Elektrotehnika i elektronika – zavrsni ispit

I grupa

Teorijska pitanja:

P1. Generalisani Gausov zakon (iskaz i zapis) P3. Napisati matematičku formulaciju i iskazati
[2]. Navesti osnovne uslove elektrostatičke rečima: a) generalisani Amperov zakon [2], b)
ravnoteže provodnog tela [2]. Kako se Lorencovu silu [2], c) zakon o konzervaciji
izračunava energija elektrostatičkog polja [2]? magnetskog fluksa [2].
P4. Nacrtati trougao impedanse i trougao snage i
P2. Jednačina kontinuiteta za stacionarno strujno obavezno definisati sve korišćene oznake [2].
polje [2]. Kirhofovi zakoni [2].

Zadaci:

Z1. Pločasti kondenzator ispunjen je sa dva homogena, linearna dielektrika relativnih permitivnosti r1=3
i r2=5. Razdvojna površina između dielektrika paralelna je oblogama kondenzatora i nalazi se tačno na
sredini kondenzatora. Površina elektroda je S=20cm2, a rastojanje između elektroda je d=1mm.
Naelektrisanja ploča kondenzatora su Q1=-Q2=4nC. Obavezno nacrtati sliku. Odrediti:
a) Vektor jačine električnog polja [2] u kondenzatoru i napon [2] između elektroda.
b) Kapacitivnost [2] i energiju [2] ovog kondenzatora.

Z2. Za kolo vremenski konstantne struje sa slike odrediti: R1

a) jačinu struje kroz otpornike R3 [2] i R1 [2] ,
b) snagu baterije E1 [2], E1 Ig R3 R2
c) snagu strujnog izvora Ig [2].
R2
Podaci: Ig=0.25[A], E1=100[V], R1=30[Ω],
R2=200[Ω] i R3=300[Ω].

I2
Z3. Vrlo dugačak, tanak, pravolinijski provodnik sa vremenski
I1
konstantnom strujom I1=4πA i tanka kružna kontura poluprečnika R=5cm R
nalaze se u istoj ravni u položaju kao na slici. Sredina je vazduh. Odrediti O
smer [2] i intenzitet [6] struje konture I2 tako da u centru O kružne konture
ne bude magnetskog polja, ako je a=50cm.
a

Z4. Na idealni prostoperiodični izvor elektromotorne sile e(t )  2  sin(105 t )V paralelno su povezani
otpornik R=400Ω, kalem induktivnosti L=10mH i kondenzator kapacitivnosti C=10nF. Nacrtati
električnu šemu [1] kola i odrediti trenutne vrednosti struje kroz otpornik [1], kondenzator [2] i kalem [2].
Odrediti aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu [2] izvora.
Z1. Razdvojna površina je paralelna oblogama pa su vektori E i D normalni na razdvojnu površinu. Iz
prvog graničnog uslova sledi: D1n  D2n  D1  D2  D , D1   0 r1 E1 i D2   0 r 2 E2 ,
4 109

Skvadra
DdS   DdS  DS  Q1 , D  Q1 / S 
S
20 10 4
 2 106 [C/m2 ]

D 2 106 E1
E1    75.398[KV/m] E1
S
 0 r1 (109 / 36 )  3 D
D 2 106
E2    45.239[KV/m].
 0 r 2 (109 / 36 )  5 E2
r1 r2
U  E1  d / 2  E2  d / 2  0.5 103  (75.398 103  45.239 103 )  60.32  V
d
C=Q1/U=4∙10-9/60.32=66.3pF
[ ]

 1 1 1  E1
Z2. Metod napona čvorova:     V1  I g  , V1=54[V]. Struja kroz R1
 R1  R2 R2 R3  R1  R2
E  V 100  54 46 V 54
je I1  1 1    0.2[A] , a kroz R3 je I 3  1   0.18[A]
R1  R2 230 230 R3 300
PE1  E1I  100  0.2  20[W] ,
PIg  V1  I g  54  0.25  13.5[W]

0 I1
Z3. Magnetna indukcija u tački O od struje I1 je B1  sa smerom "odlazeća strela". Indukcija u tački
2 a
0 I 2
O od struje I2 je B2  sa smerom "dolazeća strela", pa struja I2 teče suprotno smeru kretanja
2R
0 I1 0 I 2 R 5cm
kazaljke na satu. Iz B1  B2 sledi  , pa je I 2  I1  4  0.4A .
2 a 2 R a   50cm

Z4. e(t )  2  sin(105 t )V  E  1 0V.

E 1
IR    2.5mA, iR (t )  2.5 2 sin(105 t )mA ,
R 400

E 1 j 
IL  j 5   jmA  1e 2
mA, iL (t )  2 sin(105 t  )mA,
j L 10 10 10 3
2

j 
I L  jCE  j105 10 109 1  jmA  1e 2 mA, iC (t )  2 sin(105 t  )mA.
2
I  I R  I L  IC  (2.5 - j  j )mA  2.5mA ,
S  E  I *  1V  2.5mA  2.5mW=P  jQ,  P  S  2.5mW, Q=0.