See

discussions, stats, and author profiles for this publication at:

https://www.researchgate.net/publication/282506112

OPLEMENJIVANJE TRENJE I
VINJE U SVETU

Conference Paper February 2011

CITATION READS

1 648

2 authors, including:

Dragan Milatovic
University of Belgrade
77 PUBLICATIONS 297 CITATIONS

SEE PROFILE

All content following this page was uploaded by Dragan Milatovic on 04 October 2015.

The user has requested enhancement of the downloaded file.

 Zbornik radova III savetovanja Inovacije u voarstvu, Beograd, 2011.

UDK: 634.23:631.52
Pregledni rad

OPLEMENJIVANJE TRENJE I VINJE U SVETU

Dragan Milatovi, Dragan Nikoli
Poljoprivredni fakultet, Beograd, Srbija
E-mail: [email protected]

Izvod. U radu su prikazani ciljevi i metode oplemenjivanja trenje (Prunus avium L.) i
vinje (Prunus cerasus L.), kao i najznaajniji rezultati na stvaranju novih sorti. U poslednjih
30 godina u svetu je stvoreno preko 500 sorti trenje i preko 200 sorti vinje. Najvei broj
novih sorti trenje je stvoren u Ukrajini, a zatim slede SAD, Rusija, Rumunija, Kanada,
Francuska, Italija i Maarska. Najvei broj novih sorti vinje stvoren je u Rusiji, Ukrajini,
Poljskoj, Rumuniji, Maarskoj i Nemakoj.

Kljune rei: Prunus avium, Prunus cerasus, oplemenjivanje, sorte, hibridizacija,

klonska selekcija, indukovane mutacije.

Uvod

Trenja je uz jagodu najranije sezonsko voe. Plodovi trenje se preteno

koriste za stonu potronju, a u manjoj meri i za preradu u domainstvu ili industriji u:
slatko, kompot, dem, vone salate, sokove.
Trenja se po proizvodnji nalazi na estom mestu u svetu meu kontinentalnim
vokama, iza jabuke, kruke, breskve, ljive i kajsije. Prosena proizvodnja trenje u
svetu u periodu 2004-2008. godine iznosila je 1,87 miliona t (FAOSTAT, 2010). Od
toga, najvei deo se proizvede u Evropi (41%), zatim u Aziji (40%) i Severnoj
Americi (14%). Vodea zemlja po proizvodnji trenje u svetu je Turska sa
prosenom proizvodnjom od 314.351 t. Njeno uee u ukupnoj svetskoj proizvodnji
iznosi 17%. Slede SAD sa ueem od 13%, Iran sa 12% i Italija sa 6%.
Za razliku od trenje, plodovi vinje se uglavnom koriste za razne vidove
prerade. U industriji se od plodova vinje spravljaju sokovi, dem, marmelada,
kompot, slatko, voni jogurt, okoladne bombone. Pored toga, oni se mogu koristiti i
za smrzavanje i suenje. Od plodova se mogu spravljati i alkoholna pia, kao to su
likeri i rakija vinjevaa. Plodovi nekih sorti, koje se odlikuju manjim sadrajem
kiselina se mogu koristititi i za potronju u sveem stanju.
Vinja se po proizvodnji meu kontinentalnim vokama nalazi na sedmom
mestu u svetu, iza trenje. Prosena proizvodnja u svetu u periodu 2004-2008. godine
iznosila je 1,13 miliona t. Vinja se skoro iskljuivo gaji na severnoj zemljinoj
hemisferi (99,9%). Najvei proizvoa je Evropa sa 70% ukupne svetske

21
 Zbornik radova III savetovanja Inovacije u voarstvu, Beograd, 2011.

proizvodnje. Za njom slede Azija sa 20% i Severna Amerika sa 10%. Vodea zemlja
po proizvodnji vinje je Rusija, gde se proizvede oko 200.000 t, to ini 17% ukupne
svetske proizvodnje. Za njom slede Poljska sa ueem od 15%, Turska sa 13%,
Ukrajina sa 12%, SAD sa 10% i Srbija sa 7% od ukupne svetske proizvodnje.

Oplemenjivanje trenje

U svetu postoji vie od 2.000 sorti trenje. Sortiment trenje nije tako
dinamian kao to je to sluaj kod nekih drugih vrsta voaka, naroito jagode i
breskve. Tokom poslednje tri decenije u svetu su stvorene brojne nove sorte trenje,
koje se istiu dobrim bioloko-proizvodnim osobinama. Ove novostvorene sorte sve
vie se ire u proizvodnji, posebno u zemljama sa intenzivnim voarstvom.

Ciljevi oplemenjivanja trenje

Manja bujnost stabla je jedan od prioriteta u oplemenjivanju trenje. Do sada

je stvoren vei broj sorti trenje koje odlikuje tzv. kompakt habitus stabla, odnosno
manja bujnost. Takve su npr. sorte Compact Stella, Compact Lambert, Starkrimson,
Early Van Compact, Burlat C1 i druge. Ipak, manje dimenzije stabla se lake mogu
postii korienjem podloga slabije bujnosti.
Poeljno je da nove sorte trenje to ranije stupaju u period rodnosti zbog
ranijeg vraanja sredstava uloenih u podizanje zasada. Takoe, nove sorte treba da
imaju visoku i redovnu rodnost.
Jedan od najznaajnijih ciljeva oplemenjivanja trenje je stvaranje
samooplodnih sorti. One se mogu gajiti u jednosortnim zasadima, bez potrebe za
gajenjem dodatnih sorti opraivaa. Pored toga, one mogu da poslue i kao
univerzalni opraivai za druge sorte. Do sada je u svetu stvoreno 45 samooplodnih
sorti trenje (Milatovi et al., 2011a).
Otpornost na zimske mrazeve je ograniavajui faktor gajenja trenje u
mnogim zemljama sa hladnijom klimom, kao to su Rusija, Poljska, Kanada i druge.
Zato je u oplemenjivakim programima ovih zemalja jedan od primarnih ciljeva u
stvaranju novih sorti poveana otpornost na zimske mrazeve. Pored toga, cilj je i
stvaranje sorti kasnijeg vremena cvetanja, koje e izbei pozne prolene mrazeve.
Ograniavajui faktor gajenja trenje u podrujima sa toplijom klimom je
nedovoljno izlaganje relativno niskim temperaturama (ispod 7C) u toku zime. Da bi
se taj problem reio pokuava se sa ukrtanjem P. avium sa vrstama koje imaju male
potrebe za hladnoom u toku zime, kao to su P. campanulata ili P. pleiocerasus. U
tome se najdalje otilo na Univerzitetu Florida, gde su putem interspecies
hibridizacije stvorene selekcije trenje koje zahtevaju manje od 200 h sa relativno
niskim temperaturama (Sherman i Lyrene, 2003). U Kaliforniji su takoe stvorene
sorte koje imaju male potrebe za niskim temperaturama u toku zimskog mirovanja
(200-300 h).

22
 Zbornik radova III savetovanja Inovacije u voarstvu, Beograd, 2011.

Veoma znaajan cilj oplemenjivanja trenje je otpornost na prouzrokovae

bolesti, od kojih su najznaajnije: bakteriozni rak (Pseudomonas syringae), suenje
cvetova i granica i trule plodova (Monilinia spp.), pegavost lista (Blumeriella
jaapii) i rupiavost lista (Stigmina carpophila).
Raspon sazrevanja sorti trenje traje oko est nedelja, a oplemenjivanjem se
nastoji da se on produi. Sa jedne strane, cilj je da se stvore nove sorte ranog
vremena zrenja, koje e uz to imati krupan plod i dobar kvalitet. Posebno je znaajno
stvaranje sorti koje sazrevaju pre standardnih sorti Burlat i Suvenir (Moreau). Sa
druge strane, dosta se radi i na stvaranju vrlo poznih sorti, koje bi produile ponudu
treanja na tritu.
Pucanje ploda trenje, koje nastaje usled pojave kie u vreme sazrevanja, moe
prouzrokovati velike gubitke u proizvodnji. Da bi se to izbeglo, nastoji se da se
stvore sorte koje su otporne ili manje osetljive na ovu pojavu.
Obzirom da se plodovi trenje preteno koriste za stonu potronju, vaan
zahtev pri stvaranju novih sorti je atraktivan izgled ploda. Poeljno je da nove sorte
imaju krupan plod, ija je masa vea od 7 g. Sorte namenjene za stonu potronju
treba da imaju tamnocrvenu boju pokoice, a poeljno je i da im pokoica bude
sjajna. Sorte za preradu treba da imaju utu boju pokoice (sa ili bez dopunske
crvene boje).
Jedan od znaajnih zahteva pri stvaranju novih sorti trenje je da one imaju
vrsto (hrskavo) meso. Takve sorte su bolje prihvaene od strane potroaa, imaju
bolju transportabilnost i mogu se due uvati u hladnjai.
Nove sorte trenje treba da imaju dobar kvalitet mesa. Jedan od najvanijih
pokazatelja kvaliteta mesa je sadraj rastvorljive suve materije. Vangdal (1985) kao
graninu vrednost za dobar kvalitet navodi vrednost od 14,2%. Kod poznih sorti je
poeljno da sadre 16-18% rastvorljive suve materije. Za kvalitet mesa je vano i da
odnos sadraja eera i kiselina bude skladan, kao i da plodovi imaju prijatnu aromu.
Glavni ograniavajui faktor za vee gajenje trenje su visoki trokovi rune
berbe, koji mogu da iznose i do 70% od ukupnih trokova proizvodnje. Zbog toga je
selekcija u nekim programima oplemenjivanja usmerena na stvaranje novih sorti koje
se mogu brati mehanizovano. Da bi sorte bile pogodne za mehanizovanu berbu
potrebno je da se plodovi lako odvajaju od peteljki, kao i da se na mestu odvajanja
formira plutasto tkivo koje e spreiti curenje soka, oksidaciju ili prodor patogena
koji prouzrokuju trule plodova (Milatovi et al., 2011a).

Metode oplemenjivanja trenje

U oplemenjivanju trenje najee se primenjuju sledee metode: hibridizacija,

klonska selekcija i indukovane mutacije. Sansavini i Lugli (2008) navode da je u
periodu od 1991-2004. godine u svetu stvoreno 230 novih sorti trenje. Od toga je
najvei broj (62%) nastao metodom planske hibridizacije, zatim slobodnim
oploenjem (17%), klonskom selekcijom (16%) i putem indukovanih mutacija (4%).

23
 Zbornik radova III savetovanja Inovacije u voarstvu, Beograd, 2011.

Planska hibridizacija je najznaajnija metoda za stvaranje novih, boljih sorti

trenje, jer omoguava rekombinaciju gena.
Trenja ima relativno stabilan genotip, tako da su varijacije u klonskom
potomstvu relativno retke, a ako se i pojave najee se manifestuju po vremenu
sazrevanja i boji pokoice ploda. Zbog toga klonska selekcija kod trenje nema tako
veliki znaaj kao to je to sluaj kod nekih drugih voaka (npr. jabuka, kruka,
vinja). Na ovaj nain kod trenje je stvoren relativno mali broj sorti. U SAD je
mutacijom sorte Bing nastala sorta Sunset Bing (Brown), koja sazreva 22-24 dana
kasnije u odnosu na matinu sortu (Clark i Finn, 2006). U Maarskoj je selekcionisan
vei broj klonova sorte Germersdorfska, od kojih su najznaajniji klonovi koje nose
oznake 1, 3, 57 i 92. U Italiji (Univerzitet u Bolonji) je selekcionisan klon sorte
Suvenir (Bigarreau Moreau) koji je nazvan Moreau clone B. On ima neto krupniji
plod i veu rodnost u odnosu na matinu sortu.
Trenja je osetljiva na jonizujue zraenje (X-zraci i -zraci). Primenom
zraenja indukovane su brojne mutacije kod trenje, a na taj nain su stvorene i neke
sorte. Najznaajnija dostignua postignuta primenom ove metode oplemenjivanja
kod trenje su stvaranje samooplodnih formi (sejanci JI 2420 i JI 2434 stvoreni u
Institutu John Innes u Engleskoj), kao i sorti slabije bujnosti (kompakt mutanti). Na
stvaranju kompakt mutanata putem zraenja najvie se radilo u Italiji i Kanadi.

