SVEUILITE/UNIVERZITET VITEZ TRAVNIK FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE U TRAVNIKU TRAVNIK POSTDIPLOMSKI ZNANSTVENI STUDIJ POSLOVNA EKONOMIJA

BELMA SARI

MENDMENT NABAVKE
SEMINARSKI RAD

VITEZ, 2011.

SVEUILITE/UNIVERZITET VITEZ TRAVNIK FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE U TRAVNIKU TRAVNIK POSTDIPLOMSKI ZNANSTVENI STUDIJ POSLOVNA EKONOMIJA

MENDMENT NABAVKE
SEMINARSKI RAD

Predmet: Mentor: Magistrant:

Strateka nabavka Doc.dr. Jugoslav Jovii Broj indeksa.:

Studijski smijer: Marketing menadment i trgovina

Vitez, Maj 2011. 2

Saetak
Menadment nabavki je danas strateki inilac profitabilnosti i poveanja deoniarske vrednosti uspenih preduzea. Uloga nabavne funkcije je da snabdeva potrebnim robama i odreenim informacijama ostala odeljenja u organizaciji. Nabavka ostvaruje kontinualne veze, kako sa organizacijama-prodavcima (dobavljaima), tako i sa ostalim odeljenjima u okviru organizacije. Dobro organizovana sluba nabavke je sposobna da slubi prodaje prui obilje informacija o mogunostima prodaje vlastitih proizvoda. Funkcija proizvodnje zavisi od funkcije nabavke u pogledu podataka o materijalima, njihovoj raspoloivosti, rokovima isporuke. Menadment nabavke je taj koji menadmentu organizacije daje vane informacije o tekuim trinim i poslovnim uslovima.

Kljune rijei: nabavka, mendment nabavke.

SADRAJ: 1. UVOD ................................................................................................................................. 5 1.1. Predmet i problem rada ................................................................................................ 5 1.2. Svrha i ciljevi izrade rada ............................................................................................ 5 1.3. Struktura rada ............................................................................................................... 6 1.4. Radna hipoteza ............................................................................................................. 6 1.5. Znanstvene metode pri izradi rada ............................................................................... 6 2. NABAVKA 3. MENADMENT NABAVKE ............................................................................................ 7 3.1. Tehnolohija nabavke .................................................................................................... 7 3.2. Dilema nabavke ......................................................................................................... 10 4. NOVI IZAZOVI U NABAVCI ........................................................................................ 11 5. NABAVKA KAO IZLAZ IZ KRIZE ............................................................................... 12 PRIMJER ............................................................................................................................... 14 ZAKLJUAK ......................................................................................................................... 20 LITERATURA ........................................................................................................................ 21

1. UVOD
Osiguranje normalnog poslovanja trgovakoga poduzea ovisi o nabavi. Svrha je funkcije nabave da uspjeno opskrbi poduzee robom kako bi prodaja mogla redovito zadovoljiti potrebe kupaca. Nabava je vrlo sloena poslovna funkcija s obzirom na raznolikost poslova. Ta raznolikost i sloenost poslova ovise o veliini trgovakog poduzea, irini asortimana, obujmu poslovanja, poslovnoj politici, kao i o unutarnjoj i vanjskoj organizaciji. Pod nabavom ne smatramo samo kupnju robe. Nabava je iri pojam od kupnje, jer osim kupnje, obvalja prije kupnje mnogo poslova, a i poslije kupnje, jer se proces kupnje zavrava tek preuzimanjem robe u skladitu ili prodavaonici. Osnovna je zadaa nabave nabaviti robu odgovarajue kakvoe u odgovarajuoj koliini, u pravo vrijeme, na pravom mjestu i uz to povoljnije uvjete.

1.1.Predmet i problem rada

Nabava je funkcija i djelatnost poduzea i drugih poslovnih sustava, koja se brine o opskrbi materijalima, opremom, uslugama i energijom potrebnima za realizaciju ciljeva poslovnog sustava. Nabava se esto poistovjeuje s kupnjom. U novije vrijeme esto se s pojmom nabave zamjenjuju pojmovi materijalno poslovanje i logistika. Kao inaica pojmu nabava koristi se pojam opskrba. Razgranienje navedenih pojmova potrebno je zbog velikog znaenja nabave s aspekta trokova, uspostavljanja odnosa s tritem nabave i sigurnosti odvijanja procesa protoka roba izmeu trita nabave i potroaa. Pojam nabava upotrebljava se u poslovnoj praksi u uem i irem smislu s aspekta funkcija koje obuhvaa i s aspekta objekta nabave. Funkcija nabave je osigurati neprekidno opskrbljivanje poduzea potrebnim predmetima rada i sredstvima za rad (u proizvodnim poduzeima), odnosno robom za daljnjuprodaju (u trgovakim poduzeima).

1.2.Svrha i ciljevi izrade rada

Svrha izrade ovog rada jeste da e pokae znaaj nabavke u jednom preduzeu, da pokae sloenost tog procesa, zadatke koji prate taj proces, pokazatelje pri nabavci, te da itaocima dadne pregled znaaja tog sektora.

1.3.Struktura rada
Skladno metodologiji izrade rada, u uvodnom e se dijelu postaviti problematika istraivanja, definirati svrha i cilj istraivanja, dati osvrt na dosadanja istraivanja (dosadanja saznanja o predmetu istraivanja i saetak rezultata istraivanja), opisati metodoloki pristup (metode koje e se koristiti pri izradi), te izloiti struktura (kompozicija) rada. U drugom dijelu u vas 5

upoznati poblie sa menadmentom nabavke, dok u u treem dijelu izloiti izazove u nabavci. Trei dio je rezervisan za dio u kojem u vas upoznati sa tim kako koristiti nabavku za izlazak iz kriznih situacija. Na kraju u kroz primjer iz prakse pokuati pribliiti teoretski dio.

1.4.Radna hipoteza
Imajui na umu kompleksnost problema i predmeta istraivanja postavljena je temeljna znanstvena hipoteza: Sektor menadmenta nabavke je neophodan za profitabilnost preduzea pri bilo kojoj vanijoj nabavci, jer znamo da gomilanje zaliha ili slini propusti ne donose preduzeu nita pozitivno.

1.5.Znanstvene metode pri izradi rada

Pri istraivanju i formuliranju rezultata istraivanja sloene tematike koja je prezentirana u ovom dijelu, u odgovarajuim kombinacijama koritene su ove znanstvene metode: 1 a. - metoda kompilacije (kojom su iskoritene postojee spoznaje), b. - metoda komparacije (kojom se usporeuju postojee znanstvene spoznaje i injenice s predmetnog podruja te podaci dobiveni istraivanjem), c. - metoda apstrakcije i konkretizacije (koja se koristi u odreivanju meusobnog odnosa pojedinih elemenata privrednog sistema i vojnog sistema), d. - metode analize i sinteze (kojima se u skladu s prikupljenim informacijama i podacima predlau optimalna rjeenja), e. - metoda sistematskog pristupa, f. - metode modeliranja

Zelenika, R.: Metodologija i tehnologija izrade znanstvenog i strunog djela, Ekonomski fakultet u Rijeci, Rijeka, 2000, str 230.

