nain njegovog predstavljanja (...). (S)vaki objekat, dogaaj, osoba itd. moe biti okruen mnotvom razliitih diskursa, pri emu svi ti
diskursi priaju razliitu priu o datom objektu, razliito ga predstavljaju svetu
(Ber, 2001: 83). Vivijen Ber istie i da diskursi nisu entiteti koji postoje u nekom
nezavisnom carstvu, odvojeno od prakse i diskurzivnih borbi stvarnih govornika
ili pisaca (Ber, 2001: 224).
U ovom radu ja koristim postupak analize diskursa koji se sastoji u opisivanju diskursa koje koriste desniarske i liberalne struje. Teme koje su analizirane
su tema homoseksualnosti, tema Parade ponosa i tema ljudskih prava povezana
sa LGBT pravima, a na osnovu sledeih sadraja:
1. tampani i elektronski mediji o temi Zakona o zabrani diskriminacije
(u dnevnim novinama: Danas, Veernje novosti, Politika, Kurir, Press,
Blic), u periodu od 1. februara 2009. do 30. marta 2009).
2. Sajtovi ultradesniarskih organizacija i forumi na kojima se okupljaju
simpatizeri tih organizacija. Teme koje su obraene: Parada ponosa i
homoseksualnost.
3. Izjave dravnih funkcionera, desniarskih organizacija i LGBT aktivista/kinja u vreme najave Parade ponosa 2009, 2010. i 2011. godine. Sadraji koji su u tu svrhu obraeni ukljuuju sledee izvetaje: Godinji
izvetaj o poloaju LGBTIQ populacije u Srbiji, 2012; Evropeizacija,
dometi i ogranienja, 2009: 271-293; izvetaji o stanju ljudskih prava
LGBT osoba u Srbiji (Izvetaj o LGBT pravima u Srbiji, 2007; Izvetaj
o stanju ljudskih prava LGBT osoba u Srbiji za 2009. godinu, 2009;
Izvetaj o stanju ljudskih prava LGBT osoba u Srbiji za 2010. godinu,
2010).
Pored analize diskursa, predstavie se i rezultati istraivanja Instituta za
socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta o stavovima graana Srbije koji se
odnose na homoseksualnu populaciju.

Homoseksualnost kao istorijski i drutveni konstrukt

Kada govorimo o seksualnosti uopte, a samim tim i pojmovima kao to su
seksualna orijentacija, seksualni identitet, mora se uzeti u obzir da je formiranje
351

onoga to danas nazivamo LGBT identitetima formirano kroz istoriju9. Danas je

ve opte mesto da se homoseksualnost praktikovala vekovima nazivana je pederastijom, sodomijom i sapfizmom elja i ljubav prema osobama istog
pola iskazivala se u antikoj Grkoj (o emu du pisali Platon u Gozbi i pesnikinja
Sapfo), meu amerikim uroenicima su postojale interseksualne osobe berdai,
u XIV i XV veku organizovane su komisije za progon sodomista, dok se o zaecima urbane gej supkulture moe govoriti jo od 1700. godine, prema zapisima
koji su dostupni iz policijskih i sudskih izvetaja u Parizu, Londonu i Amsterdamu (Hergemoller, 2011, Sibalis 2011). Romantina prijateljstva i razliiti oblici
homoerotike postojali su u svim razdobljima istorije, iako nisu nosili etiketu homoseksualnost izraz koji postaje poznat krajem ezdesetih godina XIX veka.
Pojam homoseksualac se retko koristio i u periodu od 1870. do 1940, kada
nastaju gej i lezbejske metropole Pariz i Berlin (u Berlinu je, na primer, 1929.
godine bilo 22.000 poznatih mukih prostitutki, a zabeleeno je da je izmeu
dva svetska rata u Velikoj Britaniji i Nemakoj zbog homoseksualnosti godinje
bilo hapeno oko 700 osoba; Tamagne, 2011). Danas, u savremenim zapadnim
drutvima, homoseksualnost vie nije krivino delo, brojne drave priznaju pravo
na brak i usvajanje dece istopolnim osobama, a u onim drutvima u kojima je to
mogue, sve vie ljudi otvoreno ispoljava svoju seksualnu orijentaciju najnovije istraivanje agencije Galup, na uzorku od 121.000 ispitanika u SAD, pokazuje
da se 3,4% odraslih Amerikanaca izjanjavaju kao lezbejke, gejevi, biseksualci i
transseksualci; od tog broja 20% ispitanika je venano, a 18% ivi s partnerom/
kom (U SAD 3,4 odsto odraslih pripada LGBT populaciji).
Oko pojma moderne homoseksualnosti takoe postoje brojne protivrenosti
obino postoji saglasnost da ponaanje tj. praktikovanje istopolnih seksualnih
odnosa ne mora da bude i nije istovetno sa homoseksualnim identitetom (LGBT
identiteti se vide kao fenomen XX veka, dok se homoseksualno ponaanje javljalo
Idenitet se ovde tumai kao drutvena konstrukcija Mi u stvari prepoznajemo
da identiteti nisu unapred dati ve da su oni produkt kompleksnih socijalnih okolnosti
(Weeks, 1990: 50). U radu se nee razmatrati pitanje prirodne osnove homoseksualnosti, iako je to jedan od argumenata LGBT osoba kojima ele da se suprotstave ideji o
homoseksualnosti kao izboru, i to pogrenom izboru, koji se moe korigovati. Razlog
izbegavanja da se odgovori na svaki pojedinani argument lei u tome to mislim da je
ovde bitnije ispitati mogue posledice takve argumentacije nego njenu istinitost na podruju u kojem postoje naune debate na tu temu (LeVay, 2011; Hamer and Copeland,
1994). Neke teorije tvrde da, poto se homoseksualnost ne moe izleiti, tj. drutveno
transformisati (svi pokuaji su uglavnom propali), znai da moemo govoriti o biolokoj
uslovljenosti homoseksualnosti pre nego o psiholokoj ili socijalnoj. Za sada, zauzeu
stav da, bez obzira da li je homoseksualnost bioloki determinisana ili ne, bez obzira da li
postoji gej gen, ili je sve drutveni konstrukt, to ne menja injenicu da bi LGBT osobe
trebalo da budu priznate i vrednovane u drutvu.
9

352

i kod osoba koje su deklarativno heteroseksualne). Prema Viksu (a ovo moemo

primeniti i na podruje Srbije), savremene politike vezane za razliitu seksualnu
orijentaciju uglavnom su politike identiteta (Weeks, 1990: 185). Ovaj autor polazi
od stanovita da je seksualnost ono to je promenljivo i nestabilno, da je podjednako produkt jezika i kulture koliko i prirode. Poznati ameriki teoretiar koji se
bavi istorijom seksualnosti, Dejvid Helperin, tvrdi da se homoseksualnost formira
u istorijskom kontekstu, ali da je onda i sama heteroseksualnost istorijski konstrukt
(Halperin, 2012). Prema autorki Teresi de Lauretis, nau seksualnost u stvari odreuje heteroseksualnost jer nam je nametnula okvir udnje (De Lauretis, 1994).
Dakle, teorije drutvenog konstrukcionizma tumae homoseksualnost kao
istorijski i drutveni fenomen. Po Viksu, nije sasvim jasno koja sve znaenja sa
sobom danas nosi homoseksualnost: da li je to orijentacija ili izbor, drutvena
uloga ili nain ivota, potencijal koji svi nosimo u sebi ili iskustvo manjine ljudi.
U svakom sluaju, debate koje se vode na sve te teme ukazuju na promenljivo
znaenje koje pripisujemo seksualnosti uopte (Weeks, 1990: 6).
Po Viksu, upravo su radikalne struje najvie insistirale na politizaciji seksualnog identiteta kroz njegovo negiranje (Weeks, 1990: 33-53). Ovo bi moglo da
bude zanimljivo polazite za analizu uvek poveanog interesovanja koje LGBT
osobe svuda izazivaju kod konzervativnih zastupnika. Takoe, istorijsko i kontekstualno situiranje oblika (homo)seksualnosti je znaajno jer takva istraivanja pokazuju da ispoljavanje (homo)seksualnosti, njeni razliiti varijeteti, imaju
malo veze sa prirodnou, a stoga je teko govoriti i o globalnom homoseksualnom identitetu.

Kontekst Srbije
Poslednjih godina, kada je u pitanju homoseksualnost, pojaane su aktivnosti od strane ultradesnice i ekstremnih desniarskih organizacija. Trai se trajna zabrana odravanja Parade ponosa; donoenje zakona o zabrani gej Prajd
propagande; zabrana odravanja Prajd-a u narednih sto godina; zabrana javnog
korienja stranog izraza gej; kao i zabrana izlobi i muzikih spotova u kojima
postoji gej tematika10.
Kada su u pitanju ovi zahtevi, moemo poi od teze da diskursi o homoseksualnosti na desnici nastaju kao reakcija na opasnost ruenja patrijarhalnog
poretka i pozicija moi (prvenstveno moi mukog odraslog heteroseksualnog
subjekta). Mo je, po Fukou, usko vezana za proizvodnju govora o seksualnosti i
Dveri: Krivina prijava i trajna zabrana Parade, SNP NAI dostavili dopis
Ivici Daiu povodom stogodinje zabrane gej prajd propagande, DVERI: Vlast da
zabrani i gej paradu i skandaloznu izlobu Ecce Homo.
10

353

vano je razmotriti ko govori i sa kojih pozicija i stanovita se govori, kako bismo

ustanovili nain na koji se seks pretae u diskurs, tj. putem kojih kanala i preko kojih diskursa mo uspeva da prodre do najtananijih i najlinijih ponaanja
( Fuko, 2006: 18).
Poloaj LGBT osoba u Srbiji bitno je odreen i ponaanjem dravnih institucija. S jedne strane, moe se, preko brojnih izjava i postupaka, pratiti podrka
koju drava daje desniarskim organizacijama, dok, sa druge strane, ta ista drava
reprodukuje govor o ljudskim pravima, gde se deklarativno zalae za jednakost
LGBT populacije11. Takvi postupci govore o potrebi da se formalno odgovori
zahtevima iz EU, dok se, na unutranjem planu, oni ne sprovode. Tako je donoenje Zakona o zabrani diskriminacije bio i jedan od uslova na Mapi puta koje
je trebalo ispuniti kako bi EU ukinula engen vize Srbiji i odmrzla primenjivanje
Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom.
to se tie klasifikacije diskursa na desnici, razlikujem one kod radikalne
desnice, oliene preteno u omladinskim ultradesniarskim organizacijama (kao
to su Obraz, SNP 1389 i Nai) i diskurse kod desnice koja je institucionalizovana (u vidu crkvene elite Srpske pravoslavne crkve i politikih partija kao to
su Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka Srbije, Nova Srbija i Dveri).
Izmeu ove dve struje desnice postoje preklapanja jer institucionalna elita moe
podravati aktivnosti radikalne desnice, kao to se to vidi na primeru izjava vladika SPC povodom Parade ponosa.
Ideologija radikalne desnice omladinskih organizacija vodi poreklo od ideologije klasinog faizma i ine je elementi kao to su antisemitizam, ekstremni
nacionalizam, antikomunizam, hijerarhijisko ustrojstvo i firer princip, korporativizam, rasizam i antiparlamentarizam (Prema Kulji, 2002: 115-131). Savremena
desnica gaji neke od ovih elemenata u autentinom znaenju (antikomunizam ili
rasizam, na primer); neke elemente koristi u modifikovanom obliku (antisemitizam se ne iskazuje kao otvoreno negativan stav prema Jevrejima, ve u obliku
antiamerikanizma koji se povezuje sa jevrejskim imperijalnim lobijem); neki
elementi su manje-vie odbaeni (antiliberalizam nije popularan, naprotiv, trina
ekonomija se ne dovodi u pitanje); a neki, koji se sada predstavljaju kao sr ideO tome svedoi odluka Ustavnog suda Republike Srbije iz decembra 2011, koji
je usvojio albu organizatora Povorke ponosa iz 2009, donevi odluku po kojoj su dravni organi zabranili Prajd te godine i prekriliZakon o okupljanju graana, kao i pravo
organizatora na delotvornu sudsku zatitu. Zatim, 2011, Dragan ilas, funkcioner vodee
partije u zemlji, koja se, navodno, zalae za demokratske vrednosti, kae: Da je do mene,
zabranio bih Prajd, kao i to da su njegovi stavovi bliski stavovima desniarske organizacije Srpski sabor Dveri. Iste godine, sindikat srpske policije i Dveri (sada politika partija) potpisali su zajedniko saoptenje u kome pozivaju predstavnike LGBT organizacija
da odustanu od odravanja Parade ponosa te godine.
11