Programi oplemenjivanja trenje u svetu

Na stvaranju novih sorti trenje se intenzivno radi irom sveta. U ovaj posao
ukljuen je veliki broj dravnih i privatnih institucija. Najznaajniji programi
oplemenjivanja trenje nalaze se u Kanadi, SAD, Italiji, Francuskoj, ekoj i
Maarskoj.
Kanada. Po mnogima najznaajniji program oplemenjivanja trenje u svetu
nalazi se u mestu Summerland u Britanskoj Kolumbiji, u instituciji Agriculture and
Agri-Food Canada, Pacific Agri-Food Research Centre. Oplemenjivaki program
zapoeo je 1936. godine sa ciljem stvaranja sorti koje bi po osobinama bile sline
sortama Bing i Lambert, ali bi sazrevale ranije i bile otpornije na pucanje pokoice.
Kasnije su kao ciljevi dodati otpornost na mraz, samooplodnost, manja bujnost,
poveanje krupnoe i poboljanje kvaliteta ploda. Ovaj program vodi F. Kappel. U
okviru njega su stvorene mnoge znaajne sorte trenje, kao to su Van, Stella (prva
samooplodna sorta) i Samit. U poslednjih 30 godina stvoreno je 20 novih sorti, od
ega je 13 sorti samooplodno. Mnoge od ovih sorti se istiu po krupnoi i kvalitetu
ploda. Sve nove sorte imaju tamno crvenu boju ploda, sa izuzetkom sorte Stardust,
koja je ute boje, sa dopunskim rumenilom sa sunane strane. U tabeli 1 je dat
pregled novijih sorti stvorenih u Istraivakom centru Summerland (Kappel i Lane,
1998; Kappel et al., 2003; Finn i Clark, 2008; Kappel, 2008).
Drugi program oplemenjivanja trenje u Kanadi odvija se u Istraivakoj
stanici Vineland (University of Guelph), u provinciji Ontario. Ovaj program je poeo
jo 1915. godine sa ciljem stvaranja sorti razliitog vremena zrenja, krupnog ploda,

24
 Zbornik radova III savetovanja Inovacije u voarstvu, Beograd, 2011.

vrstog mesa, otpornih na pucanje ploda. Kasnije je kao cilj dodato i stvaranje
samooplodnih sorti. U okviru ovog programa stvoreno je ukupno 13 sorti trenje. Od
toga su tri sorte stvorene u poslednje tri decenije: 1983. godine stvorena je sorta
Viscount, a 1996. godine sorte Tehranivee i Vandalay. Ove dve sorte su nastale
ukrtanjem Van x Stella i samooplodne su (Kappel, 2008).

Tabela 1. Osobine novih sorti trenje stvorenih u Samerlendu u Kanadi

Characteristics of new sweet cherry cultivars created in Summerland, Canada
Nedelja Krupnoa
Sorta Godina Poreklo Samooplodnost2
zrenja ploda3
Cultivar Year Origin Self-compatibility
Week Fruit size
Lapins 1983. Van x Stella SO 5. K
Sunburst 1983. Van x Stella SO 4. VK
Newstar 1987. Van x Stella SO 3. K
Sylvia 1988. Van x Sam SB 5. K
Canada Giant (Sumgita) 1993. - SB 4. VK
Celeste (Sumpaca) 1993. Van x Newstar SO 3. K-VK
Sweetheart (Sumtare) 1993. Van x Newstar SO 6. SK-K
Cristalina (Sumnue) 1993. Star x Van SB 4. K
Sandra Rose 1996. 2C-61-18 x Sunburst SO 4. VK
Santina 1996. Stella x Summit SO 4. K-VK
Sonata (Sumleta) 1996. Lapins x 2N-39-5 (Van x Stella) SO 4. K
Samba (Sumste) 1996. 2S-84-10 x Stella 16A-7 SB 4. VK
Skeena 1997. (Bing x Stella) x (Van x Stella) SO 6. K
Symphony (Selina) 1997. Lapins x Bing SB 6. K
Sonnet 1998. - SB 4. K
Satin (Sumele) 2000. Lapins x 13N 6-49(Van x Stella) SB 4. K
Staccato (Summer Charm) 2000. Sweetheart o.p.1 SO 6. K-VK
Stardust 2002. 2N-63-20 x Stella SO 6. K
Sovereign 2006. Sweatheart o.p. SO 6. SK
Sentennial 2006. Sweatheart o.p. SO 6. SK
1
o.p. slobodno oploenje/open pollination
2
Samooplodnost/Self-compatibility: SB samobesplodna/self-incompatible, SO samooplodna/self-compatible
3
Krupnoa ploda/Fruit size: SK srednje krupan/medium, K krupan/large, VK vrlo krupan/very large

SAD. U SAD postoji nekoliko znaajnih dravnih i privatnih programa

oplemenjivanja trenje. Od dravnih programa, najznaajniji su oni na univerzitetima
Vaington i Kornel.
Oplemenjivanje trenje na Univerzitetu Vaington odvija se u istraivakom
centru IAREC (Irrigated Agriculture Research and Extension Center) u mestu
Prosser i traje od 1949. godine. Osnovni ciljevi oplemenjivanja su: stvaranje sorti
krupnog ploda, vrlo vrstog mesa i dobre arome, produetak vremena zrenja
(naroito stvaranje ranih sorti, koje se beru pre Binga), kasno cvetanje,
samooplodnost, otpornost na prouzrokovae bolesti (posebno na pepelnicu) i manja
osetljivost na pucanje ploda. Od stvorenih sorti najvie se rairila Chelan zbog ranog
zrenja i male osetljivosti na pucanje ploda. Pregled sorti stvorenih na Univerzitetu
Vaington dat je u tabeli 2 (Lang et al., 1998; Okie, 2002; Kappel, 2008).

25
 Zbornik radova III savetovanja Inovacije u voarstvu, Beograd, 2011.

Tabela 2. Osobine novih sorti trenje stvorenih na Univerzitetima Vaington i Kornel u SAD
Characteristics of new sweet cherry cultivars created at Washington and Cornell in USA
Nedelja Krupnoa
Sorta Godina Poreklo Samooplodnost2
zrenja ploda3
Cultivar Year Origin Self-compatibility
Week Fruit size
Univerzitet Vaington / Washington State University
Olympus 1990. Lambert x Van SB 5. K
Glacier 1990. Stella x Burlat SO 4. VK
Chelan 1991. Stella x Beaulieu SB 3. SK
Index 1994. Stella o.p.1 SO 3-4. K
Cashmere 1994. Stella x Burlat SB 3. K
Simcoe (Probla) 1995. Stella x (Hollander x S.H.Giant) SB 3. K
Tieton 1998. Stella x Burlat SB 3. VK
Benton (Columbia) 2000. Stella x Beaulieu SO 4. K
Selah (Liberty Bell) 2000. (Rainier x Bing) x Stella SO 5. VK
Univerzitet Kornel / Cornell University
Kristin 1982. Emperor Francis x Gil Peck SB 4. SK
Royalton 1991. NY 1725 o.p. SB 4-5. K
Hartland 1992. Windsor o.p. SB 3. SK-K
Somerset 1993. Van x Vic SB 4-5. K
White Gold (Newfane) 2001. Emperor Francis x Stella SO 4. SK-K
Black Gold (Ridgewood) 2001. Starks Gold x Stella SO 4. K
Black York (Haas) 2004. Giant x Emperor Francis SB 4. SK-K
Blushing Gold (Pendleton) 2004. Yellow Glass x Emperor Francis SB 4. SK
Nugent 2006. Germersdorfer o.p. SB 4. SK
Andersen 2006. Wederscher Markt o.p. SB 5. K
1
o.p. slobodno oploenje/open pollination
2
Samooplodnost/Self-compatibility: SB samobesplodna/self-incompatible, SO samooplodna/self-compatible
3
Krupnoa ploda/Fruit size: SK srednje krupan/medium, K krupan/large, VK vrlo krupan/very large

Program oplemenjivanja trenje na Univerzitetu Kornel (drava Njujork) se

odvija u eksperimentalnoj stanici u mestu Geneva (New York State Agricultural
Experiment Station). Ovo je jedan od najstarijih programa u svetu, koji je zapoeo
jo 1911. godine. Ciljevi oplemenjivanja su visok kvalitet ploda, otpornost na
pucanje, samooplodnost, kao i stvaranje sorti pogodnih za preradu. U okviru ovog
programa se ne obavljaju dalja ukrtanja, ve se samo vri ocenjivanje postojeih
selekcija (Kappel, 2008). U poslednjih 30 godina je stvoreno 10 novih sorti, ije su
osobine prikazane u tabeli 2 (Anonymous, 1997; Okie, 2002; Andersen et al., 2003;
Clark i Finn, 2006; Finn i Clark, 2008).
U novije vreme su patentirane etiri nove sorte trenje stvorene na Kornel
univerzitetu: Black Pearl (NY 8139), Radiant Pearl (NY 7669), Ebony Pearl (NY 32)
i Burgundy Pearl (NY 38L).
U Kaliforniji postoji nekoliko privatnih programa oplemenjivanja trenje, a
postojao je i jedan dravni program na Univerzitetu Kalifornija, ali on nije vie
aktivan.
Oplemenjivanje trenje na Univerzitetu Kalifornija u Dejvisu je poelo 1935.
godine i u okviru ovog programa je stvoreno sedam sorti. Poslednja sorta koja je

26
 Zbornik radova III savetovanja Inovacije u voarstvu, Beograd, 2011.

stvorena u ovom programu je Brooks, koja je uvedena u proizvodnju 1988. godine.

Nastala je ukrtanjem sorti Rainier x Burlat, sazreva oko nedelju dana posle sorte
Burlat, dobre je rodnosti, ima vrlo krupan plod (oko 9 g) i dobar kvalitet, ali je dosta
osetljiva na pucanje (Albertini i Della Strada, 2001).
Od privatnih programa oplemenjivanja trenje u Kaliforniji, najznaajniji su
oni koje su vodili Floyd Zaiger u mestu Modesto, zatim Norman Bradford u mestu
Le Grand i Marvin Nies u mestu Lodi.
Zaigers Genetics je privatni porodini program oplemenjivanja, koji obuhvata
uglavnom kotiave vrste voaka. Prva sorta trenje iz ovog programa - Starkrimson
je nastala 1980. godine, samooplodna je i odlikuje se manjom bujnou (kompakt
habitus). Kasnije su stvorene i druge sorte: Earlisweet (1995), Royal Rainier (1997),
Minnie Royal (2000), Royal Down (2001) i Royal Kay (2002). Poslednjih godina
stvorene su i sorte: Rosie Rainier, Royal Ansel, Royal Edie, Royal Hazel, Royal
Helen, Royal Lee, Royal Lyn, Royal Tenaya. To su sorte ranog ili srednje ranog
vremena zrenja. Neke od njih (Minnie Royal, Royal Lee, Royal Lyn) odlikuju se
malim potebama za relativno niskim temperaturama u toku zimskog mirovanja (200-
300 chilling hours).
Norman Bradford je osnovao i vodio jedan od prvih privatnih programa
oplemenjivanja voaka jo od 40-ih godina prolog veka na farmi u mestu Le Grand
u Kaliforniji. U okviru ovog programa stvorene su sorte trenje: Tulare, koja je
nastala 1988. godine, Glenred (2000), dok su sorte Glenare, Glenrock i Sequoia
(Glenoia) nastale 2003. godine.
Trei znaajan privatni program oplemenjivanja trenje vodi Marvin Nies u
mestu Lodi u Kaliforniji. U okviru ovog programa stvorene su sorte: Ruby, Garnet,
Early Red (Early Garnet), Firm Red (Late Garnet), Giant Red (Giant Ruby), Large
Red (Lody) (Okie, 2002).
Italija. Najznaajniji programi oplemenjivanja trenje u Italiji su locirani u
Veroni i Bolonji. Pored toga, manji broj sorti stvoren je u Rimu i Firenci.
Najstariji program oplemenjivanja trenje u Italiji poeo je 1956. godine u
Veroni (Istituto sperimentale per la Frutticoltura, Provincia di Verona). Ovim
programom, koji nije vie aktivan, je rukovodio Giorgio Bargioni. Osnovni ciljevi
oplemenjivanja su bili: smanjenje trokova proizvodnje, produetak sezone berbe,
samooplodnost, otpornost na pucanje ploda. Posebna panja je posveena stvaranju
sorti pogodnih za mehanizovanu berbu, kod kojih se plod lako odvaja od peteljke
(Corinna, Francesca, Enrica i Bargioni 137). Osobine sorti trenje stvorenih u Veroni
su prikazane u tabeli 3 (Bargioni, 1996; Bargioni et al., 1997; Bargioni i Bassi,
2006).
Oplemenjivanje trenje na Univerzitetu u Bolonji poelo je 1983. godine, a
program vode Silviero Sansavini i Stefano Lugli. Osnovni ciljevi oplemenjivanja su:
samooplodnost, produetak sezone zrenja (posebno ranije zrenje), rano stupanje u
rod, visoka i redovna rodnost, krupnoa, vrstoa i kvalitet mesa i tolerantnost na
pucanje ploda. Do sada je stvoreno sedam sorti tzv. Star serije, ije su osobine
prikazane u tabeli 3 (Sansavini i Lugli, 2005; Lugli et al., 2008).