2. NABAVKA Nabava predstavlja proces nabavljanja materijala ili usluga, unaprijed odgovarajue kvalitete iz odgovarajueg izvora, te njihova pravovremena dostava na odgovarajue mjesto uz odgovarajuu cijenu. Moemo rei da je ona i strateki imbenik u profitabilnosti kompanije, te poveanju dioniarske vrijednosti. Osnovni zadatak nabavne funkcije je osigurati neprekidno snadbijevanje preduzea potrebnim sredstvima. Meu najvanijim poslovi nabavne funkcije nalazimo: 1. priprema nabave , 2. izvrenje nabave, 3. prijem poiljki. .Funkcija nabave je vrlo vana u proizvodnim preduzeima u kojima trokovi Materijala zauzimaju vie od 60% u ukupnome prihodu. Predmet nabave su svi materijalni inputi (materijalni resursi) poduzea. Politika nabave podrazumijeva postavljanje jasnih ciljeva, te utvrivanje metoda, sredstava i postupaka za njihovu realizaciju. Nakon postavljanja jasnih ciljeva, definira se pristup realizacije, tj. koncepciju. . To znai da je neophodno postaviti kriterije ponaanja u nabavnom procesu svih sudionika. Nabavka predstavlja jednu od izvrnih funkcija u poslovnom procesu, i kao takva opstaje i u malom preduzeu. Iz tog razloga svaki vlasnik treba poznavati njene temeljne smjernice kako bi profitabilno upravljao aktivnostima nabavne funkcije. Nabava je podsistav privrednog subjekta, a putem njenih aktivnosti moe se jako puno utjecati na optimalnu kombinaciju trokova i uinaka. Glavne odrednice filozofije nabave (prema Feriaku): Kombiniranje temeljnih odluka u skladu s postavljenim ciljevima mora imati i dugoroni karakter i ponaanje koje, prema Feriaku, obuhvaa jednu filozofiju nabave, ije su glavne odrednice sljedee: postii ekonominost a da se ne zanemari sigurnost odvijanja procesa reprodukcije, uspostaviti trajne partnerske odnose uz potivanje korektnih konkurenskih odnosa kako bi se usuglasili trokovi s kvalitetom, koliinom i rokom isporuke, izbjegavati uvjete egzistencijalne ovisnosti o nekom dobavljau, putevi donoenja odluka moraju biti kratki, koristiti struna i znanstvena dostignua, osoblje se mora stalno educirati i usavravati, osoblje mora biti motivirano.

3. MENADMENT NABAVKE
Poslovni sistemi predstavljaju sloene privredne organizme koji ne mogu opstati bez uspostavljanja poslovnih i drugih odnosa sa okruenjem. Oni su povezani sa okruenjem po pitanju obezbeenja potrebnih materijalnih, finansijskih, informacionih i drugih resursa. Ovi resursi se javljaju kao neophodan input, bez kojog organizacije ne bi mogle da opstanu. Komercijalni menadment je podsistem menadmenta organizacije koji je orijentisan na upravljanje nabavkom, prodajom i skladitenjem, odnosno upravljanjem zaliha sirovina ili gotovim proizvodima, odnosno robom. U modernom menadmentu poslovi i radni zadaci komercijale nisu standardizovani, pa se pojedini poslovi mogu locirati u tehniki menadment (na primer, nabavka sirovina i materijala ili ugovaranje u opti, kadrovski pravni sektor). Ipak, najvei broj poslovnih organizacija je komercijalni menadment komponovao tako da se isti bavi upravljanjem: nabavke snabdevanjem, prodajom i zalihama. Zbog toga e se u daljem razmatranju poi od navedenog dizajna poslovnih i drugih organizacija. Nabavka je ekonomska nunost koja postoji u svakoj organizaciji. Nijedna organizacija (profitna ili neprofitna) ne moe opstati ukoliko ne nabavlja materijalne resurse iz okruenja. Da bi se materijalna dobra i usluge prenele od proizvoaa ili trgovine na veliko do odreenog poslovnog sistema, potrebno je savladati prostor i vreme, ali tu aktivnost treba obaviti po ekonomski najprihvatljivijim uslovima. Materijalna dobra prenose se iz mesta gde ima vika u mesto gde postoji potreba za njima. Pored toga, organizacija ima potrebe za nekim proizvodima i artiklima tokom cele godine, iako je njihova proizvodnja sezonska. Na drugoj strani, postoji sezonska potreba u uslovima kontinuelne proizvodnje. Sve te lokalne, interpersonalne i intertemporalne razlike praene su odreenim poslovima i aktivnostima u vezi sa isporukom, zadravanji ma, putovanjima, dokazivanjem prava svojine i kvalitetom materijalnih resursa, odnosno robe. Shodno navedenom, transfer od prodavca do kupca, kao i brojne aktivnosti treba regulisati odreenim dokumentima (narudbenicama, izjavama o oslobaanju od poreza, atestima sertifikatima, zakljunicama, ugovorima itd.). Skup navedenih i drugih poslova i aktivnosti koji se odnose na snabdevanje organizacija sirovinama, materijalom, opremom, priborom i alatima, odnosno robom (ukoliko je u pitanju trgovinsko preduzee) spada u domen menadmenta nabavke. S obzirom na to da je nabavno trite osnovni ambijent rada menadera nabavki, to e se u osnovnim crtama objasniti karakteristike pojedinih trita nabavki, i to trita robe iroke potronje i industrijskog trita. 3.1. Tehnologija nabavki

Kao to je istaknuto, tehnologija i ponaanje menadmenta nabavke u velikoj meri je uslovljeno vrstama nabavki, ali i brojnim unutranjim i spoljnim faktorima. Ako je organizacija nabavljala robu od odreenog dobavljaa i godinama je zadovoljna takvom nabavkom, ona kupuje od ovog dobavljaa gotovo automatski i poslovi su gotovo