354

ologije, skoro su potpuno novi (strah od arapskog lobija i ideja o gej lobiju12).
Naime, kritika gej populacije je sada jedan od konstitutivnih elemenata za odreenje desnice (Radoman, 2007).
Osim ovako opisane desnice, postoje mnogi elementi sistema i institucionalnog delovanja koji u potpunosti podravaju delovanje desnice, posebno kada
se radi o delovanju omladinskih ultradesnih organizacija koje dobijaju direktnu
institucionalnu podrku od drave (Ustavni sud Republike Srbije je 2012. odluio da odbaci kao neosnovane zahteve za zabranu SNP 1389 i SNP Nai, kao i
da ukine presudu lideru Obraza za pretnje upuene uesnicima Prajd-a 200913).
Konkretno, kada je u pitanju odnos prema LGBT populaciji, drava se postavlja
u korist desnice kada zabranjuje odravanje Parade ponosa, pod izgovorom ouvanja bezbednosti. Ne treba zaboraviti i delovanje medija, intelektualaca i drugih
satelita desnice koji deluju putem propagande.

Diskursi o homoseksualnosti
U sledeim redovima opisau najupadjivije diskurse o homoseksualnosti u
Srbiji na osnovu prouavanja sadraja nabrojanih u odeljku o metodologiji.
Najupadljiviji diskursi na desnici su sledei:
1. Homoseksualnost je bolesna/neprirodna/prljava/socijalno devijantna pojava, te je stoga ne treba zakonski priznati niti dozvoliti njeno vidljivo
ispoljavanje14. Ovo su na neki nain bazini stavovi koji su u osnovi
homofobije. Ova zamisao o homoseksualnosti se esto, u kontekstu Srbije, ali i uopte, povezuje sa ouvanjem prirodnog poretka odnosa
izmeu mukarca i ene, ouvanjem porodice, vere i nacije. Koriste se
izrazi kao to su: Antihriansko opredeljenje, gej promoteri, provociranje vernika, gej brakovi i druge neprirodne pojave (SNP 1389).
Mitropolit Amfilohije Radovi je izjavio da je Parada ponosa Sodoma
i Gomora i da se drvo koje ne raa sijee i u vatru baca (Press, 23.
9. 2009). Dragan Markovi Palma, lider Jedinstvene Srbije, izjavio je,
12

Prema forumu Vidovdan, tema Gej parada u Beogradu, dostupno u Korisni

linkovi.
Beogradom krv e liti gej parade nee biti, Smrt pederima, ekamo vas,
samo su neki od grafita kojima je grad bio preplavljen.
14
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je zvanino skinula homoseksualnost
s liste mentalnih oboljenja jo 1990. godine, a Srpsko lekarsko drutvo potvrdilo je ovu
odluku 2008. godine.
13

355

u toku skuptinske rasprave o Zakonu o zabrani diskriminacije da ne

moe da glasa za taj akt zato to je program njegove stranke, kao i njegova i ubeenja sredine u kojoj ivi protiv takvih reenja: Pa, i Biblija
ne priznaje homoseksualizam. Kad bi naa crkva to prihvatila, onda to ne
bi bila ni crkva, ni pravoslavlje. Osim toga, ta bi bilo sledee, razumevanje za pedofile? (Politika, 17. mart 2009: 6). Meutim, do momenta
pisanja ovog rada, u Srpskoj pravoslavnoj crkvi deava se afera koja e
moda izmeniti pogled na ovu instituciju i imati na ovim prostorima veliki znaaj, s obzirom na razmere medijskog praenja afere. Naime, u
medijima je objavljen video-snimak u kojem bosanski vladika Vasilije
Kaavenda ima odnos sa mlaim mukarcem, nakon ega je vladika razreen dunosti (tako to je dobio penziju)15. Povodom sluaja Kaavenda oglasile su se i javne linosti koje podravaju SPC, koje u ovom sluaju opravdavaju i trae razumevanje za vladiku. Ceo sluaj savreno
razotkriva dvostruki moral crkve koja pokazuje odreeni senzibilitet za
homoseksualce, ali samo kada su iz njihovih redova.
2. Delovanje LGBT pokreta u Srbiji povezano je sa gej lobijem. U vezi s
ovim su pretpostavke da je LGBT pokret u Srbiji povezan sa stranim faktorom, da se tu radi kulturnom imperijalizmu, antisrpskoj propagandi, ekstremnom graanizmu i sl. U saoptenjima Pokreta 1389 navodi
se: (Gej parada) je Uslov koji pristie iz Brisela; Gej aktivizam nema
nita autentino i srpsko ve je dirigovan i finansiran iz inostranstva;
Ne gej paradi, Srbija nije kolonija (Srpski narodni pokret 1389). Dragan Todorovi, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, u toku
rasprave o antidiskriminacionom zakonu u skuptini izjavio je da Vlada
po nalogu stranih sila konstantno anatemie SPC: Taj zakon u sutini
razara srpsko drutvo i boriemo se estoko protiv njegovog usvajanja
(Veernje novosti, 2009: 3). U sutini, ovo je najzastupljenija kritika na
desnici polazi se od ideje opstanka nacije, iji bi bioloki i duhovni
opstanak bio ugroen davanjem prava LGBT populaciji.
3. Diskurs gej parada je samo poetak je deo propagande o propadanju
nacije i tradicionalne srpske porodice. Ova teza potencira povezanost
poveane vidljivosti LGBT populacije sa nestankom Srba kao naroda i
uruavanjem tradicionalnog porodinog sistema. Dveri posebno propagiraju ovaj diskurs, pa je u njihovom programu pitanje gej parade jedno od
najvanijih pitanja porodinog sistema vrednosti u Srbiji. Koriste sledei
Samo godinu dana pre toga, srpski patrijarh Irinej je, povodom najavljene Parade ponosa u Beogradu, poruio: Parada ponosa baca teku moralnu senku na na Grad,
nau vekovnu hriansku kulturu i na dostojanstvo nae porodice, kao osnovne elije
ljudskog roda (Pismo Patrijarha Irineja premijeru Daiu).
15

356

stav, na primer: Moramo imati u vidu da je gej parada samo poetak,

a da onda sledi dolazak u sve nae gradove, kole, vrtie, medije, zakonodavstvo i da je zato potrebno sada se suprostaviti nametanju promocije homoseksualizma maloletnim licima i zabraniti gej paradu (Dveri na
delu). Radikalna verzija ovog diskursa (a skoro uvek je pretpostavka da
homoseksualnost dovodi do radikalnih posledica) jeste da e se poveati
broj homoseksualnih osoba koje nee biti u stanju da se reprodukuju i da
e to u krajnjoj liniji dovesti, ako ne do potpunog propadanja nacije, onda
do drastinog pada nataliteta. Ideja o propadanju srpske porodice je usko
povezana sa zabranom gej brakova (kampanja za zakonsko priznavanje
istopolnih zajednica uveliko traje u Evropi i Americi, a u Srbiji je na samom poetku, u okviru rada OCD Labris). U regionu, jedino Slovenija
i Hrvatska priznaju neke vidove registrovanih istopolnih partnerstava.
Strah od priznavanja gej braka je usko povezan sa strahom od odgajanja
dece od strane LGBT osoba. Dva argumenta se mogu navesti u osporavanju takvih stavova. LGBT osobe su i same odrasle u heteroseksualnim
porodicama i odgajali su ih heteroseksualni roditelji (to obara tezu o
presudnom uticaju seksualne orijentacije roditelja na decu). A drugo, ak
i kada bi zamislili da e zaista doi do poveanja broja homoseksualnih
osoba, to ne znai da e heteroseksualci nestati sa lica zemlje. esto se
taj problem predstavlja kao demografski a u Srbiji posebno, kao deo
dugoronog pada fertiliteta i pored injenice da LGBT osobe ne odbijaju roditeljstvo, ve se upravo bore za to pravo, i injenice da same
heteroseksualne osobe esto odluuju da ne raaju, iz brojnih razloga,
socio-ekonomskih, drutvenih i linih (Blagojevi, 1995).
Navedene teze su najee povezane sa radikalnom desnicom i sa pozivima
za nasilno obraunavanje sa homoseksualnim osobama.
4. Osim ovih, upadljivi diskursi na desnici jesu oni koji propagiraju ostajanje
u etiri zida, ili zahtev da se homoseksualnost ne ispoljava javno, kao
to je izjava gradonaelnika Beograda iz 2009, a povodom odravanja
Parade ponosa da je seksualno opredeljenje privatna stvar i da treba
da ostane izmeu etiri zida16. Ovo je neka vrsta kompromisa kojim se
navodno priznaje homoseksualnost, ali samo kada je ona uklonjena iz
javnog prostora. Kako navodi David Halperin, postoji niz kontradikcija
u ovom diskursu o homoseksualnosti, a iji je zadatak da odre sve heteroseksualne privilegije, a homoseksualnost dri u potinjenom poloaju.
Primjerice, heteroseksualci svoju heteroseksualnost mogu izraavati u
javnosti bez straha, ali je ona istovremeno i njihova privatna stvar koja
16

Dragan ilas, Kurir, 9. 8. 2009.