27
 Zbornik radova III savetovanja Inovacije u voarstvu, Beograd, 2011.

Tabela 3. Osobine novih sorti trenje stvorenih u Italiji

Characteristics of new sweet cherry cultivars created in Italy
Nedelja Krupnoa
Sorta Godina Poreklo Samooplodnost2
zrenja ploda3
Cultivar Year Origin Self-compatibility
Week Fruit size
Verona
Adriana 1980. Mora di Cazzano x ISF 123 SB 3. K
Giorgia 1985. ISF 123 x Caccianese SB 3. SK-K
Diana 1985. Moretta di Cazzano x D. di Padova SB 4. SK
Vittoria x (Mora di Cazzano x
Corinna 1985. SB 5. SK
Durona di Padova)
Francesca 1985. Vittoria x Durona della Marca SB 5. SK
Isabella 1993. Starking Hardy Giant x Stella SO 2-3. K
Enrica 1997. Vittoria x C.2.27.12 SO 4. K
Giulietta 1997. Adriana o.p.1 SO 4. VK
Bargioni 137 1999. ISF 123 x Caccianese SB 3. SK
Lucrezia 2006. Vittoria x C.2.27.12 SO 5. K
Bolonja/Bologna
Blaze Star 1998. Lapins x D. Compatto di Vignola SO 3-4. SK-K
Early Star (Panaro 2) 1999. Burlat x Compact Stella SO 2. K
Lala Star 1999. Compact Lambert x Lapins SB 5. K
Sweet Early (Panaro 1) 2001. Burlat x Sunburst SB 1. K
Grace Star 2001. Burlat o.p. SO 3. VK
Black Star 2001. Lapins x Burlat SO 4. VK
Big Star 2008. Lapins x Lapins SO 5. VK
Rim/Roma
Burlat C1 1983. zraenjem sorte Burlat SB 2. SK
Durone Nero II C1 1983. zraenjem sorte Durone Nero II SB 6. K
D. Compatto di Vignola 1988. zraenjem D. Nero II di Vignola SB 5. K
Ferrovia Spur 1992. zraenjem sorte Ferrovia SB 5. K
Firenca/Firenza
Lambert Compact x
Benedetta 1983. SB 5. SK-K
(Mora di Cazzano x Napoleon)
Lambert Compact x
Carlotta 1983. SB 5. SK-K
(Mora di Cazzano x Napoleon)
1
o.p. slobodno oploenje/open pollination
2
Samooplodnost/Self-compatibility: SB samobesplodna/self-incompatible, SO samooplodna/self-compatible
3
Krupnoa ploda/Fruit size: SK srednje krupan/medium, K krupan/large, VK vrlo krupan/very large

Oplemenjivanje trenje u Institutu za voarstvo u Rimu (Istituto sperimentale

per la Frutticoltura) je poelo 1968. godine. Za stvaranje novih sorti je koriena
metoda indukovanih mutacija, a osnovni cilj je bio stvaranje sorti manje bujnosti
(Fideghelli et al., 1984). Stvorene su etiri nove sorte trenje kompakt habitusa:
Burlat C1, Durone Nero II C1, Durone Compatto di Vigniola i Ferrovia Spur.
Na Institutu u Firenci (Istituto sulla Propagazione delle Specie Legnose)
stvorene su dve nove sorte trenje: Benedetta i Carlotta. Sazrevaju krajem etvrte
nedelje, imaju srednje krupan plod (oko 7 g) i pogodne su za mehanizovanu berbu
(Albertini i Della Strada, 2001).

28
 Zbornik radova III savetovanja Inovacije u voarstvu, Beograd, 2011.

Francuska. U Francuskoj postoje dva znaajna programa oplemenjivanja

trenje. Jedan je dravni program u okviru INRA, a drugi je privatni program koji
vodi Paul Argot.
Oplemenjivanje trenje u INRA (Institut National de la Recherche
Agronomique) se obavlja u mestu Bordo i poelo je 1978. godine. Osnovni ciljevi
oplemenjivanja su: dobre osobine ploda (krupnoa, vrstoa i ukus), otpornost na
pucanje ploda, rano i kasno zrenje, rano stupanje u rod i visoka rodnost. U periodu od
1985. godine do sada je stvoreno 16 novih sorti trenje. To su rane sorte: Ferprime
(Primulat), Ferpin i Folfer, srednje pozne sorte: Fercer (Arcina), Fermina, Ferrador,
Ferdouce, Ferlizac i Fertille, kao i pozne sorte: Ferbolus (Verdel), Fernier, Fernola,
Ferdiva, Fertard, Ferpact i Feria (Saunier, 1996; Claverie et al., 2008).
Privatni program oplemenjivanja trenje koji vodi Paul Argot nalazi se u mestu
Lorette blizu Liona u Francuskoj. Osnovni ciljevi ovog programa su stvaranje sorti
ranijeg vremena zrenja i vee krupnoe ploda. Najznaajnije sorte stvorene u ovom
programu su Early Lory (Earlise, Rivedel) i Early Bigi (Bigi Sol), koje sazrevaju 2-5
dana pre sorte Burlat i imaju krupan plod (7-8 g). Pored toga, stvorene su i druge
sorte ranog ili srednje ranog vremena zrenja: Bellise (Bedel) koja sazreva 2-4 dana
posle sorte Burlat, kao i sorte: Lory Bloom, Lory Strong i Coralise (Gardel), koje
sazrevaju 8-12 dana posle sorte Burlat. Interesantne sorte iz ovog programa su i Big
Lory (Bigalise, Enjidel), srednje poznog zrenja i vrlo krupnog ploda (prosene mase
10,7 g) i Late Lory, vrlo poznog vremena zrenja (Albertini i della Strada, 2001).
eka. Oplemenjivanje trenje u ekoj se odvija u Institutu za voarstvo i
oplemenjivanje (Research and Breeding Institute of Pomology) u mestu Holovousy.
Osnovni ciljevi oplemenjivanja su: poboljanje kvaliteta ploda, tolerantnost na
pucanje ploda, tolerantnost na pozne prolene mrazeve, otpornost na prouzrokovae
bolesti, samooplodnost. Najee korieni roditelji u hibridizaciji su sorte Van i
Kordia. Najznaajnija sorta stvorena u ovom programu je Kordia, koja se dosta gaji u
Evropi i SAD (pod imenom Attika). To je sorta poznog vremena zrenja, krupnog i
veoma vrstog ploda odlinog kvaliteta. Osobine novih sorti trenje stvorenih u
Institutu Holovousy u ekoj prikazane su u tabeli 4 (Blakov, 1996; 2004).
Maarska. Program oplemenjivanja trenje u Maarskoj je zapoeo 1950.
godine u Istraivakom institutu za voarstvo i ukrasne biljke u mestu rd u blizini
Budimpete. Rukovodilac programa je Janos Apostol. Osnovni ciljevi
oplemenjivanja su: produetak raspona sazrevanja, poboljanje kvaliteta plodova za
stonu potronju i preradu, stvaranje samooplodnih sorti i poboljanje otpornosti na
prouzrokovae bolesti (Blumeriella jaapii, Monilinia spp., Leucostoma cincta). Kao
roditelji su najvie koriene sorte Germersdorfer, Burlat i Stella. Osobine
novostvorenih sorti prikazane su u tabeli 5 (Albertini i Della Strada, 2001; Albertini
et al., 2001; Apostol, 2005a; 2008; 2011).
Sve nove sorte stvorene u Maarskoj imaju tamnocrvenu boju ploda.
Samooplodne su etiri sorte: Early Magyar, Alex, Peter i Pl. Za mehanizovanu
berbu su pogodne sorte Negus i Kavics.

29
 Zbornik radova III savetovanja Inovacije u voarstvu, Beograd, 2011.

Tabela 4. Osobine novih sorti trenje stvorenih u Republici ekoj

Characteristics of new sweet cherry cultivars created in Czech Republic
Nedelja Krupnoa
Sorta Godina Poreklo Samooplodnost2
zrenja ploda3
Cultivar Year Origin Self-compatibility
Week Fruit size
Kordia 1981. spontani sejanac SB 5. K-VK
Tchlovan 1991. Kordia x Van SB 5. K-VK
Vanda 1991. Van x Kordia SB 3. K
Aranka 2001. Early Rivers x Moreau SB 2. SK
Halka 2001. Van x Stella SO 6. K
Horka 2001. Van o.p.1 SB 4. K
Marta 2001. Kordia x Early Rivers SB 3. SK
Sylvana 2001. Kordia x Van SB 4-5. SK-K
Vilma 2001. Kordia x Vic SB 6. SK
Korvik Kordia x Vic SB 5. SK-K
Adelka 2007. Knauffs Schwarze x Granat SB 1. SK
Helga 2007. Early Rivers x Moreau SB 2-3. K
Jacynta 2007. Vega o.p. SB 3. VK
Kasandra 2007. Burlat x Sunburst SB 3. K
Early Korvik 2007. mutacija sorte Korvik SB 4. K
Fabiola 2007. Van x Kordia SB 5. K
Sandra 2007. Kordia x sejanac No 13 SB 5. VK
Justina 2007. Kordia x Starking Hardy Giant SB 5. K
Amid 2007. Kordia x Vic SB 6. K
Tim 2007. Krupnoplodnaja x Van SB 6. VK
Tamara 2007. Krupnoplodnaja x Van SB 6. VK
1
o.p. slobodno oploenje/open pollination
2
Samooplodnost/Self-compatibility: SB samobesplodna/self-incompatible, SO samooplodna/self-compatible
3
Krupnoa ploda/Fruit size: SK srednje krupan/medium, K krupan/large, VK vrlo krupan/very large
Tabela 5. Osobine novih sorti trenje stvorenih u Maarskoj
Characteristics of new sweet cherry cultivars created in Hungary
Nedelja Krupnoa
Sorta Godina Poreklo Samooplodnost2
zrenja ploda3
Cultivar Year Origin Self-compatibility
Week Fruit size
Margit 1987. Germersdorfi Orias 3 x Bekescsaba SB 3. SK-K
Linda 1988. Hedelfinger x Germersdorfer SB 5. K
Katalin 1989. Germersdorfer x Podjebrad SB 6. VK
Alex 1999. Van x John Innes 2420 SO 6. K
Kavics 1999. Germersdorfer x Budakalasz SB 5. SK-K
Vera 2002. Ljana x Van SB 3. K-VK
Rita 2004. Trusenszkaja 2 x H2 (Germersdorfer o.p.1) SB 1. SK-K
Aida 2007. Moldvai Fekete x H 236 (Germersdorfer o.p.) SB 3. VK
Carmen 2007. Droganova uta x H203 (Germersdorfer o.p.) SB 3. VK
Pl (Paulus) 2007. Burlat x Stella SO 3. K
Peter (Petrus) 2007. Burlat x Stella SO 2-3. K
Sndor 2008. Burlat x Stella SO 1. SK
Tnde 2008. Droganova uta x Burlat SB 2. SK
Anita Trusenszkaja 2 x H3 (Germersdorfer o.p.) SB 2. SK-K
1
o.p. slobodno oploenje/open pollination
2
Samooplodnost/Self-compatibility: SB samobesplodna/self-incompatible, SO samooplodna/self-compatible
3
Krupnoa ploda/Fruit size: SK srednje krupan/medium, K krupan/large, VK vrlo krupan/very large