rutinski. Ukoliko je kupac nezadovoljan trenutnim dobavljaem, onda e se i tehnologija odreivanja novog snabdevaa promeniti. Nabavka nove tehnologije, koja ima strateki znaaj, unosi neizvesnost u pogledu izbora snabdevaa, poveava se oseaj nesigurnosti i zabrinutosti. Ova nabavka se tretira kao nabavka novih proizvoda i podrazumeva kompleksno sagledavanje odluke o nabavci i njene tehnologije. Iz ovoga proizilazi da je kljuni elemenat za donoenje odluke o tehnologiji nabavke, pored sloenosti sistema kojim se nabavlja, i ponaanje snabdevaa, to se esto zanemaruje u praktinoj operacionalizaciji nabavki. Imajui u vidu navedeno, nabavka e se realizovati u zavisnosti od toga da li se radi o redovnoj, modifikovanoj ili nabavci novih proizvoda. Kod redovnih nabavki, nabavni menadment, ali i dobavlja, nalazi se u povoljnoj situaciji; kod modifikovanih se radi o sloenijim i duim nabavkama, dok je kod nabavke novih proizvoda problem obezbediti nove informacijea, pa su one najsloenije. Svaka od navedenih nabavki (redovna, modifikovana i nabavka novih proizvoda) ima svoje taktike koje su razliite u zavisnosti od toga da li se radi o aktuelnim ili zastarelim dobavljaima. Bez obzira na razliite probleme i nabavke razliitih proizvoda, nabavni menadment obavlja nabavku po sledeoj globalnoj tehnologiji: planiranje nabavki; izbor dobavljaa; izvrenje nabavki; U nekim delovima ili nivoima organizacije panja se usmerava na planiranje, u drugima na izbor dobavljaa, u treima na jedno i drugo, to znai da tehnologija nabavki nije precizna niti jedinstvena. Svaki menader nabavke treba da pronae onaj nain i tehnologiju nabavki koja mu najvie odgovara i koja je, sa stanovita ekonomije nabavki, najprihvatljivija. a) Planiranje nabavki Planiranje nabavki je uslov uspenosti svake organizacije. Dobro razraeni planovi nabavke esto predstavljaju i odluku o tome: ta, koliko, kada i po kojoj ceni treba nabaviti. U cilju to efikasnijeg definisanja, inicijator nabavke mora precizirati: naziv, crte na kome se iskazuju tehniki zahtevi i karakteristike, identifikacioni podaci (naziv sredstva prema nomenklaturi, katalokom broju, osnovnom broju crtea itd). U definisanju predmeta nabavki moraju se definisati i eventualna ogranienja i vane injenice za isporuenu robu, kao i obaveze isporuioca. Ukoliko je asortiman proizvoda vei i raznovrsniji, utoliko je sloenije organizovati nabavku. Plan nabavki radi organ koji je zaduen za snabdevanje. Plan se radi na osnovu zahteva za nabavku koji menaderu nabavki dostavlja tehniki menader. Zbog niza specifinosti, a u cilju racionalnosti, pri izradi plana nabavki potrebno je da zahtevi budu sastavljani po robnim grupama: (1) za nabavku sirovina i materijala; (2) za nabavku rezervnih delova, sklopova i podsklopova; (3) za nabavku sredstava za rad, maina i ureaja; (4) za nabavku intelektualnih usluga. Zahtev za nabavku je inicijalni dokumenat kojim se definiu potrebe za odreenim proizvodima ili uslugama. Pre izrade plana nabavki potrebno je analizirati i stei uvid u skladita i zalihe koje postoje na odreenim nivoima organizacije. U tome znaajnu pomo moe pruiti materijalno knjigovodstvo i skladina evidencija koja se vodi u svakom magacinu. Uspostavljanje integracionog informacionog sistema i povezivanje svih mesta potronje sa centralnom memorijom moe omoguiti kvalitetno planiranje, odnosno onemoguiti nabavku onih proizvoda kojih ima u skladitima. Praksa pokazuje da u 9

izradi plana nabavke treba da uestvuju strunjaci iz oblasti nabavke, tehnolozi ili tehnika lica i strunjaci iz oblasti finansija. Uee komercijalista, odnosno nabavljaa u koncipiranju plana nabavki je logino, jer su oni nosioci planiranja nabavki i struna lica za obavljanje tog posla pod najpovoljnijim uslovima. Uee tehnikog lica ili tehnologa je potrebno radi pruanje podataka o vrstama, tipovima, kvalitetu, eventualnim supstitutima i drugim tehnikim podacima koji prate svaku nabavku. Ekspert iz oblasti ekonomije, odnosno finansija je neophodan, kako bi planirana nabavka bila uspeno realizovana. To znai da plan nabavki i finansijski plan treba da budu usklaeni, odnosno da se plan nabavki bazira na odobrenom finansijskom planu. Zajedniki rad navedenih lica u nabavkama ima vee sinergetsko dejstvo, od pojedinanih, odnosno parcijalnih radova. Osnovni instrument planiranja nabavki je plan nabavki. On precizira: ta, koliko, kada, od koga i po kojoj ceni treba nabavljati. Obino se radi plan za period od jedne godine. Njegova struktura moe biti razliita. Planovi nabavki se mogu raditi po vrstama materijala, po nosiocima proizvodnje ili pruanja usluga (pogonima, prodajnim objektima, itd), po poreklu materijala koji treba nabavljati (sa domaeg ili stranog trita) itd. Iz ukupnog godinjeg plana nabavki mogu se raditi izvodi planova, koji se dostavljaju nosiocima nabavki.

b) Izbor dobavljaa Svaki menader nabavki nakon definisanja plana nabavki mora izvriti izbor dobavljaa. Izbor dobavljaa e dobrim delom biti uslovljen time da li se potencijalni dobavlja nalazi na domaem ili spoljnom tritu, da li se potencijalni isporuilac nalazi u statusu monopoliste itd. Analiza domaih isporuilaca je relativno jednostavna, jer se relevantne informacije mogu bre dobiti, mada e i to zavisiti od sloenosti sredstava koja se nabavljaju. U sluaju da se javi potreba za analizom dobavljaa iz inostranstva, tada se koriste ovlaene i za to registrovane spoljnotrgovinske organizacije koje su osposobljene za trgovinu sa odreenim vrstama proizvoda (uvoz mesa, itarica, mleka, materijala za proizvodnju ambalae itd). Za usluge pruanja pomoi oko izbora dobavljaa spoljnotrgovinske organizacije naplauju odreenu proviziju i trokove komuniciranja sa stranim komitentom. Praksa pokazuje da se u izboru snabdevaa dobavljaa mogu koristiti razliiti naini: poseta isporuioca, sticanje uvida u njegov rejting na odreenom trinom segmentu, uvid u njegove knjigovodstvene iskaze, odnosno izvetaje (bilans stanja, bilans uspeha, rezultate i dr.), dobijanje korisnih informacija od drugih kupaca, informacije od banaka i drugih privrednih finansijskih institucija, ocena na osnovu odgovarajueg upitnika, ocenjivanje kroz sistem kvaliteta (uvoenjem standarda ISO 9000 itd.). Deming u vezi toga daje praktian savet za izbor dobavljaa: Napustite pravilo kupovine po nioj ceni. Radije idite na to da se smanje ukupni trokovi. Svedite na minimum broj snabdevaa po artiklu, uspostavljajui na dui rok veze poverenja i lojalnosti. Pri izboru dobavljaa prednost treba dati pouzdanim i solidnim dobavljaima. Pouzdan je onaj dobavlja koji potuje dogovorene uslove kupoprodaje (po mestu, vremenu i dinamici) i koji ugovorne obaveze izvrava savesno. Nabavna filozofija se mora zasnivati na snabdevanju iz to bliih izvora. Time se smanjuju trokovi dopreme, ali i zaliha. Ovaj parametar poslovanja se mora razmatrati u paketu sa drugim faktorima. U izboru dobavljaa treba prednost dati onim liferantima koji su 10