357

nije neka prljava tajna. Homoseksualcima se odrie pravo i na jedno i na

drugo (Halperin, 2012).
Liberalni diskursi. Osim desniarskih diskursa o homoseksualnosti, izdvajam i dva liberalna diskursa:
1. Prvi je diskurs ljudskih prava. Naime, seksualna orijentacija se tumai u
okviru politike graanskih prava i njima zajamenih osnovnih ljudskih
prava. Seksualna orijentacija se pojavljuje kao jedna od osobina pojedinca slina etnikoj, rasnoj, religijskoj, nacionalnoj ili rodnoj pripadnosti. Na osnovu toga trai se zatita tog prava sredstvima reprezentacione politike. Meutim, diskurs ljudskih prava, konkretno u Srbiji, slui
uglavnom kao sredstvo za sticanje politikog legitimiteta pozivanje na
ljudska prava, pre svega od strane institucija, slui legitimisanju spolja
prema evropskim zvaninicima u cilju ispunjavanja uslova za ulazak u
EU, ali i prema unutra, u vidu sticanja moralnog legitimiteta, dok se u
praksi malo radi na realnoj zatiti prava homoseksualnih osoba.
2. Drugi liberalni diskurs, povezan sa prethodnim, jeste diskurs politike
identiteta. Ovaj diskurs je povezan sa posmatranjem homoseksualne populacije kao homogene grupe, za koju se pretpostavlja da ima zajednike interese. Homoseksualni identitet se u ovom diskursu tumai kao
samorazumljiva kategorija (neki ga nazivaju i etnikim modelom gej
identiteta, po principu uzimanja svih pripadnika jedne etnike skupine
kao jednog politikog subjekta). Politike identiteta se danas, od mnogih
teoretiara queer teorije ili poststrukturalizma, kritikuju kao oblik fiktivnog kolektiviteta.
ire posmatrano, problem s liberalnim diskursom ljudskih prava i politikama identiteta jeste i to oni koji ih zagovaraju LGBT organizacije civilnog
drutva, evropski zvaninici, pojedini politiari i mediji) ne dovode u pitanje iru
socijalnu ili klasnu nejednakost u drutvu. To se esto od strane LGBT aktivista
i aktivistkinja pravda time da su te ostale grupe sa kojima bi LGBT trebalo da
se solidariu i same iskljuive. Na taj nain, pitanje homoseksualnosti kao prava
koje je alarmantno ugroeno u srpskom drutvu postavlja sebe kao tip ekskluzivnog prava (samim tim to je drugaije od radnikog prava ili prava ena). Drugaija politika otpora bi, na primer, podrazumevala da se barata pojmom pozicije,
a ne samo identiteta, to bi u praksi znailo da seksualna orijentacija ne znai
po automatizmu i odreenu politiku poziciju, ve se ta pozicija formira zavisno
od situacije u kojoj se osoba nalazi.
Problem vezan za pitanje LGBT organizacija civilnog drutva jeste to to
one nisu dovoljno kritine prema sistemu i esto predstavnike vlasti opisuju kao
358

da oni dobro obavljaju svoj posao17. S druge strane, policija za same LGBT osobe predstavlja jednu od glavnih konica kada treba da prijave nasilje kada im se
dogodi, dok veina nasilje i ne prijavi, u strahu od maltretiranja i dalje institucionalne viktimizacije (Radoman, 2012).

Stavovi graana u istraivanju Instituta za socioloka istraivanja

Da bi se dobila ira osnova za uvid u problem homofobije u Srbiji, korisno
je prezentovati i stavove graana po pitanju homoseksualnosti. Stoga se ovde
prikazuju rezultati istraivanja Instituta za socioloka istraivanja koji se odnose
na dva stava prema lezbejskoj i gej populaciji. Prema tom istraivanju, na uzorku
od 2.557 ispitanika sa teritorije Srbije, utvreno je da je skoro 30% stanovnitva
izrazito homofobino. Naime, sa stavom: Homoseksualci nisu bolji od kriminalaca i treba ih najotrije kanjavati u potpunosti se slagalo 15,2% ispitanika, a
delimino jo 12,9% (uz oko 40% onih koji se nisu u celini ili delimino slagali,
te dvadesetak posto neodlunih), dok se sa stavom: Homoseksualci i lezbejke
moraju da imaju pravo da ive svoj ivot onako kako ele u potpunosti nije
slagalo 12,6% ispitanika, a delimino jo 15,3% (uz 45% onih koji su se slagali,
potpuno ili delimino, te 20% neodlunih).
Detaljnija statistika analiza (Spirmanov koeficijent korelacije) pokazuje
da postoji statistiki znaajna povezanost prvog pomenutog stava i odreenih
demografskih varijabli (homofobinost raste sa starou, dok su ene neto manje
homofobine). Takoe, kada je u pitanju materijalni poloaj, pokazuje se da, to
je on vii, stav ispitanika prema homoseksualcima je manje negativan (i obrnuto).
Statistiki znaajna povezanost postoji i u odnosu na mesto stanovanja ispitanika
(na relaciji grad-selo), kao i u odnosu na obrazovanje, te statistiki region. Naime, vie su homofobini ispitanici s niim obrazovanjem, kao i stanovnici sela u
odnosu na grad. Stanovnici Beograda su tolerantniji u odnosu na ostale regione,
zatim slede stanovnici Vojvodine, a najvie homofobini su stanovnici Zapadne
Srbije i umadije.
Odgovori na drugi stav iz upitnika Homoseksualci i lezbejke moraju da
imaju pravo da ive svoj ivot onako kako ele pokazuju da postoji statistiki
znaajna povezanost, ali ne i jake veze, kada je u pitanju pol ispitanika (ene
su neto manje tradicionalne), materijalni poloaj i obrazovanje. Statistiki jake
Odeljenje za organizaciju, prevenciju i rad policije u zajednici Uprave policije
Ministarstva unutranjih poslova dobilo je 2013. nagradu za doprinos borbi protiv homofobije i transfobije i zatiti i unapreenju ljudskih prava LGBT osoba u Srbiji, zbog, kako
se navodi unapreenja sveukupnog rada sa LGBT zajednicom u prethodnom periodu
(Nagrada Duga Gej strejt alijansa).
17

359

veze ne postoje ni u odnosu na mesto stanovanja ispitanika na relaciji grad-selo,

niti u odnosu na statistike regione.

Zakljuak
Analiza diskursa o homoseksualnosti u Srbiji pokazuje da se njima gradi
specifina slika o LGBT populaciji u javnosti. To, pre svega, vieno od strane
desniarskih struja, doprinosi normalizaciji nasilja prema ovoj marginalizovanoj
grupi. U sutini, homofobija kod desnice se javlja u sklopu irih diskursa, vezanih za pitanje opstanka nacije, ideologije familizma (ugroenost tradicionalne
porodice i njenih vrednosti od strane homoseksualne populacije) i pitanja religije i morala. LGBT osobe u desniarskim diskursima se javljaju kao nepoeljni,
manje vredni, neprirodni Drugi, koji su u stvari pretnja za naciju i pojedinca.
Osim desniarskih diskursa, liberalne struje u zemlji promoviu LGBT pitanje
preko politike identiteta i uz nedovoljnu kritinost prema predstavnicima vlasti
koji esto daju otre homofobine izjave. To se, pre svega, moe pripisati ulozi
koju nevladin sektor zauzima prema dravnim institucijama to je uloga u kojoj
se prave brojni kompromisi i ustupci koji esto imaju negativan efekat za samu
zajednicu koju zastupaju (na primer, odravanje Parade ponosa je zabranjeno ve
dve godine zaredom).
Osim ovih diskursa, istraivanje koje je sprovedeno meu stanovnitvom Srbije, pokazuje da postoji blizu 30% homofobinih ispitanika i ispitanica, to je visok procenat koji pokazuje jo uvek izraenu homofobiju u drutvu (imajui u vidu
da je pravna regulativa vezana za homoseksualnost zadovoljavajua i uglavnom u
skladu sa evropskim standardima). Taj procenat znai i da znatan broj graana jo
uvek nije spreman da prizna bazina prava na ivot neheteroseksualnoj populaciji
u Srbiji. Za budua istraivanja bila bi zanimljiva detaljnija kvalitativna analiza
stavova graana, ali i samih pripadnika i pripadnica homoseksualne populacije,
drutvenih fenomena koji su jo uvek socioloki neistraeni na naem podruju.
Literatura:
Ber, V. 2001. Uvod u socijalni konstrukcionizam. Beograd: Zepter book world.
Blagojevi, M. 1995. Neraanje: pasivni otpor ena, u: Osnove i problemi populacione politike, zbornik. Beograd: SANU.
Blagojevi, M. 2013. Rodni barometar u Srbiji : razvoj i svakodnevni ivot. Beograd:
Program Ujedinjenih nacija za razvoj.
Bobi, M. 2003. Brak ili/i partnerstvo. Beograd: Institut za socioloka istraivanja
Filozofskog fakulteta u Beogradu.

360

ilas: Da je do mene, zabranio bih Prajd. http://www.b92.net/video/videos.

php?nav_category=905&yyyy=2011&mm=10&dd=03&nav_id=546498
(preuzeto 10. 1. 2013).
akardi, A. 2012. Minimalna drava i neoliberalne strategije kapitalizma, u:
Maljkovi, Duan, Ana Veselinovi i Milo Jadi. Kriza, odgovori, levica
prilozi za jedan kritiki diskurs. Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung.
De Lauretis, T. 1994. The Practice of Love: Lesbian Sexuality and Perverse Desire.
Indiana University Press.
DVERI: Vlast da zabrani i gej paradu i skandaloznu izlobu Ecce Homo. http://
fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/dveri-vlast-da-zabrani-i-gej-paradui-skandaloznu-izlozbu-ecce-homo (preuzeto 2. 12. 2012).
Dveri na delu. http://www.dverisrpske.com/sr-CS/dveri-na-delu/2012/septembar/
da-li-ce-biti-gej-parade-u-cacku.php (preuzeto 23. 12. 2012).
Dveri: Krivina prijava i trajna zabrana Parade. http://www.naslovi.net/2012-1004/akter/dveri-krivicna-prijava-i-trajna-zabrana-parade/3926500 (preuzeto 20. 5. 2013).
Evropeizacija dometi i ogranienja, Godinji izvetaj: Srbija 2009. Beograd: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji. http://www.helsinki.org.rs/serbian/
doc/izvestaj2009.pdf (preuzeto 2. 2. 2013).
Fuko, M. 2006. Istorija seksualnosti I. Loznica: Karpos.
Georgievski, P. 2007. Analiza sadraja, u: Mimica, Aljoa i Marija Bogdanovi
(ur.). Socioloki renik, Beograd: Zavod za udbenike.
Godinji izvetaj o poloaju LGBTIQ populacije u Srbiji. 2012. Beograd: Labris
http://www.mc.rs/upload/documents/izvestaji/2012/LABRIS_izvestaj_
2011.pdf (preuzeto 12. 1. 2013).
Halperin, D. 2012. Gay ravnopravnost je kompatibilna s neoliberalnim kapitalizmom. http://www.tportal.hr/kultura/kulturmiks/207493/Gay-ravnopravnost-je-kompatibilna-s-neoliberalnim-kapitalizmom.html#.UPdKix072Ag
(preuzeto 7. 1. 2013).
Hamer, D. and P. Copeland. 1994. The science of desire: The search for the gay gene
and the biology fo behavior. New York: Imons and Schuster.
Hergemoller, U. B. 2011. Srednji vek, u: Aldrich, R. Povijest gej i lezbijskog ivota
i kulture. 57-79. Zagreb; Beograd: Sandorf.
Ili, V. 2011. Prvi aleksandrinski tekst o analizi sadraja u sociologiji. Sociologija,
Vol. LIII, br. 4: 453-474.
Izvetaj o LGBT pravima u Srbiji 2007 Gej strejt alijansa GSA. 2007. http://
www.gayecho.com/Aktivizam.aspx?id=6328&grid=2001&page=4 (preuzeto 20. 12. 2012).
Izvetaj o stanju ljudskih prava LGBT osoba u Srbiji za 2009. godinu, Gej strejt alijansa. 2009. http://gsa.org.rs/wp-content/uploads/2012/03/izvestaj-2008.
pdf (preuzeto 12. 1. 2013).