30
 Zbornik radova III savetovanja Inovacije u voarstvu, Beograd, 2011.

Nemaka. U Nemakoj postoje dva programa oplemenjivanja trenje, koji su

locirani u institutima Jork i Drezden-Pilnic.
U istraivakom centru za voarstvo koji se nalazi u mestu Jork na severu
Nemake, blizu Hamburga, oplemenjivanje trenje je poelo 1953. godine. Ciljevi
oplemenjivanja su bili produetak sezone zrenja, visoka rodnost, dobar kvalitet
plodova i otpornost na pucanje ploda. U periodu 1981-1993. godine stvoreno je pet
novih sorti: Oktavia, Viola, Regina, Johana i Karina. Sve ove sorte su nastale iz iste
kombinacije ukrtanja (Schneiders Spte Knorpelkirsche x Rube) i poznog su
vremena zrenja, osim sorte Johana, koja je srednje rana. Od sorti koje su stvorene u
okviru ovog programa najznaajnija je Regina, koja je jedna od najvie gajenih sorti
u novim zasadima trenje u mnogim evropskim zemljama. Ona sazreva veoma
pozno, ima redovnu i visoku rodnost, krupan plod i tolerantna je na pucanje ploda
(Zahn, 1985; Stehr, 2005).
Drugi program oplemenjivanja trenje u Nemakoj je poeo 1963. godine u
mestu Naumburg u bivoj Istonoj Nemakoj. Poetkom sedamdesetih godina
prolog veka program je preseljen u Dresden-Pillnitz. Ciljevi oplemenjivanja su bili
produetak raspona zrenja, poboljanje kvaliteta ploda, manja osetljivost na pucanje
ploda, otpornost na pozne prolene mrazeve i na prouzrokovae bolesti (Leucostoma
cincta i Pseudomonas syringae). Imena sorti stvorenih u ovom programu poinu sa
Na, to oznaava njihovo poreklo iz Naumburga. Stvorene su sledee sorte: rane
Nafrina, Nalina, Namosa, Nanni, Naprumi, srednje pozne: Nabigos i Naresa i pozne:
Nadino, Namare i Namati (Fischer i Fischer, 2004).
Australija. Od 1986. godine u South Australian Research and Development
Institute u mestu Lenswood poeo je program oplemenjivanja trenje. Program vodi
Andrew Granger, a glavni ciljevi oplemenjivanja su: velika krupnoa ploda,
otpornost na pucanje, samooplodnost i produetak sezone zrenja (Kappel, 2008). U
periodu od 1998. do 2002. godine stvoreno je est novih sorti trenje: Sir Don, Sir
Tom, Dame Roma, Dame Nancy, Sir Douglas i Sir Hans (Granger, 2003). Kod svih
ovih sorti kao jedan od roditelja je koriena Stella. Sve sorte su opisane kao
samooplodne, ali je kasnije utvreno da je sorta Sir Tom samobesplodna i da ima
genotip S 3 S 13 (Schuster et al., 2007).
Velika Britanija. Oplemenjivanje trenje u Velikoj Britaniji ima dugu
tradiciju i poelo je u Institutu John Innes u mestu Norvich. Osnovni ciljevi
oplemenjivanja su bili dobar kvalitet ploda, visoka rodnost i otpornost na bakteriozni
rak (Pseudomonas syringae). U ovom institutu stvoreni su i prvi samooplodni sejanci
trenje (JI 2420, JI 2434 i JI 2538), koji su kasnije korieni za stvaranje
samooplodnih sorti. Kao rezultat ovog program oplemenjivanja, koji vie nije
aktivan, stvoreno je ukupno 19 sorti. U periodu posle 1980. godine stvoreno je pet
sorti: srednje rane sorte Inge i Pat, srednje pozna sorta Hertford, kao i pozne sorte
Colney i Summersun.
Po prestanku programa oplemenjivanja trenje na Institutu John Innes, rad je
nastavljen na Institutu East Malling. Kao novi ciljevi su dodati stvaranje sorti manje

31
 Zbornik radova III savetovanja Inovacije u voarstvu, Beograd, 2011.

bujnosti i pozno vreme zrenja. Do sada je priznata jedna sorta, Penny, 2001. godine.
Ona ima vrlo krupan plod i veoma pozno vreme zrenja.
Rumunija. Oplemenjivanje trenje u Rumuniji se odvija u tri
naunoistraivake ustanove: Stanici za voarstvo Bistrita, Institutu za voarstvo
Pitesti-Maracineni i Stanici za voarstvo Iasi.
Najstariji program oplemenjivanja trenje u Rumuniji je lociran u Istraivakoj
stanici za voarstvo Bistrita. U periodu 1994-1999. godine priznate su nove sorte:
Iva, Roze, Somesan i Ana.
U periodu 1983-2006. godine registrovano je 14 sorti trenje koje su stvorene
u Istraivakom institutu za voarstvo Pitesti-Maracineni. To su sledee sorte: Silva,
Amara (1983); Cerna (1984); Ponoare, Izverna, Colina (1989); Severin, Daria
(1993); Tentant, Simbol, Clasic (1996); Superb (2004); Sublim (2006) i Spectral
(2008). Osnovni ciljevi oplemenjivanja su bili produetak sezone zrenja, tolerantnost
na prouzrokovae bolesti (Monilinia spp., Blumeriella jaapii), samooplodnost,
poboljanje kvaliteta ploda, vea otpornost na pucanje ploda, manja bujnost i visoka
rodnost (Budan et al., 2009).
U Istraivakoj stanici za voarstvo Iasi u periodu 1999-2007. godine priznato
je 13 novih sorti trenje: vrlo rana sorta Cetatuia, rane sorte Catalina i Oana, srednje
pozne sorte Maria, Golia, Bucium, Iasirom, Stefan, Tereza, Lucia i Radu, i pozne
sorte Marina i George. Maria je prva samooplodna sorta trenje stvorena u Rumuniji.
Sve navedene sorte imaju crvenu boju ploda, osim sorte Marina koja je areno
obojena. Pored pomenutih sorti, u ovoj istraivakoj stanici su selekcionisana i dva
biotipa gorkog ukusa: Amar Maxut, crne boje pokoice i Amar Galata, uto-crvene
boje pokoice, koji su pogodni za industrijsku preradu (Petre et al., 2007).
Bugarska. U Bugarskoj je stvoreno 14 novih sorti trenje. Najznaajniji
programi oplemenjivanja su locirani u institutima u ustendilu i Plovdivu.
Oplemenjivanje trenje u Institutu za poljoprivredu u ustendilu je poelo
1953. godine. Glavni ciljevi oplemenjivanja su stvaranje sorti krupnog ploda,
tamnocrvene boje i dobrog kvaliteta, visoke rodnosti, dobre otpornosti na zimske i
pozne prolene mrazeve, umerene bujnosti, pogodnih za mehanizovanu berbu.
Takoe je raeno na stvaranju interspecijes hibrida izmeu trenje i vinje koji bi
imali dobru rodnost. Novije sorte stvorene u ovom programu su: ustendilska
hrutjalka, Bugarska hrutjalka, Mizia, Danelia i Stefania. To su sorte srednje poznog
ili poznog vremena zrenja, sa krupnoom ploda 6-8 g. Sorte Bugarska hrutjalka i
Stefania su pogodne za mehanizovanu berbu (Georgiev, 1985; Borovinova et al.,
2008).
U Institutu za voarstvo u Plovdivu na oplemenjivanju trenje se radi od 1987.
godine. Glavni ciljevi oplemenjivanja su: stvaranje samooplodnih sorti, produetak
raspona zrenja, poboljanje kvaliteta ploda, manja bujnost stabla, otpornost na
prouzrokovae bolesti i pucanje ploda. Kao roditelji su najvie koriene sorte Van i
Stella. Prva sorta stvorena u ovom programu je Kossara. Nastala je ukrtanjem sorti
Rana erna x Burlat, sazreva oko 10 dana pre sorte Burlat, i ima prosenu masu
ploda od 7,8 g (Zhivondov i Gercheva, 2009). Nakon toga, priznate su jo tri sorte:

32
 Zbornik radova III savetovanja Inovacije u voarstvu, Beograd, 2011.

vrlo rana Rosita, srednje rana Rosalina i kasna Trakijska hrutjalka (Zhivondov,
2011).
Ukrajina. Na osnovu dostupnih podataka iz Kataloga sorti voaka Rusije
(Isakin i Vorobjev, 2003) i Dravnog registra sorti biljaka Ukrajine (Anonymous,
2010a) broj novostvorenih sorti trenje u Ukrajini u poslednjih 30 godina je vei od
100, to ovu zemlju svrstava na prvo mesto u svetu po broju novih sorti trenje. Od
ukupnog broja stvorenih sorti 54 sorte su upisane u Dravni registar, a devet je
patentirano (Anonymous, 2010a). Najznaajniji programi oplemenjivanja se nalaze u
naunim institucijama koje se nalaze u mestima: Melitopolj, Artemovsk, Jalta, Mliev
i Kijev.
Najproduktivniji program oplemenjivanja trenje u svetu nalazi se u Institutu
za navodnjavanje u voarstvu (Institut oroaemogo sadovodstva) u Melitopolju. U
ovom programu je stvoreno oko 60 novih sorti trenje, od kojih je 40 upisano u
Dravni registar sorti Ukrajine. Selekcionari su bili M.T. Oratovski i N.I. Turovcev.
Veina novostvorenih sorti ima krupan ili vrlo krupan plod. Vrlo krupan plod (mase
9 g) imaju sledee sorte: rane sorte Mira, Semejnaja i Elektra; srednje rane sorte
Vipusknica i Obeanie; sorte srednje epohe zrenja Kosmieskaja, Krupnoplodnaja i
Prazninaja; srednje pozne sorte Zagadka i Meotida; pozne sorte Vsplesk, Iskra i
Temporion (Isakin i Vorobjev, 2003). Pet novostvorenih sorti je patentirano:
Anlag, Divna, Lasunja, Ljubimica turavceva i ansa.
Drugi program oplemenjivanja trenje se nalazi u Donjeckoj oglednoj stanici
voarstva u gradu Artemovsk. U okviru njega je stvoreno 18 sorti trenje, od kojih je
sedam upisano u Dravni registar sorti. Selekcionar je bio L.I. Taranenko. Sorte
stvorene u ovoj stanici kao to su Aelita, Anuka, Valerija, Donjecki ugolek,
Donjecka krasavica, Donanka, Jaroslavna su rasprostranjene u jugoistonom delu
Ukrajine. Dve nove perspektivne sorte Vasilisa i Proaljnaja odlikuju se veoma
krupnim plodom (12-14 g).
U Nikitskoj botanikoj bati, koja se nalazi u gradu Jalta na Krimu stvoreno je
14 sorti trenje, od kojih je 11 upisano u Registar sorti Ukrajine, a tri sorte su predate
komisiji za priznavanje (Lukieva, 2009). To su sorte razliitog vremena zrenja: od
tree dekade maja (Patriotka krima, Uslada, Prizerka) do prve dekade jula
(Ijuljskaja).
U centralnom delu Ukrajine nalaze se dva instituta za voarstvo. Kao rezultat
selekcionog rada Mlijevskog instituta voarstva stvoreno je sedam novih sorti
trenje, od kojih su dve sorte patentirane: Dar mlieva i Legenda mlieva. U Institutu
za voarstvo Ukrajinske poljoprivredne akademije nauka u Kijevu stvoreno je pet
sorti trenje, od kojih je jedna (Njenost) patentirana.
Rusija. U Rusiji se odvija znaajan rad na oplemenjivanju trenje u veem
broju naunih instituta i oglednih stanica. Kao rezultat tog rada u poslednjih 30
godina stvoreno je oko 50 novih sorti trenje (Isakin i Vorobjev, 2003). U Dravni
registar selekcionih dostignua Rusije upisane su 32 sorte, a 10 od njih je patentirano
(Anonymous, 2010b).