u stanju da robni promet realizuju kao promet kompletnih proizvoda, odnosno komponenata, podsistema, rezervnih delova, sirovina, poluproizvoda, kao i da realizuju obuku, odravanje, isporuku tehnike doku mentacije. Parcijalne nabavke su, po pravilu, neefikasne, ali one negativno utiu i na ekonomiju poslovanja. Pre konanog izbora dobavljaa, korisno je da nabavni organi obiu potencijalne snabdevae liferante i upoznaju se ne samo sa postojeim stanjem ve i sa filozofijom njihovog poslovanja. Ovo treba posebno praktikovati u uslovima kada postoji veliki broj komerca, koji se esto bave preprodajom, i to robe sumnjivog kvaliteta. Obilazak je naroito vaan za obezbeenje stalnosti i kvaliteta u snabdevanju. Nabavni organi moraju permanentno odravati dobre poslovne odnose sa dobavljaima. spostavljanje dobrih poslovnih odnosa podrazumeva da kupac uvaava tekoe sa kojima se dobavlja sree u svom radu. On esto prua tehniku pomo za prevazilaenje tekoa, to uvruje meusobno poverenje. U razvijenim organizacijama prisutna je praksa da se organi nabavne slube ili njeni pojedini eksperti (tehnolozi) upuuju kod dobavljaa, proizvoaa radi pruanja pomoi oko proizvodnje, dizajna proizvoda, te otklanjanja odreenih slabosti ili poboljanja odreenih performansi. Nabavni menadment treba da izbegava odreene radnje koje stvaraju probleme kod snabdevaa, odnosno dobavljaa: (1) dostavljanje brzih i hitnih zahteva za isporuku robe; (2) storniranje naruene robe ili promenu specifikacija; (3) ispostavljanje zahteva koje dobavljai ne mogu da realizuju na odgovarajui nain. Zahvaljujui dobrim poslovnim odnosima, u velikim poslovnim sistemima sarauje se po nekoliko desetina godina. Ovi sistemi ne smatraju da su meusobno suprotstavljene strane, ve da se nalaze na istom poslu. U savremenom nabavnom poslovanju odnosi rivalstva zamenjeni su odnosima saradnje, tj. kolaboracije. To zahteva formiranje jedinstvenih, umesto parcijalnih, ciljeva u reprodukcionom lancu, to poveava kvalitet ekonomije. U izboru dobavljaa mogua su dva pristupa: (1) trini pristup i (2) kolaborativni pristup. Trini pristup polazi od parcijalnih interesa kupca i prodavca. Kupac je zainteresovan za to da nabavi robu pod to povoljnijim uslovima, tj. po nioj ceni i uz to nie trokove nabavke. Prodavac, tj. dobavlja nastoji da njegov prihod po osnovu prodaje bude to vei, odnosno da ostvari to vei profit. Trini pristup svodi se na sintagmu minimaksa. Ono to kupac dobija, to prodavac gubi. Interesi su ne samo parcijalni ve i antagonistiki. Suprotnost interesa ne smanjuje ukupne trokove u kupoprodajnoj transakciji, ve ih po pravilu poveava, iako je mogue da trokovi nabavke budu minimizirani. Kolaborativni pristup (lat. collaboratio) jeste zajedniko (partnersko) privreivanje. Ovaj pristup polazi od izbora optimalnih dobavljaa sa kojima se uspostavljaju harmonini odnosi, a eliminiu elementi antagonizma i suprotnosti. U ovom pristupu akcenat se stavlja na princip saradnje, meusobno ispomaganje i razumevanje. Zahvaljujui harmoniji, kolaborativni pristup sniava ukupne trokove u reprodukcionom lancu, a ne samo trokove nabavke. Savremeni menadment nabavke u izboru dobavljaa daje prednost kolaborativnom pristupu. U vezi s tim, generalni direktor Sileksa iz Kratova je, sa pravom, konstatovao: Biznis i nabavka ne smeju biti jednostrani. Oni moraju biti dugoroni. Mi sa nekim firmama radimo i po trideset godina. To je treina veka. Da se to odri, ovek mora biti poten. To mora biti obostrano. Sve drugo je ad hok posao. c) Izvrenje nabavki 11

U svakodnevnoj praksi organizacije pojavljuju se brojne dileme iz oblasti organizacije nabavnog poslovanja, odnosno naina izvrenja nabavki. Bez obzira na kompleks problema i dilema u vezi sa izvrenjem nabavki, dve dileme zasluuju posebnu panju, i to: da li organizacija treba da nabavlja robu direktno od proizvoaa ili trgovine na veliko kao posrednika; da li nabavku treba vriti centralizovano ili decentralizovano. 3.2. Dilema nabavke direktna ili indirektna nabavka

Direktna nabavka. Pod direktnom nabavkom podrazumevamo sueljavanje kupca i prodavca bez posrednika, odnosno u direktnim kontaktima. U ovom nainu nabavki menadment stupa u direktan kontakt sa proizvoaima odreenih roba, od svakog proizvoaa nabavlja ono to proizvodi, vri prevoz nabavljene robe, skladiti je i svakom od njih isplauje fakture, kako je prikazano na sledeoj shemi: Iz prethodne sheme moe se videti da direktna nabavka ne odgovara ni proizvoaima, a ni kupcima. Za proizvoaa je to loe reenje, jer brojnim kupcima isporuuje robu u malim koliinama. Sa njima odrava poslovne odnose, fakturie, vri evidentiranje potraivanja i obaveza itd. Male isporuke esto su praene istim fiksnim trokovima kao i velike isporuke, to ne ide u prilog proizvoaima, odnosno isplativosti malih isporuka. Male nabavke nisu isplative ni za nabavnu organizaciju, odnosno njihove podsisteme. Ukoliko su nabavke manje, one su ee, to poveava transportne trokove, a time poskupljuje i samu nabavku. Kada u odreenom vremenskom periodu sabere sve transportne trokove i vreme koje su nabavljai utroili odlaskom kod proizvoaa radi kompletiranja svega onog to je potrebno, trokovi se drastino poveavaju, a time se smanjuje i ekonomija nabavki. Direktna nabavka se, po pravilu, obavlja kod nabavke sredstava za rad, opreme, reprodukcionog materijala itd. Ovde je svako posredovanje suvino, jer proizvoa, odnosno prodavac ne zavrava svoje poslove isporukom opreme i maina, ve se prodaja nastavlja i u obuci, odravanju, servisiranju maina itd. to se tie nabavki repromaterijala, moe se konstatovati da je opravdanije vriti direktnu nabavku, odnosno nabavku od proizvoaa, ali tu moe biti izuzetka, s obzirom na koliinu materijala koja se nabavlja. Posredna nabavka je nastala iz nude, odnosno iz ekonomske realnosti. Nastala je onog trenutka kada je trgovina shvaena kao korisna delatnost. Proizvoaima je trgovina koristila u tome to su mogli da se posvete proizvodnji kao osnovnoj delatnosti, a da prometnu sferu povere trgovini, potroaima i velikim kupcima. Njima je trgovina koristila u tome to su mogli da kompletiraju svoj asortiman na jednom mestu, i to jednom nabavkom, odnosno jednim odlaskom. Posredna nabavka otklanja slabosti direktne nabavke, koje se, pre svega ogledaju u znatno veim nabavnim trokovima, koji su rezultat kupovine u manjim koliinama i od brojnih specijalizovanih i prostorno disperzovanih proizvoaa. Posredna nabavka podrazumeva unoenje jedne karike posrednika izmeu proizvoaa i krupnih potroaa (kupaca) i koja omoguava da se na jednom mestu kompletira sav asortiman koji treba organizaciji. Ukljuivanje posrednika u prometni proces u savremenom robnom prometu najefikasnije se ostvaruje putem trgovine na veliko, odnosno angrodetaljistike organizacije, to se moe videti iz sledee sheme: 12