361

Izvetaj o stanju ljudskih prava LGBT osoba u Srbiji za 2010. godinu, Gej strejt
alijansa, oktobar 2010. 2010. http://ebookbrowse.com/gsa-izvestaj-2009pdf-d42914669 (preuzeto 21. 1. 2013).
Krippendorf, K. 1980. Content Analysis An Introduction to its Methodology. Beverly Hills; London: SAGE.
Kulji, T. 2002. Prevladavanje prolosti. Beograd: Helsinki odbor za ljudska prava.
LeVay, S. 2011. Gay, Straight, and the Reason Why: The Science of Sexual Orientation. New York: Oxford University Press.
Nagrada Duga Gej strejt alijansa. http://gsa.org.rs/duga/ (preuzeto 21. 1. 2013).
Pismo Patrijarha Irineja premijeru Daiu. http://www.spc.rs/sr/pismo_patrijarha_srpskog_g_irineja_predseniku_vlade_r_srbije_g_ivici_dachitshu (preuzrto 21. 1. 2013).
Radoman, M. 2007. Predstava o LGBT populaciji na desno-ekstremistikim web
sajtovima u Srbiji. http://pescanik.net/wp-content/PDF/lgbt.pdf (preuzeto
23. 5. 2013).
Radoman, M. 2012. LGBT populacija u Srbiji i problem bezbednosti. Istraivanje
stavova LGBT populacije o sektoru bezbednosti. Filozofija i drutvo, br.
1: 150-171.
Sekuli, N. 2007. Diskurs, u: Mimica, A. i M. Bogdanovi (ur.). Socioloki renik.
Beograd: Zavod za udbenike.
Sibalis, M. 2011. Muka seksualnost u doba prosvetiteljstva i revolucije. u: Aldrich, Robert. Povijest gej i lezbijskog ivota i kulture. 103-125. Zagreb;
Beograd: Sandorf.
SNP NAI dostavili dopis Ivici Daiu povodom stogodinje zabrane gej prajd propagande. http://nasisrbija.org/index.php/2012/09/17/snp-nasi-dostavilidopis-ivici-dacicu-povodom-stogodisnje-zabrane-gej-prajd-propagande/
(preuzeto 27. 5. 2013).
SNP 1389. http://www.1389.org.rs/nedelja-porodice.html (preuzeto 20. 11. 2012).
Srpski narodni pokret 1389. http://www.1389.org.rs/b92-uzasne-klevete.html (preuzeto 20. 11. 2012).
Tamagne, F. 2011. Homoseksualno doba, 1870.-1940. u: Aldrich, Robert. Povijest
gej i lezbijskog ivota i kulture. 167-197. Zagreb; Beograd: Sandorf.
U SAD 3,4 odsto odraslih pripada LGBT populaciji. http://www.24sata.rs/specijal/
zivot/vest/u-sad-3-4-odsto-odraslih-pripada-lgbt-populaciji/59811.phtml
(preuzeto 2. 1. 2013).
Vasiljevi, P. 2009. Opozicija brani stavove Crkve. Veernje novosti, 17. 3. 2009: 3.
Weeks, J. 1990. Sexuality and its Discontents Meanings, Myths,and Modern Sexualities, London; New York: Routledge.

362

Korisni linkovi:
Srpski narodni pokret 1389: http://www.1389.org.rs/
Borba protiv porodinih vrednosti i gej parada http://www.dverisrpske.com/sr-CS/
za-dveri-pisu/autori/vladimir-dimitrijevic/borba-protiv-porodicnih-vrednosti-i-gej-parada.php
Tema homoseksualizam, na forum Doi i vidi Pravosljavlje: http://dodjividi.informe.com/forum/forum-f17/topic-t450.html
Tema Parade ponosa na forumu Srpski nacionalisti: http://forum.srpskinacionalisti.
com/viewtopic.php?f=1&t=19638
Tema Gej parada u Beogradu, forum Vidovadan: http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=62&t=4727&p=309115

363

Veselin Mitrovi
Univerzitet u Beogradu, Srbija
Filozofski fakultet
Institut za socioloka istraivanja

SOCIJALNA STRUKTURA APATIJE I FENOMENOLOGIJA

BESPERSPEKTIVNOSTI MEU NEZAPOSLENIMA
U SRBIJI
THE SOCIAL STRUCTURE OF THE APATHY AND
THE PHENOMENOLOGY OF DESPERATE
AMONG UNEMPLOYED IN SERBIA
Summary
In this research I explore differences and similarities between two
groups of the unemployed. The first group of the unemployed is characterised by the possession of the life plans in the next one or two years.
The second group of the unemployed is without life perspective.
The study explains relation between reduction of the possibilities
(e.g. socio-economical, demographic and regional distinctions) as well
as the distinguish answers (e.g. consumption, the careless regarding family members, etc) at such deprivation of the unemployed at the one
hand and they life perspective in next one or two years at the other
hand.
The correlation between reduction of the possibilities and reduction of the aspiration is stimulated or inhibited regarding accelerants of
the interaction. Such stimulation as well as inhibition, remained effects
at the five years plans regarding the life conditions of the unemployed.
It is determinate that specific socio-economical and demographic conditions affects at the passivity of the unemployed and successful reproducing and prolong they present socio-economical position.
The similarities between mentioned two groups of the unemployed are determinated as well. Those similarities are reflected in the
aspect of basic human anticipation capacities e.g. the personal and survival of the family, the vision of the professional solidarity in the possible state of the employment.

364

The basic conclusion of the study is that, unfortunatly, the vicious circle between social position of the unemployed (i.e. the life standard) and social action (i.e. the answer at the deprivation) produce and
establish passivity at the longer period, regarding the family and the
business aspirations. Such social passivity could be recognised as the
act of hopelessness and signal for the government to increase state paternalism.

Uvod: nezaposleni i ivotna perspektiva

Bez obzira na vee ili manje pogodnosti koje globalni inioci stvaraju,
drutvena pokretljivost, u izvesnoj meri, zavisi i od specifinih lokalnih, grupnih
i individualnih uslova. Ovi uslovi se znatno razlikuju i to, kako u razliitim geografskim i drutvenim sredinama, tako i meu razliitim pojedincima u istim
geografskim i drutvenim okvirima.
Istraivanje nezaposlenosti i njenih osobina pokazalo je da uticaj pola i
brani status ispitanika znaajno utiu na njihovu aktivnost: ene imaju vei rizik
da budu iskljuene sa trita rada, a meu nezaposlenima ee se javljaju ispitanici koji nisu u braku u odnosu na ispitanike koji su u braku. Meutim, ovo istraivanje je pokazalo da, kada se ispitanici jednom nau u stanju nezaposlenosti,
veza izmeu pola i ivotnih planova nezaposlenih nije od znaaja (p = 0,669), a
njena jaina je slabija (Kramerov V = 0,024) nego u ukupnom uzorku. Isto vai i
za brani status; ivot sa partnerom kod nezaposlnih ne utie na njihovu ivotnu
perspektivu.
Takoe, registracija u Nacionalnoj slubi za zapoljavanje (NSZ) ne predstavlja indikator razlikovanja izmeu grupe nezaposlenih sa i bez ivotnih planova. Prisustvo u NSZ moe imati dvostruki efekat: razoaravajui efekat zbog
dugotrajnog neuspeha slube da pronae posao, ali i motivacioni efekat izraen
pokrivenim trokovima leenja ili dohotkom od socijalne pomoi.
Dakle, predmet ovog rada nije nezaposlenost kao entitet, niti je fokus na
nezaposlenom pojedincu. Predmet naeg rada je analiza veze izmeu ivotnih
prilika i bezvoljnosti u zajednici nezaposlenih. S obzirom na predmet rada, cilj
nam je da ispitamo indikatore razlika i slinosti u pogledu ivotne perspektive i
pasivnosti nezaposlenih koji u stvari predstavljaju fenomenologiju njihove drutvene akcije. Vieno sociolokom optikom kategorije nepostojanja planova za
budunost i pasivnosti, mogu se posmatrati kao stanje, ali i kao akcija (Schutz,
2011: 76). Meutim, razdvajati ih kao subjektivno besmislene od subjektivno
smislenih, ini se sasvim pogrenim. Svako od njih je smisleno na odreeni nain (Schutz, 1967: 18-20). Naime, veza izmeu drutvene akcije s jedne strane,
365

i stanja koje smo definisali kao bezvoljnost (apatija) s druge strane, nalazi se u
nemogunosti definisanja sopstvene budunosti, na osnovu sadanjeg i prolog
drutveno-ekonomskog poloaja (Lazarsfeld et al., 1972: 2, 72, 97).
Znaajnost ovog istraivanja bi se, izmeu ostalog, ogledala i u identifikovanju i klasifikaciji dimenzija od kojih se sastoji pasivnost zajednice nezaposlenih.
Takva analitika razluenost bi mogla biti od vitalne koristi ne samo za odreeni
drutveni angaman i (delimino) prevazilaenje stanja pasivnosti, nego i za oitavanje stanja drutvene (profesionalne) homogenosti i solidarnosti. Znaajnost se
ogleda i u osvetljavanju drutvenog odnosa prema zajednici nezaposlenih zasnovanog na miljenju, odnosno oseaju samih aktera koji potiu iz prouavane grupe.
Pored toga, navedena klasifikacija i analiza dimenzija besperspektivnosti nezaposlenih omoguile bi uoavanje potencijala za, sa jedne strane, ouvanje ljudskih
anticipacijskih potencijala, dok bi, sa druge strane, ukazale na podlonost zajednice
totalitarnim ideologijama usled nemogunosti da linim zalaganjem utilitarizuju
potencijalne anse za posao i time obezbede sigurnu egzistenciju1.
Na pitanje (V047) ta Vi lino konkretno nameravate da uradite u sledeih
godinu-dve da biste iveli bolje?, dobijen je znaajan broj odgovora koji upuuju na oaj ili beznae isptanika oslikano kroz crni humor (Indikativni odgovori
su bili: da kupim konope, da skoim u Dunav i sl). Posmatrajui sutinu
postavljenog pitanja, uoavamo da se ono odnosi na jednu od tri komponente
definicije zdravlja: stanje kompletnog fizikog, mentalnog i opteg dobrog drutvenog ivota2 (The Presidents Council on Bioethics: Beyond Therapy, 2003:
15). Ugroavanje jedne od ove tri komponente ne ostaje bez uticaja na ostale.
Navedeni odgovori koji asociraju na oaj izgleda da najbolje izraavaju egzistencijalnu vanost ovog pitanja. ini se da zdravlje i opstanak, koji bi trebalo da
budu vrhovna vrednost i predmet pravedne distribucije, postaju dimenzija drutvenog razdvajanja. Socioloki posmatrano, to bi praktino znailo da je razliite
drutveno-ekonomske slojeve mogue razvrstati i grupisati i na osnovu njihovog
Potrebno je naglasiti da dugotrajna apatija i percepcija besperspektivnosti koju
takav oseaj proizvodi spreavaju uzlaznu drutvenu pokretljivost. Ovako izazvana petrifikacija drutvene strukture u duem vremenu mogla bi proizvesti specifian drutveni
tip zajednice: sindrom Lazarsfeldove umorne zajednice (Lazarsfeld et al., 1972: 36-45)
koja, uz egzistencijalnu nesigurnost i moralni konformizam, razvija potrebu za pojaanim
autoritetom i paternalizmom drave.
2
Stariji oblik norme zdravlja moemo pronai u osnivakom aktu Svetske zdravstvene organizacije (Constitution of the WHO, p3, from Chronile of the World Health Organization, 1947, 1: 29-43). U toj definiciji, zdravlje je kvalitet koji proizilazi iz ukupnog
funkcionisanja individue, koji joj omoguava da postigne lino i drutveno koristan ivot.
Pored toga, u studiji Zdravlje za efektivno ivljenje (Health for effective living ) (John et
al., 1962), zdravlje se definie kao stanje dobrobiti, preovladavajue pozitivne ili povoljne adaptacije, proizvedene iz interakcije pojedinca i njegove okoline.
1

