2. ВЕЛИКА СЕОБА НАРОДА
Хуни и Германи
Идући на запад, Хуни (монголско турско племе) су 375
године прошли између планине Урал и Касписког језера тај
пролаз назван је“врата народа” ( равница )
• У исто време крећу из северне Европе на исток германска
племена Источни Западни Готи ( Осроготи и Визиготи )
• Визиготи се настањују на ушћу Дунава, а Остроготи – од
доњег тока Дњепра до реке Дон
Судар Хуна и Германа означио је почетак великог кретања
народа на европским просторима које је трајало од краја 4
века до почетка 10 века .
3. Велика сеоба народа је 375. потресла Римско царство, тачније њен
западни део.
Предводили су је Хуни, турско-монголско племе, које је са својом великом војском
стигло све до Рима. Многа друга племена су појачала нападе на Рим и срушила
његово западно царство. Франци, Готи, Вандали и друга племена поделили су
територије Западног римског царства што је била последица Велике сеобе народа.
4. Атила
око 406. — 453.
Краљ Хуна
Период 434 — 453
Претходник Бледа и Руга
Наследник Елак
Отац Манзак
Мајка
6. Хуни су покорили Остроготе, а Визоготи су по одобрењу цара Валенса 376
године населили у римску провинцију доњу Мензију.
Две године касније Визиготи су дигли побуну па је лично цар Валенс
пошао са војском да их умири.Обрачун је завршен царевим поразом код
Адријанопоља (Једрена )
• Цар Теодосије је Визиготе усмерио ка западу Балкана,
• Одакле су пешачили у Италију и под вођством Алариха 410 године
заузели Рим.
• Током 5 века германска племена су преплавила западно римско царство
и готово неометано оснивали своје државе :
• Визготску краљевину (419-711)
• Вандалску краљевину (429-534) и краљевину Бургундију - ( 443-534)
Теодосије I
7. • С подручја даншње Данске, у Британију су прешла германска племена : Англи,
Саси и Јити и покорили романизоване келте
• Староседеоци Брити су под њиховим притиском прешли канал ламанш и
населилисе у северном делу галије, у покрајни која се по њима назива
Бретања.
• Током 5. века Галију су насели ли франци.
• Хуни пљачкају територије ЗРЦ и ИРЦ.
• Највећи успон за време Атиле (434 .453 ) противници га називали “Бич божји “
• центар државе(ринг) Панонија негде у близини Кикинде
• Под власт хуна доспели су: Остроготи, Лангобарди и део Словена
• У поход на запад недалеко од Париза 451.године у бици код на Каталунским
пољима римски војсковођа Аеције зауставио је Хуне.
• Хуни прелазе преко северне Италије и приморали Западно римско царство на
плаћање данка
• Кад Атила умире њихова држава се распада.
• Остроготи прелазе на десну обалу дунава и уз споразуму са
• Византијом преселили се у Италију.
• Под вођством краља Теодориха срушили су Одоакарову државу
• 493.године и основали Остроготску државу коју је средином
• 6.века уништила Византија.
8. Око 566.год .у Панонију стижу Авари - турско монголско племе .
Лангобарди притиснути Аварима стижу сев. Италију
Лонгобарде је покорио Карло Велики и припојио их Франачкој
( 774.године)
Из Скандинавије је крајем 9. века покренут исељенички талас северних
германских племена – Нормана, са којима се завршила велика сеодба
народа.
Део Нормана се населио у северној Француској у области која се по
њима назива Нормандија.
• Други део Нормана – Викинзи, настанили су се на Исланду и преко
Гренланда 1000. године досли до обале Северне Америке.
Трећа група Нормана, завладала је речним токовима од Балтичког до
Црног мора.
• У пероиду од 5. до 7. века покренула су се бројна словенска племена из
истоцне и централне Европе.
• По окончању тих сеоба медју Словене су се 679. године доселили Бугари
а затим 896. године Мађари.