Kao to se vidi iz prethodne sheme, proizvoai su orijentisani na trgovinu na veliko, kao posrednika u kanalima distribucije. Koristi od ovakvog usmerenja su obostrane, kako za proizvoaa, tako i za organizaciju kupca. Za proizvoaa je dobro to to je orijentisan samo na jednog kupca (trgovinu na veliko), kome prodaje vee koliine raznovrsne robe. Za nabavnu organizaciju korisno je to to moe jednom nabavkom i na jednom mestu da kompletira svoje potrebe ili prometni asortiman. Pored navedenog, rea kupovina, sa veim koliinama poboljava ekonomiju nabavki (smanjuju se transportni trokovi, trokovi nabavljaa, administracije itd.). Praksa pokazuje da posredna nabavka, po pravilu, smanjuje zalihe, jer su u mogunosti da se snabdevaju iz bliih izvora i u koliinama koje ne dovode do prenaglaenih zaliha. Posredna nabavka je posebno znaajna kod nabavke robe iroke potronje i u sredinama gde dominiraju trgovinske marke, odnosno gde trgovac vri zakup proizvodnih kapaciteta sa ciljem da proizvoa proizvodi ono to mu trgovac naloi. Praksa pokazuje da su proizvodi sa trgovinskom markom jeftiniji i do 15% od istih proizvoda sa proizvodnom markom. Iz navedenog proizilazi da se pri donoenju odluke o posrednoj ili neposrednoj nabavci mora traiti ekonomska raunica, za svaki konkretan sluaj. Svako fetiiziranje direktne ili indirektne nabavke moe biti fatalno za ekonomiju poslovanja organizacije.

4. NOVI IZAZOVI U NABAVCI

13

Upravljanje nabavkom u velikoj meri zavisi od upravljanja kompanijom u celini. Taj zakljuak proizilazi iz nesporne injenice da je nabavna funkcija deo svake organizacije i da, po kibernetskim pravilima, deo uvek nosi karakteristike celine. Promene u organizacionoj tehnikotehnolokoj sferi organizacije neminovno se odraavaju i na sferu nabavke. U modernom nabavnom menadmentu nabavni sektori nalaze se pred posebnim izazovima: Promenljivost potreba. U sadanjem, a naroito u buduem periodu treba oekivati veliku promenljivost u potrebama savremenih organizacija. Brzina promena dovodi do to kraeg ivotnog veka opreme, proizvoda itd. Organi nabavki moraju biti spremni na to da prihvate promenljivost dizajnaorganizacije i da nastoje da udovolje njenim zahtevima. Pored toga, promene e biti sve bre i bre, to e traiti sposobnost brze dijagnoze problema i pronalaenje odreenihi efikasnih terapija, odnosno lekova. Proizvodnja po narudbi. Ova injenica je ve postala realnost savremenog sveta. U razvijenim korporacijama proizvodnja poinje nakon naruivanja proizvoda. Nabavni menadment mora u najkraem vremenu da narui potrebne resurse i da ih to pre stavi na raspolaganje, tj. na proizvodnu liniju u odgovarajuem pogonu. Visok kvalitet. Najvei broj proizvoda na svetskom tritu nosi vrhunski kvalitet. To namee potrebu standardno visokog nivoa kvaliteta u svim situacijama. Variranje kvaliteta proizvoda zbog loih ulaznih komponenti je opasno za funkcionisanje organizacije. Proizvodnja sve vie ustupa mesto uslugama. Postindustrijsko drutvo e sve manje biti orijentisano na proizvodnju, a sve vie na usluge. Nabavni menadment e se vie orijentisati na tzv. sekundarni i tercijalni sektor, to e u osnovi zahtevati ne samo drugaiji kvalitet ve i tehniku nabavke. Nabavka znanja, ideja i informacija je budunost nabavnih menadera. Pamet, odnosno znanje e se sve vie ceniti i postajati predmet nabavki. Ova roba se razlikuje od svih drugih, jer su njeni resursi neogranieni; to se vie eksploatie, sve se vie reprodukuje i, to je vie u nekom sistemu ima, sve jemanja mogunost da neznanje ugrozi znanje. Menadment nabavki e u buduoj postindustrijskoj eri biti na ispitu i po brojnim drugim pitanjima. to se promene budu bre deavale, to e nastajati ne samo vei ve i sloeniji problemi, koji se moraju i bre reavati.