33
 Zbornik radova III savetovanja Inovacije u voarstvu, Beograd, 2011.

U severnijim rejonima gajenja osnovni cilj oplemenjivanja je poveanje

otpornosti na niske zimske temperature. Pored toga, poeljno je da nove sorte imaju
dobar kvalitet ploda, visoku rodnost i da su otporne na prouzrokovae bolesti.
Najvei broj sorti pogodnih za gajenje u severnijim podrujima je stvoren u
institutima u Miurinsku i Brjansku, a manji broj i u Orelu, Moskvi, Voronjeu i
Rosou. U Sveruskom institutu genetike i selekcije voaka u Miurinsku stvorene su
sorte Ariadna, Venera, Dana, Desertnaja, Italijanka, Pridonskaja, Priusadebnaja
oltaja, Rubinovaja nikitina, Slava ukova. U Sveruskom naunom institutu u
Brjansku stvorene su sorte Brjanoka, Brjanska rozovaja, Iput, Ovstuenka, Radica,
Revna, Reica, Teremoka, Tjutevka. Ove sorte uglavnom imaju sitan ili srednje
krupan plod, prosene mase 4-6 g.
U junijim rejonima Rusije, kao to je podruje severnog Kavkaza ciljevi
oplemenjivanja su poveanje krupnoe ploda, vea otpornost na mraz, suu, pucanje
ploda i prouzrokovae bolesti, manja bujnost stabla, visoka rodnost, pogodnost za
mehanizovanu berbu. U Severno-kavkaskom institutu voarstva i vinogradarstva u
Krasnodaru stvorene su sorte Alaja, Barhatnaja, Veda, Kavkaskaja, Kubanskaja,
Mak, Junaja. U Dagestanskoj selekciono oglednoj stanici u Bujraksku stvorene su
sorte Bereket, Dolores, Lezginka, Ljubimica korvackogo. Veina ovih sorti ima
krupan plod, sa prosenom masom od 6-9 g.
Ostale zemlje. Na oplemenjivanju trenje u Evropi se radi i u drugim
zemljama, kao to su: Belorusija (Institut za voarstvo u mestu Samohvalovii kod
Minska), Estonija (Polli istraivaki centar za hortikulturu u mestu Karksi), Letonija
(Institut za voarstvo, Dobele), Litvanija (Institut za hortikulturu u mestu Babtai),
vedska (Balsgard), vajcarska (Istraivaka stanica za voarstvo, vinogradarstvo i
hortikulturu u Vedensvilu) i dr.
Oplemenjivanjem trenje u Srbiji se bavi Institut za voarstvo u aku.
Stvorene su dve nove sorte trenje. Sorta Asenova rana priznata je 1984. godine i
nastala je ukrtanjem sorti Droganova uta x Majova rana. Sorta arna priznata je
1988. godine i nastala je kao rezultat ukrtanja Majova rana x reken bigaro
(Stanevi i Nikoli, 1994).
U Aziji se na oplemenjivanju trenje radi u Japanu, Kini i Turskoj.
Oplemenjivanjem trenje u Japanu se bave sledee naune ustanove: Hortikulturna
istraivaka stanica Yamagata, Hokkaido centralna poljoprivredna eksperimentalna
stanica, Kennan voarski istraivaki centar i Yamanashi voarska eksperimentalna
stanica (Sansavini i Lugli, 2008). Oplemenjivanjem trenje u Kini se bavi vie
ustanova: Institut za umarstvo i pomologiju Pekinke akademije poljoprivrednih i
umarskih nauka, Poljoprivredni univerzitet andong i Dalian poljoprivredni institut.

Oplemenjivanje vinje

Taan broj sorti vinje u svetu nije poznat, ali je on znatno manji u odnosu na
trenju. Prema nekim procenama postoji oko 500 sorti obine vinje. Sortiment
vinje je manje dinamian u odnosu na veinu drugih vrsta voaka, pa ak i u odnosu

34
 Zbornik radova III savetovanja Inovacije u voarstvu, Beograd, 2011.

na trenju. Takoe je broj novih sorti koje se stvaraju u svetu relativno mali. U
poslednjih 30 godina stvoreno je vie od 200 novih sorti vinje. Oko polovine novih
sorti je stvoreno u Rusiji, a po broju novostvorenih sorti slede Ukrajina, Poljska,
Rumunija, Maarska i Nemaka.

Ciljevi oplemenjivanja vinje

Glavni ograniavajui faktor za stvaranje novih sorti vinje je pronalaenje

genotipova koji imaju slian prinos kao vrlo rodne sorte, kao to su Montmorensi u
SAD ili Krupna lotova u Evropi. Veina sejanaca vinje daje slab prinos i to
uglavnom zbog slabog zametanja plodova (Iezzoni, 2008). Za postizanje visokih
prinosa kod vinje je potrebno da se pri obilnom cvetanju zametne oko 30% plodova
od ukupnog broja cvetova (Nyeki et al., 2003). Zametanje je sa jedne strane
uslovljeno genetikom osnovom sorte, a sa druge strane vremenskim prilikama u
periodu cvetanja.
Za intenzivno gajenje i gustu sadnju su pogodnije sorte vinje manje bujnosti,
tako da je jedan od ciljeva oplemenjivanja stvaranje slabo bujnih sorti. Pored toga, za
proizvodnu praksu su poeljnije sorte koje preteno raaju na majskim buketiima,
jer su manje sklone ogoljavanju grana i prenoenju rodnosti na periferiju krune.
Sorte vinje koje se danas gaje su preteno samooplodne (autokompatibilne).
Meutim, sreu se i mnoge samobesplodne sorte, naroito u istonoj Evropi, koja je
centar diverziteta ove voke. Najpoznatije od njih su autohtone sorte Kereka
(Pandy, Crisana), Maraska, ernokorka. Takoe postoje i delimino samooplodne
sorte, kod kojih zametanje plodova veoma zavisi od vremenskih prilika u fenofazi
cvetanja i pokazuje veliko variranje po godinama. Ove sorte moraju se gajiti u
kombinaciji sa sortama opraivaima. Zbog toga se nastoji da se stvore samooplodne
sorte, koje se mogu gajiti u jednosortnim zasadima, bez opraivaa.
Otpornost na zimske mrazeve je jedan od najznaajnijih ciljeva
oplemenjivanja u podrujima sa hladnom klimom, kao to je Rusija. Sorte vinje se
dosta razlikuju u pogledu otpornosti. Kod nekih ruskih sorti, cvetni pupoljci podnose
temperature do -38C, dok je kod nekih evropskih sorti kritina temperatura od
-20C (Iezzoni et al., 1991). Otpornost na pozne prolene mrazeve se moe poveati
stvaranjem sorti kasnijeg vremena cvetanja.
Otpornost na prouzrokovae bolesti je jedan od prioritetnih zadataka pri
stvaranju novih sorti vinje. Najznaajniji patogen vinje je gljivica Blumeriella
jaapii, koja izaziva pegavost lia. U Rusiji je kao donor otpornosti na ovaj patogen
koriena amurska vinja (Prunus maackii). Miurin je prvi ukrtao P. maackii sa
vinjom Plodorodnaja Miurina i stvorio je hibrid koji je nazvao Padocerasus. On je
dalje opraivan sa smeom polena trenje i vinje, a dobijeni hibrid je ponovo ukrten
sa sortom Pamjat Vavilova. Kao rezultat je dobijena sorta Almaz. Ona je imuna na
prouzrokovaa pegavosti lia, a po krupnoi i kvalitetu ploda je slina sorti
Vladimir. Sorta Almaz je dalje ukrtana sa sortom trenje Valerij kalov i dobijena
je otporna sorta Atlant, koja ima krupan plod (Brown et al., 1996). Prema

35
 Zbornik radova III savetovanja Inovacije u voarstvu, Beograd, 2011.

ispitivanjima Schuster-a (2004) novostvorene nemake sorte Karneol i Morina

pokazuju visok stepen otpornosti na Blumeriella jaapii i mogu se koristiti u
oplemenjivanju kao donor otpornosti na ovaj patogen.
Drugi znaajni patogen vinje je Monilinia laxa, koji prouzrokuje suenje
cvetova i granica. U Nemakoj su samooploenjem sorte Krupna lotova stvorene
etiri sorte koje su delimino otporne na ovaj patogen: Cerella, Nabella, Successa i
Bonnie.
Produetak sezone zrenja je znaajan u manjoj meri zbog due ponude sveih
plodova na tritu, a u veoj meri zbog efikasnijeg korienja radne snage i
mehanizacije za izvoenje berbe i prerade. Posebno je znaajno stvaranje ranih sorti,
koje sazrevaju pre sredine juna.
Kod sorti vinje iji su plodovi namenjeni za stonu potronju poeljno je da
krupnoa ploda bude velika (6-8 g). Kod sorti za preradu vano je da imaju dobar
kvalitet mesa, koji se ogleda u visokom sadraju suve materije, skladnom odnosu
eera i kiselina i visokom sadraju antocijana (kod sorti sa obojenim sokom).
Nove sorte vinje treba da imaju relativno sitnu koticu, ije je uee u masi
ploda to manje (poeljno je da bude ispod ispod 7%). Takoe je vano da se kotica
to lake odvaja od mesa. S obzirom da se izbijanje kotice obavlja mainski, bitan je
i oblik kotice. On treba da bude okruglast ili blago ovalan, da bi se spreilo
lomljenje kotice pri iskotavanju.
Obzirom da su trokovi rune berbe veliki, kao i da su plodovi vinje
uglavnom namenjeni za preradu, u intenzivnoj proizvodnji se uglavnom primenjuje
mehanizovana berba pomou tresaa. Da bi sorte trenje bile pogodne za
mehanizovanu berbu potrebno je da poseduju sledee osobine: uspravan rast grana,
ujednaeno sazrevanje plodova na stablu, lako odvajanje ploda od peteljke, odsustvo
curenja soka pri odvajanju ploda od peteljke, dobra transportabilnost plodova
(Milatovi et al., 2011b).

Metode oplemenjivanja vinje

U oplemenjivanju vinje primenjuju se sledee metode: hibridizacija,

inbriding, klonska selekcija, indukovane mutacije. U toku nekoliko poslednjih
decenija se primenjuju i nove biotehnoloke metode, koje mogu doprineti skraenju
selekcionog procesa.
Planska hibridizacija je najznaajnija metoda za stvaranje novih, boljih sorti
vinje.
Inbriding predstavlja ukrtanje u kome su roditelji genetiki srodni. U
oplemenjivanju vinje je korieno samooploenje, kao najvii stepen inbridinga. U
Nemakoj su iz potomstva dobijenog samooploenjem sorte Krupna lotova
(Schattenmorelle) stvorene etiri nove sorte vinje: Nabella, Cerella, Successa i
Bonnie. Od njih je sorta Bonnie slabije bujnosti u odnosu na matinu sortu, to je
posledica inbridne depresije.

