STUDIJSKI PROGRAM MEHATRONIKA

K TET Osnovi elektrotehnike 1

Katedra za teorijsku
K1
elektrotehniku
www.ktet.ftn.uns.ac.rs
(I kolokvijum) 23.01.2019.

ZADACI

Zadatak 1. Na slici 1 je prikazana tanka žičana struktura, ravnomerno

naelektrisana podužnim naelektrisanjem Q'. Struktura se nalazi u x-y
ravni pravouglog Dekartovog koordinatnog sistema.

a) Izvesti izraz za vektor jačine električnog polja u tački O, koji

stvara data naelektrisana struktura.
b) Odrediti brojčanu vrednost rezultantnog vektora jačine električ-
nog polja u tački O.
c) Na kom rastojanju i kako treba da se postavi beskonačno du-
gačka pravolinijska nit, ravnomerno naelektrisana podužnom
količinom naelektrisanja Q'/2, tako da rezultanti vektor jačine
električnog polja u tački O ima samo x komponentu. Slika 1.
Sistem se nalazi u vazduhu. Brojni podaci su:
Q' = 3 nC/m, a = 3 cm, ε0 =8,85·10-12 F/m.

Zadatak 2. Na slici 2a je prikazan poprečni presek koaksijalnog kabla,

dužine L = 1 m ispunjen sa dva sloja dielektrika relativnih permitivnosti
r1 = 6 i r2 = 4. Poluprečnici elektroda kondenzatora su a = 1mm i
b = 4 mm. Poluprečnik razdvojne površi dva dielektrika je c = 2 mm.
Elektrode kondenzatora su naelektrisane naelektrisanjem Q i –Q.

a) Razmotriti granične uslove i odrediti kako se u zavisnosti od

rastojanja tačke od ose kabla, r, menjaju intenziteti vektora elek-
tričnog pomeraja i vektora jačine električnog polja.
b) Izračunati kapacitivnost kondenzatora. Slika 2a.

c) Odrediti najveći napon na koji sme da se priključi dati kabl.

d) Izračunati promenu energije sadržanu u grupi kondenzatora
prikazanoj na slici 2b, prilikom zatvaranja prekidača. Grupa
kondenzatora je priključena na napon UAB = 5 kV, gde
kapacitivnost C predstavlja vrednost izračunatu pod b).

Ostali brojni podaci su: EČ1 = 50 kV/cm, EČ1 = 80 kV/cm.

Slika 2b.

PRAVILA POLAGANJA
Za položen kolokvijum neophodno je tačno uraditi više od 50% svakog od zadataka. Svaki zadatak se boduje
sa 25 poena. Kolokvijum traje jedan sat i trideset minuta.
 STUDIJSKI PROGRAM MEHATRONIKA

K TET Osnovi elektrotehnike 1

Katedra za teorijsku
K2
elektrotehniku
www.ktet.ftn.uns.ac.rs
(II kolokvijum) 23.01.2019.

ZADACI

Zadatak 1. Mrežu vremenski konstantnih

struja, prikazanu na slici 1, transformisati na
sledeći način:
a) Deo mreže između tačaka A i B predsta-
viti ekvivalentnim otpornikom RAB,
b) Deo mreže između tačaka A i C predsta-
viti ekvivalentnim Tevenenovim genera-
torom ET1, RT1,
c) Deo mreže između tačaka C i D predsta-
viti ekvivalentnim Tevenenovim genera-
torom ET2, RT2,
d) Deo mreže između tačaka B i D predsta-
viti ekvivalentnim Tevenenovim genera-
torom ET3, RT3,
e) Analizirajući uprošćenu mrežu, proveriti,
da li bi otpornik Rp = 3 Ω, maksimalne
Slika 1.
snage PRpmax= 3 W, pregoreo nakon zat-
varanja prekidača K.
Brojni podaci su: R = 4 Ω, R1 = RS = 2 Ω,
R2 = RS1 = 3 Ω, R3 = 6 Ω, IS = 1 A, IS1 = 2 A,
E = 2 V, E1 = 4 V, E2 = E3 = 3 V.

Zadatak 2. Kada se u kolu vremenski

konstantne struje sa slike 2 preklopnik prebaci
iz položaja (1) u položaj (2), pokazivanje
idealnog voltmetra se poveća za 4 V.
a) Primenjujući teoremu superpozicije,
odrediti jačinu struje strujnog gene-
ratora IS1.
a) Odrediti snagu strujnog generatora IS1
kada je preklopnik u položaju (2).
(Uputsvo: kolo rešiti primenom metoda
konturnih struja).
Brojni podaci su: R1 = 4 Ω, R2 = 3 Ω, R3 = 6 Ω,
R4 = 5 Ω, R5 = 1 Ω, R6 = 7 Ω, Slika 2.
E1 = 5 V, E2 = 2,2 V, IS2 = 1 A.

PRAVILA POLAGANJA
Za položen kolokvijum neophodno je tačno uraditi više od 50% svakog od zadataka. Svaki zadatak se boduje
sa 25 poena. Kolokvijum traje jedan sat i trideset minuta.
 MEH ISPIT 24.01.2018.