5. NAVAVKA KAO IZLAZ IZ KRIZE

14

Takozvana strateka nabavka je postala centralna funkcija ostvarivanja veih uteda u organizacijama. Svaki evro utede prilikom nabavke vodi do jo jednog evra u krajnjem rezultatu. Osamdesetih godina prolog veka, trokovi nabavke u preduzeima su predstavljali 40% ukupnih trokova, dok danas predstavljaju skoro 60%. Firma moe optimizirati oko 70% svojih trokova nabavke uz potencijal utede od 8 do12%.Sveukupno, proseno preduzee ima mogunost da povea svoj EBIT i do 4%. Nabavka je od periferne funkcije koja je obuhvatala naruivanje evoluirala u kompleksnu operaciju od sutinskog stratekog znaaja za preduzee. Proces nabavke je postao viestran tokom godina, zadovoljavajui strateke i budue ciljeve, ne sluei samo onim taktikim. Takozvana strateka nabavka je postala centralna funkcija ostvarivanja veih uteda u organizacijama. Svaki evro utede prilikom nabavke vodi do jo jednog evra u krajnjem rezultatu poslovanja. Trendovi globalne ekonomije, posebno u kontekstu trenutne finansijske krize, su u znatnoj meri uticali na nain poslovanja. Jedan od takvih trendova je da se smanjenje trokova smatra sve vie strategijom od kljunog znaaja za veinu preduzea, dok se vraanje praksama nabavke smatra brzim i obeavajuim dobitkom. Danas u Srbiji postoji mnotvo preduzea koja tee unapreivanju svojih praksi nabavke ja bi postale fleksibilnije, konkurentnije i profitabilnije. Mnoge dugotrajne veze sa dobavljaima se preispituju i prouavaju da bi se steklo uverenje da su odnosi transparentni i da rezultiraju konkurentnom prednou. Preduzea u Srbiji koja tee optimizaciji svojih strategija nabavke mogu koristiti dokazanu metodu strateke nabavke koja se zasniva na pristupu sedam koraka". Ovaj metod u znaajnoj meri pozitivno utie na organizacije koje ga koriste. Zapoinje poreenjem trokova po nabavnim grupama da bi se bolje razumelo ta preduzea kupuju i od koga. Preduzea treba da identifikuju najprikladnije strategije nabavke u odnosu na svoj konkretni profil nabavke. Nakon procenjivanja i odabiranja odgovarajue strategije nabavke, identifikuje se portfolio dobavljaa koji ispunjava zahteve nabavke preduzea. Zatim, preduzea biraju najbolji nain primene i pregovaraju sa dobavljaima da bi postigli najbolju ponudu. Podjednako vano je osigurati operativnu integraciju sa odabranim dobavljaima. Na kraju, preduzea e stalno pratiti i porediti trita dobavljaa da bi se uverili da su strategije nabavke efikasne na dugoronom planu. Metodologija nabavke u sedam koraka" je donela odline rezultate u vie od 1,000 projekata nabavki vrednosti nekoliko stotina milijardi dolara. Kljuni faktor uspeha je razvijanje strategije nabavke, kako je definisano u koraku 2 metodologije sedam koraka" koja je gore pomenuta. Ova strategija je osnova za ostatak procesa i preduzea moraju biti paljiva prilikom odabira-nja one koje odgovara njihovim potrebama. Sledee 4 strategije nabavke se smatraju najboljim: 1) Uticaj konkurencije meu dobavljaima Najpoznatija i najrasprostranjenija strategija nabavke je uporeivanje dobavljaa po njihim cenama. Ova strategija je posebno popularna u okruenjima gde je mo preduzea koja kupuju visoka. Najee metode uporeivanja koje preduzea koriste su: tender, uporeivanje globalnih trita dobavljaa, pregled cena dobavIjaa i nametanje ciljnih cena. Generalno, najvei broj preduzea preteno koristi prva dva naina uporeivanja, pre nego potonja dva. 2) Traenje zajednike prednosti kod dobavljaa Na tritu gde su jednake snage kupaca i dobavljaa, strategija uporeivanja konkurentnosti dobavljaa nije dovoljna za smanjenje trokova i postizanje cene. U takvoj situaciji, preduzea treba da formiraju zajednika profitabilna partnerstva, integriu proces planiranja i sarauju po pitanju upravljanja 15

celokupnim lancem vrednosti. Strane treba da zajedniki rade u pravcu optimizacije trokova i usaglaavanja podele dobrobiti od ovog stratekog saveza. 3) Promena prirode potranje Na monopolistikim tritima, gde je kupovna mo niska a snaga dobavljaa visoka, preduzea treba da pronau naine da promene prirodu potranje. U takvim trinim uslovima, posebno za sektore visoke tehnologije i istraivanja i razvoja, dobavljai postaju neophodni a preduzea mogu postati zavisna od tih dobavljaa ako odaberu da ne uloe vreme i sredstva koja su potrebna sa prelazak na novog dobavljaa. Ideja je da na takvom tritu treba promeniti prirodu potranje preispitivanjem elemenata tehnikih sistema kao i traenjem alternativa. Najea sredstva koja se koriste su razvijanje novih specifikacija komponenti, traenje podataka, razvijanje novih tehnikih opcija kao i upravljanje rizicima. 4) Upravljanje potronjom Na tritima gde su potranja i nabavka niske, od kljunog su znaaja potpuno razumevanje kao i upravljanje sveukupnom potronjom preduzea.

PRIMJER NABAVKE DUBROVAKI PODRUMI d.d.

16

Znaenje nabave za poslovanje vinarije izrazito je veliko jer vrijednost kupljenog groa i ostalih materijala potrebnih za proizvodnju penje se oko 50% od vrijednosti ukupne godinje proizvodnje. Iz ega se moe lako uoiti da trokovi sirovina i materijala ine najvei dio ukupnih trokova poslovanja, a u krajnjoj liniji i visina dohotka u znatnoj mjeri ovisi o uspjehu koji je postignut u nabavi. Nabava, na prvi pogled, nije izrazit oblik industrijske aktivnosti kao to je npr. prodaja ili proizvodnja i zbog toga ta aktivnost nije uvijek najpravilnije ocjenjena i tretirana. ako je nabava dobro organizirana, a nabavna se politika vodi uspjeno i s odgovornou, poduzee radi mnogo mirnije, s vie sistematinosti i poslovnosti, dok u suprotnom ako se funkcija nabave zanemari ili obavlja neracionalno, moe dovesti do zakanjenja ili obustave proizvodnje, a to moe dovesti do otkaza narudbi. Iz navedenog je lako uoljivo da je nabava neto vie od pomone djelatnosti, to je uz proizvodnju i prodaju funkcija prvog reda. Nabava je temeljna funkcija unutar poduzea to dokazuje injenica da na osnovi nje poduzee prvi put dolazi u vezu s tritem. Nabavna sluba je ono mjesto u organizaciji koje prvo dolazi u dodir s novim idejama i novim proizvodima, ona ima najui kontakt s dobavljaima, poznaje njihove sposobnosti i granice, njihove prednosti i nedostatke. Proces nabave u Dubrovakim podrumimad.d. Najvaniji segment funkcije nabave je nabava groa. Naime o adekvatnom odabiru groa od kojeg e se vino proizvoditi ovise i okus i boja i kvaliteta samog vina. Bitno je naglasiti da se nabava groa provodi kroz deveti i deseti mjesec. Sorte vina se nabavljaju po redoslijedu kako se i beru (po istom redoslijedu se i proizvode): vranac, merlot, bijele sorte od kojih se odvaja maratina, pa crne sorte- odvajaju se plavac i kadarun a ostalo ide za stolna vina, te kabernet. Groe se u gajbama dovozi kamionima, te se doprema na otkupnu, takozvanu stonu vagu - to je velika vaga na koju stane cijeli kamion s groem, nakon toga se istovari groe, kamion opet stane na vagu pa se izrauna teina groa kao razlika. Kontrola kvalitete se provodi prilikom primanja groa na nain da se mjeri slador te se prema tome plaa groe. Zatim se groe istrese u prijemnu ahtu koji je ujedno i stroj za gnjeenje groa i stroj za odvajanje peteljka nakon ega direktno kree u proizvodnju. Poduzee Dubrovaki podrumi nabavu groa provode direktno od kooperanata, te posredno preko Poljoprometa. Premda je groe osnovni resurs koji poduzee nabavlja, uz njega jo nabavlja i razni repromaterijal kao to su: - boce (Vetropack- proizvoa boca) - kartoni i poklon kutije (Model pakiranje) - etikete (Etikgraf) - reklamne vreice-jutene i od botane (Puzle) - pvc kapice s markicom zavoda za vinarstvo (Bumbar) - epovi (Pluto) - beg-in-boks (iz Italije). Naravno nabavlja se i razni uredski materijal, higijenska sredstva itd. Nabavljaju se i filter ploe i drugi potrebni dijelovi za strojeve. Za vinograde se nabavlja gnojivo i zatitna 17