36
 Zbornik radova III savetovanja Inovacije u voarstvu, Beograd, 2011.

Vinja, za razliku od trenje, ima dosta nestabilan genotip i sklona je

mutiranju. Somatske mutacije se najee ispoljavaju u vremenu cvetanja i zrenja,
krupnoi i kvalitetu ploda, rodnosti, karakteru rasta i plodonoenja. Promene nastaju
naroito na starijim stablima i na pojedinim granama, a retko na celom stablu.
Mutacijama su naroito sklone stare, iroko rasprostranjene sorte kao to su
Montmorensi, Kereka, Ciganica, Krupna lotova, Stevnsbr, Ktahya, Oblainska i
druge.
Sorta Montmorensi, koja je vodea sorta vinje u SAD, je sklona mutacijama
pupoljaka i kod nje je izdvojen veliki broj klonova. Najvei broj klonova se odlikuje
krupnijim plodom od standardne sorte, kao to su: Bell Montmorency, Gilbert
Montmorency, McClain Montmorency (Montmammoth), Musselman Montmorency,
Fernwood Montmorency. Takoe su izdvojeni i klonovi manje bujnosti (Starkspur
Montmorency), ranijeg zrenja (Jordan) i kasnijeg zrenja (Montlate) (Anonymous,
1997).
U Maarskoj je dosta raeno na selekciji sorti Kereka (Pandy) i Ciganica
(Cigany meggy). Brozik (1996) navodi da je kao rezultat selekcionog rada izdvojen
vei broj klonova sorte Kereka, koji se meusobno razlikuju u pogledu bujnosti
stabla, vremena cvetanja, vremena zrenja i rodnosti.
U Nemakoj je Engel (1986) izdvojio tri klona sorte Krupna lotova
(Schattenmorelle): Rheinland, Bockelmann i Rmer. Oni su se od matine sorte
razlikovali po krupnoi ploda. Pejki et al. (1997) su takoe radili na klonskoj
selekciji ove sorte. Izdvojili su tri klona koja sazrevaju 15-20 dana kasnije od
matine sorte, kao i dva klona sa krupnijim plodom.
U Danskoj je Christensen (1986) izdvojio 20 klonova sorte Stevnsbr, koji su
se najvie razlikovali u pogledu rodnosti.
U Turskoj je dosta raeno na klonskoj selekciji njihove autohtone sorte
Ktahya. Izdvojena su 22 klona, koji su se meusobno razlikovali u pogledu prinosa,
krupnoe ploda, randmana, boje soka, ukusa, odnosa eera i kiselina (Burak et al.,
2005).
U Srbiji je u proizvodnji dominantno zastupljena Oblainska vinja. Ona se ne
moe smatrati sortom, jer obuhvata veliki broj tipova razliitih bioloko proizvodnih
osobina. Velika raznovrsnost Oblainske vinje nastala je usled njenog masovnog
razmnoavanja izdancima, koji se uzimaju iz rodnih zasada. Pri tome se verovatno
uzima i odreen broj sejanaca, to doprinosi veoj heterogenosti. Na klonskoj
selekciji Oblainske vinje radio je vei broj autora (Milutinovi et al., 1980;
Ogaanovi et al., 1985; Nikoli et al., 1996; Pejki et al., 1997; Milutinovi i
Nikoli, 1997; Nikoli et al., 2005; Mileti et al., 2008; Fotiri, 2009; Rakonjac et al.,
2010).
Za razliku od trenje, kod vinje su indukovane mutacije relativno malo
koriene kao metoda za stvaranje novih sorti. U SAD je zraenjem granica sorte
Montmorensi dobijena sorta Galaxy koja se odlikuje manjom bujnou. Za razliku od
matine sorte ona ima tendenciju da formira vei udeo plodova na majskim
buketiima. U Rusiji su primenom -zraenja kod sorti Samorodka, Orlovska rana i

37
 Zbornik radova III savetovanja Inovacije u voarstvu, Beograd, 2011.

Turgenjevka dobijeni mutanti manje bujnosti. Sorta Pamjat erbakova dobijena je

zraenjem sorte ukovskij -zracima.

Programi oplemenjivanja vinje u svetu

Rezultati stvaranja novih sorti vinje su relativno skromni i u tom pogledu

vinja znatno zaostaje za trenjom. Najvei broj programa oplemenjivanja vinje je
lociran u Evropi. Najznaajniji programi se nalaze u Maarskoj, Nemakoj, Rusiji,
Ukrajini i Poljskoj. Van Evrope na oplemenjivanju vinje se radi u SAD i Kanadi.
Maarska. Oplemenjivanje vinje u Maarskoj se odvija u dve ustanove:
Institutu za voarstvo i ukrasne biljke u mestu Erd (kod Budimpete) i Centru za
voarstvo u mestu Ujfeherto.
Program oplemenjivanja u Budimpeti je poeo pedesetih godina prolog
veka. Prvi selekcionar je bio Paul Maliga, a kasnije je rad nastavio Janos Apostol.
Ciljevi oplemenjivanja su: produetak raspona zrenja (posebno stvaranje ranih sorti),
samooplodnost, visok prinos, dobar kvalitet ploda i otpornost na prouzrokovae
bolesti (Blumeriella jaapii i Cytospora spp.). Kao roditelj je najee koriena sorta
Kereka (Pandy). Osobine sorti stvorenih u ovom institutu prikazane su u tabeli 6
(Brzik i Kllay, 2000; Apostol, 2005b; 2011).

Tabela 6. Osobine novih sorti vinje stvorenih u u Maarskoj

Characteristics of new sour cherry cultivars created in Hungary
Vr. zrenja Masa
Sorta God. Poreklo
Time of ploda (g)
Cultivar Year Origin
maturing Fruit size
Institut u Erdu, Budimpeta / Institute in rd, Budapest
rdi jubileum (Jubileum) 1980. Pandy x Eugenia 12. VI 5-6
Csengdi (Bosnyk meggy) 1990. lokalna selekcija 8-10. VI 5
Maliga emleke 1993. Pandy x Eugenia 22. VI 6-8
Piramis 2004. M221(Pandy x Olivet) x Meteor korai 3-5. VI 8-9
rdi naggymlcs 2009. sejanac Hankovszky korai 10-12. VI 7-9
Dukat - spontani sejanac 15-20. V 6-7
rdi ipari - - 15-20. V 6-7
Istraivaki centar Ujfeherto / Research Centre jfehrt
Debreceni bterm 1986. lokalna selekcija 25.VI 5-6
Kantorjanosi 1994. lokalna selekcija 30. VI 5
Petri 2007. lokalna selekcija 5. VII 5-6
Eva 2007. lokalna selekcija 5. VII 5-6

Oplemenjivanje vinje u Centru za voarstvo Ujfeherto poelo je ezdesetih

godina prolog veka. Rukovodilac ovog programa je Tibor Szab. Oplemenjivanje se
zasniva na klonskoj selekciji vinje (preteno Kereke) na podruju severoistone
Maarske. Ciljevi selekcije su odabiranje klonova koji su samooplodni, imaju visoku
rodnost, dobar kvalitet ploda i pogodni su za mehanizovanu berbu. Izdvojen je vei
broj klonova, od kojih su neki priznati kao sorte: Debreceni bterm, Kantorjanosi,

38
 Zbornik radova III savetovanja Inovacije u voarstvu, Beograd, 2011.

Petri i Eva. To su sorte poznog vremena zrenja, krupnog ploda i kombinovanih

svojstava, pogodne za stonu potronju i preradu (Szab, 1996; Szab et al., 2008).
Nemaka. Oplemenjivanje vinje ima dugu tradiciju u Nemakoj. Ono je
poelo jo 1928. godine u Kaiser Wilhelm institutu za oplemenjivanje u mestu
Mncheberg (u blizini Berlina). Zbog izbijanja Drugog svetskog rata oplemenjivaki
rad je prekinut. Nakon rata, oplemenjivanje je nastavljeno odvojeno u Istonoj i
Zapadnoj Nemakoj.
U Zapadnoj Nemakoj oplemenjivanje vinje je nastavio Max Zwintzscher u
Institutu Max Planck u Kelnu. Kao rezultat tog rada u toku ezdesetih godina prolog
veka stvoreno je pet novih sorti (Mailot, Cerella, Nabella, Successa i Bonnie). Ovaj
program nije vie aktivan. U Gazenhajmu je stvorena sorta Gerema, koja je nastala u
slobodnim opraivanjem sorte Keleris 14. Ova sorta sazreva kasno, ima krupan plod
(6 g), pogodna je za mehanizovanu berbu i relativno je otporna na Monilinia laxa.
U Istonoj Nemakoj oplemenjivanje vinje je poela Brigitte Wolfram 1965.
godine u mestu Mncheberg. Od 1971. godine program je premeten u Drezden-
Pilnic. Od 2000. godine program vodi Mirko Schuster. Osnovni ciljevi
oplemenjivanja su: dobar kvalitet ploda, visoka rodnost, samooplodnost, otpornost na
prouzrokovae bolesti (Blumeriella jaapii, Monilinia laxa i Prunus necrotic ringspot
virus), tolerantnost na pozne prolene mrazeve i pogodnost za mehanizovanu berbu.
Kao roditelj je najee koriena maarska sorta Kereka kao donor kvaliteta ploda i
tolerantnosti na bolesti. Iz ovog programa je do sada priznato osam novih sorti
vinje, ije su osobine prikazane u tabeli 7 (Schuster i Wolfram, 2008).

Tabela 7. Osobine novih sorti vinje stvorenih u Institutu Drezden-Pilnic u Nemakoj

Characteristics of new sour cherry cultivars created at Dresden-Pillnitz, Hungary
Vreme zrenja Masa ploda Rastv. suva
Sorta God. Poreklo
Time of Fruit size materija (%)
Cultivar Year Origin
maturing (g) Soluble solids
Korund 1990. Krser x Schattenmorelle srednje kasno krupan -
Karneol 1990. Krser x Schattenmorelle kasno 7,9 15,4
Safir 1995. Schattenmorelle x Fanal vrlo kasno 8,4 14,2
Morina 1995. Krser x Reinhardts Ostheimer vrlo kasno 7,3 15,9
Topas 1995. Kelleriis 16 x Fanal vrlo kasno 7,8 14,1
Jade 2004. Krser x Rhrigs Weichsel kasno 6,9 17,2
Achat 2004. Krser x Clone 2.40 (Fanal x Kelleriis 16) vrlo kasno 7,2 17,1
Rubellit - Krser x Schattenmorelle kasno 7,4 15,2

Sve ove sorte su samooplodne. Rodnost im je uglavnom neto loija u odnosu

na sortu Krupna lotova, ali su znatno otpornije na prouzrokovae bolesti.
Rusija. Rusija je vodea zemlja u svetu u pogledu broja novostvorenih sorti
vinje. Kao rezultat oplemenjivakog rada u velikom broju nauno-istraivakih
instituta i oglednih stanica u ovoj zemlji u poslednjih 30 godina stvoreno je vie od
100 novih sorti obine vinje (Isakin i Vorobjev, 2003). U dravni registar sorti
Rusije za 2010. godinu je upisane su 64 novostvorene sorte, od kojih je 21 sorta
patentirana (Anonymous, 2010b). Osnovni ciljevi oplemenjivanja su: otpornost na