366

odnosa prema sopstvenom zdravlju i ivotu. Dakle, bilo bi mogue pretpostaviti da se od delova do sada postojeih najnie rangiranih drutveno-ekonomskih
stratuma moe formirati jedan homogeni sloj depriviranih ili marginalnih aktera
koji se, na osnovu odnosa prema drugim lanovima drutva i obrnuto, nalaze u
stanju apatije. Najoigledniji indikator te apatije, odnosno bezvoljnosti, jeste nepostojanje kratkoronih planova kojima bi se popravila njihova ivotna situacija.
Stoga se pred nama otvorilo pitanje koliko i ta znamo o prirodi, efektima i vezama izmeu pojedinih drutvenih grupa i zajednica (nezaposlenih, penzionera,
domaica, itd), besperspektivnosti i bezvoljnosti na nivou globalnog drutva.
Naime, u prouavanom nacionalnom uzorku (N=2.542) ukupan broj onih
koji imaju planove kako da poboljaju svoju ivotnu situaciju u narednih godinu
ili dve je 50,3% odn. 1.108. Onih bez plana je 1.094 ili 49,7%. Od ukupnog broja
ispitanika, gledajui prema polu, broj ena bez plana je 52,5%, dok je mukaraca 46,6%. Testiranjem pitanja da li pol ispitanika utie na njegove kratkorone
planove, ispostavilo se da su pol i nepostojanje plana u statistiki znaajnoj, ali
veoma slaboj korelaciji u naem uzorku3.
U grupi besperspektivnih prema drutveno-ekonomskom kriterijumu dominantni su oni koji inae ine polovinu uzorka: penzioneri bez plana 47,7% (odn.
14,7% od njih ima plan), nezaposleni bez plana 14,7% (28,6% ima plan), domaice bez plana 8,0% (3,3% ima plan). Ovo praktino znai da od 1.094 ispitanika
koji nemaju planove, 70,4% besperspektivnih potie iz navedene tri grupe. Poto
e u fokusu naeg rada biti zajednica nezaposlenih, zasad (bez detaljnije analize),
besperspektivnost domaica moemo smatrati posrednom. Nepostojanje ivotnih
planova u narednih nekoliko godina kod penzionera, s jedne strane, moemo tumaiti naelnim stavom da relativno redovna, ali i uglavnom niska primanja kod
veine u ovoj kategoriji dovode do redukcije mogunosti, ne samo u upranjavanju
bogatijih ivotnih sadraja, nego esto i u ostvarivanju osnovnih potreba iz oblasti
leenja i ouvanja zdravlja. S druge strane, problemi vezani za pozno ivotno doba
i redukcija u zadovoljavanju osnovnih potreba uslovljavaju izvesno stanje rezignacije, odnosno predaju koju karakterie puko preivljavanje.

Teorijski okvir:
budue prolo vreme
Na osnovu icove fenomenologije drutvenog sveta, drutvena akcija (koja
u prouavanoj drutvenoj grupi izostaje) predstavlja akciju ili delanje koje je orijentisano ka prolom, sadanjem i (ili) buduem ponaanju druge osobe ili osoba.
3

X = 7,458; p = 0,006; Kramerov V=,059.

367

Potrebno je naglasiti da je modus ove orijentacije subjektivno miljenje aktera o

odnosu drutva, odnosno drugih, prema njima.
Dakle, iz icove perspektive, pogled u budunost je vitalan za koncept
akcije. Akcija je ponaanje usmereno u pravcu realizacije odreenog budueg
cilja. Ali slika odreenosti (perspektive) je u potpunosti definisana, odnosno
mora posedovati elemente prolosti. Cilj akcije mora posedovati komponentu
prolosti, bilo da se slika budunosti i sadanja akcija grade na osnovu iskustva
prolosti, ili se prolost eli prevazii ili zaboraviti. Po icu, akteri svoje akcije
(delanje) vide u buduem prolom vremenu4. Najkrae reeno, slika akcije
u takvom vremenu predstavlja projekt akcije. Projekt je akt koji predstavlja
ne samo cilj, nego istovremeno i pokree akciju (motiv). On predstavlja kompleks miljenja ili kontekst miljenja, u kome svaka faza tekue akcije pronalazi znaajnost (Schutz, 1967: xxiv, 60). Zasada neemo ulaziti u dalje, izuzetno
korisno, ali za ovaj rad ne preko potrebno, analitiko razlaganje i usitnjavanje
ovih icovih kategorija, nego emo se zadrati na nama zanimljivom fenomenu
nepostojanju, odnosno postojanju projekta kod nezaposlenih aktera i prirodi
takvog stanja.

Analitiko-hipotetiki okvir:
fenomenologija besperspektivnosti
Stanje nepostojanja projekta (besperspektivnost) u konkretno posmatranom
sluaju moe se oitati iz seta pitanja (V047-V054) koja ispituju spremnost i
oblik angamana ispitanika da u budunosti uini neto za sebe ili svoje blinje
kako bi iveli bolje. Imajui u vidu predmet i cilj rada i polazei od teorijskih
pretpostavki koje se odnose na vezu izmeu odnosa prema sadanjosti (prolosti)
i budunosti aktera, stvorili smo okvir koji ima za cilj da, kroz razlike i slinosti
izmeu grupe sa planom i bez plana, odredi dimenzije i jo specifinije indikatore kojima e se ispitati fenomenologija besperspektivnosti meu nezaposlenima.
Zbog sistematinosti, ovaj okvir dajemo u tabeli 1.
Imajui u vidu takav teorijsko-analitiki pristup, razvijena je osnovna hipoteza da postoji znaajna veza izmeu prolosti i sadanjosti nezaposlenih, s jedne
strane, i nemogunosti percipiranja ivotnih planova u narednih godinu-dve, s
druge strane, te da takva redukovana percepcija povratno utie na uvrivanje
slike o nemoi da se sadanjost prevazie. Drugim reima, pretpostavili smo da
odreene drutveno-ekonomske i demografske specifinosti utiu na pasivnost
Najindikativniji primeri icovog vienja akcije aktera u buduem prolom vremenu (modo futuri exacti) u svakodnevnom ivotu su osveta ili kredit.
4

368

nezaposlenih i uspeno reprodukuju i prolongiraju njihov sadanji drutvenoekonomski poloaj.

Tabela 1. Fenomenologija besperspektivnosti
Razlike
Redukcija
mogunosti

Katalizator
interakcije

Standard
ivota
Odgovor na
deprivaciju9

Slinosti
Redukcija
aspiracija

Katalizator
interakcije

Ouvanost osnovnih anticipacijskih kapaciteta

Akcioni
potencijal

Ouvanost pukog
(porodinog) preivljavanja
Ouvanost osnovne
radne (kohezije) solidarnosti

Porodine
aspiracije
Potencijal
razoaranja

Karijerne
aspiracije

U nastavku rada predstaviemo redom navedene dimenzije preko odgovarajuih indikatora, odnosno testiranjem veza izmeu adekvatnih varijabli i ivotne perspektive nezaposlenih u narednih godinu ili dve. Za te potrebe stvorili smo
novu varijablu koja ima vrednosti: ima plan = 1, odnosno nema plan = 0.
Prvo emo krenuti od analize razlika u pogledu postojanja perspektive
unutar grupe nezaposlenih. Ove razlike ispitujemo preko utvrivanja statistike
znaajnosti i jaine veze izmeu odreenih varijabli i postojanja planova kod
nezaposlenih.
Suprotno tome, slinosti se oslikavaju kroz nepostojanje statistike znaajnosti u korelacijama izmeu karakteristinih varijabli i ovih grupa koje se razlikuju na osnovu pogleda u budunost. Postupke testiranja hipoteza, odnosno veza,
sprovodimo hi kvadrat testom.
Redukcija mogunosti
Ova grupa razliitosti oslikana je kroz dva aspekta. Prvi, standard ivota
nezaposlenih i drugi aspekt, njihov odgovor na deprivaciju nastalu usled uskraivanja mogunosti boljeg ivota. Uticaj prvog skupa obeleja na ivotne planove
nezaposlenih testiramo preko veze izmeu sadanjih uslova ivota nezaposlenih
(socio-ekonomski, demografski i regionalni) i postojanja planova u godinu-dve.
Drugi aspekt, odgovor na deprivaciju, oslikava se kroz izvestan slom proizaao
iz nemogunosti ostvarivanja oekivanja i nemogunosti da se nose sa znaajnom razlikom prolosti i sadanjosti. Odgovor na deprivaciju ispitaemo kroz
testiranje znaajnosti korelacija izmeu postojanja planova kod nezaposlenih i
sledeih indikatora: a) ekonomskih indikatora koji se odnose na potronju, b)
369

370

1.1.5

1.1.4

1.1.3

1.1.2

1.1.1

1.1

r.br.

Indikator veze regionalnih razlika i planiranja

X= 8,936, p = ,030, Kramerov V = ,137. Slaba
veza

Indikator godina starosti i planiranja

X=70,179, p = ,000, Kramerov V = ,384. Umereno jaka srednja veza.