sredstva, te lozini cjepovi, sadnice za vlastiti vinograd i za kooperante da bi poboljali kvalitetu groa u Konavlima. Zadaci nabavne slube Njezin osnovni zadatak je osigura nesmetanu i kontinuiranu proizvodnju vina, tako da pravodobno i ekonomino nabavi potrebno groe i ostale sirovine i materijale, koji su potrebni za proizvodnju i pakiranje vina, te funkcioniranje cjelokupnog poslovanja vinarije. Zadaci nabavne slube nisu nimalo laki, jer njihovo izvrenje ne ovisi samo o internim mogunostima vinarije, niti osoblju zaposlenom u nabavnoj slubi, ve i o nizu vanjskih okolnosti, u prvom redu o trinim uvjetima. Na tritu se situacija jako brzo mijenja, tako da odreena rjeenja koja danas izgledaju optimalna, sutra mogu biti nepovoljna pod djelovanjem trinih faktora. Stoga je jedan od prvih specifinih zadataka nabavne slube prvenstveno dobro poznavanje trita i njegovih tendencija, to se postie stalnim i sistematskim istraivanjem. Ostali bitni zadaci nabavne slube u njihovoj vinariji su: primanje materijala, evidencija zaliha, planiranje nabave, ugovaranje, kontrola rokova, kontrola faktura i dr. Istraivanje nabavnog trita s obzirom na metodoloka naela , tehniku i znaenje ima mnogo slinosti s istraivanjem prodajnog trita, jer istrauje priblino iste fenomene. Razlika je u tome to se istraivanjem prodajnog trita istrauje vlastito trite, dok se kod istraivanja prodajnog trita ispituju vlastite potrebe odgovarajuih vrsta i kvaliteta groa kao sirovina i materijala koji su neophodni za proizvodnju. Daljnji vaan zadatak nabavne slube Dubrovakih podruma je ispitivanje i eventualno usklaivanje zahtjeva za nabavku potrebnih resursa. Nakon pomnog ispitivanja zahtjeva za nabavu i njihove obrade, kao i na osnovi potreba sorta i kvalitete groa, zapoinje izrada operativnog plana nabavke groa. Ispitivanje ponuda vjerojatno je najvaniji zadatak nabave, pa je potrebno da mu se pokloni najvea panja, jer svima je poznato da svaki ponua nastoji svoju ponudu prikazati kao najpovoljniju. Ispitivanja se stoga moraju odnositi na kompletnu ponudu odnosno na sve njezine elemente od cijene, rokova isporuke, uvjeta plaanja, trokova transporta, kvalitete i sl. U Dubovakim podrumima takoer veliku ulogu pri izboru dobavljaa ima uspjeno zajedniko poslovanje iz prolosti koje im ulijeva povjerenje u odreenog dobavljaa. Kontrola rokova isporuke vano je podruje djelovanja nabavne slube, jer zakanjenje u isporukama mogu ometati normalan tok proizvodnog procesa. To bi se onda reflektiralo u velikim gubicima koji ne bi mogli biti pokriveni penalima i drugim odtetama koje bi im bio duan isplatiti isporuitelj u sluaju zakanjenja. Zato nabavna sluba poduzea mora biti sposobna da na vrijeme intervenira kako bi se izbjegla i uklonila zakanjenja. Drugi kontrolni zadatak nabavne slube je primitak nabavke prilikom ega se obavlja kvantitativna, kvalitativna i raunska kontrola nabavke. Dokument kojim se evidentira primitak nabave je primka za robu, a primjer takvog dokumenta se nalazi u prilozima. Oblik organizacije nabavne slube u Dubrovakim podrumima je centralizirani, a bazira se na osnovnim zadacima nabavne slube i prilagoen je konkretnoj situaciji. Organizacija nabavne funkcije unutar poduzea Dubrovaki podrumi d.d. je prikazana shemom 2 koja slijedi: 18

NABAVNA FUNKCIJA

PRIPREMA NABAVE

NABAVA U ZEMLJI I INOZEMSTVU

PRIMANJE MATERIJALA

SKLADITE

ISTRAIVANJE TRITA

PRIKUPLJANJE PONUDA

KVANTITATIVNO PRIMANJE

SKLADITE MATERIJALA

PLANIRANJE

UGOVARANJE

KONTROLA KVALITETE

SKLADITE POLUPROIZVODA

ISPITIVANJE ZAHTJEVA

KONTROLA FAKTURA

AMBALAA

SKLADITE GOTOVIH PROIZVODA

NABAVNA STATISTIKA

DOPREMA

Shema : Organizacija nabavne funkcije2

Strategija kontrole trokova Nabavna sluba unutar poduzea provodi strategiju kontrole trokova te nastoji nabaviti materijal uz povoljnije cijene, to se neposredno reflektira u snienje trokova proizvodnje. To ipak ne znai da se pri nabavljanju vodi briga samo o cijeni, a da se drugi faktori zapostavljaju. Naime, utede postignute na cijeni mogu se pretvoriti u tete ako groe ne odgovara klasom i kvalitetom koja je potrebna, ili npr. ako boce nisu zadovoljavajuih dimenzija, boje, materijala i sl. Zbog toga nabava, osim cijena uzima u obzir i neke druge faktore - kvalitetu i kvantitetu materijala, rokove isporuke itd. Pri tome je potrebno napomenuti da Dubrovaki podrumi d.d. ne mogu znaajno utjecati na kontrolu trokova i kvalitete nabavljenih materijala s obzirom na nepostojanje konkurencije meu nekim proizvoaima repromaterijala osobito zbog geografskog poloaja vinarije. Naime sjedite, skladite, vinogradi kao i cjelokupni proizvodni pogon se nalazi u okolici Dubrovnika gdje dominiraju turistika i ugostiteljska djelatnost, dok je proizvodna djelatnost nedovoljno zastupljena. Rad i organizacija skladita Unutar poduzea Dubrovaki podrumi d.d. se razlikuju tri vrste skladita i to: skladite repromaterijala na kojem poduzee dri komercijalno-tehniki optimalne koliine koje omoguuju nesmetan tok proizvodnje,
2