39
 Zbornik radova III savetovanja Inovacije u voarstvu, Beograd, 2011.

mrazeve, otpornost na prouzrokovae bolesti (Blumeriella jaapii, Monilinia laxa),

samooplodnost, visoka rodnost i dobar kvalitet ploda. Krupnoa ploda nije prioritet u
oplemenjivanju i kod veine novih sorti iznosi 3-4 g.
Vodea institucija u oplemenjivanju vinje je Sveruski institut selekcije voaka
u Orelu. U njoj je stvoreno vie od 30 sorti vinje, od ega je 14 sorti upisano u
dravni registar. Patentirano je 11 sorti: Turgenjevka, Rovesnica, okoladnica,
Gurtjevka, Livenskaja, Novela, Orlica, Mcenskaja, Konkurentka, Prevashodnaja
kolesnikovoj i Podarok uiteljam. Vodei selekcionar je A.F. Kolesnikova.
Sveruski selekciono tehnoloki institut voarstva i rasadniarstva u Moskvi je
takoe znaajna institucija koja se bavi oplemenjivanjem vinje. U njoj je nastalo 10
sorti koje su upisane u dravni registar, a est je patentirano: Brjunetka,
Bulatnikovskaja, Pamjat enikejeva, Rastorguevskaja, Rusinka i Sanija. Vodei
oplemenjiva je H.K. Enikeev.
Ostale znaajne institucije koje se bave oplemenjivanjem obine vinje u
Rusiji su: Tatarski institut poljoprivrede u Kazanju, Sveruski institut voarstva u
Miurinsku, Nie-volki institut poljoprivrede, Sveruski institut genetike i selekcije
voaka u Miurinsku i Rosoanska ogledna stanica voarstva.
Pored oplemenjivanja obine vinje (Prunus cerasus) u Rusiji se radi i na
oplemenjivanju stepske vinje (Prunus fruticosa). Sorte koje vode poreklo od stepske
vinje odlikuju se veom otpornou na mrazeve, pa se preporuuju za gajenje u
uslovima surovije klime, kakva je naprimer u Sibiru. Ove sorte su u odnosu na
obine vinje manje bujnosti (visina stabla manja od 2 m), ranije prorode, otpornije
su na prouzrokovae bolesti i skromnijih su zahteva u pogledu zemljita i
agrotehnike. Meutim, one imaju sitniji plod, a ukus je izrazito kiseo, esto sa malo
trpkosti ili gorine. U dravni registar sorti Rusije za 2010. godinu su upisane 24
sorte stepske vinje. Od toga je najvei broj sorti (devet) stvoren u Institutu voarstva
Sibira u gradu Barnaul. One imaju krupnou ploda od 1,5-3,5 g. Neto krupniji plod
imaju samo sorte Maksimovskaja (4,2 g) i elanaja (3,7 g).
Ukrajina. Na osnovu dostupnih podataka iz Kataloga sorti voaka Rusije
(Isakin i Vorobjev, 2003) i Dravnog registra sorti biljaka Ukrajine (Anonymous,
2010a) broj novostvorenih sorti vinje u Ukrajini u poslednje tri decenije je vei od
30. U pogledu broja novostvorenih sorti Ukrajina je na drugom mestu u svetu, iza
Rusije.
Najznaajnija ustanova koja se bavi oplemenjivanjem vinje je Institut za
navodnjavanje u voarstvu, koji se nalazi u gradu Melitopolj. Vodei selekcionar je
N.I. Turovcev. Osnovni ciljevi selekcije su stvaranje novih sorti visoke rodnosti,
pogodnih za gajenje u sunim uslovima june Ukrajine, sa plodovima razliitog
vremena zrenja i kombinovanih svojstava (Turovcev et al., 2008). Posebno se radi na
stvaranju sorti tipa marela, odnosno hibrida izmeu trenje i vinje. U dravni
registar sorti biljaka Ukrajine je upisano 17 sorti stvorenih u ovom institutu. Od toga
su tri sorte patentirane: Vidrodenja, Zgoda i Zminicja. Za razliku od ruskih sorti,
ukrajinske sorte vinje su manje otporne na mraz, ali imaju veu krupnou ploda.

40
 Zbornik radova III savetovanja Inovacije u voarstvu, Beograd, 2011.

Skoro sve novostvorene sorte imaju masu ploda veu od 5 g. Po vrlo krupnom plodu
se istiu sorte Vstrea (8,6 g), Elegia (7,8 g) i Igruka (7-8 g).
Poljska. U Poljskoj se najvie gaji sorta vinje Krupna lotova (Lutowka), kao i
njen spontani sejanac Nefris. U novije vreme dosta se radi na stvaranju novih sorti
putem planske hibridizacije. Kao roditelj se najvie koristi sorta Krupna lotova.
U Institutu za pomologiju u mestu Skierniewice 1997. godine stvorene su
sorte: Wanda (Nefris x Volyska), Sabina i Lucyna (Krupna lotova x Shirpotreb), a
2006. godine i sorta Koral (slobodno opraivanje sorte Nefris). Pored ovih sorti, u
toku 2009 i 2010. godine priznato je jo sedam novih sorti: Skierka, Wisok, Wiblek,
Wifor, Winer, Wilga i Wilena.
Na Univerzitetu za hortikulturu u Poznanju stvorene su sorte: Agat i Ametyst
(Krupna lotova x Nefris), Diament (Nortstar x Krupna lotova) i Dradem (Krupna
lotova x Nortstar). Sve ove sorte su samooplodne i imaju krupan plod (5-6 g).
Rumunija. Na oplemenjivanju vinje se preteno radi putem selekcije iz
prirodne populacije. Na taj nain je odabran vei broj sorti. U Institutu za voarstvo
Pitesti-Maracineni oplemenjivanje je poelo 1971. godine sa ciljem stvaranja sorti
koje e biti otporne na Blumeriella jaapii, samooplodne, imati dobar kvalitet ploda i
biti pogodne za mehanizovanu berbu. Stvorene su sorte Dropia (sejanac sorte
Vladimirskaja) i Tarina (Anglaise native x Visin Tufa).
vedska. Program oplemenjivanja vinje je poeo u Institutu za
oplemenjivanje Balsgard sedamdesetih godina prolog veka. Osnovni cilj je bio
stvaranje sorti patuljastog rasta pogodnih za gajenje na okunici, kao i u
komercijalnim zasadima. Ukrtanjem sorti Brysselska Bruna x Heimanns Rubin
stvorene su dve sorte: Kirsa i Pernilla, koje su u proizvodnji od 1988. godine.
Nekoliko godina kasnije stvorena je i trea sorta Nordia ukrtanjem (ernokorka x
BPr 24179) x (Vladimir O-241 x Brysselska Bruna). Ove sorte se gaje na
sopstvenom korenu i imaju malu visinu stabla (manju od 2 m). Sve tri su otporne na
mraz, a Nordia je pored toga otporna i na Monilinia laxa (Trajkovski, 1996;
Hjalmarsson et al., 2008).
Belorusija. Rad na oplemenjivanju vinje se odvija u Institutu za voarstvo u
mestu Samohvalovii kod Minska. Osnovni ciljevi oplemenjivanja su otpornost na
zimske mrazeve, visoka rodnost, dobar kvalitet ploda i otpornost na prouzrokovae
bolesti (Blumeriella jaapii i Monilinia laxa). Stvoreno je ukupno 11 sorti vinje.
Istiu se rane sorte ivica i Zaranka i srednje kasna sorta Vjanok. Sve su otporne na
zimske mrazeve, dobre rodnosti, imaju srednje krupan plod (3,7-4,5 g) i tamnocrvenu
boju pokoice, mesa i soka.
SAD. Najvei broj novih sorti je nastao klonskom selekcijom sorte
Montmorensi. Na stvaranju novih sorti putem hibridizacije se vrlo malo radi.
Na Univerzitetu Cornell, u eksperimentalnoj stanici u mestu Geneva stvorena
je sorta Surefire. Nastala je ukrtanjem Borchert Black Sour x NY 6935
(Richmorency x Schattenmorelle) i u proizvodnji je od 1993. godine. Interesantna je
zbog vrlo kasnog cvetanja (oko nedelju dana posle sorte Montmorensi), tako da

41
 Zbornik radova III savetovanja Inovacije u voarstvu, Beograd, 2011.

izbegava pozne prolene mrazeve. Ova sorta je samooplodna, sazreva kasno, ima
krupan plod i dobar kvalitet.
Od 1983. godine na Univerzitetu Miigen je poeo novi program
oplemenjivanja vinje. Osnovi ciljevi su visok kvalitet ploda (bolji od sorte
Montmorensi), visoka rodnost (zametanje od najmanje 20%), kasno cvetanje u cilju
izbegavanja poznih prolenih mrazeva i otpornost na Blumeriella jaapii (Iezzoni et
al., 2005).
Kanada. Oplemenjivanje vinje se odvija na Univerzitetu Saskaevan u gradu
Saskatoon. Oplemenjivaki rad je zapoeo L. Kerr ukrtanjem P. fruticosa sa P.
cerasus. Osnovni ciljevi ukrtanja su bili stvaranje krljavih stabala pogodnih za
mehanizovanu berbu, dobar kvalitet ploda i otpornost na mrazeve. Stvoren je veliki
broj meuvrsnih hibrida koji su se odlikovali malom bujnou, formiranjem brojnih
izdanaka, sitnim plodom (ispod 3 g) i izrazito kiselim i trpkim ukusom. Prva sorta iz
ovog programa je realizovana 1999. godine i nazvana je SK Carmin Jewel. Nastala je
ukrtanjem Kerrs Easypick x Northstar. Ovo je sorta ranog vremena zrenja, male
bujnosti (visina stabla 2,1 m), formira malo izdanaka (proseno 4 po stablu) i ima
srednje krupan plod (4 g). Pored ove sorte izdvojen je i vei broj selekcija, od kojih
se istie 7-21-16.3. Ova selekcija nastala je ukrtanjem Kerrs Easypick x aanski
rubin, ima krupan plod (5,5 g) i nije sklona formiranju izdanaka (Bors, 2005).
Srbija. U Srbiji su stvorene tri nove sorte vinje. U Institutu za voarstvo u
aku su stvorene sorte aanski rubin (Shasse Morello x Kereka), koja je priznata
1973. godine i umadinka (Kereka x Hajmanova konzervna), koja je priznata 1984.
godine. U Institutu PKB Agroekonomik u Beogradu je stvorena sorta Lara (Keleris
14 x Reksele), koja je priznata 1993. godine. Nekoliko hibrida je u postuku
priznavanja, a od njih je najinteresantniji hibrid XII/57 krupnog ploda i otporan na
Blumeriella jaapii (Cerovi et al., 1998).

Literatura
Albertini, A., Della Strada, G. 2001. Monografia di cultivar di ciliego dolce e acido. Istituto
Sperimentale per la Frutticoltura, Roma.
Albertini, A., Kallay, E., Brozik, S., Apostol, J., Giuseppe, G. 2001. Nuove variet di ciliegio
dallUngheria. Rivista di Frutticoltura e di Ortofloricoltura 63(3): 51-55.
Andersen, B., Lang, G., Nugent, J. 2003. Fresh market sweet cherry varieties for Eastern
North America. New York Fruit Quarterly 11(2): 11-14.
Anonymous 1997. The Brooks and Olmo register of fruit and nut varieties. ASHS Press,
Alexandria, Virginia, USA, pp. 118-131.
Anonymous 2010a. Deravnij reestr sortiv roslin pridatnih dlja poirenja v Ukraini.
http://sops.gov.ua/ uploads/files/R2010.pdf. Datum pristupa 28.08.2010.
Anonymous 2010b. Gosudarstvennij reestr selekcionnih dostienij, dopuennih k
ispoljzovaniju. http://www.gossort.com/docs/rus/Rstr2010.pdf. Datum pristupa
21.09.2010.
Apostol, J. 2005a. New sweet cherry varieties and selections in Hungary. Acta Horticulturae
667: 59-63.