Indikator stepena obrazovanja i perspektive nezaposlenih

X= 8,481, p = ,014, Kramerov V = ,133. Znaajna, slaba veza

Indikator imovinskog stanja i planova nezaposlenih

X= 8,968, p = ,011 Kramerov V = ,137. Znaajna, slaba veza

Indikator materijalnog stanja i planova nezaposlenih

X= 9,060, p = ,011, Kramerov V = ,138. Statistiki znaajna, slaba korelacija izmeu varijabli mat.
indeksa i perspektive nezaposlenih

Standard ivota

1.2.4

1.2.3

1.2.2

1.2.1

1.2

r.br.

Indikator nezainteresovanost za blinje

X=5,693, p = ,013, Kramerov V = ,115. Statistiki znaajna, slaba veza. Uoeno je da besperspektivnost nezaposlenih raste paralelno sa razaranjem strukture njihovog dana od
oko 27% do blizu 40%.

Zanemarljivost razlika selo-grad u planiranju ivota

X=3,899, p=,048, Kramerov V=,095. Veoma slaba veza, na
granici znaajnosti

Ekonomski odgovor: veza potronje i planiranja

X= 9,327, p = ,009, Kramerov V = ,140. Slaba veza

Indikator veze razloga gubitka posla i planiranja

X=17,409, p = ,000, Kramerov V = ,191. Znaajna, umereno slaba korelacija

Odgovor na deprivaciju

Tabela 2. Indikatori veze redukovanih ivotnih mogunosti i

perspektive nezaposlenih

razloga gubitka posla i uopte nezaposlenosti, c) nezainteresovanost za zdravlje

blinjih i d) uticaj naina ivota u odgovoru na deprivaciju. Zbog nemogunosti
da se u ovom radu detaljno bavimo izlaganjem dobijenih empirijskih rezultata i
pokazatelja u tabeli 2, dajemo indikatore koji ine okvir analize navedene dve
dimenzije redukovanih mogunosti nezaposlenih u odnosu na njihove ivotne
planove u godinu ili dve.
Iz tabele 2. se vidi da postoje znaajne veze izmeu navedenih drutvenoekonomskih, demografskih, prostornih i socio-psiholokih (razaranje strukture
dana) indikatora i planova nezaposlenih u narednih godinu ili dve. Poto emo u
zakljunom delu analizirati i povezivati dobijene rezultate, zasada je dovoljno da
ovu analizu zakljuimo optim nalazom da su i drutveni poloaj (standard ivota) i drutvena akcija (odgovor na deprivaciju), u znaajnoj korelaciji sa stanjem
bezvoljnosti kod nezaposlenih. Naalost, ovom konstatacijom se ne zatvara krug
apatije nezaposlenih, nego se sada efekti indukovane bezvoljnosti u godinu-dve
reflektuju i na izvesne aspiracije u vezi sa konkretnim petogodinjim planovima.
Redukcija aspiracija
Ova dimenzija formirana je na osnovu varijable koja meri postojanje petogodinjih konkretnih planova u grupama sa i bez ivotne perspektive i operacionalizovana je kroz dva aspekta. Prvi se odnosi na opadanje tenji za pronalaenjem posla i smanjivanje volje nezaposlenih da se (do)koluju. Drugi aspekt se
odnosi kako na smanjenu volju u pogledu stvaranja i proirivanja porodice, tako
i na pasivnost u obezbeivanju novog i proirivanju postojeeg stambenog prostora. Znaajnost ove dimenzije je barem dvostruke prirode. Prvo, ona pokazuje
postojanje, odnosno nepostojanje aspiracija u narednih pet godina kod dve grupe
nezaposlenih; sa i bez kratkoronih planova. Drugo, posmatrajui tzv unutranju
bezvoljnost5, meu navedenim grupama moemo indukovati dinamiku apatije,
ukazati na veliinu grupe nezaposlenih kod kojih postoji mogunost topljenja
konkretnih petogodinjih projekata. Imajui u vidu da se pitanje o karijernim i
porodinim aspiracijama odnosi na vreme od pet godina, moemo pretpostaviti da petogodinje aspiracije kod izvesnog broja onih sa ouvanom voljom za
planiranje u blioj perspektivi ne bi izdrale test istrajnosti ukoliko se vreme
realizacije jednogodinjih ili dvogodinjih planova prolongira ili oni propadnu.
Pretpostavljamo da bi znaajan uticaj na ovu dinamiku mogli imati i katalizatori
interakcije koje emo analizirati u nastavku rada.
Unutranja bezvoljnost, predstavlja potencijal gubitka petogodinjih aspiracija nezaposlenih, kod kojih ne doe do realizacije optih jedno(dvo)godinjih planova za
popravljanje uslova ivota.
5

371

Tabela 3. Indikatori veze redukovanih petogodinjih aspiracija

u odnosu na kratkorone planove
r.br.
2.1

2.1.1

2.1.2

r.br.
Karijerne aspiracije
Indikator poslovnih aspiracija
X=70,180, p = .000,
Kramerov V = ,3895 Statistiki
znaajna i prilino snana srednja jaina veze izmeu petogodinjih planova u vezi sa zapoljavanjem i ivotne perspektive
u godinu ili dve
Indikator aspiracija u pogledu
obrazovanja X=22,419, p = .000,
Kramerov V= ,223. Znaajna
umereno slaba veza izmeu
petogodinjeg plana u pogledu
kole i ivotne perspektive

2.2

2.2.1

2.2.2

Porodine aspiracije
Indikator stambenih aspiracija
X=37,794, p = ,000,
Kramerov V = ,287 Statistiki znaajna, umereno slaba veza izmeu
petogodinjih planova u pogledu
stanovanja i ivotne perspektive u
godinu-dve
Indikator porodinih aspiracija
X=18,776, p = ,000,
Kramerov V = ,205 Statistiki
znaajna srednje slaba jaina veze
izmeu petogodinjih planova u
pogledu planiranja porodice i ivotne perspektive

Kada su u pitanju planovi za stvaranje porodice i potomstva, grupa koja

ima planove u godinu-dve se (poput tekog odluivanja za planiranje kolovanja)
vie opredeljuje na odlaganje stvaranja porodice. Zanimljivo je da se u grupi bez
planova za nijansu poveao (u odnosu na karijerne petogodinje planove) broj
onih koji bi menjali svoje porodino stanje. Ovaj pomalo kontradiktorni nalaz
nas upuuje da bi trebalo dalje ispitati da li slika o porodici u grupi nezaposlenih
ima razliitu drutvenu funkciju. Uoavamo da kod izvesnog broja onih gde je
apatija ve prisutna (bez plana) vizija porodice moe izgledati kao faktor zatite
ili neke emotivne potrebe. Dok nas drugi nalaz, o odlaganju stvaranja porodice, upuuje da razmiljamo da li izvestan broj nezaposlenih koji jo uvek imaju
ouvanu kratkoronu perspektivu smatra da bi u datim okolnostima porodica ili
njeno proirenje predstavljalo teret.
Katalizatori interakcije
Nalazi koji pokazuju da bi izvesne okolnosti i potencijalni planovi mogli
uticati i na gubitak postojee volje za dugoronim planovima (redukcija aspiracija), naveli su nas da istraimo uticaj motivacionih i potencijala razoaranja, koji u
svakodnevnim interakcijama deluju kao izvesni katalizatori. Pre svega, potraili
372

smo indikatore koji bi mogli da predstavljaju razlikovne specifinosti, odnosno

potencijal razoaranja izmeu grupe sa i bez plana.
Potencijal razoaranja
Ovu dimenziju smo analizirali testiranjem hipoteze da postoji veza izmeu
ouvanosti volje za planiranjem u godinu-dve i razloga neispunjenja planova.
Zbog veoma ratrkanih odgovora na pojedina potpitanja, izvrili smo njihovu
sintezu koja je rezultirala stvaranjem indikatora koji belei razoaravanje ili prihvatanje okolnosti koje dovode do neispunjenja planova. Tako dobijeni indikator
posluio je da postavimo hipotetiko pitanje da li postoji veza izmeu razloga
neispunjenja planova i ivotne perspektive kod nezaposlenih.
Grafikon 1. Indikator veze izmeu razloga nezaposlenosti
i ouvanosti volje za planiranjem

Testiranjem znaajnosti i intenziteta veze doli smo do podatka da je ta veza

statistiki znaajna i slabog intenziteta6. Gledajui dobijeni rezultat kao izvesnu
skalu (Grafikon 1) uoavamo da sa razoaravanjem u okolnosti koje, po ispitanicima, i dovode do neispunjenja aspiracija, opada i volja za planiranjem u
narednih godinu-dve. U grupi nezaposlenih koja prihvata izvesne okolnosti koje
bi mogle ili dovode do propadanja planova nalazi se gotovo 80% ispitanika koji
imaju planove u narednih godinu-dve, dok u je grupi koja je razoarana datim
okolnostima kapacitet planiranja smanjen na oko 60%. Takoe se vidi da kalkulisanje sa okolnostima koje (potencijalno) prete ispunjenju planova, dovodi do
opadanja broja bezvoljnih u godinu-dve za 50%; sa poetnih 40% na priblino
20% (Grafikon 1).
6

X= 9,140, p = ,003, Kramerov V = ,141

373

Akcioni potencijal
Analiza akcionog potencijala kod nezaposlenih zahtevala je da se pronae
motivaciona slinost izmeu obe grupe (sa i bez plana); nepostojanje statistiki znaajne veze pojedinih varijabli i ivotnih perspektiva. U te svrhe smo na
osnovu pitanja V050 postavili hipotezu da postoji izvesna veza izmeu razliitih oblika spremnosti da sebi i sopstvenoj porodici osiguraju potrebna sredstva
za ivot, s jedne strane, i njihove kratkorone perspektive, s druge strane. Poto
frekvencija ponuenih odgovora na pitanje V050 nije omoguavala relevantnu analizu, ovu varijablu smo sintetizovali u tri, odnosno etiri opcije koje su
prikazane na horizontalnoj osi grafikona 2. Hi kvadrat test je pokazao da ne
postoji statistiki znaajna veza izmeu testiranih varijabli7. Drugim reima,
test je pokazao da postoji slinost u odabiru oblika akcije kada je u pitanju lini
i opstanak porodice kod dve grupe nezaposlenih koje se razlikuju na osnovu
planova u godinu-dve.
Grafikon 2. Indikator veze izmeu oblika spremnosti da se obezbede sredstva
za ivot i ouvanosti volje za planiranjem

nema plan

Prioritet
zarada

Privremeni
poslovi

Sopstveni
biznis

Neto
drugo

ima plan

Iz grafikona 2. se jasno vidi da je razlika izmeu dve grupe procentualno

najmanja kod spremnosti koja je primarno stimulisana zaradom. Naime, ovaj podatak upuuje da, polazei od kvalifikovanih radnika, pa sve do visokokvalifikovanih strunjaka, ovakav vid motiva izvesno ostavlja efekte koji se oslikavaju
7

374

X = 7,721, p = ,052, Kramerov V = ,136.