Izvor: prema podacima o organizaciji poslovanja poduzea Dubrovaki podrumi d.d. 19

 skladite poluproizvoda koje tehniki gledano nije skladite nego se zapravo odnosi na uvanje vina u cisternama i bavama, a pod tim nazivom se evidentira unutar softvera Holos kako bi se u svakom trenutku mogla pratiti preostala koliina pojedinog vina i skladite gotovih proizvoda u kojemu se uvaju gotovi proizvodi odnosno vina u svim ambalaama koje poduzee koristi za prodaju svojih proizvoda te iz kojega proizvodi direktno idu kupcima. U poduzeu je skladite organizirano unutar nabavne slube, te se na taj nain uspostavlja optimalno rjeenje upravljanja repromaterijalima od odreivanja i naruivanja materijala, preko preuzimanja, transporta i skladitenja, do koritenja u proizvodnom procesu, kao i upravljanje poluproizvodima i gotovim proizvodima. Voenje evidencije o zalihama i briga o ambalai, njezinu vraanju dobavljaima i briga o ekonominijem utroku otpadaka, spadaju u vane zadatke nabavne slube. No, i uvanje robe je vaan zadatak, vezan za eventualne gubitke i tete ako se materijal loe uva i ako se njime loe manipulira. Osobito je vano uvanje i briga o poluproizvedenom vinu koji se uva u bavama, jer se radi o nainu proizvodnje vrhunskih skupih vina kod kojih je veoma vana kvaliteta koja se postie upravo nainom uvanja. Funkciju uvanja vina se najveim dijelom obavlja u sklopu proizvodne funkcije s obzirom da se radi o nainu proizvodnje a odleavanje vina u bavama spada pod jednu od faza proizvodnje. to se tie zaliha repromaterijala skladite poduzea provodi politiku minimalnih zaliha, pod uvjetom da u ni jednom momentu ne smiju ugroziti odvijanje proizvodnje, a o ostvarenju toga brine sluba skladita koja uz pomo raunalno podranog informacijskog sustava, kojeg poduzee u svom poslovanju svakodnevno koristi, uvijek ima uvid u stanje skladita ime se postie pravovremena signalizacija za obnavljanje narudbi. Dokument primka kojom se evidentira primitak repromaterijala je priloen na str. 77. Jedan od instaliranih softvera za podrku poslovanju, koji predstavlja dio informacijskog sustava poduzea, je Holos 3.0 OS- TSuS - verzija: 3.624 - 20070718, program koji prati i vodi rauna o vremenu isporuke naruene robe, te sadri datoteke dobavljaa. Tako se npr. unutar navedenog softvera konstantno puni baza podataka, pa se tako za svaki artikal evidentirala i receptura. Receptura svakog artikla je unesena u bazu podataka, a na njoj se nalaze podaci o potrebnim koliinama repromaterijalima za svako vino koje poduzee proizvodi (vino, boca, ep, etiketa, pvc kapica sa markicom, ambalaa... ). Kada poduzee donese odluku o punjenju boca izdaje nalog za proizvodnju kojim se automatski materijali i poluproizvodi, odnosno vino u cisternama i bavama, evidentiraju kao izlaz iz skladita repromaterijala i skladita poluproizvoda u skladite gotovih proizvoda. U prilozima su priloen primjerak radnog naloga za proizvodnju, kao i meuskladinice -izlaz iz skladita repromaterijala i ulaz u skladite gotovih proizvoda. Na taj nain Dubrovaki podrumi u svakom trenutku, bez uestale inventure ime se ujedno smanjuje i troak radnog vremena zaposlenih, zna stanje zaliha na svakom skladitu te moe bolje planirati nabavu. Evidencija skladita nakon prodaje vina kupcima je takoer olakano koritenjem navedenog softvera. Naime prilikom prodaje se ispisuje otpremnica koja se nalazi unutar softvera pod aplikacijom dokumenti. Otpremnica je dokument kojim se evidentira izlaz robe 20

iz skladita gotovih proizvoda prema kupcu nakon ega softver iskazuje novonastalo stanje skladita gotovih proizvoda. Primjer ovog dokumenta je priloen.

ZAKLJUAK
Nabavka je bitan elemenat menadment procesa svake kompanije. Kroz nabavnu funkciju troi se veliki deo budeta poslovnog sistema. Menadment nabavki ima veliku odgovornost jer treba da obezbedi permanentno delatnost organizacije, ali uz optimalno 21

troenje finansijskih sredstava za nabavku potrebnih resursa. Od naina na koji nabavna sluba obezbedi navedene ciljeve u velikoj meri zavisi i efikasnost, odnosno efektivnost funkcionisanja organizacije u celini i njenih podsistema. Skupe nabavke su velika opasnost za svaku organizaciju, jer poveavaju trokove. Da bi nabavka bila uspena, potrebno je da nabavni menadment upozna opte i posebne karakteristike trita na kojima se novac pretvara u potrebne materijalne resurse. Nabavka je posao koji zahteva profesionalnost, zbog toga to ima svoju tehnologiju i zakonitosti u radu. Iako tehnologije i tehnike nisu univerzalne, najvei broj nabavnih menadera se orijentie na tehnologiju koja je data u prethodnom tekstu. U praksi menadmenta pojavljuju se odreene dileme kada je u pitanju nain nabavke odreenih materijalnih dobara. Dileme treba reavati sa stanovita pravovremenosti i brzine, ali i ekonomije nabavki, pri emu se treba uvaavati i prednosti i nedostatke koji su dati u ovoj analizi. Ekonomska raunica mora biti najznaajniji elemenat u donoenju odluke o nabavkama. Poznavanje kriterijuma (cene, kvaliteta, pouzdanosti itd.) i pravila uspenih nabavki esto je uslov za to da se one ekonomino i realizuju. Pravila treba shvatiti kao principe, koji se moraju poznavati i bez kojih nijedan nabavni organ ne moe biti uspean. Pravila su univerzalna i mogu se primeniti i u nabavkama drugih organizacija, to poveava njihovu upotrebnu vrednost. Budunost e opredeliti i novi dizajn organizacije. To e nametnuti nove zadatke nabavnog menadmenta: promenljivost, brzinu, korienje elektronske trgovine (interneta) itd. Sve to e zahtevati i sasvim drugaiji profil strunjaka za nabavku. Na kraju bi jo samo afirmirala hipotezu datu u uvodu rada.

LITERATURA
1. Z. Segetlija, Trgovinsko poslovanje, Ekonomski fakultet u Osijeku, Osijek, 2006.

22

2. V. Sria , A. Kliment, B. Kneevi, Uredsko poslovanje, Strategija i koncepti automatizacije ureda, Sinergija, Zagreb, 2003. 3. Bri-Stipevi, V. i Hrukar, N., Trgovako poslovanje 3, kolska knjiga, Zagreb 4. http://www.oracle.com/hr/solutions/midsize/business-solutions/index.html, 18.05.2011. 5. http://web.efzg.hr/dok/INF/bpm/BPM-nabava%20materijala.pdf , 18.05.2011. 6. http://www.efst.hr/nastava/128/, 18.05.2011. 7. Web stranica: http://www.point.hr/ 20.05.2011. 8. Web stranica: www.vibilia.co.yu / 20.05.2011.

23