42
 Zbornik radova III savetovanja Inovacije u voarstvu, Beograd, 2011.

Apostol, J. 2005b. New sour cherry varieties and selections in Hungary. Acta Horticulturae
667: 123-126.
Apostol, J. 2008. New sweet and sour cherry selections in Hungary. Acta Horticulturae 795:
75-77.
Apostol, J. 2011. Breeding of sweet and sour cherry in Hungary. Zbornik radova III
savetovanja Inovacije u voarstvu, Beograd, 10. februar 2011. god., pp. 49-57.
Bargioni, G. 1996. Sweet cherry scions: Characteristics of the principal commercial cultivars,
breeding objectives and methods. In: Cherries: crop physiology, production and uses.
(Webster, A.D., Looney, N.E., eds.). CAB International, Cambridge, UK, pp. 73-112.
Bargioni, G., Bassi, G. 2006. Lucrezia, nuova cultivar di ciliegio dolce autofertile ottenuta a
Verona. Rivista di Frutticoltura e di Ortofloricoltura 68(6): 70-71.
Bargioni, G., Madinelli, C., Cassio, F. 1997. Il miglioramento genetico del ciliegio dolce all
Istituto Sperimentale di Frutticoltura di Verona. Atti del Convegno Nazionale del
Ciliegio, Valenzano, Bari, 19-21 giugno 1997, pp. 527-529.
Blakov, J. 1996. Results of sweet cherry breeding at Holovousy from 1973 to 1993. Acta
Horticulturae 410: 393-398.
Blakov, J. 2004. Resistance to abiotic and biotic stressors in sweet cherry rootstocks and
cultivars from the Czech Republic. Journal of Fruit and Ornamental Plant Research
12(Special ed.): 303-311.
Borovinova, M., Tasseva, V., Domozetov, D., Christov, N. Sredkov, I. 2008. Sweet cherry
production in Bulgaria. Acta Horticulturae 795: 545-550.
Bors, R.H. 2005. Dwarf sour cherry breeding at the University of Saskatchewan. Acta
Horticulturae 667: 135-140.
Brozik, S. 1996. Cherry breeding work and achievements in Hungary. Acta Horticulturae
410: 43-46.
Brown, S.K., Iezzoni, A.F., Fogle, H.W. 1996. Cherries. In: Fruit breeding, volume I: Tree
and tropical fruits. (Janick, J., Moore, J.N., eds.). John Wiley and Sons, Inc., New
York, USA, pp. 213-255.
Budan, S., Braniste, N., Butac, M., Militaru, M., Dutu, I., Mazilu, C., Rovina, A. 2009. New
achievements in fruit breeding at RIFG Pitesti. Proceedings RIFG Pitesti 25: 9-11.
Burak, M., Erbil, Y., Kaynas, K. 2005. Clonal selection of Kutahya sour cherry. Acta
Horticulturae 667: 159-164.
Cerovi, R., Nikoli, M., Milenkovi, S. 1998. Breeding of sour cherries for quality and
resistance to Blumeriella jaapii (Rehm.) V. Arh. and Rhagoletis cerasi L. Genetika 30:
51-58.
Christensen, J.V. 1986. Clones of the sour cherry Stevnsbr. Acta Horticulturae 180: 69-72.
Clark, J.R., Finn, C.E. 2006. Register of new fruit and nut cultivars, list 43. Hort Science 41:
1101-1133.
Claverie, R., Tauzin, Y., Fouilhaux, L., Laigret, F. 2008. A series of new commercial
varieties of sweet cherries from the INRA breeding programme. Acta Horticulturae
795: 109-111.
Engel, G. 1986. Clonal selection in Schattenmorelle and comparison of different sour cherry
cultivars. Acta Horticulturae 180: 73-78.
FAOSTAT. 2010. http://faostat.fao.org/. Datum pristupa 12.10.2010.
Fideghelli, C., Della Strada, G. Quarta, R. 1984. Breeding program by ISF of Rome to
develop genetic dwarf trees. Acta Horticulturae 146: 47-58.

43
 Zbornik radova III savetovanja Inovacije u voarstvu, Beograd, 2011.

Finn, C.E., Clark, J.R. 2008. Register of new fruit and nut cultivars, list 44. Hort Science 43:
1321-1343.
Fischer, M., Fischer, C. 2004. 75 years of tradition in classical Pillnitz fruit breeding - aims,
results. Acta Horticulturae 663: 699-706.
Fotiri, M. 2009. Klonska selekcija i biologija oploenja Oblainske vinje (Prunus cerasus
L.). Doktorska disertacija. Poljoprivredni fakultet, Beograd.
Georgiev, V. 1985. Some results with sweet cherry breeding in the Research Institute for
Fruit Growing in Kustendil, Bulgaria. Acta Horticulturae 169: 73-78.
Granger, A.R. 2003. Sir Don, Sir Tom, and Dame Roma sweet cherries. Hort Science
38: 1262-1263.
Hjalmarsson, I., Trajkovski, V., Wallace, B. 2008. Adaptation of foreign plum and cherry
varieties in Sweden. Proceedings of International scientific conference Sustainable
fruit growing: from plant to product, May 28 31, 2008. Jrmala Dobele, Latvia,
pp. 141-148.
Iezzoni, A.F. 2008. Cherries. In: Temperate fruit crop breeding: germplasm to genomics.
(Hancock, J.F., ed.). Springer, Berlin, Germany, pp. 151-174.
Iezzoni, A., Schmidt, H., Albertini, A. 1991. Cherries (Prunus). In: Genetic resources of
temperate fruit and nut crops. (Moore, J.N., Ballington, J.R., eds.). ISHS, Wageningen,
Netherlands, pp. 111-173.
Iezzoni, A.F., Sebolt, A.M., Wang, D. 2005. Sour cherry breeding program at Michigen State
University. Acta Horticulturae 667: 131-134.
Isakin, A.V., Vorobjev, B.N. 2003. Sortovoj katalog plodovih kuljtur Rosiji. AST, Astrelj,
Moskva, Rusija.
Kappel, F. 2008. Breeding cherries in the New world. Acta Horticulturae 795: 59-69.
Kappel, F., Lane, W.D. 1998. Recent sweet cherry introductions from the breeding program
at Summerland, British Columbia, Canada. Acta Horticulturae 468: 105-109.
Kappel, F., MacDonald, R., McKenzie, D.L., Hampson, C. 2003. Sweet cherry improvement
at Summerland, Canada. Acta Horticulturae 622: 607-610.
Lang, G., Ophardt, D., Olmstead, J. 1998. Sweet cherry breeding at Washington State
University. Acta Horticulturae 468: 97-104.
Lugli, S., Grandi, M., Correale, R., Quartieri, M., Sansavini, S. 2008. Big Star, nuova ciliegia
autofertile medio-tardiva di grossa pezzatura. Rivista di Frutticoltura e di
Ortofloricoltura 70(3): 76-78.
Lukieva, L.A. 2009. Novie rajonirovanie i perspektivnie sorta ereni selekcii Nikitskogo
botanieskogo sada. Trudi Nikitskogo botanieskogo sada 131: 107-112.
Milatovi D. 2011a. Oplemenjivanje i sorte trenje. U: Milatovi, D., Nikoli, M., Mileti, N.
Trenja i vinja. Nauno voarsko drutvo Srbije, aak, pp. 117-213.
Milatovi D. 2011b. Oplemenjivanje i sorte vinje. U: Milatovi, D., Nikoli, M., Mileti, N.
Trenja i vinja. Nauno voarsko drutvo Srbije, aak, pp. 215-265.
Mileti, R., iki, M., Miti, N., Nikoli, R. 2008. Identification and in vitro propagation of
promising Oblainska sour cherry selections in eastern Serbia. Acta Horticulturae
795: 159-162.
Milutinovi, M., Nikoli, D. 1997. Prouavanje klonova Oblainske vinje. Zbornik radova
meunarodnog naunog simpozijuma Budunost voarstva u Jugoslaviji, Vuje-Ni,
10-11.11.1994. god. , pp. 293-299.
Milutinovi, M., Simonovi, J., Jovanovi, M. 1980. Prouavanje klonova Oblainske vinje.
Jugoslovensko voarstvo 14, 51-52: 109-113.

44
 Zbornik radova III savetovanja Inovacije u voarstvu, Beograd, 2011.

Nikoli, D., Rakonjac, V., Milutinovi, M., Milutinovi, M.M. 1996. Vrednovanje
selekcionisanih klonova Oblainske vinje. Jugoslovensko voarstvo 30, 115-116:
343-347.
Nikoli, D., Rakonjac, V., Fotiri, M. 2005. Karakteristike perspektivnih klonova Oblainske
vinje (Prunus cerasus L.). Arhiv za poljoprivredne nauke 66: 51-59.
Nyki, J., Szab, Z., Soltsz, M. 2003. Sour cherry (Prunus cerasus L.). In: Floral biology,
pollination and fertilisation in temperate zone fruit species and grape. (Kozma, P.,
Nyki, J., Soltsz, M, Szab Z., eds.). Akadmiai Kiad, Budapest, Hungary, pp. 359-
382.
Ogaanovi, D., Janda, Lj., Gavrilovi, J. 1985. Uporedna prouavanja selekcionisanih
klonova Oblainske vinje. Jugoslovensko voarstvo 19, 71-72: 165-169.
Okie, W.R. 2002. Register of new fruit and nut varieties, List 41. Hort Science 39: 1509-
1523.
Pejki, B., Bokovi, R., Jovanovi, R. 1997. Klonska selekcija i uvoenje novih sorata vinje
u proizvodnju u regionu Leskovac. Zbornik radova meunarodnog naunog
simpozijuma Budunost voarstva u Jugoslaviji, Vuje-Ni, 10-11.11.1994. god, pp.
185-194.
Petre, L., Iurea, E., Sirbu, S. 2007. Contribution of SCDP IAI to the amelioration of the
sweet cherry, sour cherry and walnut assortment. Lucrari stiintifice USAMV Iasi, seria
Horticultura 50: 595-602.
Rakonjac, V., Fotiri-Aki, M., Nikoli, D., Milatovi, D., oli, S. 2010. Morphological
characterization of Oblainska sour cherry by multivariate analysis. Scientia
Horticulturae 125: 679-684.
Sansavini, S., Lugli, S. 2005. New sweet cherry cultivars developed at the University of
Bologna. Acta Horticulturae 667: 45-51.
Sansavini, S., Lugli, S. 2008. Sweet cherry breeding programs in Europe and Asia. Acta
Horticulturae 795: 41-57.
Saunier, R. 1996. Sweet cherry breeding at the research station in Bordeaux. Acta
Horticulturae 410: 35-36.
Schuster, M. 2004. Investigation on resistance to leaf spot disease (Blumeriella jaapii) in
cherries. Journal of Fruit and Ornamental Plant Research 12: 275-279.
Schuster, M., Wolfram, B. 2008. New sour cherry cultivars from Dresden-Pillnitz. Acta
Horticulturae 795: 83-86.
Schuster, M., Flachowsky, H., Khler, D. 2007. Determination of self-incompatible
genotypes in sweet cherry (Prunus avium L.) accessions and cultivars of the German
Fruit Gene Bank and from private collections. Plant Breeding 126: 533-540.
Sherman, W.B., Lyrene, P.M. 2003. Low chill breeding of deciduous fruits at the University
of Florida. Acta Horticulturae 622: 599-605.
Stanevi, A., Nikoli, M. 1994. arna nova sorta trenje. Jugoslovensko voarstvo 28,
107-108: 11-16.
Stehr, R. 2005. Screening of sweet cherry cultivars in Northern Germany. Acta Horticulturae
667: 65-68.
Szab, T. 1996. Results of sour cherry clonal selection in the North-eastern region of
Hungary. Acta Horticulturae 410: 97-100.
Szab, T., Inntsy, F., Csiszr, L. 2008. Results of sour cherry clonal selection carried out at
the Research station of jfehrt. Acta Horticulturae 795: 369-372.

45
 Zbornik radova III savetovanja Inovacije u voarstvu, Beograd, 2011.

Trajkovski, V. 1996. A review of the cherry breeding program in Sweden. Acta Horticulturae
410: 387-388.
Turovcev, N.I., Turovceva, V.A., Turovceva, N.N. 2008. Sozdanie novih sortov vini i
djukov v agroekologieskih uslovijah stepi juga Ukraini. Trudi Nikitskogo
botanieskogo sada 130: 200-205.
Vangdal E. 1985. Quality criteria for fruit for fresh consumption. Acta Agriculture
Scandinavica 35: 41-47.
Zahn, F.G. 1985. The cultivation of sweet cherries in Jork/FRG. Acta Horticulturae 169: 85-
90.
Zhivondov, A. 2011. Comparative pomologycal study of new Bulgarian cherry cultivars.
Zbornik radova III savetovanja Inovacije u voarstvu, Beograd 10. februar 2011.
god., pp. 197-203.
Zhivondov, A., Gercheva, P. 2009. Kossara new very early sweet cherry. Acta
Horticulturae 814: 357-360.

46
 Zbornik radova III savetovanja Inovacije u voarstvu, Beograd, 2011.

Cherry Breeding in the World

Dragan Milatovi, Dragan Nikoli

Faculty of Agriculture, University of Belgrade, Serbia

E-mail: [email protected]

Summary

This paper presents the objectives and methods of breeding sweet cherry
(Prunus avium L.) and sour cherry (Prunus cerasus L.), as well as the most important
results in the creation of new cultivars. In the last 30 years over 500 of new cultivars
of sweet cherry and over 200 cultivars of sour cherry were created in the world. The
largest number of new cultivars of sweet cherry was created in Ukraine, followed by
USA, Russia, Romania, Canada, France, Italy, and Hungary. The largest number of
new cultivars of sour cherry was created in Russia, followed by Ukraine, Poland,
Romania, Hungary, and Germany.

Key words: Prunus avium, Prunus cerasus, breeding, cultivars, hybridization,

clonal selection, induced mutation.

Authors address:
Dragan Milatovi
Poljoprivredni fakultet
Nemanjina 6
11080 Beograd Zemun
Srbija

47

View publication stats