kroz gubitak veze sa vokacijom. Kao to je poznato, profesionalna kohezija je od

izuzetnog znaaj za klasnu analizu, te podatak o moguem gubitku profesionalnog identiteta upuuje na poetnu zabrinutost o formiranju drutvenih slojeva na
osnovu odnosa razliitih aktera i zajednica prema jednom od tri aspekta zdravlja
i opstanka; perspektivi boljeg ivota.
Ouvanost osnovnih anticipacijskih kapaciteta
Podaci o izvesnoj spremnosti aktera da sebi i sopstvenoj porodici osiguraju potrebna sredstva za ivot naveli su nas da detaljnije istraimo korelacije izmeu njihovih konkretnih akcija usmerenih u pravcu opstanka, s
jedne strane i postojanja planova, s druge strane. Ouvanost osnovnih anticipacijskih kapaciteta predstavlja glavnu osobinu homogenosti zajednice
nezaposlenih. Jedan od aspekata je aktivnost vezana za oblast rada. S tim u
vezi, postavili smo hipotezu da veza izmeu linog zalaganja za uestvovanje zaposlenih u upravljanju firmama i postojanja planova kod nezaposlenih
nije statistiki znaajna. Drugi aspekt predstavlja ouvanost (porodinog)
pukog preivljavanja, testiran je preko hipoteze da ne postoji znaajna veza
izmeu planova u godinu-dve kod nezaposlenih i aktivnosti koje su vezane
za prostu egzistencijalnu reprodukciju jednog domainstva; samostalne, sitne, kune popravke ili upotreba sopstvenih bati za uzgajanje useva i ivotinja i proizvodnju hrane i pia. Hi kvadrat test je potvrdio da ne postoji statistika znaajnost izmeu perspektive nezaposlenih i osnovnih pokazatelja
pukog opstanka. injenica da se u grupi koja ne pribegava ovakvim oblicima
samoodranja nalazi oko 60% nezaposlenih sa planom i oko 40% bez plana
pokree zabrinutost koja se sastoji u pitanju: koliki je broj aktera unutar ovih
procenata u mogunosti da sebi i svom domainstvu pomogne, ali ipak to ne
ini zbog potpunog oaja i predaje usled okolnosti u kojima se naao. Grupa
koja ne upotrebljava popravljenu ili prepravljenu odeu sastoji se od oko
62% nezaposlenih sa planom i 38% bez plana. Ovaj podatak nas navodi da
se zapitamo koliko nezaposlenih u okviru grupa koje ne pribegavaju popravkama odee pristupa kupovini nove odee i obue motivisano eljom da se
barem u toj sferi svakodnevnog ivota poistoveti sa stilom ivota zaposlenih
kako bi se dobio oseaj samopotovanja u sadanjosti i ostvarila veza sa budunou; predstava o boljem ivotu.

375

Tabela 4. Indikatori aktivnosti vezanih za opstanak koji karakteriu

zajednicu nezaposlenih bez obzira na ivotnu perspektivu
4.1.

4.1.1

4.1.2

4.1.3

Ouvanost (porodinog) pukog

preivljavanja
Indikator proizvodnje i korienja
sopstvenih prehrambenih resursa
X= 0,379, p = ,538 Veza nije statistiki znaajna,
Kramerov V = ,033. Slaba veza
Indikator tehnikog (samo)odravanja domainstva
X= 0.861, p = .353. Veza nije
statistiki znaajna.
Kramerov V = .047. Slaba veza

Indikator racionalisanja budeta za

nabavku odee i obue
X= 3,342, p = 0,068. Veza nije
statistiki znaajna,
Kramerov V = 0,088 Slaba veza

4.2.

Ouvanost osnovne radne (kohezije) solidarnosti

X= 3,342, p =0,068. Veza nije
statistiki znaajna,
Kramerov V = 0,088. Slaba veza
Zajednica nezaposlenih ima prilino slian stav o upravljakoj
homogenosti u uslovima zaposlenosti. Zanimljivo je da akcioni potencijal (takoe slinost na nivou
zajednice) kome je glavni motiv
zarada moe da indukuje potencijalni gubitak veze sa profesijom u
procesu potrage za poslom. Meutim, takoe je izvesno da mogua vizija o poslu kod onih koji
nikada nisu radili ili iskustvo onih
koji su izgubili posao moe predstavljati uslov opstanka osnovne
upravljake solidarnosti (potencijalno) zaposlenih u sferi rada.

Zakljuna razmatranja
Imajui u vidu osnovnu hipotezu, moemo konstatovati da smo u ovom
istraivanju utvrdili da postoji znaajna veza izmeu redukcije mogunosti u
vidu socio-ekonomskih, demografskih, regionalnih razlika kao i odgovora razliite vrste (potronja, briga o blinjima, itd) na takvu deprivaciju nezaposlenih,
s jedne strane i njihovih planova u godinu ili dve, s druge strane. Uzajamna povezanost izmeu redukcije mogunosti i redukcije aspiracija pospeuje se ili inhibira u zavisnosti od katalizatora interakcije i ostavlja efekte i na njihove aspiracije
u vezi sa petogodinjim konkretnim planovima za popravljanje ivotnih uslova.
Takoe je utvreno da postoje i izvesne slinosti izmeu dve grupe nezaposlenih koje deli odnos prema boljem ivotu u blioj budunosti. Te slinosti ogledaju se u ouvanosti osnovnih ljudskih anticipacijskih kapaciteta; lini i opstanak
domainstva, vizija o radnoj solidarnosti u uslovima zaposlenosti.
376

Jedna od veoma znaajnih slinosti izmeu navedenih grupa jeste i akcioni

potencijal. Naime, ovaj katalizator interakcije, ispitivanih veza, pokazuje oblik
spremnosti aktera da sebi i sopstvenoj porodici obezbedi sredstva potrebna za
ivot. Izmeu ponuenih mogunosti nezaposleni koji nemaju ivotne planove
su se najee opredeljivali za reenja koja su pre svega motivisana zaradom, a
ne toliko za privremene poslove ili zapoinjanje sopstvenog posla. Nezaposleni
sa ouvanom voljom za planiranje u najveem broju su birali zapoinjanje sopstvenog posla, a potom bi prihvatali privremene poslove ili neku drugu opciju.
Ipak, opcija koja najvie pribliava ove dve grupe nezaposlenih je opcija koja je
motivisana uglavnom zaradom. Poreenja radi, sa grafikona 2. se vidi da je meu
nezaposlenima koji se vode uglavnom zaradom onih sa planom 60%, a bez plana
40%. Drugaija slika se javlja ako uporedimo uee ovih grupa kod opcije koja
sugerie samostalnu inicijativu, odnosno zapoinjanje sopstvenog biznisa (sa planom 80%, bez plana 20%).
Dakle, na grafikonu 2. uoavamo da je najvea slinost akcionog potencijala nezaposlenih izgleda upravo u akciji koja je prvenstveno voena zaradom.
Ovaj podatak moe da sugerie da bi prolongiranjem njihovih ivotnih prilika
neki oblici anticipacijskih kapaciteta nezaposlenih (poput potencijalne poslovne
homogenosti) mogli da oslabe. Posmatrano iz klasne perspektive, ovaj motivacioni potencijal, pogotovo kod strunjaka, moe dovesti i do gubitka veze sa
vokacijom, to na due staze moe imati znaajne implikacije u klasnoj analizi.
Pozitivna slika o potencijalnom zaposlenju (Indikator veze razloga gubitka
posla i planiranja) posebno je uoljiva kod grupe nezaposlenih koja nikada nije
radila, odnosno koja nikada i nije izgubila posao. Tu grupu, shodno tom nalazu,
karakterie i ouvanost ivotne perspektive. S druge strane, isti pokazatelj, veze
izmeu razloga gubitka posla i perspektive nezaposlenih, upuuje na mogue
privikavanje na redukovane uslove ivota kod onih koji su tokom radnog veka
jednom ili vie puta izgubili posao (recidiv nezaposlenosti).
Neki oblici potencijala razoaranja mogu delovati i kao motivacioni
faktor u sluaju prihvatanja okolnosti i daljeg planiranja. Na primer, prihvatanje
injenice da registracija u NSZ ne donosi oekivane rezultate, da uestalo konkurisanje na konkurse ne obezbeuje adekvatan odgovor. U vezi sa tim, mogue je da potencijal razoaranja, pogotovo u sluaju mladih i obrazovanih koji
jo uvek nisu uli u ovakav sistem reprodukcije rezignacije, postaje potencijal
ukalkulisanih okolnosti (prihvatanje okolnosti) prilikom odluivanja o odlasku
iz zemlje. Dakle, shvatanje odnosa drutva prema nezaposlenima vieno kroz
navedene indikatore uskraivanja i razoaranja utie na formiranje neega to
bi se moglo nazvati emigracionim projektom mladih strunjaka8. Imajui to u
Vie videti u istraivanju Poloaj mladih istraivaa u Srbiji 2012 (Vali-Nedeljkovi i Kmezi, 2012: 109). Autori istiu: Pored pitanja vezanih za doktorske studije
8

377

vidu, istovremeno se postavlja pitanje i raa opravdana zabrinutost, da li ovakva

reenja (odlazak iz zemlje kao vid line borbe za bolje uslove ivota) srpskom
drutvu na due staze obezbeuju bolju budunost.
Utvreno je da u pogledu aspiracija takoe dolazi do karijernih i redukcija
u smislu stvaranja ili proirenja porodice. Vezu izmeu aspiracija na krai i dui
rok karakterie umereno slaba i prilino jaka srednja veza. Uoava se da je ova
kontrakcija u aspiracijama usmerena ka unutranjoj solidarnosti, bilo da je re
o ouvanju line i porodine, ili poslovno upravljake kohezije, to je jedna od
karakteristika koja obeleava itavu zajednicu nezaposlenih.
Nakon uporedne analize indikatora ouvanosti osnovnog linog i porodinog preivljavanja (npr. proizvodnja hrane i pia iz sopstvenih bati) i indikatora
petogodinjih planova u pogledu dodatnog kolovanja ili karijernih aspiracija,
vidimo da je u veem delu zajednice nezaposlenih koja nema kratkorone planove re o pukom opstanku ili o prostom samoobnavljanju linog ili ivota domainstva. Nalaz o pukom produetku ivota pojaava i uporedna analiza odnosa
petogodinjih aspiracija u pogledu kolovanja (5%) i porodinih aspiracija (12%)
u delu grupe koja nema kratkoronu perspektivu.
Opisani uslovi ivota nezaposlenih i odnos drugih aktera prema njima vode
do postojanja tzv. unutranje bezvoljnosti koja se javlja kao upozorenje i motiv
daljeg istraivanja. Takva situacija predstavlja dinamiku apatije i, izmeu ostalog, oitava se kod indikatora koji ispituju redukovanje aspiracija. Grupu bez
planova za poboljanje ivota u narednih godinu do dve sainjavaju uglavnom
oni koji nemaju konkretne planove ni u duem vremenskom periodu (od, na primer, pet godina). Posebno je zabrinjavajue da je u grupi nezaposlenih sa planom
za popravljanje uslova ivota u narednih godinu ili dve sasvim izvesno gubljenje
petogodinjih aspiracija ukoliko bi im bili ugroeni i njihovi kratkoroni planovi.
Da je ova zabrinutost opravdana, potvruje uporedno poreenje efekta dinamike
apatije kod nezaposlenih i prisutne dugorone i veoma duge nezaposlenosti u
Srbiji (Tabela 6). Stoga se postavlja pitanje da li e se osnovni i postojei anticipacijski kapaciteti kod nezaposlenih, usled dejstva kruga besperspektivnosti
(Slika 1), istopiti, ili e se i koliko dugo ouvati.

doktorantima su postavljena i pitanja da li postoji perspektiva za mlade naunike u Srbiji,

da li planiraju da napuste Srbiju i zato, da li imaju zaposlenja i ako ga nemaju da li misle
da e uspeti da se zaposle posle studija. Rezultati ovih odgovora su veoma poraavajui.
Vie od 64% doktoranada smatra da nema perspektive u Srbiji. Vie od 36% ozbiljno
planira da napusti Srbiju. Skoro polovina anketiranih nema posao i smatra da e ga teko i
pronai. Ako se realno pogleda trenutna situacija na tritu rada u Srbiji, danas sem dravnih univerziteta i instituta doktori nauka u znatnijem broju rade jo jedino na privatnim
univerzitetima i fakultetima, a i to trite je ve zasieno.