K1 Z1
a)

Za određivanje vektora jačine električnog polja od dela 1, najbolje je usvojiti pomoćnu osu:
dQ Q ' dr
dE1  
4 0 r 2
4 0 r 2
a 2
Q' dr Q'  1 a

2
E1    |
4 0 a 2 /2
r 2
4 0  r  a 2 /2

Q'  2 1  Q' 1
E1    
4 0  a 2 a 2  4 0 a 2
 Q' 
E1   i  r
4 0 a 2
 Q'   Q' 
E1  cos  ix   sin iy
4 0 a 2 4 4 0 a 2 4
 Q'  
E1 
8 0 a 
 
 ix  iy 

  
dE Ay  dEBy  0  E 2 y  0
dQ Qdy
dE2 x  2dE A cos   cos   2 cos 
4 0 r 2
4 0 r 2
r d
Q
cos  Qd Q
dE2 x  cos   2 2 cos  d
4 0 r 2
4 0
d 4 0 a
cos 
Q
 max Q Q 2
E2 x  2
4 0 a 0 
cos  d  2
4 0 a
sin  max  2
 4 0 a 2
 sin  / 4
 max
sin  0

 Q 2 
E2  ( i x )
4 0 a
  
b) EO  E1  E2   
EO  1721, 22 V / m  ix   449,6 V / m iy
 Q'   Q 2 
EO   ix   iy  
8 0 a   4 a ( i x ) EO  1721, 222  449, 62  1779 V / m
0

 Q'   
EO  1  2 2   ix   Q ' iy
8 0 a   8 0 a
c)
 
E Ay  E Aniti  0
Q Q / 2

8 0 a 2 0 d
d  2a

Beskonačna naelektrisana nit treba da se

postavi paralelno sa x osom na rastojanju
d=2a.
K1 Z2
a) Granični uslov:
Dn1  Dn 2 D1  D2  D
E1  E2
 
 D  d s  Qslobodno u S
S


SOM
D ds  Q

Q
D 2r L  Q D , ar b
2 r L
D Q
E1   , arc
1 21r L
D Q
E2   , cr b
2 2 2 r L

b) B
  b c b c
Q
b
Q Q c Q b
U AB   E  d l   E dr   E1 dr   E2 dr   dr   dr  ln  ln
A a a c a
2 1 r L c
2 2 r L 2 1 L a 2 2 L c

Q 2 0 L
C   C  192,44 pF
U AB 1 c 1 b
ln  ln
 r1 a  r 2 c
c) Q1max Q1max
E1max    EČ1  Q1max  EČ1 12  0 a L  1,67  C
2 1a L 12  0 a L 
5M

Q2max Q2max
E2max    EČ 2  Q2 max  EČ 2 8  0 c L  3,56  C
2 2 c L 8  0 c L 
8M

Qmax  min Q1max , Q2 max   Q1max  1,67  C

Qmax 1,67  C
U max    U max  8,68 kV
C 192, 44 pF
d) W  WeKR  WePOČ  WeZ  WeO
1 1 1 1 100
O
   
C AB 0,5C 0.75C 0.7C 21C
21C
O
C AB   0, 21C
100
0,5C  0,75C
1   0,3C
Z
C AA
0,5C  0,75C
1  0,3C  C  1,3C
Z
C AA
1,3C  0,7C
Z
C AB   0, 455C
1,3C  0,7C
Z
C AB  0, 455C
1 Z 2 1 o 2 1 2 Z
We  C AB U  C AB U  U  C AB  C AB O

2 2 2
1 1
We  U 2  0, 455C  0, 21C    0, 245CU 2 We  589,3 J
2 2
K2 Z1

a)
2R 2R R
RAB   R || R || R   R
3 3 3
RAB R

b)

RT 1  R1  2 
ET 1  U AC  E1  R1 I S  6V

c)

ET 2  E  2V RT 2  RCD  0

d)

1 1 1  E
RT 3  RBD  RS 1 || R3    VB  I S 1  3
  RS 1 R3  R3
3 6 1 1 3
RT 3   2 ET 3  U BD  VB  (  )VB   2
9 3 6 6
ET 3  5V

e)  1 1 1  ET 1  ET 2 ET 3
   V1  
R
 T1 R P R  RT 3  RT1 R  RT 3
(3  2  1)V1  24  5
6V1  29
29
V1   4,83V  U RP max  RP će pregoreti nakon zatvaranja prekidača.
6
UR 2
PRP max  P max  U RP max  RP  PRP max  3  3  3V
RP
K2 Z2

a)
Iz teksta zadatka: UV 1 2  U V 11  UV 1  UV 11  4V
Po teoremi superpozicije:

→ UV  UV   4V

UV 1 2  UV 11  UV 

Kolo u kojem deluje samo IS1:

R 23  R2 || R3  3 || 6  2 
R 15  R1  R5  4  1  5 

R6
I I S1
R6  R15  R23
U 4
I   2A
R23 2
R6  R15  R23
I S1  I
R6
75 2
I S1  2  4A
7
I S1  4 A

K 1: I K 1  I S 1  4 A
b)
K 2 : I K 2  I S 2  1A
K 3 : ( R2  R3 ) I K 3  R3 I K 2  R2 I K 4  E1  E2
K 4 : ( R1  R2  R6  R5 ) I K 4  R6 I K 1  R1 I K 3   E1  E2

K 3 : 9 I K 3  9 I K 4  6  5,5  2, 2  13, 2
K 4 : 3I K 3  15 I K 4  28  4  5  2, 2  21, 2

42 I K 4  50, 4
I K 4  1, 2 A
13, 2  3I K 4
IK 3   1, 07 A
9
PI S 1  U S 1 I S 1  19, 6  4  78, 4W
U S 1  R6 I 6  R6 ( I S 1  I K 4 )  7  (4  1, 2)19, 6V
PI S 1  78, 4W

MKS ng  (nČ  1)  nS
8  (5  1)  2  2 jednačine
 
4konture