12. Франачка држава
• Франци су германска племена која су у 5. веку
живела на ушћу реке Рајне. Одатле су као
савезници Рима, постепено насељавали Галију.
Племена је ујединио Хлодовех (481-511) и
основао Франачку државу.
• Хлодовех је био родоначелник династије
Меровинга која је добила име по
легендарном вођи Франку Меровеху.
Хлодовех (481-511)
13. Карло Мартел (715-741).
• Током 7. века централна власт франачких краљева знатно је ослабила и
држава се распала на три скоро независна дела (Аустразија, Неустрија и
Бургундија).
• Јединство државе успоставио је мајордом
Карло Мартел (715-741). Почетком 8. века
Франачку су из Шпаније нападали Арабљани и
732. године доспели до Поатјеа, где их је
Карло Мартел тешко поразио и зауставио њихово
даље продирање у западну Европу.
Битка код Поатјеа 732.
14. Пипин Мали (751-768)
• Мајордом после Карла Мартела био је
Пипин Мали који је на позив од папе
сузбио Лангобарде који су нападали Рим и
добио је сагласност да збаци неспособног
владаоца Хилдериха III и да се прогласи
за краља Франачке. Пипин Мали (751-768)
је основао династију Каролинга.
• Поразио Лонгобарде и потисну их из
римске иравенске области.
• Папи 756. године предаје на вечита времена
земље Римске области и Равенског егзархата,
без обзира на противљење Византије чиме су
ударени темељи Папској држави.
• (папа постаје световни господар )
15. Карло Велики (768-814)
• Пипина је наследио син Карло Велики (768-814) који
је био најзначајнији владар династије Каролинга.
• Покорио је Лангобардску краљевину (774), Баварску,
Словене у Карантанији и Аваре (769) у Панонској
низији.
• Од свих ратова највећи је био против Авара.
• Узео новац (сребро и злато )из каганског двора Авара
оно што су они некад пљачкали од други.
• Авари нестају саисторијске сцене.
• Њихов неславни крај остао је као синоним за сурово
страдање :”Погибоше као Авари”
16. Крунисање за цара 800. године
Карло Велики је објединио највећи број данашњих земаља –
Француску, Немачку, Швајцерску, Холандију, Белгију, Аустију и
Италију, а изгубио је рат против Арабљана.
Водио је ратове против словенских племена Вилића, Лужичких Срба и
Чеха и на њиховим земљама оснивао пограничне грофовије (марке).
• Карло Велики је 800. године крунисан за римског цара, а
крунисао га је папа Лав III
• Цар Манојли И је миром у Ахену 812.године признао Карла Великог
за цара
Карло Велики се никада није описменио до краја, иако је под јастуком
држао воштане таблице за писање. Оно што није знао питао је саветнике
из разних земаља којима се окруживао.
• Најдуже је боравио у Ахену, где му се налазио двор и капела
• Ту је подигао грађевине по угледу на Јустинијана
• према његовом биографу Ајнхарду Карло је био
• “човек од акције, а не мислилац”
17. Карло I Велики
2. април. 742 - 28.
јануар. 814
Цар Светог
Римског царства
Период 768-814
Претходник Пипин III Мали
Наследник Лудвиг Побожни
Отац Пипин III Мали
Мајка Бертрада фон Лун
23. Распад Карловог царства
• После смрти Карла Великог
дошло је до нагло распада
државе Каролинга.
• Његови наследници нису били
у стању да одрже континуитет
државе коју је он створио.
• Дошло је до јачања околних
феудалаца, који су почели да
разарају Франачку државу.
24. Верденски уговор 843.године
• Коначно, уговором у Вердену 843.,
• браћа Лотар,
• Карло Ћелави и Лудвиг Немачки су
• поделили јединствену територију Франачке царевине на три дела:
• Немачку,
• Италију и
• Француску.
• Тако је поново Света столица остала без свог владара, а Карлово
царство престало да постоји.
• Проћи ће више од стотину година када ће немачки цар Отон I бити
крунисан у Риму за новог цара Светог римског царства