378

Slika 1. Zaarani krug izmeu redukcije mogunosti i redukcije aspiracija

U tom smislu, mogue je govoriti o potencijalu zamora, kao u sluaju Lazarsfeldove umorne zajednice. Taj zamor umesto revolta zbog navedenih redukcija dovodi do rezignacije. Dugotrajna nezaposlenost i redukcija mogunosti
utiu na gubitak volje da se poprave postojei uslovi ivota. Otvaranje novih mogunosti bi, po pretpostavci, trebalo da dovede do povratka volje za planiranjem,
meutim, usled prikazanog zaaranog kruga to se ne deava, odnosno, dolazi do
redukovanja aspiracija. Stoga je potrebno ponovo nauiti bezvoljne da utilitarizuju njihove anse. To se pokazalo tanim na primeru Zapadne Srbije i umadije,
kada smo uporedili sluaj nie stope nezaposlenosti u tom regionu (23,7%) u
odnosu na nacionalnu (24,6%) i veoma visokog stepena bezvoljnosti (oko 40%)9.
Dakle, uticaj apatije nezaposlenih i pored relativno nie stope nezaposlenosti u
nekom podneblju od presudnog je znaaja za povratak u radni proces i normalne
tokove drutvenog ivota.
Region Zapadne Srbije i umadije karakterie vea stopa zaposlenosti
(47,3%) u odnosu na Istonu i Junu Srbiju (43,8%), pa i u odnosu na Vojvodinu
(43,2%). Skupa sa izraenom apatijom kod nezaposlenih u umadiji i Zapadnoj
Srbiji (Grafikon 3), prethodni podatak o stopi zaposlenosti govori da: a) postojea
ponuda (priroda) poslova ne motivie u dovoljnoj meri nezaposlene tog regiona da
se zaposle, ili je re o b) gubitku sposobnosti nezaposlenih da ostvare potencijalne
anse za posao.
Prva pretpostavka se moe delom objasniti moguim, znaajnim, ueem
ranjive zaposlenosti10 u optoj stopi zaposlenosti u regionu zapadne Srbije i uVideti grafikon 3. i tabele 5. i 6.
Vie videti u: Poloaj ranjivih grupa na tritu rada Srbije (Krsti et al., 2010:
3): Ranjiva zaposlenost treba da ukae na zaposlenost na nesigurnim poslovima, najee u neformalnom sektoru, sa niskim zaradama i niskom produktivnou, niskim nivoom
9

10

379

madije. Dakle, besperspektivnost i ujedno nemotivisanost nezaposlenih u tom

regionu se moe vezati za njihovu predstavu o potencijalnom poslu koji bi mogao biti upravo iz grupe navedenih delatnosti sa visokim rizikom gubitka posla.
Drugu pretpostavku je, delom, mogue objasniti preko regionalnog rasporeda dugorone i veoma duge nezaposlenosti. Podaci iz naeg istraivanja pokazuju da
je uee veoma duge nezaposlenosti (2 i vie godina), najvie upravo u regionu
Zapadne Srbije i umadije (72,3%) (Tabela 6).
Grafikon 3. Regionalna distribucija planiranja budunosti meu nazaposlenima u Srbiji

Beograd

Vojvodina

Zapadna
Srbija i
umadija

Istona
Juna
Srbija

X= 8,936, p = ,030, Kramerov V = ,137

Tabela 5. Regionalni raspored stope zaposlenosti i nezaposlenosti

Oblast

Srbija

Beograd

Vojvodina

Zapadna Srbija
i umadija

Istona i Juna
Srbija

Stopa nezaposlenosti

24,6

21,6

26,7

23,7

26,2

Stopa zaposlenosti

45,3

46,9

43,2

47,3

43,8

Izvor: RZS, ARS, 2012.

zatite na radu, loim radnim uslovima, a vrlo esto su u pitanju i poslovi bez plaenog
osnovnog zdravstvenog i socijalnog osiguranja.

380

Tabela 6. Regionalni raspored dugorone i veoma duge nezaposlenosti

(u %)
Oblast

Srbija

Beograd

Vojvodina

Zapadna Srbija
i umadija

Istona i Juna
Srbija

Dugorona
nezaposlenost

77,5

63,3

78,5

82,0

79,0

Veoma duga

64,3

44,8

67,0

72,3

63,3

Ako se jo malo zadrimo na analizi bezvoljnosti u odnosu na mesto stanovanja, primetiemo da je nae istraivanje, za razliku od, na primer, Lazarsfeldovog, koje se ograivalo od moguih generalizacija u odgovoru na deprivaciju
po pitanju lokacije selo-grad, pokazalo minimalne razliitosti tog odgovora. Ovaj
nalaz moe biti uslovljen pretpostavkama: a) razvojem sredstava masovnog komuniciranja i saobraaja, pa samim tim i ujednaavanjem stila ivota kod seoske i gradske populacije, b) mogunost pukog opstanka nezaposlenih na osnovu
upotrebe sopstvenih izvora za proizvodnju hrane i pia. Ukrtanjem ovih pretpostavki dobijamo novu mogunost koja moe rezultovati povratkom na porodini
posed u cilju pukog preivljavanja domainstva. Ova pretpostavka je delimino
potvrena naim ispitivanjem ouvanosti osnovnih anticipacijskih kapaciteta.
Ipak ostaje zabrinutost proistekla iz pitanja koliki procenat nezaposlenih i pored
mogunosti da stvara sopstvenu hranu i pie, ili da aplicira na ponueni posao,
to ne koristi usled navedenog efekata unutranje bezvoljnosti (dinamike apatije);
potpunog gubitka volje usled propadanja ili prolongiranja ivotnih perspektiva
nezaposlenih.
Minimalna razlika odgovora na deprivaciju na osnovu mesta stanovanja
(selo/grad) ukazuje da je zajednicu nezaposlenih i njihov odnos prema perspektivi mogue prouavati na nivou globalnog drutva.
U skladu sa naim predmetom istraivanja, pokazano je da stopa nezaposlenosti ne mora biti u proporcionalnom odnosu sa bezvoljnou ili oajem nezaposlenih. Imajui u vidu teorijski okvir i prethodne navode u razlici izmeu
prouavanja nezaposlenosti kao entiteta i prouavanja zajednice nezaposlenih,
bezvoljnost kod nezaposlenih moe biti viena i kao akcija usmerena ka drugim
akterima; vid iskazivanja bespomonosti i oekivanja pojaanog institucionalnog
paternalizma.
Ovim istraivanjem su, dobrim delom, objanjeni drutveno-ekonomski i
drugi relevantni uzronici bezvoljnosti kod nezaposlenih. Meutim, zapaeno
uee i drugih drutveno-ekonomskih grupa u bezvoljnosti prouavanog nacionalnog uzorka upuuje na mogunost formiranja jednog homogenog sloja depriviranih ili marginalnih aktera koji se na osnovu odnosa prema drugim lanovima
381

drutva, i obrnuto, nalaze u stanju apatije. Stoga bi, radi potpunije slike o realnom
i moguem stvaranju bezvoljnog drutva, slino istraivanje trebalo nastaviti u
pravcu ispitivanja oblika besperspektivnosti u okviru tih zajednica. Pored toga,
bilo bi potrebno da se i iz ugla njihovih linih pria ostatku drutva opie i priblii, odnosno upotpuni, oajna slika njihovog opstanka.
Literatura:
Chroncile of the World Health Organization 1. 1947. Constitution of the WHO.
John, E. B., W. C. Sutton and L. E. Webster. 1962. Health for effective living. McGraw-Hill: Book Company, INC.
Krsti, G., M. Arandarenko, A.Nojkovi, M. Vladisavljevi i M. Petrovi. 2010.
Poloaj ranjivih grupa na tritu rada Srbije. Beograd: Foundation for
the Advancement of Economics. (Radni tekst). http://www.inkluzija.gov.
rs/wp-content/uploads/2010/04/Polozaj-ranjivih-grupa-na-trzistu-radaFREN.pdf (preuzeto 30. 1. 2013).
Lazarsfeld, P., M. Jahoda and H. Zeisel. 1972. Marienthal. The Sociography of an
Unemployed Community. London, Great Britain: Tavistock Publications
Limited.
Pallant, J. 2009. SPSS Prirunik za preivljavanje. Beograd: Mikro knjiga
Schutz, A. 1967. The Phenomenology of Social World. USA: Nortwestern University
Press.
Schutz, A. 2011. Phaenomenologica 205. Collected Papers V. Phenomenology and
the Social Sciences. Edited by Lester Embree.
The Presidents Council on Bioethics: Beyond Therapy. 2003. Staff Working Paper:
Distinguishing Therapy and Enhancement. http://bioethics.georgetown.
edu/pcbe/background/workpaper7.html (preuzeto 30. 1. 2013)
Vali-Nedeljkovi, D. i M. Kmezi. 2012. Poloaj mladih istraivaa u Srbiji 2012.
Istraivanja u oblasti drutvenih nauka u Srbiji: pregled stanja, karakteristini problemi i preporuke, (Nacrt). 105-115. Beograd: Regional Research, Western Balkans.

382

CIP -
,
316.32(082)
316.42(082)
PROMENE osnovnih struktura drutva Srbije
u periodu ubrzane transformacije / priredili
Mladen Lazi, Slobodan Cveji. - Beograd :
Institut za socioloka istraivanja
Filozofskog fakulteta : igoja tampa, 2013
(Beograd : igoja tampa). - 383 str. : graf.
prikazi, tabele ; 24 cm
Prema predgovoru radovi su predstavljeni na
naunom skupu Stratifikacijske promene u
Srbiji, na osnovu rezultata empirijskog
istraivanja koje je Institut za socioloka
istraivanja izveo u okviru projekta Izazovi
nove drutvene integracije u Srbiji: koncepti
i akteri. - Tira 500. - Napomene i
bibliografske reference uz tekst. Bibliografija uz svaki rad.
ISBN 978-86-531-0020-9
1. , []
a) - -
b) - -
COBISS.SR-ID 203097100

383